Poštovati Boga nade
„Jehova izgovara: ...one ću poštovati koji mene poštuju a oni koji mene preziru biće od malog značaja“ (1. Samuilova 2:30, NS).
1. Zašto bi trebali imati želju da poštujemo Jehovu? (1. Timoteju 1:17; Otkrivenje 4:11).
S OBZIROM na ono što nam prema Bibliji stoji u izgledu, sasvim je razumno da poštujemo „Boga nade“, „Boga koji daje nadu“ (Rimljanima 15:13, Luterova Biblija, Novi svet prevod). Zašto? Kako ćemo mi, koji smo sitni i nesavršeni ljudi, poštovati velikog Stvoritelja celog univerzuma? I da li će nam on na isti način uzvratiti poštovanje?
2. Kako je Isus mislio o poštovanju koje se trebalo ukazati Bogu?
2 Možemo učiti iz onoga što se Isusu desilo. Niko od nas ne bi posumnjao da je Isusova stalna želja bila da njegov otac bude poštovan i proslavljen (Jovan 5:23; 12:28; 14:8). Da, Isus je kritikovao fariseje i književnike, koji su Boga poštovali svojim ustima a srce njihovo je bilo veoma udaljeno od njega. Zapazimo da su kod ukazivanja poštovanja Bogu neispravni poticaji i nepristojni postupci igrali ulogu (Matej 15:7-9). Ali, možemo li kazati da je nada koju je Isus imao igrala ulogu kod ukazivanja časti Bogu? I kako je reagovao Jehova na ukazanu mu čast?
3. Kako znamo da se Isus nadao u Jehovu?
3 Isus je bio uveren u reči iz Psalma 16:10, NS: „Jer mi nećeš ostaviti dušu u šeolu. Nećeš dozvoliti da tvoj lojalni sluga jamu vidi.“ S obzirom da je Isus Hrist imao nadu da bude vaskrsnut, mogao je zločincu, koji je pored njega visio na stubu, kazati oduševljavajuće reči: „Zaista, kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju“ (Luka 23:39-43). Taj zločinac je uskoro umro tako da tri dana kasnije nije mogao doživeti potvrdu za Isusovu nadu vaskrsenja. Ali jedan očevidac je izvestio: „Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci“ (Dela apostolska 2:31, 32). Bila je to činjenica.
4. Koju čast je Isus zaslužio i dobio? (Otkrivenje 5:12).
4 Mnogi od jednostavnih ljudi kojima je Isus služio su znali da on zaslužuje poštovanje ili čast (Luka 4:15; 19:36-38; 2. Petrova 1:17, 18). Da li je okolnost da je umro kao razbojnik mogla nešto promeniti u tome? Ne, jer Isus je imao priznanje Boga u koga se nadao. Zato ga je Jehova povratio u život. Činjenica da je „Bog nade“ ponovo vaskrsnuo svog sina u život i da mu je dodelio besmrtnost u duhovnom području, dokazuje da Otac svog Sina nadalje poštuje. Pavle je rekao: „Vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt“ (Jevrejima 2:7, 9; Filipljanima 2:9-11).
5. Koja posebna čast je ukazana Isusu, i kako je Bog time bio još više poštovan?
5 Isus koji poštuje Jehovu, govorio je o posebnoj časti koju mu je Jehova ukazao. Kad se jednom pojavio učenicima, rekao je: „Dana mi je sva vlast na nebu i na Zemlji. Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga duha. ... I gle! Ja sam s vama sve dane do svršetka ovog sistema stvari“ (Matej 28:18-20, NS). Prema tome Otac je Sinu ukazao čast i time što mu je dao jedinstvenu vlast. Ova vlast treba da se upotrebi u korist ljudi koji izvršavaju jedno delo koje služi onome na čast kome i Isus odaje čast. Dakle, znači li to da mi nesavršeni ljudi možemo poštovati Oca na neki način i da za uzvrat budemo poštovani od njega?
