Očuvati hrišćansko jedinstvo u poslovnim odnosima
„Gle, kako je dobro i ugodno kad braća žive zajedno u jedinstvu“
(Psalam 133:1, NS).
1. Zašto je hrišćansko jedinstvo tako poželjno?
ZAISTA je ’dobro i ugodno kada hrišćanska braća žive zajedno u jedinstvu’, pogotovo danas kada vlada veliko nejedinstvo u svetu. Pravo jedinstvo je nešto veoma lepo; ono se može pretvoriti u prisnu vezu bratske ljubavi, a što opet pričinjava radost biti sa drugima u društvu. Nejedinstvo je, naprotiv, ružno i dovodi do neraspoloženja, mržnje i otuđivanja među poznanicima.
2. Kako treba naše zajedničko gledište o biblijskim načelima da unapređuje naše bratsko jedinstvo?
2 Kada se hrišćani upuste u poslovne odnose sa drugim Jehovinim slugama, njihovo zajedničko gledište na biblijska načela treba da unapredi njihovo bratsko jedinstvo. Nadglednik iz jedne skupštine Jehovinih svedoka izrazio je to ovako: „Dok se sve manje možeš uzdati u svet, saradnja sa hrišćanima koji se pridržavaju načela okrepljuje. Ne moramo da budemo na oprezu svaki minut. Pristojni, pošteni poslovni partneri sve su ređi u ovom svetu. Koliko je ugodno sarađivati sa poštenim ljudima, koji ne puše, ne upotrebljavaju pogrdne izraze, sa ljudima koji imaju samosavladavanje i čiji glavni motiv nije pohlepa za materijalnim stvarima!“
3. a) Koji poslovni odnosi mogu da nastanu između vernika? b) Koja načela moraju da određuju poslovne odnose?
3 Do kakvih poslovnih odnosa može da dođe među vernicima? Recimo, dva ili više hrišćana odluči da kao partneri preduzmu neki posao. Ili, jedan je poslodavac a drugi radnik. U drugim slučajevima, hrišćani nude robu ili usluge nekom bratu po veri. U svim tim poslovnim odnosima hrišćani moraju da se vode po načelima poštenja i besprekornosti, koja su zapisana u Jehovinoj inspirisanoj reči. Tako se unapređuje bratsko jedinstvo i radost zajedničkog rada (1. Korinćanima 10:31).
4. Koja opasnost postoji za hrišćane u poslovnom životu?
4 Međutim, ipak postoji opasnost da neki propuste da se drže visokih hrišćanskih merila. Možda suviše misle na vlastite interese (Filibljanima 2:4). Novac im može postati važniji od hrišćanskog jedinstva. Ali, sebičnost u poslovnim odnosima može pokvariti odnos sa braćom i sa Jehovom. Nemojmo nikada poželeti da se to dogodi (Jovan 13:34, 35; Jevrejima 13:5; 1. Timotiju 3:2, 3; 1. Jovanova 3:16; 4:20, 21).
Važnost zvaničnog dogovora
5. Kako Avramovo iskustvo vezano uz kupovinu zemlje prikazuje vrednost zvaničnog ugovora?
5 Da bi se sprečili nesporazumi u poslovnim aranžmanima, razmotrimo kako je Avram postupio kada je kupio komad zemlje. On „izmeri Efronu novac koji reče pred sinovima Hetovim; četiri stotine srebrnih sikli, kojim su plaćali trgovci. I tako je bilo potvrđeno da je Efronova njiva u Makpeli . . . postala Avramovo vlasništvo naoči svih sinova Hetovih, meću svima koji su ulazili na vrata njegovog grada“ (NS). To nije bio privatan dogovor između dva čoveka. Bio je to zvaničan ugovor, potvrđen pred svedocima. Tako nije moglo biti nesporazuma oko toga šta je bilo kupljeno i koliko je plaćeno za to (1. Mojsijeva 23:2—4, 14—18).
