Učinite sve za dobru vest
„Sve to činim radi dobre vesti, da bih imao udela u njoj s drugima“ (1. KORINĆANIMA 9:23, NS).
1. Koje zajedničko obeležje svi mi posedujemo, ali za šta je Bog položio temelj?
IAKO se svi mi u mnogo čemu međusobno razlikujemo, ipak imame jedno zajedničko obeležje. Na temelju nasleđa od Adama svi smo rođeni kao grešnici, otuđeni od Jehove Boga, Najvišega (Rimljanima 5:12; Kološanima 1:21). Događa se kako je napisao apostol Pavle: „Svi su sagrešili i nisu dostigli Božje veličanstvo“ (Rimljanima 3:23, NS). Zato ljudi svih rasa i naroda moraju da se pomire s Bogom, da bi mogli da budu spašeni. I kako samo možemo biti zahvalni da je Jehova u svojoj neuporedivoj ljubavi i milosrđu položio temelj pomirenja s njim!
2. (a) Koja služba je bila poverena pomazanim hrišćanima? (b) Iz čijeg primera možemo učiti i zašto? (1. Korinćanima 11:1).
2 Pre 1 900 godina bila je pomazanim svedocima poverena „služba pomirenja“. Pavle je objasnio: „Umesto Hrista molimo: ’Pomirite se s Bogom‘“ (2. Korinćanima 5:18-20, NS). Kakvo je bilo Pavlovo stanovište prema službi? „Uistinu, iako sam slobodan s obzirom na sve“, rekao je on, „pretvorio sam se u roba svima, da ih pridobijem što više“ (1. Korinćanima 9:19, St). Bez sumnje, Pavle se savesno trudio u posredovanju vesti na delotvoran način, jer je rekao i ovo: „Sve činim radi dobre vesti, da bih imao udela u njoj s drugima“ (1. Korinćanima 9:23, NS). Šta možemo da naučimo iz njegovog primera?
Pomagao je poniznim Jevrejima
3. Kako je Pavle u vezi s Timotejom i Jevrejima pokazao spremnost da učini sve za volju dobre vesti?
3 Zahvaljujući svom jevrejskom poreklu i spremnosti da učini sve za volju dobre vesti, Pavle je mogao da pomaže poniznim Jevrejima da prihvate Isusa kao Mesiju. Zapazimo, na primer, šta je apostol učinio kad je izabrao Timoteja za saputnika. Timotej, čiji je otac bio Grk, nije bio obrezan poput jevrejskih dečaka (3. Mojsijeva 12:2, 3). Pavle je znao da bi se Jevreji mogli spotaknuti ako bi im jedan neobrezani mladić pokušao da pomogne da se pomire s Bogom. Šta je onda učinio kako iskreni Jevreji ne bi bili sprečeni da prihvate Isusa? „Obreza ga (Timoteja) zbog Jevreja.“ Ovo obrezanje je bilo preduzeto, iako se nije radilo o hrišćanskom zahtevu (Dela apostolska 16:1-3, St).
4. Koji je cilj sledio Pavle prema 1. Korinćanima 9:20?
4 Kad je s puno ljubavi pokazao zanimanje za Jevreje, Pavle je to učinio za volju dobre vesti. Pisao je: „Jevrejima sam bio kao Jevrejin da pridobijem Jevreje, onima koji su pod Zakonom bio sam kao onaj pod Zakonom, iako nisam pod Zakonom, da pridobijem one koji su pod Zakonom“ (1. Korinćanima 9:20, NS). Da, kao što je vidljivo iz Timotejevog slučaja, Pavle je dao sve od sebe da bi pridobio Jevreje, pomažući im da postanu hrišćani. Ali, da li se tako ponašao i prema ne-Jevrejima?
Trudio se da pridobije ne-Jevreje
5. Kome je Pavle propovedao u Korintu i s kakvim rezultatom?
5 Kad je Pavle u jesen 50. godine naše ere došao u Korint, držao je u sinagogi svake nedelje govore pred Jevrejima i grčkim proselitima. Ali, svojim revnim propovedanjem je izazvao takvo protivljenje, da je rekao svojim neprijateljima: „Krv vaša na vaše glave! Ja sam čist od nje, i od sada ću ići pagancima.“ Jehova je blagoslovio taj korak, jer „mnogi Korinćani koji behu slušali Pavla verovaše i krstiše se (kao hrišćani)“. Da, Gospod je u jednoj viziji uputio Pavla da ostane na tom području i rekao mu: „. . . Ja imam mnogo naroda u ovom gradu“ (Dela apostolska 18:1-10, Ba).
