Cenjenje za našu braću
„Sa nelicemernom bratskom naklonošću ... ljubite jedan drugoga žarko od srca“ (1. PETROVA 1:22, NS).
1. Šta je mnoge ljude uverilo da Jehovini svedoci vrše pravo hrišćanstvo?
LJUBAV je oznaka pravog hrišćanstva. To je naglasio Isus dok je poslednji put jeo sa svojim apostolima, rekavši: „Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja ljubio vas, ljubite i vi jedan drugoga. Po tom će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:34, 35, NS). Mnogi su se ljudi uverili da Jehovini svedoci vrše pravo hrišćanstvo, tek onda kada su posetili sastanak u kraljevskoj sali ili na kongresu. Oni su posmatrali delotvornu ljubav i shvatili da se nalaze među pravim Hristovim učenicima.
2. Šta je pisao apostol Pavle u vezi ljubavi, jasne oznake pravog hrišćanstva?
2 Mi se svi radujemo što ta karakteristična oznaka pravog hrišćanstva može da se primeti danas u Jehovinom narodu. Pa ipak, mi spoznajemo nužnost kao i prvi hrišćani, da stalno tražimo druge mogućnosti kako da izrazimo cenjenje za našu braću. Pavle je pisao skupštini u Solunu: „A vas učini Gospod da rastete, da, da obilujete u ljubavi jedan prema drugome“ (1. Solunjanima 3:12, NS). Kako možemo u našoj ljubavi jedan prema drugome da rastemo?
Ljubav i bratska naklonost
3. Šta je neophodno za hrišćane sem vođenja čistog života, prema rečima apostola Petra?
3 U opštem pismu hrišćanskoj skupštini u Maloj Aziji, apostol Petar je napisao: „A sada budući da ste poslušnošću prema istini i sa nelicemernom bratskom naklonošću (filadelfia) očistili svoje duše (ili: svoj život), ljubite (oblik od agapao) jedan drugoga žarko od srca“ (1. Petrova 1:22, NS). Petar je pokazao da nije dovoljno da pročistimo naš život. Rezultat naše poslušnosti prema istini, uključujući novu zapovest, trebao bi da bude nelicemerna bratska naklonost i srdačna međusobna ljubav.
4. Šta treba da se pitamo, i šta je rekao Isus s tim u vezi?
4 Da li našu ljubav i cenjenje za braću izražavamo samo prema onima koji su nam simpatični? Da li smo prema njima širokogrudi, tako što zatvaramo naše oči pred njihovim manama, dok brzo primećujemo greške i propuste kod onih koji nam nisu simpatični? Isus je rekao: „Jer ako ljubite [oblik od agapao] one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici?“ (Matej 5:46).
5. Koju je razliku napravio jedan biblijski naučnik između grčkih reči koje znače „ljubav“ i „naklonost“?
5 U svojoj knjizi Reči Novog zaveta profesor Vilijam Barkli piše o grčkom izrazu, koji se prevodi sa „naklonost“ i „ljubav“, sledeći komentar: „U ovim rečima leži srdačna toplina [filia, što znači „naklonost“, i srodni glagol fileo]. One znače nekome se obratiti sa ljubaznom pažnjom. ... Najčešće novo-zavetne reči za ljubav su imenica agape i glagol agapon. ... Filia je divna reč, ali je bila nedvosmisleno reč simpatije, uske povezanosti, naklonosti i srdačnosti. ... Agape je u vezi sa umom; ona nije jednostavno osećaj koji bez naše volje raste u srcu; ona je zakon po kojem svesno živimo. Agape je u znatnoj vezi sa voljom. Ona je osvajanje, pobeda, dostignuće. Po prirodi niko nije nikad voleo svoje neprijatelje, nego je za to potrebno savladavanje svih naših prirodnih naginjanja i osećaja. Ova hrišćanska ljubav — agape ... je u stvari snaga da volimo one koji nam se ne sviđaju.“
6. a) Koja pitanja treba sebi da postavimo? b) Prema Petrovim rečima, zašto ne možemo da ograničimo našu bratsku naklonost samo na one kojima smo prirodno naklonjeni?