6. Kako mogu hrišćani zvanično da ugovore važne poslovne transakcije?
6 Isto bi bilo razumno da i hrišćani zvanično ugovore važne transakcije. Kada transakcija uključuje kupovinu nekog predmeta, ugovarači treba pismeno da utvrde predmet prodaje, cenu, način plaćanja, rok i način isporuke kao i druge dogovorene uslove. Kada je posredi neka usluga, stranke treba pismeno da utvrde koji posao treba da se uradi, kada mora da se završi, koliko treba da se plati kao i druge uslove. Na takvom ugovoru treba da budu datum i potpisi. Obe stranke treba da imaju kopiju ugovora. Takav pismeni ugovor je, pre svega, neophodan u poslovnom partnerstvu. On pomaže obema strankama da jasno razumeju svoje poslovne odnose i doprinosi tome da se ponašaju u skladu sa Isusovim savetom: „Neka reč vaša bude da, da — ne, ne“ (Matej 5:37, NS). U komplikovanijim stvarima, preporučuje se, da se potraži stručna pomoć pri sklapanju pismenog ugovora.
7. a) Šta mora još da se uzme u obzir kod pismenog ugovora? b) Kakav duh treba da pokažu hrišćani kod sređivanja poslovnih stvari?
7 Pri sklapanju ugovora ugovarači ne treba da misle samo na svoje ciljeve nego i na moguće posledice, recimo, na to kako se može raskinuti ugovor u slučaju nužde (Priče Solomunove 21:5). Svi poslovni poduhvati predstavljaju izvestan rizik i ni u jedan ugovor ne mogu da se unesu sve okolnosti koje mogu da nastupe. Ako se okolnosti izmene, ugovor treba dopuniti ili ponovo sačiniti. Može se dogoditi da jedna stranka tokom vremena uvidi da nije bilo razumno što je stupila u takve poslovne veze i želi na častan način da se povuče. Međutim, to joj ne bi smelo poslužiti kao izgovor da izbegne odgovornost za dugove koje je prouzrokovala ličnom ekstravagancijom ili lošim poslovanjem. U takvom slučaju treba proveriti da li može uopšte da dođe do raskida ugovora i kako će se sprovesti finansijsko poravnanje ako je ono neophodno. Savestan čovek učiniće sigurno sve da bi ispunio svoje obaveze prema ugovoru, čak i kada bi zbog toga morao da promeni za neko vreme svoj životni standard (2. Solunjanima 3:12). Hrišćanin koji želi da hodi besprekorno i čini pravdu, trudiće se da ispuni obaveze prema ugovoru, čak i onda ako to nije u njegovom interesu. Učiniće to da bi ostao u Jehovinoj milosti: „Zakleo se za nešto što mu je na štetu, pa ipak ne menja (zakletvu)“ (Psalam 15:1—4, NS). U svim takvim poduhvatima moraju Jehovine sluge ’da obavljaju sve svoje poslove u ljubavi’ (1. Korinćanima 16:14, NS).
8. Zašto valja izračunati troškove pre stupanja u poslovne veze?
8 Zato valja izračunati troškove pre stupanja u neki poslovni odnos (Luka 14:28—30). Neki zaplivaju optimistički u mora komercijalizma, a zatim se slome o sakrivene hridine. Na primer: neki su razmišljali o tome da profit njihovog poslodavca može da postane njihov vlastiti ako bi započeli sličan posao. Međutim, oni su kod toga prevideli da u današnjem svetu, gde vlada nemilosrdna konkurencija, nije lako voditi poslove. Svake godine širom sveta padaju pod stečaj desetine hiljada firmi. Zato su mnogi hrišćani, nakon što su doživeli gorka razočarenja u komercijalnim poduhvatima, srećni što su ponovo postali radnici sa redovnim primanjima.
