Slediti Isusov primer odanosti Bogu
„Sveta tajna ove odanosti Bogu, mora se priznati, velika je: ’On je (Isus) pokaza u telu’“ (1. TIMOTEJU 3:16, NS).
1. (a) Koje je pitanje više od 4000 godina ostalo bez odgovora? (b) Kada i kako je dat odgovor?
BILO JE to pitanje koje je više od 4000 godina ostalo bez odgovora. Otkako je prvi čovek Adam propustio da sačuva svoju besprekornost pojavilo se pitanje: Kako čovečanstvo može da pokaže odanost Bogu? Odgovor je konačno dat u prvom veku naše ere, dolaskom Božjeg sina na Zemlju. Isus Hrist je pokazao ličnu privrženost Jehovi mislima, rečima i delima. Time je razotkrio ’svetu tajnu odanosti Bogu’, pokazavši način na koji predani ljudi mogu da pokažu takvu odanost (1. Timoteju 3:16).
2. Zašto bi, težeći za odanošću Bogu, trebali pažljivo da osmotrimo Isusov primer?
2 Težeći za odanošću Bogu kao predani, kršteni hrišćani, dobro činimo ako ’pažljivo pratimo’ Isusov primer (Jevrejima 12:3). Zašto? Iz dva razloga. Kao prvo, Isusov primer može da nam pomogne da razvijamo odanost Bogu. Isus je poznavao svog Oca bolje nego bilo ko drugi (Jovan 1:18). A Isus je tako verno oponašao Jehovine puteve i svojstva da je mogao da kaže: „Ko je video mene, video je i Oca“ (Jovan 14:9, NS). Prema tome, kroz Isusov život i službu možemo steći dublje cenjenje Jehovinih divnih osobina, i tako ojačati ličnu privrženost našem Stvoritelju, punom ljubavi. I drugo, Isusov primer može da nam pomogne u pokazivanju odanosti Bogu. Ostavio je savršen primer ponašanja kojim se pokazuje odanost Bogu. Stoga dobro činimo ako razmišljamo kako bismo se mogli ’obući u Hrista’, to jest, uzeti ga kao uzor, oponašati njegov primer (Rimljanima 13:14).
3. Šta treba da uključuje naš program ličnog proučavanja Biblije i zašto?
3 U pisanom obliku nije sačuvano sve što je Isus rekao i učinio (Jovan 21:25). Stoga bi trebalo posebno da nas interesuje ono što je zapisano pod božanskim nadahnućem. Stoga bi program ličnog proučavanja Biblije trebao da uključuje redovno čitanje evanđelja, izveštaja o Isusovom životu. Ali, da bi nam takvo čitanje pomoglo u našoj težnji za odanošću Bogu, moramo odvojiti vremena da s cenjenjem razmišljamo o onom što smo pročitali. Treba i da se napregnemo da sagledavamo stvari šire i dublje od onog što je vidljivo.
Slično Ocu, slično Sinu
4. (a) Šta pokazuje da je Isus bio srdačna osoba, dubokih osećaja? (b) Kako je Isus preduzimao inicijativu u pomaganju drugima?
4 Pogledajmo jedan primer. Isus je bio srdačan čovek dubokih osećaja. Zapazimo iz Marka 10:1, 10, 13, 17 i 35 da su osobe svih uzrasta i porekla mogle k njemu da dođu. U više navrata uzimao je decu u naručje (Marko 9:36; 10:16). Zašto su se ljudi, pa čak i deca, ugodno osećali u Isusovom društvu? Zbog njegovog iskrenog, istinskog interesovanja za njih (Marko 1:40, 41). To je bilo eivdentno jer je često preduzimao prvi korak da priđe osobama kojima je bila potrebna pomoć. Tako čitamo da je ’opazio’ udovicu iz Naina čijeg su mrtvog sina nosili. Zatim je ’pristupio’ dečaku i uskrsnuo ga, a ne spominje se da ga je bilo ko zamolio da to učini (Luka 7:13-15). Isto tako, iako ga niko nije zamolio, preduzeo je prvi korak da izleči zgurenu ženu i čoveka koji je imao vodenu bolest (Luka 13:11-13; 14:1-4).
5. Šta učimo o Jehovinim svojstvima i putevima iz ovih izveštaja o Isusovoj službi?
5 Dok čitaš o tim događajima, stani i upitaj se: ’Budući da je Isus savršeno oponašao Oca, šta mi ti događaji govore o Jehovinim svojstvima i njegovim putevima?’ Oni bi trebali da nas uvere da je Jehova milostiv Bog, dubokih osećaja. Njegovo stalno snažno interesovanje za ljudsku porodicu podstaklo ga je da preduzme inicijativu i da im pomogne. On nije morao da dâ svog Sina kao „otkup u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28, NS; Jovan 3:16). On traži mogućnosti da se ’u svojoj ljubavi okrene ka’ onima koji mu služe iz ljubavi (5. Mojsijeva 10:15, Šarić). Kao što kaže Biblija: „Jehovine oči pretražuju po celoj zemlji da bi pokazao svoju snagu u korist onih čije je srce celo prema njemu“ (2. Dnevnika 16:9, NS).
