Drugo poglavlje
Pripremiti se za uspešan brak
1, 2. (a) Kako je Isus naglasio važnost planiranja? (b) Na kom je području planiranje posebno bitno?
IZGRADNJA neke građevine zahteva pažljivu pripremu. Pre nego što se položi temelj, mora se dobiti zemljište i moraju se nacrtati planovi. Međutim, još nešto je bitno. Isus je rekao: „Jer koji od vas, ako hoće da zida kulu, ne sede najpre i ne računa šta će ga stati, da vidi ima li da je može dovršiti?“ (Luka 14:28).
2 Ono što je slučaj sa izgradnjom neke građevine odnosi se i na izgradnju uspešnog braka. Mnogi kažu: „Hoću da se oženim/udam.“ Ali, koliko ih zastane da razmotri trošak? Premda Biblija povoljno govori o braku, ona takođe skreće pažnju na izazove koje brak predstavlja (Poslovice 18:22, NW; 1. Korinćanima 7:28). Prema tome, oni koji razmišljaju o braku treba da imaju realno gledište kako o blagoslovima tako i o troškovima bračnog života.
3. Zašto je Biblija vredna pomoć onima koji planiraju brak, i na koja će nam tri pitanja ona pomoći da odgovorimo?
3 Biblija može pomoći. Njen savet je nadahnuo Osnivač braka, Jehova Bog (Efescima 3:14, 15; 2. Timoteju 3:16). Koristeći načela koja se nalaze u tom drevnom a ipak veoma savremenom vodiču, odredimo (1) kako neko može utvrditi da li je spreman ili spremna za brak? (2) šta treba gledati kod bračnog druga? i (3) kako se zabavljanje može održati časnim?
DA LI SI SPREMAN ZA BRAK?
4. Šta je jedan bitan faktor u održavanju uspešnog braka, i zašto?
4 Izgradnja neke građevine može biti skupa, ali i briga za njeno dugoročno održavanje košta. Slično je s brakom. Ući u brak izgleda kao priličan izazov; međutim, mora se uzeti u obzir i održavanje bračnog odnosa godinu za godinom. Šta održavanje takvog odnosa donosi sa sobom? Jedan bitan faktor je svesrdna obaveza. Evo kako Biblija opisuje bračni odnos: „Zato će čovek ostaviti oca svoga i mater svoju i prionuće uz ženu svoju i biće njih dvoje jedna put“ (Postanje 2:24). Isus Hrist je dao jedini biblijski temelj za razvod s mogućnošću ponovnog braka — ’blud‘, to jest, nedopušteni seksualni odnosi izvan braka (Matej 19:9, NW). Ako razmišljaš o braku, zadrži na umu ova biblijska merila. Ako nisi spreman za tu svečanu obavezu, onda nisi spreman za brak (Ponovljeni zakoni 23:21; Propovednik 5:3, 4).
5. Iako neke plaši svečana obaveza braka, zašto oni koji nameravaju da uđu u brak radije treba da je visoko cene?
5 Mnoge plaši pomisao na neku svečanu obavezu. „Saznanje da smo nas dvoje vezani za celi život navelo me je da se osećam sputano, ograđeno, potpuno ograničeno“, priznao je jedan mladić. Ali, ako zaista voliš osobu s kojom nameravaš da stupiš u brak, obaveza neće izgledati kao teret. Umesto toga, ona će se smatrati izvorom sigurnosti. Osećanje obaveze uključeno u brak učiniće da par želi da ostane zajedno u dobru i zlu i da se uzajamno podupire bez obzira na sve. Hrišćanski apostol Pavle je pisao da prava ljubav „sve podnosi“ i „sve snosi“ (1. Korinćanima 13:4, 7). „Obaveza braka čini me sigurnijom“, kaže jedna žena. „Volim utehu koju mi donosi saznanje da smo sebi i svetu priznali da nameravamo da ostanemo zajedno“ (Propovednik 4:9-12).