Poštovati poslovne odnose
9. Kako mogu hrišćani da se međusobno poštuju na radnom mestu?
9 U Rimljanima 12:10, NS, piše: „Prednjačite u uzajamnom davanju časti“. Hrišćanski radnici koji to čine neće pokušati da iskorišćavaju svog poslodavca samo zato što je i on svedok i neće zastupati svetsko gledište da poslodavac treba jednostavno da toleriše propuste radnika, jer to lako može da snosi. Umesto toga, oni će svom poslodavcu ukazati poštovanje svojim stavom i savesnim radom (1. Timotiju 6:2). Ali, i hrišćanski poslodavci treba svedocima, koji su kod njih zaposleni, da ukažu poštovanje koje će se odraziti u tome kako sa njima govore i postupaju. Poslodavac ne treba nikada da misli da je on nešto više od vernika koji za njega radi, već treba uvek da zadrži na umu da su obojica Jehovini robovi i da su pred njim jednaki (Efescima 6:9). Takođe ne treba ni poslodavci ni radnici da zaborave savet iz Galatima 6:10: „Činimo dobro svima, a posebno onima sa kojima smo u srodstvu po veri“ (NS).
10. Kako poniznost pomaže u međusobnom ukazivanju poštovanja?
10 Nije teško pokazati poštovanje ako smo ponizni. Na primer: poniznom starešini u hrišćanskoj skupštini neće biti teško da se podvrgne u poslovnim stvarima uputstvima jednog hrišćanina koji u skupštini nema iste prednosti kao on. A niti će poniznom poslodavcu biti teško da se u skupštinskim stvarima podvrgne svom radniku koji je starešina. Osim toga, poniznost će pomoći obojici da ne kritikuju previše ili očekuju savršenost od drugoga, jer „svi su sagrešili i nisu dostigli Božju slavu“ (Rimljaiima 3:23, NS; 12:3).
11. Kako mogu hrišćani da budu razumni u poslovnim aranžmanima?
11 Biblija takođe zapoveda: „Neka bude vaša razumnost poznata svim ljudima“ (Filibljanima 4:5, NS). Ne bi bilo razumno od hrišćanina da očekuje posebne olakšice ili bolji posao ili uvek najniže cene samo zato što ima posla sa bratom po veri. Niti treba hrišćanin s pravom da očekuje da dobije dodatno slobodno vreme ili, recimo, dozvolu za korišćenje mašina ili vozila samo zato što je njegov poslodavac brat po veri. Kojekakve olakšice — dodatno slobodno vreme ili niže cene — mogu se dobiti, ali se one nikako ne smeju zahtevati. Nerazumna očekivanja mogu dovesti do neraspoloženja meću hrišćanima, što pak šteti njihovom međusobnom odnosu (Priče Solomunove 18:19).
12. Na šta treba paziti kada se daje svedočanstvo na radnom mestu?
12 Hrišćani, doduše, žele da objavljuju dobru vest o Božje Carstvu nevernicima, ali na radnom mestu moraju da paze da ne svedoče u nezgodno vreme (Propovednik 3:1, 7). Za vreme radnog vremena treba to da čine samo uz dozvolu poslodavca. Inače bi poslodavac mogao da bude ozlojeđen zbog toga i time bi se mogla naneti sramota Jehovi i njegovom narodu (1. Timotiju 6:1). Postoje mnoge prilike koje se mogu iskoristiti za svedočenje: pauza za ručak ili druge pauze. Isto tako ne valja da svedoci, koji zajedno rade u istoj firmi, razgovaraju o teokratskim stvarima kada se, očekuje od njih da rade.
Paziti na motive
13. Kako su Pavle i njegovi domaćini iz Korinta gledali na svetovni posao?
13 Dok je apostol Pavle bio u Korintu, stupio je u poslovne veze sa svojim hrišćanskim domaćinima — Akilom i Priskilom (Dela apostolska 18:1—3). Oni su radili da bi podmirili osnovne životne potrebe, ali to je bilo za njih od drugorazrednog značaja u odnosu na njihov glavni cilj — unapređivanje obožavanja Jehove. Njima se sigurno nije moglo prigovoriti da su mislili da je „pobožnost sredstvo dobiti“ (1. Timotiju 6:5, NS). Sve troje je Jehova bogato blagoslovio i spomenuo pohvalno u Bibliji (Rimljanima 16:3—5).
