Zašto nam je potrebno tačno poznavanje?

„Zato i mi od onog dana kad za to čusmo, ne prestajemo moliti se Bogu za vas i iskati da se ispunite poznanjem (tačnim poznavanjem, NS) volje njegove u svakoj mudrosti i razumu duhovnome“ (KOLOŠANIMA 1:9, Ba).

 1. Pokaži primerom razliku između opšteg i tačnog poznavanja.

GOTOVO svako zna šta je sat. No, koliko njih zna kako on funkcioniše? Možda ti imaš neki opšti pojam o tome. Ali, da li bi mogao rastaviti sat, popraviti ga, a zatim ga opet sastaviti? Časovničar bi to sigurno mogao učiniti. Zašto? Jer poseduje tačno, opširno znanje o načinu njegovog funkcionisanja. Ovim primerom pokazujemo razliku između opšteg i tačnog poznavanja jedne stvari.

 2. Koju si razliku između dve vrste znanja uočio na području religije?

² Milioni ljudi imaju opšti pojam o Bogu. Oni, doduše, govore da veruju u Boga, ali svojim postupcima često protivreče toj tvrdnji. Jedan misionar bi ponekad upitao stanara: „Vi kao katolik verujete u Boga, ili?“ Tada bi mu se pogledom upravljenim u nebo, obično odgovorilo: „Da, ja verujem da tamo gore postoji nešto.“ Bi li u takvom slučaju govorio o tačnom poznavanju Boga? Jedva. A tako neodređena predstava često dovodi do toga da je način postupanja tih, koji tako ispovedaju hrišćanstvo, sve drugo samo ne hrišćanski (Uporedi Titu 1:16). Posledice toga Pavle je opisao sledećim rečima: „I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu — da čine što ne priliči“ (Rimljanima 1:28, Ča).

 3. Kakve su posledice kad ljudi odbijaju tačno poznavanje Božje volje?

³ I kakve su bile posledica takvog pomanjkanja tačnog poznavanja u prvom veku? Ljudi su „činili što ne dolikuje, bili su puni svakovrsne nepravednosti, pokvarenosti, lakomosti, zloće, obuzeti su zavišću, ubojstvom, svađom, lukav-štinom, podmuklošću, ogovarači su, klevetnici, mrzitelji Boga, nasilnici, oholice, umišljenici, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nevjerni, bez ljubavi i bez milosrđa“. Zbog pomanjkanja tačnog poznavanja, srce im nije bilo motivisano za ispravne postupke (Rimljanima 1:28-31, St; Priče Solomonove 2:2, 10).

U čemu se sastoji razlika?

 4, 5. Šta kažu naučnici grčkog, koja razlika postoji između gnosis i epugnosis?

⁴ Razlika između opšteg i tačnog poznavanja vidljiva je iz Grčkih spisa. U grčkom prajeziku govori se o gnosis, znanju i epugnosis, tačnom poznavanju. Prema grekistu V. E. Vajnu prvi izraz znači: „pre svega težnja za znanjem, raspitivanje, istraživanje“, posebno biblijskih istina u povezanosti sa Svetim Pismom.

⁵ Prema naučniku J. H. Tajeru epugnosis znači „precizno i tačno poznavanje“. A smisao glagolskog oblika jest „biti temeljno upoznat, temeljno poznavati; tačno poznavati, dobro poznavati“. V. E. Vajn objašnjava da epugnosis znači „tačno ili potpuno poznavanje, sposobnost razlučivanja, raspoznavanje“. Zatim kaže da to izražava „tačnije ili potpuno poznavanje, veće sudelovanje poznavaoca u poznatoj mu stvari, što tada jače utiče na njega“ (kurzivno pismo od nas). U nastavku ćemo videti kako je ovo zadnje ukazivanje od životnog značaja za hrišćane.

