Pitanja čitalaca
Da li je u Rimljanima 12:19 apostol Pavle govorio o tome da hrišćani ne treba da budu gnevljivi budući da je u tom stihu rekao: „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu“?
Striktno govoreći, ne. Apostol Pavle je ovde ukazivao na Božji gnev. Naravno, to ne znači da nije važno ako hrišćanin popušta gnevu. Biblija nas jasno savetuje da se ne gnevimo. Osmotri neke primere nadahnutih saveta.
„Zbaci gnev i ostavi jarost, ne draži se, jer to ka zlu vodi“ (Psalam 37:8). „Svako [će] ko se stalno gnevi na svog brata odgovarati pred sudom“ (Matej 5:22). „Dela tela su očigledna, i to su blud, nečistoća, raspušteno ponašanje, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva“ (Galatima 5:19, 20). „Svaka zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor neka se ukloni od vas“ (Efešanima 4:31). „Svaki čovek mora biti brz da čuje, spor da govori, spor na gnev“ (Jakov 1:19). Nadalje, knjiga Poslovica nas uvek iznova savetuje da se ne prepuštamo gnevu, niti da budemo skloni gnevu zbog sitnih uvreda i ljudskih grešaka (Poslovice 12:16; 14:17, 29; 15:1; 16:32; 17:14; 19:11, 19; 22:24; 25:28; 29:22).
Kontekst stiha iz Rimljanima 12:19 u skladu je s takvim savetom. Pavle je savetovao da naša ljubav bude nelicemerna, da blagosiljamo one koji nas progone, da nastojimo da mislimo dobro o drugima, da ne vraćamo zlo za zlo i da se trudimo da budemo u miru sa svima. Zatim je dao snažan savet: „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu; jer je pisano: ’Osveta je moja; ja ću vratiti, kaže Jehova‘“ (Rimljanima 12:9, 14, 16-19).
Tako je, ne treba da dopustimo gnevu da nas navede da vraćamo milo za drago te da se na taj način osvećujemo. Naše poznavanje situacije i naš osećaj za pravednost su nesavršeni. Često ćemo grešiti ukoliko dopustimo da nas gnev navede da se svetimo. To će poslužiti ciljevima Božjeg Protivnika, Đavola. Pavle je na jednom drugom mestu napisao: „Gnevite se, ali ne grešite; sunce da ne zađe a da ste vi još isprovocirani, niti dajte mesta Đavolu“ (Efešanima 4:26, 27).
Bolji način, mudriji način, jeste prepustiti Bogu da on odluči kada i kome će se osvetiti. On to može činiti s potpunim poznavanjem činjenica, a svaka kazna koju izvrši odražavaće njegovu savršenu pravednost. To je poenta na koju Pavle ukazuje u Rimljanima 12:19 i to možemo zapaziti iz njegovog osvrtanja na Ponovljene zakone 32:35, 41, gde između ostalog stoji: „Moja će osveta i odmazda biti.“ (Uporedi s Jevrejima 10:30.) Stoga, iako se reč ’Božjem‘ ne može naći u grčkom tekstu stiha iz Rimljanima 12:19, priličan broj današnjih prevodilaca ubacio ju je na to mesto. Tako su nastali tekstovi kao što su „puštajte gnevu Božjemu da deluje“ (Bakotić); „dajte mesta gnevu Božijem“ (Čarnić); „ostavite to gnevu (Božjem)“ (Stefanović); „ostavite mesta Božijem gnevu“ (Savremeni srpski prevod).
Čak i kada nas neprijatelji istine grde ili progone, možemo da verujemo u ono što je Mojsije čuo o Jehovi Bogu: „Jehova, Jehova, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću, koji čuva ljubav svoju do hiljaditih pokolenja, koji prašta bezakonja i nepravde i greha, ali koji ne smatra krivoga za pravednoga [„ni u kom slučaju neće poštedeti od kazne“, NW]“ (Izlazak 34:6, 7, kurziv naš).