14. a) Zašto je dobro ispitati motive pre upuštanja u neki posao? b) Kako su trojica svedoka rešila svoj problem?
14 Hrišćanin može da izbegne mnoge teškoće ako savesno ispita motive pre nego što se upusti u neki posao. Možda jedan hrišćanin želi da ima više vremena za unapređivanje interesa Carstva, dok njegov partner teži za višim životnim standardom. Jedan možda hoće da investira dobiti da bi proširio posao, dok je drugi spreman da plaća veći porez i ne želi da investira dobiti da ne bi morao još više da se angažuje. U jednoj zemlji su trojica Jehovinih svedoka, koja su bila i u srodstvu, postala poslovni partneri. Ali, s vremenom su stekli sasvim različita mišljenja o tome koliko da se angažuju za posao. Rešenje su našli u tome što su razdvojili svoje poslovne interese i podelili između sebe svoje mušterije. Tako su očuvali svoje duhovne kao i rodbinske veze. Oni su sledili biblijski savet: „Težimo za onim što služi miru i doprinosi uzajamnoj izgradnji“ (Rimljanima 14:19).
15. Zašto moramo naročito da pazimo na svoje motive u pogledu novca?
15 Naročito brižljivo moramo da pazimo na motive u pogledu novca. „Čovek vernih dela“, uverava nas Biblija, „primiće mnoge blagoslove, a ko žuri da stekne bogatstvo neće ostati bez krivice“ (Priče Solomunove 28:20, NS). Hrišćanin koji ’se žuri da stekne bogatstvo’ može da postane slep za nešto što je mnogo dragocenije — za svoje hrišćansko bratstvo. To može dovesti do nejedinstva u skupštini, jer su drugi možda ozlojeđeni što on stavlja novac ispred interesa Carstva. Zato opominje Biblija: „Koji su, pak rešili da se obogate upadaju u iskušenje i zamku i mnoge nerazumne i škodljive želje koje guraju ljude u propast i uništenje. Jer je srebroljublje koren svakakvih štetnih stvari, i budući da su neki težili za takvom ljubavi, zalutali su od vere i proboli sami sebe mnogim teškim bolovima“ (1. Timotiju 6:9, 10, NS).
16. Kako treba voditi sve poslove?
16 Jedan način na koji „srebroljublje“ može odvesti stranputicom hrišćanina jeste iskušenje da primeni poslovne običaje koji u moralnom pogledu nisu u redu ili nisu baš pošteni. Ako drugi hrišćani imaju posla sa takvom osobom, može doći do nejedinstva. Osim toga, takvi običaji ugrožavaju nečiji odnos sa Jehovom. Da ne bi došlo do trvenja u poslovnim odnosima, važno je zadržati na umu da je varanje u poslovnom životu ’za Jehovu odvratno’ (Priče Solomunove 11:1; 20:23). Hrišćani će radije poželeti da kažu kao apostol Pavle: „Uvereni smo da imamo poštenu savest jer želimo da se u svemu pošteno vladamo“ (Jevrejima 13:18, NS).
Rešiti poslovne probleme
17. Kako mogu da se reše manji poslovni problemi?
17 Problemi mogu, svakako, da se pojave u poslovnim odnosima među braćom. Neki manji problemi mogu jednostavno da se reše primenom načela iz 1. Petrove 4:8: „Pre svega, imajte meću sobom srdačnu ljubav, jer ljubav pokriva mnoštvo greha“ (NS). Ako problemi ne mogu da se reše na taj način, ne treba dozvoliti da tinjaju i da se pogoršaju. Inače bi to moglo dovesti do gubitka uzajamnog poštovanja i otuđenosti. Rešenje je obično u ljubaznom, otvorenom sporazumevanju: pre nego što se situacija pogorša. Božja reč nas savetuje da brzo izgladimo razmirice (Matej 5:23—25; Efescima 4:26, 27).