6. Do čega nas dovodi razmišljanje o Jehovinoj milosti i dubokim osećajima što se vidi u primeru njegovog sina?
6 Razmišljanje o Jehovinoj milosti i njegovim dubokim osećajima dirnuće ti srce i ispuniti ga većim cenjenjem njegovih divnih i privlačnih svojstava. To će te privući k njemu. Bićeš pokrenut da mu se slobodno obratiš u molitvi pod svim okolnostima i u svako vreme (Psalam 65:2). To će ojačati tvoju ličnu privrženost njemu.
7. Šta bi trebao da se upitaš posle razmišljanja o Jehovinoj milosti i dubokim osećajima, i zašto?
7 Ne zaboravi, međutim, da odanost Bogu uključuje više nego samo osećaj pun obožavanja. Kao što kaže bibličar R. Lenski, „to uključuje ceo naš bogobojazan, stav pun obožavanja i postupke koji iz toga proizlaze“ (Naglašeno od nas.) Dakle, pošto razmisliš o Jehovinoj milosti i dubokim osećajima, koji su se videli u primeru Isusa Hrista, upitaj se: ’Kako bih mogao u tome da budem sličniji Jehovi? Da li me drugi smatraju pristupačnom osobom? Ako si roditelj, moraš biti pristupačan svojoj deci. A ako si skupštinski starešina, svakako bi trebao da budeš pristupačan. Šta će te dakle učiniti pristupačnijim? Srdačnost i duboki osećaji. Moraš da gajiš iskreno, i istinsko interesovanje za druge. Kad zaista brineš o drugima spreman si da daješ sebe, drugi će to osetiti i biće privučeni k tebi.
8. (a) Šta treba da imaš na umu dok čitaš biblijske izveštaje o Isusu? (b) Šta učimo o Jehovi iz izveštaja navedenih u ovoj fusnoti?
8 Dakle, dok čitaš biblijske izveštaje o Isusu, imaj na umu da o Jehovi kao osobi mnogo možeš da naučiš iz onoga što je Isus rekao i učinio.a A kad te cenjenje Božjih svojstava, koja su našla svoj odraz u Isusu, pokrene da pokušaš da mu budeš sličniji, pružaš dokaz o svojoj odanosti Bogu.
Pokazivati odanost Bogu u odnosu prema članovima porodice
9, 10. (a) Kako je Isus samo nekoliko trenutaka pre svoje smrti pokazao ljubav i brigu za svoju majku Mariju? (b) Zašto je Isus poverio brigu oko Marije apostolu Jovanu, a ne nekom od svoje telesne braće?
9 Život i služba Isusa Hrista otkriva mnogo o pokazivanju odanosti Bogu. Dirljiv primer zabeležen je u Jovanu 19:25-27, St, gde čitamo: „Kod Isusova (stuba) stajaše njegova majka i sestra njegove majke, Marija Kleofina, i Marija iz Magdale. Kad Isus opazi majku i blizu nje učenika (Jovana) kojega je osobito ljubio, reče majci svojoj: ’Ženo, evo ti sina!’ Zatim reče učeniku: ’Evo ti majke!’ I od tog je časa učenik uze u svoju kuću.“
10 Zamisli! Samo nekoliko trenutaka pre nego što je okončao svoj zemaljski život, ljubav i briga podstakli su Isusa da se pobrine za majku. Mariju (koja je tada očigledno bila udovica), da je poveri svom ljubljenom apostolu Jovanu da brine o njoj. Ali zašto njemu, a ne nekom od svoje telesne braće? Zato što Isus nije brinuo samo za Marijine telesne i materijalne potrebe, nego još više za njenu duhovnu dobrobit. A apostol Jovan (verovatno Isusov rođak) dokazao je svoju veru, dok nema nikakvog znaka da su Isusova telesna braća tada uopšte još bili vernici (Matej 12:46-50; Jovan 7:5).
11. (a) Prema Pavlovim rečima, kako može hrišćanin da pokazuje odanost Bogu u vlastitom domu? (b) Zašto pravi hrišćanin pomaže svojim roditeljima?