6. Šta je potaklo Pavla da bude zainteresovan za ljude sasvim drugog porekla od njegovog?
6 Pavlova iskrena želja da pridobije ne-Jevreje i da ih obrati na hrišćanstvo, potakla ga je da bude zainteresovan i za ljude sasvim drugog porekla od njegovog. „S onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, iako nisam bez zakona Božjega, štaviše, podložan sam Hristovom zakonu, da pridobijem one koji su bez zakona“ (1. Korinćanima 9:21). Na koji način se apostol trudio da pridobije ne-Jevreje?
7. Zašto se Tit po pitanju obrezanja nalazio u drugačijoj situaciji od Timoteja?
7 Kad je 49. naše ere Pavle putovao na jedan važan sastanak hrišćanskog Vodećeg tela u Jerusalim, pratio ga je grčki učenik Tit. On je obavestio sakupljenu braću o delu propovedanja koje je provodio među neznabošcima, i kasnije je napisao: „Ali Tit, koji beše sa mnom, i beše Grk, ne bi prisiljen da se obrezuje“ (Galatima 2:1-3, Ba). Za razliku od Timoteja, Tit je provodio svoju službu uglavnom među neobrezanim ljudima iz naroda (neznabošcima). Zato se u njegovom, slučaju nije javljalo pitanje obrezanja (2. Korinćanima 8:6, 16-18, 23; 12:18; Titu 1:4, 5).
8. Kako je Pavle svedočio u Atini?
8 Prilikom davanja svedočanstva u Atini Pavle je ponovo pokazao da čini sve za volju dobre vesti. On je uzeo u obzir način razmišljanja stanovnika glavnog grada Grčke, pa im je pričao o njima nepoznatom Bogu, citirajući njihove pesnike Aratusa i Kleanta, koji su rekli: „Mi smo rod njegov“. Na taj način je apostol pokušao da pomogne svojim slušaocima da razumeju da „nemamo da mislimo da Božanstvo liči . . . istesanom veštinom i radom ljudi“. Pavle nastavlja s dokazivanjem: „Ne vodeći računa o vremenima neznanja, javlja sad Bog svim ljudima da oni imaju da se pokaju.“ Delotvorno je obratio pažnju na Jehovu „gospodara neba i zemlje“. S kojim rezultatom? „Ali neki ljudi ipak pristaše uza nj i primiše veru“ (Dela apostolska 17:22-34, Ba). Da, on je imao uspeha sa svojim metodama.
9. Kako je Pavle „slabima bio slab“ i zašto?
9 „Slabima sam bio kao slab da pridobijem slabe“, rekao je Pavle (1. Korinćanima 9:22a, NS). Njegov govor je bio, doduše, snažan, ali je on uzimao u obzir lošu savest nekih Jevreja i ne–Jevreja u skupštini. Hrišćane u Rimu je pozvao: „Slaboga u veri primajte bez spora o mišljenjima.“ Oni nisu smeli da se igraju sudija, nego im je Pavle rekao: „Tako dakle da se staramo za mir i za ono čime vodimo na bolje jedan drugoga“ (Rimljanima 14:1, 13, 19, Ba). Objasnio je: „Mi, pak, jaki, dužni smo snositi slabosti slabih, a ne sebi ugađati“ (Rimljanima 15:1, NS). Svestan svoje obaveze da se u govoru i postupcima prilagođava drugima, kako bi im mogao pomoći, pisao je: „Svima sam bio sve . . .“ (1. Korinćanima 9:22b; Galatima 3:28).
Poboljšaj spretnost u službi propovedanja
10. Kako možemo mi danas oponašati Pavla?
10 Jehovini svedoci današnjice treba da oponašaju Pavla, kao što je on oponašao Hrista (1. Korinćanima 11:1). Apostol je bio spretan propovednik, a posedovao je i misionarski duh. To bi i s nama mogao biti slučaj, iako nam naše okolnosti možda ne dozvoljavaju da služimo u nekom području van naše zemlje. I mi bi trebali poput Pavla ’sve to činiti radi dobre vesti, da bismo imali udela u njoj s drugima‘ (1. Korinćanima 9:23, NS). Ali, kako možemo poboljšati svoju spretnost u delu objavljivanja Kraljevstva i pravljenja učenika? (Matej 28:19, 20).