6 Da li naginjemo da pravdamo naše osećaje pod izgovorom da nam Sveto pismo dozvoljava da prema nekoj braći imamo srdačnije osećaje nego prema ostalima? (Jovan 19:26; 20:2). Da li smo mišljenja da bi prema nekima mogli da izrazimo hladnu, razumom naglašenu „ljubav“ zato što moramo, dok za one koji su nam privlačni zadržavamo srdačnu bratsku naklonost? Ako da, tada nismo shvatili smisao Petrovog poziva. Nismo dovoljno pročistili naše duše sa poslušnošću prema istini, jer Petar kaže: „Vi ste se podložili istini. Time ste se očistili, tako da možete iskreno da ljubite vašu braću. Ne prestajte s tim i ljubite jedan drugoga stvarno od celog srca“ (1. Petrova 1:22, Dobra vest).
„Nelicemerna bratska naklonost“
7, 8. Kakvo je poreklo sa „nelicemerna“ prevedene reči, i zašto je Petar upotrebio taj izraz?
7 Apostol Petar ide čak još dalje. On kaže da naša bratska naklonost mora da bude nelicemerna. Sa „nelicemerna“ prevedena reč potiče od negativnog oblika jedne grčke reči, koja se upotrebljava za glumce koji su nosili maske na licu. To im je omogućilo da igraju ličnosti različitog karaktera u toku jedne predstave. Reč je tada primila simbolično značenje za licemerstvo, prikrivanje ili pretvaranje.
8 Šta osećamo duboko u našim srcima prema nekima od naše braće i sestara u skupštini? Da li ih na sastancima pozdravljamo sa prisiljenim osmehom i onda brzo okrećemo glavu ili odlazimo dalje? Da li pokušavamo, što bi bilo još gore, da ih izbegnemo, da ih uopšte ne pozdravimo? Ako da, šta onda može da se kaže o našoj „poslušnosti prema istini“, koja je toliko očistila naše duše da osećamo iskrenu naklonost prema našim suhrišćanima? Upotrebom reči „nelicemerna“ Pavle nam govori da naša naklonost prema našoj braći ne sme da bude simulirana. Ona mora da bude prava i da dolazi od srca.
„Žarko od srca“
9, 10. Šta je mislio Petar kada je rekao da treba jedan drugoga „žarko“ ili „rašireno“ da ljubimo?
9 Petar dodaje: „Ljubite jedan drugoga žarko [doslovno: „rašireno“] od srca.“ Ako pokazujemo ljubav onima koji su nam simpatični i koji uzvraćaju naše osećaje nije potrebno nikakvo „širenje“ srca. Ali Petar nas poziva da ljubimo jedan drugoga „rašireno“. Među hrišćanima izražena agape-ljubav nije samo od razuma ili mišljenja diktirana ljubav, kao što treba da je imamo prema našim neprijateljima (Matej 5:44). To je žarka ljubav za koju su potrebna naprezanja. Ona zahteva da „raširimo“ naše srce, da ga proširimo, tako da može da obuhvati i ljude koji nam normalno nisu privlačni.
10 Fric Rineker piše u svom delu Jezički ključ za Grčki novi zavet o reči koja je u 1. Petrovoj prevedena sa „žarko“ (ili „rašireno“): „Osnovna misao je ozbiljnost, žarkost (ne činiti nešto opušteno ... nego takoreći sa napetošću) (Hort).“ Napetost znači prikupiti sve snage. Prema tome, da od srca ljubimo jedan drugoga znači, da se napinjemo do krajnosti, da prema svim hrišćanskim saradnicima imamo bratsku naklonost. Da li neka naša braća i sestre ‚imaju malo mesta u našim osećajima bliske naklonosti’? Ukoliko je to slučaj, trebali bi da se proširimo.
‚Proširite se’
11, 12. a) Kakav je savet dao apostol Pavle hrišćanima u Korintu? b) Kako je Pavle u tom pogledu dao dobar primer?
11 Izgleda da je apostol Petar imao osećaj da je to bilo potrebno skupštini u Korintu. Tim hrišćanima je pisao: „Usta naša otvoriše se k vama, Korinćani, i srce naše rasprostrani se. Vama nije tijesno mjesto u nama, ali vam je tijesno u srcima vašijem. A da mi vratite (kao djeci govorim), rasprostranite se i vi“ (2. Korinćanima 6:11-13).
12 Kako možemo da se „rasprostranimo“ u našim srcima, tako da možemo svu našu braću i sestre da obuhvatimo? Pavle je za nas izvanredan primer u tom pogledu. On je očigledno gledao na dobre strane svoje braće i imao ih je na umu ne zbog njihovih mana, nego zbog njihovih dobrih osobina. Poslednje poglavlje njegovog pisma hrišćanima u Rimu to opisuje. Ispitajmo 16. poglavlje poslanice Rimljanima i pazimo kako svedoči o pozitivnom stavu Pavla prema njegovoj braći i sestrama.
