Sačuvaj radost u službi za Jehovu
„Uvek se radujte u Gospodu. Još jednom ću reći: radujte se!“ (FILIPLJANIMA 4:4).
1, 2. Kako su jedan brat i njegova porodica uspeli da sačuvaju radost iako su izgubili sve što su imali?
DŽEJMS, 70-godišnji hrišćanin koji živi u Sijera Leoneu, teško je radio čitavog života. Zamisli samo koliko se radovao kada je napokon uštedeo dovoljno novca da kupi jednu skromnu četvorosobnu kuću! Međutim, neko vreme nakon što su se Džejms i njegova porodica uselili u nju, u toj zemlji je izbio građanski rat i njihova kuća je bila spaljena do temelja. Izgubili su kuću, ali nisu izgubili radost. Zašto?
2 Džejms i njegova porodica su usmerili svoje misli na ono što im je ostalo, a ne na ono što su izgubili. Džejms kaže: „Čak i u vreme tog užasa održavali smo sastanke, čitali Bibliju, zajedno smo se molili i delili s drugima ono malo što smo imali. Uspeli smo da sačuvamo radost jer smo se usredsredili na divan odnos koji imamo s Jehovom.“ Osvrćući se na svoje blagoslove, a posebno na to što imaju blizak lični odnos s Jehovom, ovi verni hrišćani su mogli da se ’raduju‘ (2. Korinćanima 13:11). Naravno, nije im bilo lako da istraju u tim teškim okolnostima. Ali nisu prestali da se raduju zbog Jehove.
3. Kako su neki od prvih hrišćana sačuvali radost?
3 Prvi hrišćani su imali kušnje koje se mogu uporediti s onim što su doživeli Džejms i njegova porodica. Ipak, apostol Pavle je hebrejskim hrišćanima napisao sledeće reči: „Radosno ste prihvatili otimanje vaše imovine.“ Zatim je Pavle objasnio šta je izvor njihove radosti: ’Znate da sami imate bolje i trajnije imanje‘ (Jevrejima 10:34). Da, ti hrišćani iz prvog veka su imali jaku nadu. Oni su s pouzdanjem očekivali da će dobiti nešto što niko neće moći da im otme — nepropadljivi „venac života“ u Božjem nebeskom Kraljevstvu (Otkrivenje 2:10). Danas nam naša hrišćanska nada, bilo nebeska ili zemaljska, može pomoći da sačuvamo radost čak i kada se suočavamo s nedaćama.
„Radujte se u nadi“
4, 5. (a) Zašto je Pavlov savet Rimljanima da se ’raduju u nadi‘ bio toliko pravovremen? (b) Šta bi moglo dovesti do toga da hrišćanin izgubi iz vida svoju nadu?
4 Apostol Pavle je ohrabrio suvernike u Rimu da se ’raduju u nadi‘ večnog života (Rimljanima 12:12). To je bio pravovremeni savet za Rimljane. Manje od deset godina nakon što im je Pavle pisao, zadesilo ih je žestoko progonstvo, a neki su po naređenju cara Nerona bili mučeni dok nisu umrli. Vera da će im Bog dati obećani venac života nesumnjivo ih je podržavala u njihovim patnjama. Kako je s nama danas?
5 Kao hrišćani i mi očekujemo da budemo progonjeni (2. Timoteju 3:12). Nadalje, shvatamo da „vreme i nepredviđene okolnosti“ mogu zadesiti svakoga od nas (Propovednik 9:11, NW). Neka nesreća može odneti život nekoga koga volimo. Roditelj ili neki blizak prijatelj može oboleti od neke smrtonosne bolesti. Ako nam nada u Kraljevstvo nije stalno pred očima, onda smo u duhovnoj opasnosti ako nas zadese takve kušnje. Zato bi bilo dobro da se pitamo: ’Da li se „radujem u nadi“? Koliko često izdvajam vreme da razmišljam o njoj? Da li mi je predstojeći Raj realnost? Vidim li sebe tamo? Da li jedva čekam da dođe kraj sadašnjeg sistema stvari kao što sam čekao kada sam upoznao istinu?‘ Ovo poslednje pitanje zaslužuje da se o njemu ozbiljno razmisli. Zašto? Zato što ako smo dobrog zdravlja, ako zarađujemo za udoban život i živimo u delu sveta gde nas manje-više ne pogađaju rat, nestašica hrane ili prirodne katastrofe, mogli bismo, barem na trenutak, da izgubimo iz vida hitnu potrebu za dolaskom Božjeg novog sveta.
6. (a) Na šta su Pavle i Sila usredsredili misli kada su doživeli nevolju? (b) Kako nas primer Pavla i Sile danas može ohrabriti?