11 Na koji način je time pokazana odanost Bogu? Apostol Pavle objašnjava: „Poštuj udovice koje su stvarno udovice. Ali ako koja udovica ima decu ili unučad, neka najpre nauče da pokazuju odanost Bogu u vlastitom domu, isplaćujući dužnu naknadu svojim roditeljima i dedi i baki, jer je to prihvatljivo u Božjim očima“ (1. Timoteju 5:3, 4, NS). Poštovanje roditelja pružanjem materijalne potpore kad je to potrebno, kako kaže Pavle, izraz je odanosti Bogu. Na koji način? Jehova, osnivač porodičnog uređenja, zapoveda deci da poštuju svoje roditelje (Efescima 3:14, 15; 6:1-3). Stoga pravi hrišćanin priznaje da brigom za takve porodične dužnosti ne pokazuje samo ljubav prema roditeljima, nego i poštovanje prema Bogu i poslušnost njegovim zapovestima (Uporedi Kološanima 3:20).
12. Kako možeš da pokazuješ odanost Bogu svojim odnosom prema ostarelim roditeljima, i šta treba na to da te motiviše?
12 Kako, dakle, možeš da pokazuješ odanost Bogu prema članovima porodice? U to će sigurno biti uključena briga oko duhovnih i materijalnih potreba ostarelih roditelja, kao što je to učinio Isus. Ako propustimo da to činimo, pokazujemo nedostatak odanosti Bogu (Uporedi 2. Timoteju 3:2, 3, 5). Predani hrišćanin ne pomaže roditeljima u oskudici samo iz ljubaznosti ili osećaja dužnosti, nego zato što ih voli i priznaje Jehovino uzvišeno gledište u vezi udovoljavanja takvoj odgovornosti. Na taj način je briga za ostarele roditelje izraz odanosti Bogu.b
13. Kako hrišćanski otac pokazuje odanost Bogu odnosom prema svojoj porodici?
13 Odanost Bogu u vlastitom domu može da se pokazuje i na druge načine. Na primer, hrišćanski otac ima odgovornost da brine za svoju porodicu materijalno, emocionalno i duhovno. Stoga on, uz pružanje materijalne potpore, s ljubavlju organizuje redovni porodični studij Biblije. On pravi raspored vremena da bi redovno mogao da učestvuje sa svojom porodicom u službi propovedanja. Uravnotežen je, uviđa njihove potreba za odmorom i rekreacijom. Isto tako, on mudro pravi prioritete, ne dopuštajući da zbog skupštinske aktivnosti zanemaruje svoju porodicu (1. Timoteju 3:5, 12). Zašto sve to čini? Ne samo iz osećaja dužnosti, nego iz ljubavi prema porodici. On uviđa koliko je Jehovi važna briga za porodicu. Ispunjavajući na taj način svoju dužnost supruga i oca, on pokazuje odanost Bogu.
14. Kako hrišćanska žena može da pokazuje odanost Bogu u svom domu?
14 Hrišćanske supruge takođe imaju odgovornost da pokazuju odanost Bogu u svom domu. Na koji način? Biblija kaže da supruga treba da bude ’podložna svom mužu i treba prema njemu da ima „duboko poštovanje“ (Efescima 5:22, 23, NS). Iako njen suprug nije u veri, ona treba da bude „podložna“ (1. Petrova 3:1, NS). Hrišćanska žena pokazuje takvu supružničku podložnost tako što podupire svog supruga u odlukama koje on donosi, sve dok se te odluke ne suprote Božjim zakonima (Dela apostolska 5:29). A zašto ona prihvata tu ulogu? Ne samo zato što voli svog muža, nego zato što priznaje da tako „treba u Gospodu“ — to jest, da je Bog tako organizovao porodicu (Kološanima 3:18). Njena spremna podložnost suprugu na taj način predstavlja izraz njene odanosti Bogu.
’Zato sam došao’
15. Na koji je poseban način Isus pokazivao odanost Bogu?
15 Jedan od istaknutih načina na koje je Isus pokazivao odanost Bogu bilo je objavljivanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu (Luka 4:43). Posle svog krštenja u Jordanu 29. godine n.e. Isus je naredne tri i po godine proveo snažno zaokupljen tim najvažnijim delom. ’Zato sam došao’, objasnio je (Marko 1:38; Jovan 18:37). Ali, na koji način je to bio izraz njegove odanosti Bogu?
16, 17. (a) Šta je pokrenulo Isusa da bude snažno zaokupljen propovedanjem i poučavanjem? (b) Zašto je Isusova služba propovedanja i poučavanja predstavljala izvor njegove odanosti Bogu?
16 Prisetimo se da odanost Bogu podrazumeva da živimo na način koji se dopada Bogu zato što ga volimo i duboko cenimo njegova divna svojstva. Šta je, dakle, motivisalo Isusa da svoje poslednje godine na Zemlji provede snažno zaokupljen propovedanjem i poučavanjem? Da li samo osećaj dužnosti ili obaveze? Nema uopšte sumnje da je on brinuo za ljude (Matej 9:35, 36). Isto tako, on je u potpunosti shvatio da ga je pomazanje svetim duhom imenovalo i opunomoćilo za službu (Luka 4:16-21). Međutim, njegovi razlozi su bili još dublji.