11. Zašto bi trebao kao sluga Božji da razviješ dobar dar zapažanja?
11 Potrudi se da razviješ dobar dar zapažanja. Ako si pažljiv možeš saznati mnogo toga što će ti pomoći da izlaganje dobre vesti prilagodiš pojedinom stanaru. Na primer, kad svedočiš gradskom stanovništvu, obrati pažnju na brave na vratima, zatim na religiozne simbole ili razne nalepnice. Ove stvari mogu da budu dragoceno uporište koje će ti pomoći da svedočiš na način kojim ćeš dirnuti srce dotičnog stanara. Pavle je sigurno bio dobar posmatrač. U Atini se u svom odličnom svedočanstvu o „Bogu, Stvoritelju svijeta i svega što je u njemu“, osvrnuo na jedan oltar s natpisom „Nepoznatom Bogu“ (Dela apostolska 17:22-25, St). Slično možeš i ti da postupiš u svojoj službi.
12. Koju ulogu igra sposobnost razlučivanja u službi propovedanja?
12 Primenjuj u službi propovedanja i sposobnost rasuđivanja. Ne daj se obeshrabriti ako neko u početku okleva da ti otvori vrata i da započne s tobom razgovor. Umesto da se uplašiš zbog strogog izraza lica, budi prijazan i upotrebi sposobnost razlučivanja. Potrudi se da prilagodiš svoje svedočanstvo okolnostima. Možda ćeš nakon kratkog razmišljanja u molitvi, brzo biti u stanju da kažeš nešto što bi pogodilo osetljivu žicu dotičnog (Uporedi Nemija 2:4-6).
13. Kako možemo pokazivati obazrivost prema onima kojima svedočimo?
13 Budi obazriv. I u tom pogledu možeš mnogo učiniti za volju dobre vesti. Ako si obazriv, tada nećeš starije i bolesne osobe dugo zadržavati na vratima. Mogao bi predložiti da s njima razgovaraš u stanu, gde im je prijatnije. Ili ćeš u datim okolnostima odlučiti da skratiš svoju posetu. Budi u svakom slučaju obazriv, pokaži da ti je stalo do te osobe (Matej 9:35, 36).
14. Kako možemo prilikom davanja svedočanstva doprineti da se naši slušaoci oslobode zbunjenosti?
14 Govori tako da se slušaoci oslobode svoje zbunjenosti. Započni svedočanstvo prijaznim pozdravom, koji ne nailazi na odbijanje u tvom području (Matej 10:12). Uzmi u obzir moguću bojazan i predrasude. Razgovaraj pristojno i sa neizveštačenom prijaznošću. Tako će stanar shvatiti da si došao da mu pomogneš, ali bez nekih zadnjih misli.
15. Zašto stanaru treba dati odgovarajuće podatke o sebi i navesti svrhu svoje posete?
15 Stanaru je potrebno da zna ko govori s njim i zašto. Zato mu daj odgovarajuće podatke o sebi. U nekim područjima — naročito u Africi i Aziji — ljudi su toliko zainteresovani za posetioce, da traže odgovore na pitanja kao što su: Ko ste? Gde stanujete? Da li ste udati ili oženjeni? Imate li dece? Ti možeš doprineti prijatnoj atmosferi, ako u skladu s tamošnjim običajem odgovoriš na ova pitanja, pre nego što uopšte objasniš svrhu svoje posete. Ne smatraj takav način pozdravljanja suvišnim, nego iskoristi to vreme za posmatranje sagovornika i za održavanje vizuelnog kontakta s njim.
16. Kako se odgovarajućim pitanjima može održati u toku razgovor sa stanarom?
16 Postavljaj dobra pitanja, kako bi razgovor sa stanarom održao u toku. Izraz lica nekog čoveka govori, doduše, nešto ali ti moraš da razumeš njegove misli i osećaje. Zato moraš spretno postavljati pitanja, kako bi stanar sam kazao šta misli i oseća. Evo primera: Jedna žena bez dece koja je poklanjala veliku pažnju životinjama, rekla je o poseti jednog Jehovinog svedoka: „Još se dobro prisećam mira kojim je zračilo smehom ozareno lice ove dame. Bila sam oduševljena. Upitala me šta me najviše uznemirava u prilikama koje danas vladaju na Zemlji. Rekla sam kako sam zabrinuta zbog načina na koji čovek postupa sa životinjama. Tada mi je pokazala kako se u Isaiji 11:6-9 govori o tome da će životinje živeti u miru. Htela sam da saznam više o tome.“
17. Zašto treba pripaziti na izjavu stanara o njegovim životnim okolnostima?
17 Pazi na to — naročito u često obrađivanim područjima — šta stanar kaže o svojim ličnim životnim okolnostima. Tako ćeš čak u kratkom razgovoru verovatno saznati o njemu nešto što bi mogao da uzmeš u obzir. Zabeleži to odmah posle razgovora u svoje beleške iz službe od kuće do kuće. Ali, šta ako stanar postavi neko pitanje na koje ne možeš da mu odgovoriš? Tada istražuj po publikacijama Kule stražare, kako bi prilikom sledeće posete mogao na najbolji način izneti dobru vest.