Cenjenje od srca
13. Kako je Pavle izrazio svoje cenjenje za Fivu, i zašto?
13 Pavle je iz Korinta pisao pismo Rimljanima oko 56. godine n.e., kada se nalazio na svom trećem misionarskom putovanju. Svoje pismo je poverio očigledno jednoj hrišćanki po imenu Fiva, koja je pripadala susednoj skupštini u Kenhreji i putovala za Rim. (Čitaj 1. i 2. stavak.) Zapazimo kako ju je srdačno preporučio braći u Rimu. Na neki način ona je štitila mnoge hrišćane (takođe i Pavla), koji su verovatno na svojim putovanjima prolazili kroz prometni lučki grad Kenhreju. Pošto je Fiva kao i svi drugi ljudi bila nesavršena i grešna, nesumnjivo je imala svoje slabosti. Ali umesto da upozori skupštinu u Rimu na Fivine mane, on ih je uputio ‚da joj ukažu dobrodošlicu na način koji je dostojan svetima’. Kakvog li izvrsnog, pozitivnog stava!
14. Koje je ljubazne reči našao Pavle za Priskilu i Akilu?
14 Kao što proizlazi iz stavaka 3 do 15, Pavle je poslao pozdrave mnogim hrišćanima, od kojih je preko 20 spomenuo po imenu. (Čitaj 3. i 4. stavak.) Možeš li da osetiš bratsku naklonost, koju je imao Pavle prema Priski (ili Priskili; uporedi Dela apostolska 18:2) i Akili? Ovaj bračni par se zbog njega upustio u opasnost. Sada je on pozdravljao ove saradnike u zahvalnosti i prenosio im zahvalu u ime nejudejskih skupština. Kako li su samo Akila i Priskila bili ohrabreni ovim srdačnim pozdravima!
15. Kako je Pavle pokazao svoju velikodušnost i poniznost u vezi sa pozdravljanjem Adronika i Junija?
15 Očigledno je Pavle godinu ili dve posle Hristove smrti postao jedan od njegovih predanih sledbenika. Kada je pisao pismo u Rim, već je mnogo godina bio upotrebljen od Hrista kao izvanredan apostol za narode (Dela apostolska 9:15; Rimljanima 1:1; 11:13). Zapazimo međutim njegovu velikodušnost i poniznost. (Čitaj 7. stavak.) Pozdravio je Adronika i Juniju, „koji su znameniti među apostolima“, i ukazao je da su oni služili Hristu duže nego on. Tu nije bilo ni najmanjeg traga ljubomore.
16. a) Sa kojim ljubaznim rečima je Pavle govorio o drugim hrišćanima koji su živeli u Rimu? b) Kako možemo da budemo sigurni da su ovi pozdravi primeri za „nelicemernu bratsku naklonost“?
16 O ranim hrišćanima kao što su Epenet, Amplija i Stahij znamo samo malo ili ništa. (Čitaj 5. 8. i 9. stavak.) Ali već sam način kako je Pavle pozdravio svu trojicu, uverava nas da se radi o vernim ljudima. Oni su mu bili toliko mili da je svakoga označio sa „meni ljubaznoga“. Za Apelija i Rufa je takođe imao ljubazne reči. Jednoga je nazvao „okušanoga u Hristu“ i drugoga „izbranoga u Gospodu“. (Čitaj 10. i 13. stavak.) Kakve je lepe komplimente dao ovoj dvojici hrišćana! I pošto poznajemo Pavlovu otvorenost, možemo biti sigurni da ovi komplimenti nisu bili puka formalnost. (Uporedi 2. Korinćanima 10:18.) Uzgred rečeno, Pavle nije zaboravio da pozdravi ni Rufovu majku.
17. Kako je Pavle izrazio veliko cenjenje za svoje sestre?
17 S tim dolazimo do Pavlovog cenjenja za svoje sestre. Sem Rufove majke on je spomenuo najmanje šest drugih hrišćanki. Mi smo već videli kako je ljubazno govorio o Fivi i Priski. Zapazimo takođe sa kakvom je srdačnom i bratskom naklonošću pozdravio Mariju, Trifenu, Trifozu i Persidu. (Čitaj 6. i 12. stavak.) Može se primetiti koliko je sa srcem bio uz te sestre koje su teško radile, koje su se „trudile“ u obavljanju posla za svoju braću. Kako je samo izgrađujuće dok posmatramo kakvo je od srca dolazeće cenjenje imao Pavle za svoju braću i sestre, i to uprkos njihovom nesavršenstvu!