 6. Koji su pisci Biblije upotrebljavali reči „poznanje“ i „tačno poznavanje“ i zašto je tačno poznavanje toliko važno?

⁶ Samo dva pisca Biblije upotrebljavaju grčku reč epugnosis. To su Pavle i Petar, koji su tu reč upotrebili ukupno 20 puta.a Osim Luke, jedino oni upotrebljavaju takođe reč gnosis — Pavle 23, a Petar 4 puta. Dakle, njihova Pisma sadrže dragoceno ukazivanje na to koliko je tačno poznanje važno u vezi sa spasenjem. Tako je Pavle pisao Timoteju: „Jer je ovo dobro i prijatno pred spasiteljem našijem Bogom, koji hoće da se svi ljudi spasu, i da dođu do poznanja (tačnog poznavanja) istine“ (1. Timoteju 2:3, 4).

Zašto je važno tačno poznavanje

 7. (a) Kako znanje treba da utiče na nas, da bi nam bilo od koristi? (b) Koja opasnost postoji ako zanemarimo znanje?

⁷ Prema tome, postizanje tačnog poznavanja istine izložene u Bibliji je ključ spasenja. Ali to znanje mora dopreti do srca, sedišta poticaja. Ono ne sme ostati samo intelektualni, odnosno akademski zadatak. Osim toga, stečeno znanje istine treba koristiti i proširivati. Zašto? Zato, jer pamćenje može kao i neupotrebljavani mišić takoreći, omlitaviti, oslabiti. A tada se može lako dogoditi da više nemamo na umu svoju duhovnost, da počnemo skretati i kolebati se u veri. Tako u neku ruku labavimo stisak kojim čvrsto držimo „tačno poznavanje Boga“. A to se kolebanje može vrlo brzo pokazati u nesposobnosti da razmišljamo, pa čak i u nehrišćanskom načinu postupanja (Priče Solomonove 2:5; Jevrejima 2:1).

 8. Koliko je u Solomonovim očima bila vredna mudrost i znanje?

⁸ Sada razumemo zašto je Solomon, dok je još bio veran, tako visoko cenio mudrost, sposobnost razlučivanja i sposobnost mišljenja. On je pisao: „Kada ti mudrost uđe u srce i znanje postane ugodno duši tvojoj, razum će paziti na tebe i razboritost će te čuvati, da te odvrati od zla puta“ (Priče Solomonove 2:10-12, NS).b Iz ovih reči vidljivo je da moramo razvijati žudnju za tačnim poznavanjem, koje može uticati na srce i na celu dušu. Osim toga, znanje je temelj sposobnosti mišljenja. A zašto je sve to danas toliko važno?

 9. Koji su neki od neprijatelja duhovnosti jednog hrišćanina?

⁹ Mi živimo u „poslednjim danima“, kada će kako je Pavle prorekao nastupiti „kritična vremena“, ili „provaliti teška vremena“ (2. Timoteju 3:1, Rosch). U današnjem izopačenom svetu sve je teže sačuvati hrišćanski integritet. Hrišćanski moralni pojmovi, vrednosti i merila se preziru. Vera Jehovinih svedoka biva napadana sa svih strana — od sveštenstva takozvanog hrišćanstva koje mrzi vest o kraljevstvu koju mi prinosimo od kuće do kuće, od otpadnika koji sarađuju sa sveštenstvom takozvanog hrišćanstva, od lekara koji žele da nas i našu decu prisile na transfuzije krvi, od naučnika ateista, koji odbacuju veru u Boga i Stvoritelja, te od osoba koje nas žele prisiliti na ustupke u vezi naše neutralnosti. A sve to inscenira (udešava) Satana, vladar tame i neznanja, neprijatelj tačnog poznavanja (2. Korinćanima 4:3-6; Efescima 4:17, 18; 6:11, 12).

10. Kojem bi pritisku mogli biti izloženi u pojačanoj meri, i šta nam je potrebno da bismo se oduprli tom pritisku?

¹⁰ U svakodnevnom životu hrišćanin je izložen pojačanom pritisku, kako bi bio naveden da se ponaša kao i ostali — da uzima drogu, da prekomerno pije, da sudeluje u nemoralu i nasilju, krade, laže, vara, da pre vremena napušta školu ili da živi samo za sebične užitke. Stoga nam je tačno poznavanje bezuslovno potrebno. Što je veće naše poznavanje Božje Reči i njene svrhe, to ona može jače uticati na naše misli i postupke (Rimljanima 12:1, 2).

Današnji rasipnički sin

11, 12. Koji je slučaj primer kako je ludo odbaciti tačno poznavanje istine?