Ljudi poštuju Boga
6. Da li je želja da se bude poštovan na mestu, i kakva opasnost postoji povodom toga? (Luka 14:10).
6 Teško da većina ljudi misli da kao prvo poštuje Boga, jer su više zainteresovani da sami budu poštovani. Neki će možda kazati da je ova želja sasvim normalna. Donekle imaju i pravo, jer je normalno da želimo biti na dobrom glasu. Jer biti na dobrom glasu donosi sa sobom izvesnu meru poštovanja (1. Timoteju 3:2, 13; 5:17; Dela apostolska 28:10). Ali kod želje da budemo poštovani od ljudi postoji opasnost preterivanja. To dokazuju mnogi koji po svaku cenu trče za slavom ili koji pod svim okolnostima žele da sačuvaju svoj obraz.
7. Zašto je čast od ljudi samo od ograničene vrednosti?
7 Kada o svemu razmislimo, čak i najveća čast ukazana od ljudi brzo nestaje, jer ranije ili kasnije svi umiru. Istina, možda će neki junaci izvesno vreme s poštovanjem ostati u sećanju, ali većina umrlih se zaboravlja. Koliko njih još zna ime svog pradede i svoje prababe ili zna ko su bili vođe njihovog naroda pre sto godina? Zaista je neznatno, da li je neko živeo ili nije. On je samo sitna trunčica prašine na tasu vage, sitna kapljica u reci vremena. Čak i ako kratko nakon svoje smrti dobija čast, on toga nije svestan (Jov 14:21; 2. Dnevnika 32:33; Propovednik 9:5; Psalam 49:12, 20). Odlučujuće je jedino i samo, da li imamo nadu koju Bog daje, da li ga poštujemo i da li on nas poštuje. O tome svedoči život dvojice savremenika u starom Izraelu.
8. U kakvu je zamku upao Ilije što se tiče ukazivanja časti?
8 Jedan je bio Ilije. On je služio 40 godina u jedinstvenoj službi prvosveštenika, a imao je i prednost da sudi izraelskom narodu (1. Samuilova 1:3, 9; 4:18). Pa ipak, što se tiče njegovih sinova Ofnije i Finesa, pokazao je određenu slabost tokom vremena. Oni su zloupotrebljavali svoju službu sveštenika tako što su krali delove žrtava i što su se upustili u polni nemoral. Kada ih je njihov otac jedva blago ukorio, Bog je izjavio da Ilije odaje veću čast svojim sinovima nego njemu. Istina Jehova je obećao da će ostaviti aronsko sveštenstvo da postoji, ali će Ilijev dom odseći od službe svešteničke. Zašto? Bog je rekao: „One ću poštovati koji mene poštuju a oni koji mene preziru biće od malog značaja“ (1. Samuilova 2:12-17, 29-36; 3:12-14).
9. Kako je Samuilo dobio priliku da poštuje Jehovu?
9 Sa Samuilom je bilo sasvim drukčije. Verovatno ti je poznato da su ga njegovi roditelji doveli u Silom za službu u šatoru od sastanka. Jedne noći Jehova je govorio dečaku. Kod čitanja izveštaja iz 1. Samuilove 3:1-14 možda možeš sebi predstaviti, kako se mladi Samuilo probudio – ne od gromovite rike, nego od tihog glasa za koji je pomislio da je glas ostarelog Ilije. Zamisli kako li je mladom Samuilu moralo biti teško da obavesti osedelog prvosveštenika o Božjoj odluci, da kazni Ilijev dom. Ali Samuilo je to učinio; poštovao je Boga svojom poslušnošću (1. Samuilova 3:18, 19).
10. Kako je Bog poštovao Samuila za uzvrat na njemu ukazano poštovanje?
10 Samuilo je mnoge godine poštovao Boga kao prorok a i Bog njega. Osmotri kako ovo dolazi do izražaja u 1. Samuilovoj 7:7-13. Jehova je brzo odgovorio na Samuilovu molitvu za pomoć u borbi protiv Filisteja. Zar se ti ne bi osećao počašćen da na takav način budeš priznat od Boga. Kad su Samuilovi sinovi od bili da slede njegov dobar primer, on nije bio odbačen od Boga kao Ilije. To je bilo očigledno iz tog razloga jer je on učinio sve što je bilo u njegovoj mogućnosti da Boga poštuje. Ovaj stav Samuilo je pokazao takođe time da nije bio sporazuman sa zahtevom naroda da im jedan čovek bude car (1. Samuilova 8:6, 7). Bog je upotrebio Samuila da pomaže kako Saula tako i Davida. A kad je Samuilo umro, Izrael mu je odao čast žalošću. Ali još značajnija je čast koju mu je Bog ukazao jer ga je u Bibliji uvrstio u verne ljude koji će biti blagoslovljeni vaskrsenjem i svim dobrom koje je Bog za njih pripremio (Psalam 99:6; Jeremija 15:1; Jevrejima 11:6, 16, 32, 39, 40). Ne pokazuje li to koliko je korisno da poštujemo „Boga nade“.