6 Pavle je zatim savetovao Rimljane da ’istraju u nevolji‘ (Rimljanima 12:12). Pavle je dobro znao šta je to nevolja. Jednom je video u viziji čoveka koji ga je pozvao da ’pređe u Makedoniju‘ da pomogne ljudima da uče o Jehovi (Dela apostolska 16:9). Tako je Pavle, zajedno s Lukom, Silom i Timotejem otplovio za Evropu. Šta je čekalo te revne misionare? Nevolja! Posle propovedanja u makedonskom gradu Filipima, Pavle i Sila su bili išibani i bačeni u zatvor. Neki Filipljani očigledno nisu bili samo ravnodušni na poruku o Kraljevstvu već su se i ogorčeno protivili. Da li je takav preokret događaja uzrokovao da ovi revni misionari izgube radost? Ne. Nakon što su ih istukli i bacili u zatvor, „oko ponoći Pavle i Sila su se molili i pesmom hvalili Boga“ (Dela apostolska 16:25, 26). Naravno, bol koji su osećali zbog batina nije im doneo radost, ali ta dva misionara se nisu usredsredila na to. Misli su im bile usmerene na Jehovu i načine na koje ih je blagoslovio. Time što su radosno ’istrajali u nevolji‘, Pavle i Sila su bili odličan primer za njihovu braću u Filipima i u drugim mestima.
7. Zašto u naše molitve treba da uvrstimo i zahvaljivanje?
7 Pavle je napisao: „Istrajte u molitvi“ (Rimljanima 12:12). Da li se moliš kad ti je teško? Za šta se moliš? Verovatno spominješ svoj specifičan problem i moliš Jehovu da ti pomogne. Ali u molitvu možeš da uvrstiš izraze zahvalnosti za blagoslove koje imaš. Ako kada iskrsnu problemi razmišljamo koliko je Jehova dobar prema nama to će nam pomoći da se ’radujemo u nadi‘. David, čiji je život bio pun nevolja, napisao je: „Mnoga su čudesa tvoja Jehova, Bože moj, i staranja tvoja za nas! Ne mogu se pred tobom nabrojiti! Hteo bih javiti i kazivati ih, ali im nema broja“ (Psalam 40:6). Ako poput Davida redovno duboko razmišljamo o blagoslovima koje dobijamo od Jehove, sigurno ćemo biti radosni.
Zadrži pozitivan duh
8. Šta pomaže hrišćaninu da ostane srećan kad podnosi progonstvo?
8 Isus ohrabruje svoje sledbenike da zadrže pozitivan duh kad im se dešavaju razne kušnje. On kaže: „Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas“ (Matej 5:11). Koji razlog imamo da budemo srećni pod takvim okolnostima? Naša sposobnost da se odupremo protivljenju je dokaz da je Jehovin duh na nama. Apostol Petar je rekao suhrišćanima svog vremena: „Ako vam se rugaju zbog Hristovog imena, srećni ste, jer duh slave, da, duh Božji, počiva na vama“ (1. Petrova 4:13, 14). Posredstvom svog duha Jehova će nam pomoći da istrajemo i da tako sačuvamo radost.
9. Šta je pomoglo nekoj braći da pronađu razloge za radost dok su bili u zatvoru zbog svoje vere?
9 Čak i kada smo u veoma teškim okolnostima, možemo naći razloge za radost. Jedan hrišćanin koji se zove Adolf utvrdio je da je to tačno. On živi u jednoj zemlji gde je delo Jehovinih svedoka godinama bilo zabranjeno. Adolf i nekoliko njegovih istomišljenika bili su uhapšeni i osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne jer nisu hteli da se odreknu svojih biblijskih verovanja. Zatvorski život je bio težak, ali poput Pavla i Sile, Adolf i njegovi drugovi su našli razloge da se zahvaljuju Bogu. To iskustvo iz zatvora, kako oni kažu, pomoglo im je da ojačaju veru i da razviju vredne hrišćanske osobine kao što su velikodušnost, saosećanje i bratska naklonost. Na primer, kada je neki zatvorenik dobio paket od kuće, delio ga je sa suvernicima, koji su na te dodatne stvari u suštini gledali kao da dolaze od Jehove, onoga koji daje „svaki dobar dar i svaki savršeni poklon“. Takva ljubaznost je donosila radost i onome koji daje i onima koji primaju. Tako ih je ta kazna čija je svrha bila da slomi njihovu veru u stvari duhovno ojačala! (Jakov 1:17; Dela apostolska 20:35).
10, 11. Kako je jedna sestra podnela neumoljivo ispitivanje i dugogodišnju kaznu zatvora?