Primer za misionare
18. Šta mogu da nauče od Pavla misionari kao i svi ostali?
18 Među one koji sve čine za volju dobre vesti ubrajamo misionare, koji se školuju u biblijskoj školi Gilead, Društva Kula stražara. I oni mogu učiti od Pavla koji je posedovao izvanredan misionarski duh. Na primer, on nije hteo da bude odgovoran za prepreke koje bi sprečile Jevreje i ne-Jevreje da prihvate istinu. Zato je savesno pazio šta jede, a i hrišćane Korinta je savetovao da paze da njihovo pravo uzimanja određene hrane, ne bi za druge bilo razlog spoticanja (1. Korinćanima 8:8, 9). Profesor F. F. Brus piše u delu New Century Bible: „U svim beznačajnim stvarima (kao što je hrana, o kojoj se raspravlja u 8. poglavlju 1. Korinćanima) [Pavle] se prilagođavao običajima onih kod kojih se upravo nalazio, kako im ne bi stavljao na put prepreke, i da bi ih ’pridobio‘ za jevanđelje“ (Rimljanima 14:21). Isto tako ne pokušavaju ni misionari Jehovinih svedoka da menjaju običaje ljudi u svom području, iako pomažu novima u duhovnom pogledu, kako bi mogli preduzeti potrebne promene da bi se dopali Bogu (Rimljanima 12:1, 2).
19. Koje prilagođavanje je potrebno kod pravljenja učenika (a) za misionare? (b) za sve objavitelje Kraljevstva?
19 Svaki novi misionar mora upoznati način života i običaje ljudi svog područja. To iskustvo obogaćuje misionare i pomaže im da delotvornije izvršavaju službu propovedanja. Da ne bi nikome dali povod za spoticanje možda će čak morati da prilagode svoju odeću i spoljnji izgled. Kad je, na primer, jedna sestra došla kao misionarka u Zapadnu Afriku utvrdila je da bi zbog svog načina šminkanja mogla u tom području biti upoređena sa ženom lakog morala. Da joj ne bi pripisivali krive poticaje, odmah je počela drugačije da se šminka. Naravno, svi Jehovini svedoci moraju obzirom na oblačenje i spoljnji izgled da pokazuju dobru sposobnost razlučivanja, kako bi drugima mogli biti od koristi u duhovnom pogledu. Ako su hrišćani upozoreni da „ne daju bratu razloga za spoticanje“ i da teže za onim što promiče mir i uzajamnu izgradnju, onda sigurno ne žele da spotiču ni bilo koga drugog (Rimljanima 14:13, 19).
20. (a) Šta će nam pomoći da ’sve to činimo radi dobre vesti‘? (b) Koja pitanja još ostaju otvorena?
20 Naš uspeh kao objavitelja Kraljevstva prvenstveno je zavisan od Jehovinog blagoslova (1. Korinćanima 3:6, 7). Ipak, moramo se naprezati. Dakle, budimo isto tako pažljivi posmatrači kao što je bio i Pavle u svojoj službi. Upotrebljavajmo sposobnost razlučivanja, budimo obazrivi, doprinesimo tome da se stanari oslobode zbunjenosti, i prikladnim pitanjima održavajmo govor s njima u toku. Prilagođavajmo se običajima, koji nam doduše, mogu biti strani, ali nisu protivni Pismu. Da, ’činimo sve to radi dobre vesti, da bismo imali udela u njoj s drugima‘ (1. Korinćanima 9:23, NS). Ali, kako je s onima koji već pripadaju našem hrišćanskom bratstvu? Kako postupamo s njima?
Kako bi odgovorio?
◻ Šta je radio Pavle da bi pomogao Jevrejima da postanu hrišćani?
◻ Kako se Pavle trudio da pridobije ne-Jevreje?
◻ Koje mogućnosti postoje da budemo spretniji u službi propovedanja?
◻ Kako je Pavle primer za misionare i ostale objavitelje Kraljevstva?