Da li ćeš poštovati „Boga nade“
11, 12. Šta trebamo uzeti u obzir kada se radi o tome da poštujemo Jehovu, i koja mogućnost nam se pruža za to?
11 Isus i Samuilo su samo dva biblijska primera koji dokazuju da je ljudima moguće da u svom životu ustupe apsolutnu prednost poštovanju svog „Boga nade“. I oba ova slučaja pokazuju da možemo tako na doličan način tražiti poštovanje od Boga i dobiti ga. Ali, kako kod toga možeš biti uveren da se dopadaš Bogu, da će te poštovati i da će se ostvariti tvoja biblijski osnovana nada?
12 Jedan uslov je da imamo pravo poštovanje koje izaziva strah da se Bogu ne dopadnemo (Malahija 1:6). Verovatno se bez daljnjega slažemo sa ovom izjavom. Ali, pomislimo na Ilijeve sinove. Da su pitani, žele li da poštuju Boga sa strahopoštovanjem, verovatno bi odgovorili sa da. Problem se sastoji u tome da u svakodnevnom životu delima ostvarimo našu želju da Boga poštujemo našim strahom pred njim.
13. Objasni kako je želja da sa strahom služimo Bogu pomoć za nas?
13 Pretpostavimo da bi pali u kušnju da krademo ili u seksualnom pogledu da postupimo nemoralno i da se o tome uopšte ne sazna. Da li bi tada naša želja da poštujemo Boga odredila naše postupanje? Trebali bi prihvatiti stanovište: „Čak ako bi greh ostao sakriven, već i sama okolnost da sam mu popustio bila bi beščašće za ’Boga nade’ čije ime nosim.“ Ustanovljeno je da greška ne ostaje sakrivena isto kao što nisu ni grehovi Ilijevih sinova. To proizlazi iz Pavlovih reči o „pravednom sudu Božjem“: „Koji će svakome uzvratiti po njegovim delima; onima koji u istrajnosti čine dobro i traže slavu, čast i nepropadljivost, daće večni život, a onima što prkose i ostaju nepokorni istini, a zlu poslušni, gnjev i ljutnju“ (Rimljanima 2:5-8, dr Čarnić).
14. Koju drugu mogućnost imamo da poštujemo Boga, i šta bi se mogli pitati?
14 Pavle ovde govori takođe o jednom „činjenju dobra“, čime se daje čast Bogu i od njega prima „slava i čast“. Veliki značaj u ovom pogledu se daje zadatku o kojem je Isus prema Mateju 28:19, 20 govorio: ’Načinite učenicima ljude iz svih naroda, krstite ih, i učite ih da drže sve što sam vam zapovedio. Milioni Jehovinih svedoka su zaposleni širom sveta u ovom delu propovedanja i poučavanja, kojim se daje čast Bogu. Štaviše mnogi se trude stalno ili za vreme svog odmora, ili školskog raspusta da obave punovremenu službu kao pioniri. U vezi toga bilo bi dobro da svaki od nas razmisli gde on stoji u ovom delu. Na primer mogao bi se pitati: „Poštujem li ja ’Boga nade’, time što u potpunosti učestvujem u delu propovedanja?“
15. Kako je sa nekim hrišćanima kada se treba dati čast Jehovi u javnoj službi propovedanja?
15 Neki hrišćani koji su godinama bili aktivni propovednici, postepeno su popustili. Oni su se navikli na to da imaju samo jedan mali ili oskudan deo u važnom delu pravljenja učenika. Mi ne mislimo na one koji su radi telesnih smetnji ili svoje visoke starosti popustili. Sasvim nezavisno od njih kod nekih svedoka različite starosti može se zapaziti popuštanje. Interesantno je da Pavle nije govorio o jednoj određenoj starosnoj grupi kada je upozoravao hrišćane da se ne ’umore’. Suština stvari kod toga je da redovno učestvovanje u službi propovedanja zahteva napore, bez obzira koliko je čovek star. Danas neki tako prosuđuju kao što se očigledno prosuđivalo i u Pavlovim danima: „Ja sam u toku godina učinio moj deo, sada se mogu naprezati novi“ (Galatima 6:9; Jevrejima 12:3).