10 Ela, koja takođe živi u jednoj zemlji gde je delo Kraljevstva dugo bilo zabranjeno, bila je uhapšena zato što je o svojoj hrišćanskoj nadi pričala drugima. Tokom osam meseci bila je neumoljivo ispitivana. Kada je na kraju izvedena pred sud, osuđena je na deset godina zatvora u kome nije bilo nijednog obožavaoca Jehove. Ela je tada imala samo 24 godine.
11 Naravno, Ela se nije radovala što će skoro celu mladost provesti u zatvoru. Ali pošto nije mogla da promeni situaciju odlučila je da promeni svoje gledište. Zato je zatvor počela da smatra svojim područjem za svedočenje. „Imalo je mnogo da se propoveda“, kaže ona, „tako da su godine veoma brzo prolazile.“ Posle više od pet godina, Ela je ponovo bila ispitivana. Shvativši da zatvorske rešetke nisu uništile njenu veru, islednici su joj rekli: „Ne možemo vas osloboditi jer se niste promenili.“ „Ali promenila sam se!“, odlučno je rekla Ela. „Sada imam bolji duh nego kad sam došla u zatvor, i moja vera je mnogo jača nego pre!“ Zatim je rekla: „Ako vi ne želite da me oslobodite, ostaću ovde dok Jehova ne bude smatrao da treba da me izbavi.“ Pet i po godina zatvora nije Elu lišilo radosti! Naučila je da bude zadovoljna u svim okolnostima u kojima se zatekne. Možeš li naučiti nešto iz njenog primera? (Jevrejima 13:5).
12. Šta hrišćaninu može doneti mir u teškim okolnostima?
12 Nemoj zaključiti da Ela ima neki poseban dar koji joj je omogućio da se suoči s takvim izazovima. Ukazujući na vreme ispitivanja koje je podnosila mesecima pre nego što joj je izrečena kazna, Ela kaže: „Sećam se da su mi zubi cvokotali, i da sam se osećala kao preplašeni vrabac.“ Međutim, Ela je imala jaku veru u Jehovu. Naučila je da se uzda u njega (Poslovice 3:5-7). Zato joj je Bog sada stvarniji nego što je to bio pre. Ona objašnjava: „Svaki put kad sam ušla u sobu za ispitivanje, osećala sam kako me obuzima mir... Što je situacija bila užasnija to je mir bio dublji.“ Jehova je bio izvor tog mira. Apostol Pavle objašnjava: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:6, 7).
13. Zašto možemo biti sigurni da ćemo istrajati ako nas zadesi neka nevolja?
13 Ela, koja je kasnije bila oslobođena, sačuvala je radost uprkos teškoćama. To je uspela ne svojom snagom već snagom koju joj je Jehova dao. Isto je bilo i sa apostolom Pavlom koji je napisao: „Zato ću se radije hvaliti u vezi sa svojim slabostima, da bi Hristova sila poput šatora ostala nada mnom... Jer kad sam slab, onda sam silan“ (2. Korinćanima 12:9, 10).
14. Prikaži kako hrišćanin može pozitivno gledati na iskušavajuću situaciju, i kakvi rezultati mogu iz toga proisteći.
14 Možda su pritisci s kojima se ti danas suočavaš nešto drugačiji od ovih koje smo ovde razmatrali. Pa ipak, kakvi god da su pritisci teško ih je izdržati. Na primer, možda tvoj poslodavac mnogo kritikuje tvoj rad — daleko više nego rad drugih zaposlenih koji pripadaju nekoj drugoj religiji. Možda ne možeš da nađeš drugi posao. Kako onda možeš sačuvati radost? Seti se Adolfa i njegovih istomišljenika, koje je zatvorsko iskustvo naučilo da razviju bitne osobine. Ako se iskreno trudiš da udovoljiš svom poslodavcu — čak i onome ’kome je teško ugoditi‘ — razvićeš takve hrišćanske osobine kao što su istrajnost i dugotrpljivost (1. Petrova 2:18). Sem toga, možeš postati bolji radnik što će ti povećati šanse da jednog dana dobiješ bolji posao. Razmotrimo sada neke druge načine kako možemo sačuvati radost u službi za Jehovu.
Pojednostavljenja donose radost
15-17. Kako je jedan bračni par naučio da ublaži stres, iako nije mogao potpuno ukloniti njegov izvor?
15 Možda ne možeš mnogo da biraš šta ćeš raditi i gde ćeš raditi, ali sigurno ima nekih drugih područja života nad kojima možeš imati izvesnu kontrolu. Pogledaj sledeće iskustvo.
16 Jedan bračni par je pozvao jednog starešinu da dođe kod njih na večeru. Tokom večeri brat i njegova supruga su se poverili da su u zadnje vreme preopterećeni pritiscima života. Iako su oboje imali težak posao s punim radnim vremenom, nisu bili u poziciji da traže drugi posao. Pitali su se koliko će još izdržati.