17 „Ja ljubim Oca“, rekao je Isus otvoreno svojim apostolima poslednje večeri svog zemaljskog života (Jovan 14:31, St). Ta ljubav se temelji na vrlo dubokom, prisnom spoznanju Jehovinih osobina (Luka 10:22). Pokrenut srcem ispunjenim dubokim cenjenjem, Isus je našao radost u vršenju Jehovine volje (Psalam 40:8). To je bila njegova „hrana“ (Jovan 4:34, St). Postavio je izvrstan primer kako treba ’najpre tražiti kraljevstvo’ umesto stavljanja vlastitih interesa na prvo mesto (Matej 6:33). Stoga je ne samo zbog onoga što je učinio ili čak koliko je učinio, nego zbog onoga zašto je to učinio njegova služba propovedanja i poučavanja predstavljala izraz odanosti Bogu.
18. Zašto bar neki udeo u službi propovedanja nije nužno izraz odanosti Bogu?
18 Kako možemo u tome da sledimo Isusov primer? (1. Petrova 2:21). Svi koji prihvataju Isusov poziv da dođu i postanu njegovi sledbenici imaju božansko opunomoćenje da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu i da prave učenike (Luka 18:22; Matej 24:14; 28:19, 20). Da li to znači da težimo za odanošću Bogu tako što imamo bar neki udeo u službi propovedanja? Ne sasvim. Ako u službi propovedanja učestvujemo samo na površan ili simboličan način, ili samo da bismo ugodili članovima porodice ili drugima, teško da bi se to moglo smatrati ’delom odanosti Bogu’ (2. Petrova 3:11).
19. (a) Šta mora da bude prvenstveni razlog za ono što činimo u službi? (b) Kakav je rezultat kad je naš motiv duboko ukorenjena ljubav prema Bogu?
19 Kao što je to bio slučaj i kod Isusa, i naši motivi moraju biti dublji. Isus je rekao: „Ti moraš ljubiti Jehovu svog Boga svim srcem svojim (emocijama, željama, osećajima unutrašnje osobe) i svom dušom svojom (svojim životom i celim bićem) i svim umom svojim (svojim intelektualnim, umnim sposobnostima) i svom snagom svojom.“ Na to je jedan razboriti književnik dodao: „Ovo . . . je daleko vrednije nego svi prinosi i žrtve“ (Marko 12:30, 33, 34, NS). Dakle, ne igra ulogu samo ono što radimo, nego i zašto to radimo. Duboko ukorenjena ljubav prema Bogu koja nam prožima celo biće mora da bude prvenstveni razlog zašto nešto činimo u službi. Kad je to slučaj, tada nećemo biti zadovoljni samo simboličnim učešćem, nego ćemo biti pokrenuti da pokažemo dubinu naše odanosti Bogu tako da činimo najviše što možemo (2. Timoteju 2:15). U isto vreme, kad nas pokreće ljubav rema Bogu, nećemo biti kritički raspoloženi, upoređujući svoju službu sa tuđom (Galatima 6:4).
20. Kako možemo izvući punu korist iz Isusovog primera u težnji za odanošću Bogu?
20 Kako samo možemo biti zahvalni što nam je Jehova otkrio svetu tajnu božanske odanosti! Pažljivo proučavanje onoga što je Isus rekao i učinio, kao i trud da ga oponašamo, pomoći će nam da u potpunijoj meri razvijemo i pokazujemo odanost Bogu. Jehova će nas bogato blagosloviti dok sledimo Isusov primer težeći za božanskom odanošću kao predani, kršteni hrišćani (1. Timoteju 4:7, 8).
[Fusnote]
a Daljnje primere onoga što učimo o Jehovi vidi iz sledećih izveštaja: Matej 8:2, 3; Marko 14:3-9; Luka 21:1-4 i Jovan 11:33-36.
b Potpunije o tome šta je uključeno u pokazivanje odanosti Bogu prema ostarelim roditeljima vidi u Kuli stražari br. 10/87, str. 11-15.
Sećaš li se?
◻ Zašto, težeći za odanošću Bogu, treba da imamo na umu Isusov primer?
◻ Šta učimo o Jehovi iz srdačnosti i dubokih osećaja koje je Isus pokazao?
◻ Kako možemo pokazati odanost Bogu u odnosu prema članovima porodice?
◻ Šta mora biti naš motiv kako bi nam služba bila izraz odanosti Bogu?
[Okvir na 29. strani]
’Ali ako neka udovica ima decu ili unučad, neka . . . svojim roditeljima i dedi i baki isplaćuju dužnu naknadu’