16. Zašto bi samoispitivanje za nas moglo biti korisno?
16 Oni koji tako misle su sigurno u manjini. Pa ipak mogao bi se pitati: „Priznajem li iskreno da u mom slučaju postoji takva tendencija? Kako izgleda moje učešće u službi propovedanja danas u poređenju sa ranijim?“ Svejedno je popustili mi ili ne, svi trebamo razmisliti da je naš „Bog nade“ svakome koji čini dobro“ obećao „slavu i čast i mir“ (Rimljanima 2:10). Pavle je ovde upotrebio grčku reč koja znači „stvarati, delovati, izvršiti“. Kako li je samo važno da se čuvamo, da ne bi poštovali Boga jedino službom naših usana kao fariseji i književnici! (Marko 7:6; Otkrivenje 2:10). Naprotiv, ako od srca aktivno učestvujemo u javnoj službi propovedanja, tada dokazujemo sebi i drugima da imamo pravu nadu. Mi poštujemo našeg Stvoritelja i životodavca i imamo izgled sada i uvek da budemo poštovani od njega (Luka 10:1, 2,17-20).
Sa našim dragocenim stvarima
17, 18. Na koji drugi način možemo proslaviti Boga i zašto opiranje povodom toga nije prihvatljivo?
17 U Pričama Solomonovim 3:9, NS, se navodi daljnja mogućnost, kako možemo poštovati našeg „Boga nade“: „Poštuj Jehovu tvojim dragocenim stvarima i prvinama celog tvog prinosa.“ Sparel ovako iznosi ovaj stavak: „Proslavi Jehovu tvojim imanjem i najboljim od svog tvog prirasta“ (Prevod spisa starog testamenta sa hebrejskog originala).
18 S obzirom da su neki sveštenici poznati po svojoj nezasićenoj pohlepi i raskošnom načinu života, mnogi se predomišljaju da li da podupiru crkve ili religiozne organizacije, čiji se cilj sastoji izgleda samo u tome da steknu imovinu (Otkrivenje 18:4-8). Ovakve zloupotrebe ipak ne menjaju ništa u važnosti Priča Solomonovih 3:9. Kako možemo u saglasnosti sa ovim inspirisanim savetom upotrebiti naše „dragocene stvari“ da poštujemo Jehovu, našeg „Boga nade“?
19. Objasni kako su neki prema Pričama Solomonovim 3:9 postupali.
19 Kako Jehovini svedoci zaključuju, rastući broj ljudi koji prihvata vest o Carstvu zahteva da se kraljevske dvorane proširuju ili da se grade nove. Dakle, ovde se pruža jedna mogućnost ’da se svojim imanjem proslavi Jehova’. Mlađi i stariji učestvuju na primer na taj način što se odlučuju da prilože nešto troškovima gradnje. Da bi se držali ove svoje privatne odluke verovatno zahteva ličnu disciplinu ili čak neku žrtvu, naročito onda ako se planiranje ili izgradnja nekog građevinskog projekta proteže duže vreme (2. Korinćanima 9:6, 7). Zaista u svakom slučaju slavimo Jehovu ako na taj način upotrebljavamo finansijska sredstva, jer kraljevske dvorane su mesta na kojima ga hrišćani obožavaju i gde oni i njihovi saradnici postižu spoznanje o njemu. Isusove reči iz Mateja 6:3, 4 daju nam dobar razlog da verujemo da će Bog poštovati one koji su njega na ovaj način poštovali.
20. a) Zašto je na mestu samoispitivanje sleđenja Priča Solomonovih 3:9? b) Koja bi pitanja mogli sebi postaviti?