¹¹ Neka bi nam za primer poslužio slučaj jednog mladića, čija je ljubav prema istini bila stavljena na kušnju, kada je imao 14 godina; tada je već bio kršteni hrišćanin. Poput mnogih mladića voleo je sport, posebno fudbal. No, bilo je s tim u vezi nekih teškoća. Treninzi su se održavali baš u vreme kada je njegova skupština imala sastanke. A on nije bio duhovno toliko jak da bi ispravno procenio površnu vrednost igranja fudbala u poređenju sa trajnom vrednošću posećivanja hrišćanskih sastanaka na koje je mogao odlaziti zajedno sa svojom majkom, koja je bila udovica, te mlađim bratom i sestrom. Tako je prestao postupati u skladu sa tačnim poznavanjem i odlučio se da napusti istinu, pa mu je konačno bila oduzeta Zajednica. Kasnije je otišao u vojsku gde je počeo uzimati drogu.

¹² Kad je taj mladić 1986. izašao iz vojske, došao je k svesti. Tada je napisao pismo porodičnom prijatelju, koji je bio član pravnog odbora kada mu je bila oduzeta Zajednica. U njemu je između ostalog stajalo: „Radujem se da ti mogu saopštiti jednu važnu novost; Vratio sam se u istinu. . . . Shvatio sam šta je rekao Pavle u 2. Korinćanima 4:4, naime da postoji bog ovoga sistema stvari, koji zaslepljuje razum. Dugo vremena sam bio duhovno slep prema svemu što se događalo oko mene. Kad sam napustio istinu nisam znao u kakav se rizik upuštam. Ali, tokom vremena sam — neka je Jehovi hvala za to — jasno razumeo da su moji loši postupci bili naopaki.“ (Uporedi Luka 15:11-24).

13. Kako može iskreno kajanje delovati na one koji su napustili istinu? (2. Timoteju 2:24-26)

¹³ Mladić se vratio na put tačnog poznavanja, i sada ’živi dostojno pred Jehovom, da bi mu se potpuno dopao‘. I dok se druži s hrišćanskom skupštinom može „biti plodonosan svakom vrstom dobrih dela i napredovati u tačnom poznavanju Boga“. A kakav li je to okrepljujući blagoslov za članove njegove porodice, da je on opet postao sledbenik Hrista? Jesu li i tebi poznati slični slučajevi? (Kološanima 1:9, 10, NS; Matej 11:28-30).

Strašne posledice duhovne nemarnosti

14. (a) Šta moramo raditi, kako bi izbegli da otpadnemo? (b) Šta se dogodilo nekim hrišćanima?

¹⁴ Koju pouku izvlačimo iz ovog i sličnih slučajeva? Da nakon što smo stekli tačno poznavanje istine, moramo kružno stalno obnavljati duhovne misaone tokove da ne otpadnemo. Ako zanemarimo lični i porodični studij, posećivanje hrišćanskih sastanaka i službu propovedanja, izgubićemo duhovnu snagu. A šta se može tada dogoditi? Hrišćanin koji je nekad bio jak može otpasti od vere, time da se na primer upusti u nemoral, ili da klizavim kolosekom sumnje i krivih informacija otkliže u otpadništvo (Jevrejima 2:1; 3:12; 6:11, 12). Neki su se, kakve li ludosti, čak vratili natrag vavilonskim naukama o trojstvu i besmrtnosti duše.

15. Kako je Petar upozorio na mogućnost da se otpadne?

¹⁵ Sigurno su sasvim odgovarajuće Petrove reči: „Jer ako odbegnu od nečistote sveta, poznavanjem Gospoda i Spasitelja našega Isusa Hrista, pa se opet zapletu u njih i budu nadvladani, bude im poslednje stanje gore od prvašnjega. Jer bi im bolje bilo da nisu ni poznali puta pravde, nego li kad ga poznaše da se vrate natrag od svete zapovesti koja im je predana. Jer im se dogodi po istinitoj poslovici: „Pas se povrati na svoju bljuvotinu.“ i: „Okupana se svinja opet izvali u blato.“ (2. Petrova 2:20-22, Ba)

16. (a) Kako su u zadnje vreme neki bili zavedeni? (b) Šta su učinili neki od zavedenih?