6. Zašto je najbolje da se u mladosti ne žuri u brak?
6 Da bi se živelo prema takvoj obavezi potrebna je zrelost. Zato Pavle savetuje da je za hrišćane bolje da ne ulaze u brak dok ne ’prođu cvet mladosti‘, period kad su seksualna osećanja snažna i kad mogu iskriviti nečije prosuđivanje (1. Korinćanima 7:36, NW). Mladi se brzo menjaju dok odrastaju. Mnogi koji ulaze u brak kad su vrlo mladi ustanove da su se nakon samo nekoliko godina njihove potrebe i želje, kao i potrebe i želje njihovog bračnog druga, promenile. Statistike otkrivaju da će tinejdžeri koji ulaze u brak mnogo verovatnije biti nesrećni i tražiti razvod nego oni koji malo duže sačekaju. Zato nemoj žuriti u brak. Nekoliko godina koje proživiš kao mlada, sama odrasla osoba mogu ti pružiti dragoceno iskustvo koje će te učiniti zrelijim i sposobnijim da budeš odgovarajuć bračni partner. Ako pričekaš na brak, to ti takođe može pomoći da bolje razumeš sebe — što je neophodno ako u svom braku želiš da razviješ jedan uspešan odnos.
NAJPRE UPOZNAJ SEBE
7. Zašto oni koji planiraju da uđu u brak najpre treba da ispitaju sebe?
7 Da li ti je lako da nabrojiš osobine koje želiš kod bračnog druga? Većini je lako. Međutim, šta je s tvojim osobinama? Kakve crte imaš koje će ti pomoći da doprineseš uspešnom braku? Kakav ćeš muž ili kakva ćeš žena biti? Na primer, da li spremno priznaješ svoje greške i prihvataš savet, ili se uvek braniš kad te ispravljaju? Da li si uopšte uzev vedar i optimističan, ili si sklon neraspoloženju, često se žaleći? (Poslovice 8:33; 15:15). Upamti, brak neće promeniti tvoju ličnost. Ako si ponosan, preosetljiv ili preterano pesimističan dok si sam, takav ćeš biti i u braku. Pošto je teško da sebe vidimo onako kako nas drugi vide, zašto ne zamoliš roditelja ili nekog pouzdanog prijatelja za iskrene komentare i predloge? Ako saznaš da bi mogao da učiniš neke promene, radi na njima pre nego što preduzmeš korake ka braku.
8-10. Kakav savet pruža Biblija koji će osobi pomoći da se pripremi za brak?
8 Biblija nas ohrabruje da dozvolimo Božjem svetom duhu da deluje u nama, stvarajući osobine kao što su „ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milosrđe, vernost, krotost, uzdržanje“. Ona nam takođe kaže ’da se obnovimo duhom uma svoga i da se obučemo u novog čoveka, koji je stvoren po Bogu, u pravdi i u svetosti istine‘ (Galatima 5:22, 23; Efescima 4:23, 24). Primenjivanje ovih saveta dok si još uvek sam biće poput ulaganja novca u banku — nešto što će se pokazati veoma korisnim u budućnosti, kad budeš u braku.
9 Na primer, ako si žena, nauči da više pažnje poklanjaš ’tajnom čoveku srca‘ nego svom fizičkom izgledu (1. Petrova 3:3, 4, DK). Skromnost i zdrav razum će ti pomoći da imaš mudrost, pravu „krunu lepote“ (Poslovice 4:9, NW; 31:10, 30; 1. Timoteju 2:9, 10). Ako si muškarac, nauči da se sa ženom ophodiš na blag način i s puno poštovanja (1. Timoteju 5:1, 2). Dok učiš da donosiš odluke i nosiš odgovornost, takođe uči da budeš skroman i ponizan. Stav dominiranja će dovesti do nevolje u braku (Poslovice 29:23; Mihej 6:8; Efescima 5:28, 29).
10 Iako promena uma na ovim područjima nije laka, to je nešto na čemu treba da rade svi hrišćani. A to će ti pomoći da budeš bolji bračni partner.
ŠTA DA GLEDAŠ KOD BRAČNOG DRUGA
11, 12. Kako dvoje ljudi mogu ustanoviti da li odgovaraju jedno drugom ili ne?