17 Kad su ga pitali za savet, starešina je odgovorio: „Pojednostavite život.“ Kako? Svaki dan im je trebalo tri sata da odu na posao i da se vrate. Zato im je ovaj starešina koji ih je dobro poznavao, predložio da razmisle o tome da se presele bliže svom radnom mestu, da bi tako uštedeli vreme koje su svakodnevno trošili na putovanje. Vreme koje bi tako uštedeli mogli bi iskoristiti za važnije stvari — ili bi jednostavno mogli da se odmore. Ako ti životni pritisci oduzimaju deo radosti, zašto ne bi razmislio da li je izvodljivo da nekim izmenama sebi olakšaš život?
18. Zašto je bitno da se dobro razmisli pre donošenja neke odluke?
18 Još jedan način da se ublaži pritisak jeste da se pažljivo razmisli pre donošenja nekih odluka. Primera radi, jedan hrišćanin je odlučio da gradi kuću. Izabrao je veoma komplikovan plan iako nikada ranije nije gradio kuću. Sada shvata da je mogao izbeći nepotrebne probleme da je ’pazio na svoje korake‘ pre nego što je izabrao plan za kuću (Poslovice 14:15). Jedan drugi hrišćanin je pristao da bude garant jednom suverniku koji je uzeo novac na zajam. Prema ugovoru, ako zajmoprimac ne može da vrati dug, garant prihvata odgovornost da vrati taj dug. U početku je sve išlo dobro, ali s vremenom se zajmoprimac nije držao dogovora. Zajmodavac se zabrinuo i tražio da garant vrati ceo dug. To je garantu stvorilo dosta problema. Da li je to mogao izbeći da je malo bolje razmislio o svim faktorima pre nego što je pristao da preuzme odgovornost za taj dug? (Poslovice 17:18).
19. Kako možemo smanjiti stres u svom životu?
19 Kad se umorimo nemojmo nikada zaključiti da možemo smanjiti pritisak i povratiti radost ako zakinemo na vremenu koje koristimo za lično proučavanje Biblije, službu na terenu i sastanke. Pa to su najbitniji načini na koje možemo dobiti Jehovin sveti duh, čiji je plod i radost (Galatima 5:22). Hrišćanske aktivnosti uvek osvežavaju i obično ne umaraju mnogo (Matej 11:28-30). Mnogo je verovatnije da neke stvari u svetu i rekreacija, a ne duhovne aktivnosti, doprinose umoru. Ako naučimo da na vreme odemo na spavanje to nam može pomoći da se vratimo u normalu. Malo dodatnog odmora može mnogo pomoći. N. H. Nor, koji je sve do kraja života služio kao član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, obično je govorio misionarima: „Kad ste obeshrabreni, prvo se malo odmorite. Iznenadićete se koliko svaki problem izgleda manji kad se dobro naspavate!“
20. (a) Ukratko navedi kako možemo sačuvati radost? (b) O čemu možeš razmišljati da bi bio radostan? (Vidi okvir na 17. strani.)
20 Hrišćani imaju prednost da služe ’srećnom Bogu‘ (1. Timoteju 1:11). Kao što smo videli, radost možemo sačuvati čak i kada nas zadese ozbiljni problemi. Zadržimo pred sobom nadu Kraljevstva, izmenimo svoje gledište kada je to neophodno i živimo jednostavnim životom. Tada ćemo, bez obzira na situaciju u kojoj se nađemo, prihvatiti reči apostola Pavla: „Uvek se radujte u Gospodu. Još jednom ću reći: radujte se!“ (Filipljanima 4:4).
Dobro razmisli o ovim pitanjima:
• Zašto hrišćani treba da nadu u Kraljevstvo zadrže u žiži interesovanja?
• Šta nam može pomoći da u teškim okolnostima sačuvamo radost?
• Zašto treba da pokušamo da pojednostavimo život?
• Na kojim područjima su neki pojednostavili život?
[Okvir/Slike na 17. strani]
Još neki razlozi zbog kojih smo radosni:
Kao hrišćani imamo mnogo razloga za radost. Pogledaj sledeće:
1. Znamo Jehovu.
2. Saznali smo istinu iz Božje Reči.
3. Gresi nam mogu biti oprošteni na osnovu vere u Isusovu žrtvu.
4. Božje Kraljevstvo vlada — uskoro će doći novi svet!
5. Jehova nas je doveo u duhovni raj.
6. Imamo zdravo hrišćansko društvo.
7. Imamo prednost da učestvujemo u delu propovedanja.
8. Živi smo, i imamo barem nešto snage.
Koje još razloge za radost možeš da navedeš?
[Slika na 13. strani]
Pavle i Sila su se radovali čak i u zatvoru
[Slike na 15. strani]
Da li ti je stalno pred očima radost koja te očekuje u Božjem novom svetu?