¹⁶ Oni koji odbace tačno poznavanje istine često se odlučuju za put koristoljublja. Oni više ne udovoljavaju obavezi redovnog posećivanja sastanaka ili sudelovanja u službi od kuće do kuće. Neki čak počinju ponovo pušiti. Drugi se raduju da se više ne moraju razlikovati od ostalih po pitanju hrišćanske neutralnosti i zloupotrebe krvi. O kakve li slobode! Sada čak mogu glasati za jednu od političkih partija „divlje zveri“ (Otkrivenje 13:1, 7). Tako su neki zavedeni kao neutvrđene duše, a sa pravog puta tačnog poznavanja odveli su ih oni koji ’obećavaju slobodu, a sami su robovi pogibli‘ (2. Petrova 2:15-19).

17. Koja opasnost preti onima koji odbacuju tačno poznanje istine?

¹⁷ Ako se takve osobe ne pokaju i ne vrate u istinu, same sebe izlažu sudu o kojem je Pavle pisao: „Jer ako mi namerno grešimo, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grehe, nego strašno očekivanje suda i revnost vatre koja će progutati one koji se bune.“ Kako li je nerazumno i kratkovidno odbaciti tačno poznavanje o Jehovi Bogu i Isusu Hristu i zameniti ga otpadničkim naukama takozvanog hrišćanstva! (Jevrejima 6:4-6; 10:26, 27, Ba).

Revnost uz tačno poznavanje

18. Zašto, prema Pavlovim rečima jevrejsko sveštenstvo nije prihvatilo Hrista?

¹⁸ Jevrejsko sveštenstvo Pavlovog vremena sigurno je posedovalo određeno znanje Svetog Pisma. No, je li to bilo tačno poznavanje? Da li je ono sveštenike privuklo Hristu, obećanom Mesiji? Pavle dokazuje kako su oni bili toliko zaokupljeni postizanjem svoje pravednosti kroz Zakon, da se nisu podložili Hristu, koji je „svršetak ZAKONA“. Stoga je Pavle mogao reći za njih sledeće: „Jer im svedočim da imaju revnost za Boga, ali bez pravilnog saznanja“ (Rimljanima 10:1-4, Ča).

19, 20. (a) Kako možemo steći tačno poznavanje? (b) Koja još pitanja ostaju otvorena?

¹⁹ A kako možemo postići tačno poznavanje? Kroz lični studij i razmišljanje, zatim kroz molitvu i posećivanje sastanaka. To znači, da moramo takoreći stalno puniti naše duhovne baterije. Mi jednostavno ne možemo sebi dozvoliti da se oslonimo na znanje koje smo stekli kada smo prihvatili istinu. Savesnim ličnim proučavanjem moramo nastaviti da uzimamo u sebe čvrstu duhovnu hranu, tačno poznavanje. Kako li su odgovarajuće Pavlove reči: „Ali je jaka hrana za zrele ljude, kod kojih je razumevanje (sposobnost opažanja, NS) izvežbano dugim iskustvom u razlikovanju dobra i zla. Zato ostavljajući osnove Hristove reči, obratimo se na ono što je već dovršeno, a da ne postavljamo opet temelje odricanja od mrtvih dela vere u Boga . . . I to ćemo učiniti ako Bog dopusti“ (Jevrejima 5:14 do 6:3, Ba).

²⁰ Sada se postavljaju pitanja: Kojim oruđem raspolažemo, a koje nam može pomoći u postizanju tačnog poznanja? Kada da proučavamo Reč Božju, s obzirom na naše mnoge obaveze? U sledećem članku obradićemo ove i srodne teme.

[Fusnote]

Pitanja za ponavljanje

◻ Koja razlika postoji između„znanja“ i „tačnog poznavanja“?

◻ Zašto je tačno poznavanje toliko važno u današnjim poslednjim danima?

◻ Kako mogu neki upasti u kušnju da otpadnu od istine?

◻ Kako nas Petar upozorava da ne odbacimo tačno poznavanje?

◻ Šta moramo raditi da bismo stekli i sačuvali tačno poznavanje?