Ne sumnjaj u poticaje naše braće
18. Kako možemo da nastojimo da oponašamo Pavla, ali šta je možda potrebno?
18 Zašto ne bi oponašali Pavla i trudili se da kažemo nešto dobro o svakom bratu i sestri u skupštini? Kod nekih ti to uopšte neće biti teško. Kod drugih možda moraš malo da tražiš. Zašto ne nastojiš da provedeš malo vremena sa njima, da bi ih bolje upoznao? Ti ćeš sigurno otkriti njihove ljubazne osobine, i — ko zna — možda će tada i oni tebe da upoznaju i da te cene još više nego pre.
19. Zašto ne treba da sumnjamo u poticaje naše braće i kako nam Jehova daje dobar primer u vezi ljubavi?
19 Ne bi trebalo da sumnjamo u poticaje naše braće. Svi oni vole Jehovu, inače mu se ne bi predali. Šta bi im inače branilo da se vrate u svet i da vode udoban život? To je njihova ljubav prema Jehovi, njegovoj pravednosti i njegovom Carstvu pod Hristom (Matej 6:33). Ali svi oni moraju da se bore na ovaj ili onaj način da sačuvaju svoju vernost. Zato ih Jehova voli (Priče Solomunove 27:11). Uprkos njihovih grešaka i propusta, on ih priznaje kao svoje sluge. Ko smo mi onda, da se bunimo i da im ne poklonimo našu prisnu naklonost? (Rimljanima 12:9, 10; 14:4).
20. a) Prema Pavlovoj poslanici Rimljanima, prema kome jedino treba da budemo nepoverljivi, i čije vođstvo možemo da sledimo bez ustručavanja u tom pogledu? b) Kako treba inače da gledamo na svu našu braću?
20 Po Pavlovim upozoravajućim rečima, jedini, prema kojima bi trebalo da budemo nepoverljivi, su oni „koji prouzrokuju razdore i spotiču druge“, kao i oni koji postupaju „suprotno nauci koju ste primili“. Pavle nas poziva da imamo u vidu takve osobe i da ih izbegavamo (Rimljanima 16:17, NS). Skupštinske starešine će pokušati da pomognu takvima (Juda 22, 23). Zato možemo da se pouzdamo, da će nas starešine obavestiti ako treba da izbegavamo izvesne osobe. Inače, treba da smatramo da su sva naša braća dostojna nelicemerne bratske naklonosti i treba da naučimo da ih ljubimo žarko od srca.
21, 22. a) Šta je pred nama? b) Koje situacije mogu da nastanu, i za šta je prema tome krajnje vreme? v) Šta će biti obrađeno u sledećem članku?
21 Sotona, njegovi demoni i ceo njegov svetski sistem stvari su protiv nas. Armagedon je pred nama. Započeće sa napadom Goga od Magoga (Jezekilj, poglavlje 38, 39). U to vreme će nam trebati naša braća više nego ikada ranije. Moglo bi da se desi, da nam je potrebna pomoć baš od te braće koju naročito ne cenimo. Ili je možda njima nužno potrebna isključivo naša pomoć. Sada je vreme da se proširimo i da produbimo naše cenjenje za svu našu braću.
22 Cenjenje za našu braću obuhvata naravno i dostojno poštovanje prema skupštinskim starešinama. U ovom pogledu same starešine treba da daju dobar primer, da pokazuju pravo cenjenje ne samo za svu drugu braću nego i za svoje sustarešine. Ova tema biće obrađena u sledećem članku.
Za ponavljanje
◼ Šta je jasna oznaka pravog hrišćanstva?
◼ Zašto je neophodna kako ljubav tako i bratska naklonost?
◼ Kako možemo jedan drugoga „žarko“ ili „rašireno“ da ljubimo?
◼ Kako je Pavle izneo cenjenje za svoju braću i sestre u 16. poglavlju poslanice Rimljanima?
◼ Zašto ne treba da sumnjamo u poticaje naše braće?
[Slika na 24. strani]
Pokušaj da otkriješ pozitivne osobine kod onih kojima prirodno nisi naklonjen