11 Da li je u kraju gde živiš običaj da osoba sama izabere svog bračnog druga? Ako jeste, kako treba da postupiš ako ustanoviš da te neko suprotnog pola privlači? Kao prvo, zapitaj se: ’Da li zaista imam nameru da uđem u brak?‘ Okrutno je igrati se nečijim emocijama time da se bude lažne nade (Poslovice 13:12). Zatim se pitaj: ’Da li sam u poziciji da uđem u brak?‘ Ako je odgovor na oba pitanja pozitivan, koraci koje ćeš zatim preduzeti variraju zavisno od lokalnog običaja. U nekim zemljama, nakon što neko vreme posmatraš tu osobu možeš joj prići i izraziti želju da se bolje upoznate. Ako je odgovor negativan, nemoj navaljivati do te mere da ti se može zameriti. Upamti, druga osoba takođe ima pravo da donese odluku u toj stvari. Međutim, ako je odgovor pozitivan, možeš se dogovoriti da budete zajedno u zdravim aktivnostima. To će ti pružiti priliku da vidiš da li bi brak s tom osobom bio mudar.a Šta treba da gledaš u ovoj fazi?
12 Da bismo odgovorili na ovo pitanje, zamislimo dva muzička instrumenta, možda klavir i gitaru. Ako su ispravno naštimovani, svaki može proizvesti divnu solo muziku. Pa ipak, šta se događa kad se ovi instrumenti sviraju zajedno? Sada moraju biti u međusobnom skladu. Slično je s tobom i potencijalnim bračnim drugom. Svako od vas se možda trudio da kao pojedinac „naštima“ svoje karakterne crte. Ali, sada je pitanje: da li ste u međusobnom skladu? Drugim rečima, da li odgovarate jedno drugom?
13. Zašto je veoma nemudro imati vezu s nekim ko ne deli tvoju veru?
13 Važno je da oboje imate zajednička verovanja i načela. Apostol Pavle je pisao: „Ne vucite tuđeg jarma s nevernicima“ (2. Korinćanima 6:14; 1. Korinćanima 7:39). U braku s nekim ko ne deli tvoju veru u Boga, verovatnije je da će doći do ozbiljnog nesklada. S druge strane, obostrana odanost Jehovi Bogu najjači je temelj za jedinstvo. Jehova želi da budeš srećan i da se raduješ najtesnijoj mogućoj vezi s osobom s kojom uđeš u brak. On želi da vas trostruka veza ljubavi veže uz Njega i jedno uz drugo (Propovednik 4:12).
14, 15. Da li je posedovanje iste vere jedini aspekt jedinstva u braku? Objasni.
14 Premda je zajedničko obožavanje Boga najvažniji aspekt jedinstva, uključeno je više toga. Da biste bili međusobno usklađeni, ti i tvoj potencijalni bračni drug morate imati slične ciljeve. Koji su tvoji ciljevi? Na primer, kako oboje gledate na to da imate decu? Koje stvari u vašem životu dolaze na prvo mesto?b (Matej 6:33). U istinski uspešnom braku, taj par su dobri prijatelji i raduju se međusobnom društvu (Poslovice 17:17). Zbog toga moraju imati zajedničke interese. Teško je održavati blisko prijateljstvo — a još manje brak — kad to nije slučaj. Ipak, ako tvoj potencijalni partner uživa u nekoj posebnoj aktivnosti, kao što je pešačenje, a ti ne uživaš u tome, da li to znači da vas dvoje ne treba da uđete u brak? Ne mora da znači. Možda delite druge, važnije interese. Osim toga, ti možeš usrećiti svog potencijalnog partnera time da učestvuješ u zdravim aktivnostima zato što druga osoba uživa u njima (Dela apostolska 20:35).
15 Zaista, da li odgovarate jedno drugom u velikoj meri se određuje time koliko ste oboje prilagodljivi umesto time koliko ste identični. Umesto da se pitate: „Da li se u svemu slažemo?“, neka bolja pitanja mogla bi biti: „Šta se događa kad se ne slažemo? Možemo li mirno razgovarati o stvarima, ukazujući međusobno poštovanje i dostojanstvo? Ili, da li se diskusije često izrode u žučne svađe?“ (Efescima 4:29, 31). Ako želiš da uđeš u brak, pazi na bilo koga ko je ponosan i tvrdoglav, nikad spreman na kompromis, ili ko stalno zahteva i planira da bude po njegovom ili njenom.