18. Šta može da preduzme hrišćanin ako smatra da mu je brat po veri naneo tešku nepravdu u poslovnom aranžmanu?
18 Međutim, ako hrišćanin smatra da mu je brat po veri naneo veliku nepravdu u poslovnom aranžmanu, treba savesno da preduzme korake navedene u Mateju 18:15—17. Stvar treba da se raščisti kod prvog ili drugog koraka. Ako ne, kod trećeg koraka moraju naimenovane starešine da se pozabave tim problemom. Ako se to dogodi, starešine treba odlučno da savetuju braći da ne idu za to na sud. Voditi sudsku parnicu protiv drugog brata po veri značilo bi, kako je Pavle pisao, ’za vas poraz’. On je još dodao: „Zašto radije ne pretrpite nepravdu? Zašto radije ne pristanete na štetu?“ (1. Korinćanima 6:1—8, NS). Bolje pretrpeti finansijski gubitak ’nego podizanjam sudske tužbe protiv brata po veri’ naneti sramotu Jehovinom imenu i skupštini kao i uništiti naše jedinstvo. Naravno, ako i nisu preduzeti sudski koraci, možda moraju da se preduzmu izvesne mere od strane skupštine ako je u pitanju nepoštenje.
19. Na koje izvanredne biblijske primere mogu da ukažu starešine kada daju savete u vezi sa poslovnim problemima?
19 Kada starešine savetuju one koji imaju teškoće u međusobnom poslovanju, mogu da im ukažu na nesebičan primer koji je dao Avram kada je bio ugrožen njegov odnos sa Lotom. Iako je Avram bio stariji, ljubazno je prepustio Lotu da izabere zemlju, umesto da je izazvao mogućnost prekida njihovog odnosa (1. Mojsijeva 13:5—11). Starešine mogu da ukažu i na dobar primer Zakheja. On je bio spreman da polovinu svog poseda da siromašnima, a da drugom polovinom četvorostruko vrati ono što je iznudio stanovništvu lažnim optužbama (Luka 19:1—10; vidi takođe 1. Korinćanima 10:24).
20, 21. Šta se mora, u prvom redu, zadržati pa umu u pogledu svetovnog posla?
20 Lepo je kada hrišćani uspešno reše svoje poslovne probleme, savesno sledeći savet Biblije. Tako ostaju jedinstveni, čak i ako propadne neki poslovni poduhvat. Do takvog srećnog ishoda može da dođe samo onda ako u prvom redu mislimo da je za hrišćane svetovno zanimanje drugorazrednog značaja u odnosu na interese Carstva i bratsko jedinstvo. Takođe je dobro ako se poslovni interesi tako regulišu da ostane više vremena za važnije stvari vezane uz kraljevsku delatnost (Matej 6:33; uporedi Filibljanima 1:9, 10).
21 Dakle, ono što je zaista važno u našem životu jeste naš odnos sa Jehovom i naše hrišćansko bratstvo (Matej 22:36—39). Nikada nećemo želeti da to okrnje svetski uticaji ili poslovne stvari, jer ne postoji apsolutno ništa što se može uporediti sa našim odnosom prema Jehovi i što je tako lepo kao jedinstveno bratstvo.
Ponavljanje gradiva
◻ Kako se naša poslušnost prema Božjoj reči povoljno odražava na poslovne odnose?
◻ Zašto je mudro zvanično ugovoriti važne transakcije?
◻ Kako hrišćani mogu da ukažu poštovanje jedan drugome na poslu?
◻ Zašto treba da ispitamo svoje motive u pogledu poslovnih aranžamana?
◻ Kakav stav treba da pokažemo kod rešavanja poslovnih problema?
[Slika na 16. strani]
Rad za podmirenje osnovnih životnih potreba je bio od drugorazrednog značaja za Pavla, Akilu i Priskilu