20 Ipak, reč opreza: Fariseji i književnici kojima pre svega nije stalo do toga da poštuju Boga, osigurali su se u prvom redu da sami izvuku korist iz svoje imovine. Izveštaj iz Mateja 15:4-8 stoga preporučuje, da se s obzirom na pitanje da li ’poštujemo Jehovu svim našim dragocenim stvarima’ podvrgnemo samoispitivanju (Jeremija 17:9, 10). Na primer, jedan hrišćanin koji je svojom poslovnošću postigao izvesno blagostanje, mogao bi smatrati da je opravdano ceo dan dalje da radi da bi više zaradio. Moglo bi biti da sebi kaže: „Drugi stupaju u pionirsku službu ili se sele tamo gde su nužno potrebni propovednici. Ali ja imam mogućnost da služim Bogu naročito time da više zaradim i tada veće iznose priložim.“ Svojim prilozima on može mnogo dobra učiniti. Ali on bi se trebao pitati: „Svedoči li moj lični stil života da je moj najvažniji motiv, zašto bih hteo da zaradim više novca, u tome da njime poštujem Boga?“ (Luka 12:16-19; uporedi Marko 12:41-44). Ili: „Da li bi mogao moje stvari pod izvesnim uslovima tako urediti da bi imao veće učešće na najvažnijem delu našeg vremena – na objavljivanju dobre vesti?“ Da, bez obzira na naše prilike trebali bi ispitaš naše pobude i postupke pa se pitati: „Kako mogu ja mog životodavca i ’Boga nade’ u još većoj meri poštovati?“
21. Šta imamo u izgledu ako sada poštujemo Jehovu?
21 Jehova nas neće razočarati. Šta nam divno stoji u izgledu, ako o nama može kazati sada i ubuduće ono što je o vernom Izraelu rekao: „Usled činjenice da si bio dragocen u mojim očima, smatran si vrednim poštovanja i ja sam te voleo“ (Isaija 43:4, NS). On je takođe taj koji obećava večni život onima što „slavu i čast... traže“. Ovo obećanje upućuje on svima koji „u činjenju dobra“ izdrže. Kakvog li „Boga nade“!
Kako bi ti odgovorio?
◻ Šta možemo naučiti iz Isusovog primera, što se tiče poštovanja koje ljudi ukazuju Jehovi?
◻ U čemu su se razlikovali Ilije i Samuilo u nastojanju da poštuju Jehovu?
◻ Kakve mogućnosti imaš ti da u povećanoj meri poštuješ Boga, i šta možeš očekivati za uzvrat?
◻ Kakva budućnost očekuje one koji pre svega ukazuju čast „Bogu nade“?
[Okvir na 24. strani]
PISMA U VEZI SA PRILOZIMA
Izvodi iz pisama koja su stigla u kancelariju Udruženja Kule stražare u Bruklinu (Njujork):
„Zovem se Abija i imam devet godina. Želim da vam dam 4 dolara za braću koja rade na kraljevskim dvoranama. Što se mene tiče novac mogu upotrebiti za drvenu građu ili za čokoladu“ (Oregon).
„U prilogu šaljem moj ček. Imam 96 godina i veoma slabo čujem, ali pričinjava mi zadovoljstvo da štedim novac za ovu svrhu. Da, jasno mi je da ja vozim samo jedan polovan auto i da zimu ne provodim u Floridi ili Kaliforniji. Veoma malo mogu doprineti da se propoveda dobra vest time da kucam na vratima. Ali time što štedim novac i vama šaljem, imam osećaj da još uvek u tome učestvujem“ (Ohajo).
„Zahvaljujem se za sve što ste učinili za kraljevsku dvoranu. Neka Vam ovaj novac (5 dolara) pomogne da štampate knjige i Kule stražare koje mi dobijamo za čitanje. Novac je iz moje kasice. Zahvaljujem se za brošuru Škola, koja nas poučava o drogama.“
„Prilažem jedan ček. Dvesta dolara su za fond gradnje kraljevskih dvorana. Ostatak možete upotrebiti tako kao što vi smatrate da je najbolje za unapređivanje dela propovedanja“ (Misuri).