UNAPRED USTANOVI
16, 17. Šta muškarac ili žena može gledati kad osmatra potencijalnog bračnog druga?
16 Oni kojima je u hrišćanskoj skupštini poverena odgovornost ’najpre treba da se okušaju‘ (1. Timoteju 3:10). I ti možeš primeniti ovo načelo. Na primer, žena može pitati: „Na kakvom je glasu taj čovek? Ko su njegovi prijatelji? Da li ispoljava samokontrolu? Kako se ophodi sa starijima? Iz kakve porodice dolazi? Kakav odnos ima s njima? Kakav stav ima prema novcu? Da li zloupotrebljava alkoholna pića? Da li je plah, čak nasilan? Kakve skupštinske odgovornosti ima i kako ih obavlja? Da li bih mogla da ga duboko poštujem?“ (Levitska 19:32; Poslovice 22:29; 31:23; Efescima 5:3-5, 33; 1. Timoteju 5:8; 6:10; Titu 2:6, 7).
17 Muškarac bi mogao da pita: „Da li ta žena ispoljava ljubav i poštovanje prema Bogu? Da li je sposobna da se brine za kuću? Šta će njena porodica očekivati od nas? Da li je mudra, marljiva, štedljiva? O čemu priča? Da li je istinski zainteresovana za dobro drugih ili je egocentrična, nametljiva? Je li pouzdana? Da li je spremna da se podloži poglavarstvu, ili je tvrdoglava, možda čak buntovna?“ (Poslovice 31:10-31; Luka 6:45; Efescima 5:22, 23; 1. Timoteju 5:13; 1. Petrova 4:15).
18. Ako se tokom zabavljanja primete manje slabosti, šta treba uzeti u obzir?
18 Nemoj zaboraviti da se radi o nesavršenom potomku Adama, a ne o nekom idealizovanom heroju ili heroini iz ljubavnih romana. Svako ima mane, a neke od njih ćeš morati da previdiš — i svoje i one svog potencijalnog partnera (Rimljanima 3:23; Jakov 3:2). Nadalje, slabost koju primetiš može pružati priliku da napreduješ. Na primer, pretpostavimo da u toku svog zabavljanja imate neku prepirku. Uzmi u obzir: čak i ljudi koji se među sobom vole i poštuju ponekad se ne slažu. (Uporedi s Postanjem 30:2; Delima apostolskim 15:39.) Da li možda vas oboje jednostavno treba malo više da se ’savladate‘ i naučite kako da mirnije rešavate stvari? (Poslovice 25:28). Da li tvoj potencijalni bračni drug pokazuje želju da se popravi? a ti? Da li bi mogao da naučiš da budeš manje osetljiv, manje razdražljiv? (Propovednik 7:9). Ako naučite da rešavate probleme, time možete postaviti obrazac poštene komunikacije koja je neophodna ako vas dvoje uđete u brak (Kološanima 3:13).
19. Koji bi bio mudar način postupanja ako tokom zabavljanja na površinu izađu ozbiljni problemi?
19 Ipak, šta ako primetiš stvari koje te duboko muče? Takve sumnje treba pažljivo razmotriti. Ma kako da si možda romantičan ili gorljiv da uđeš u brak, nemoj zatvarati svoje oči pred ozbiljnim manama (Poslovice 22:3; Propovednik 2:14). Ako imaš neku vezu s nekim prema kome osećaš veliku rezervisanost, mudro je da prekineš tu vezu i da se uzdržiš od trajnog obavezivanja prema toj osobi.
ODRŽITE VAŠE ZABAVLJANJE ČASNIM
20. Kako par koji se zabavlja može svoje moralno ponašanje održati bez prekora?
20 Kako svoje zabavljanje možete održati časnim? Kao prvo, uverite se da je vaše moralno ponašanje bez prekora. Da li se tamo gde živite držanje za ruke, ljubljenje ili grljenje smatra prikladnim ponašanjem za nevenčane parove? Čak i ako se na takve izraze naklonosti ne gleda popreko, njih treba dozvoliti tek onda kad je veza stigla do te tačke da se definitivno planira brak. Budi pažljiv da ispoljavanja naklonosti ne prerastu u nečisto ponašanje ili čak blud (Efescima 4:18, 19; uporedi s Pesmom nad pesmama 1:2; 2:6; 8:5, 9, 10). Zato što je srce prevrtljivo, oboje biste bili mudri ako biste izbegavali da budete sami u kući, stanu, parkiranom automobilu ili bilo gde drugde što bi pružilo priliku za neispravno ponašanje (Jeremija 17:9). Održavanje vašeg zabavljanja moralno čistim pruža jasan dokaz da imate samokontrolu i da nesebičnu brigu za dobro druge osobe stavljate ispred vlastitih želja. Što je najvažnije, čisto zabavljanje će se dopadati Jehovi Bogu, koji zapoveda svojim slugama da se čuvaju nečistoće i bluda (Galatima 5:19-21).
21. Kakva je poštena komunikacija možda potrebna da bi se zabavljanje održalo časnim?
21 Kao drugo, časno zabavljanje takođe uključuje poštenu komunikaciju. Dok vaše zabavljanje odmiče prema braku, moraćete da otvoreno razgovarate o izvesnim stvarima. Gde ćete živeti? Hoćete li oboje raditi na svetovnom poslu? Da li želite da imate decu? Isto tako, sasvim je pošteno otkriti stvari, možda iz svoje prošlosti, koje bi mogle uticati na brak. To može uključivati veće dugove ili obaveze ili zdravstvene stvari, kao što je bilo koja ozbiljna bolest ili stanje koje možda imaš. Pošto mnoge osobe koje su zaražene HIV-om (virusom koji izaziva sidu) ne pokazuju neposredne simptome, ne bi bilo pogrešno da osoba ili brižni roditelji zatraže test krvi na sidu kod onoga ko se u prošlosti upuštao u seksualni promiskuitet ili je preko vena uzimao drogu. Ako test bude pozitivan, zaražena osoba ne treba da prisiljava planiranog bračnog druga da nastavi vezu ako on sada želi da je okonča. Zaista, svako ko se upuštao u visokorizični način života dobro bi postupio ako bi se dobrovoljno podvrgao testu krvi na sidu pre nego što počne neko zabavljanje.
GLEDATI IZA VENČANJA
22, 23. (a) Kako se može izgubiti ravnoteža kad se priprema venčanje? (b) Kakvo uravnoteženo gledište treba održavati kad se osmatra venčanje i brak?
22 U završnim mesecima pre braka, verovatno ćete oboje biti veoma zaposleni pripremama za venčanje. Dosta napetosti možete ublažiti ako budete umereni. Obimno venčanje može se dopasti rođacima i komšiluku, ali mladenci i njihove porodice mogu biti fizički iscrpljeni i finansijski istrošeni. Razumno je donekle se držati lokalnih običaja, ali ropsko i možda takmičarsko prilagođavanje može zaseniti značenje tog događaja i može vas lišiti radosti koju treba da imate. Premda treba uzeti u obzir osećanja drugih, mladoženja je prvenstveno odgovoran da odluči šta će se događati na svadbenoj proslavi (Jovan 2:9).
23 Upamti da tvoje venčanje traje samo jedan dan, ali tvoj brak traje celog života. Izbegavaj da se previše koncentrišeš na čin ulaska u brak. Umesto toga, traži vođstvo od Jehove Boga i unapred planiraj život kad budeš u braku. Onda ćeš se dobro pripremiti za jedan uspešan brak.
a Ovo bi se primenjivalo u zemljama gde se zabavljanje smatra prikladnim za hrišćane.
b Čak i u hrišćanskoj skupštini može biti nekih koji žive na ivici, da tako kažemo. Umesto da budu svesrdne Božje sluge, na njih možda utiču stavovi i ponašanje sveta (Jovan 17:16; Jakov 4:4).