Šest koraka do ličnog uspeha

BITI zaista uspešan znači voditi najbolji način života, koji je rezultat primene Božjih načela i koji je u skladu sa svrhom zbog koje nas je stvorio. Za osobu koja vodi takav život, Biblija kaže: „On je kao drvo posađeno kraj voda koje teku, koje plod svoj donosi u svoje vreme, kojem lišće ne vene, i sve što radi biće uspešno“ (Psalam 1:3).

Zaista, iako smo nesavršeni i grešimo, naš celokupan život može biti veoma uspešan! Kako ostvariti taj cilj? Šest biblijskih načela koja ćemo sada osmotriti mogu vam pomoći u tome. Ona pružaju jasan dokaz da su biblijska učenja zaista odraz Božje mudrosti (Jakov 3:17).

Imajte ispravno gledište o novcu

„Ljubav prema novcu [je] koren svakog zla i zbog nje su neki... naneli sebi mnoge patnje“ (1. Timoteju 6:10). Zapazite da problem nije novac sam po sebi — jer nam je on neophodan za život — već ljubav prema novcu. Zbog te ljubavi, novac može postati nečiji gospodar, ili bog.

Kao što smo videli u prvom članku iz ove serije, ljudi koji nezajažljivo jure za bogatstvom, smatrajući ga ključem uspeha, u stvari trče za iluzijom. Osim što bivaju razočarani, oni sebi nanose mnogo bola. Na primer, jureći za novcem ljudi često žrtvuju svoj dobar odnos s porodicom i prijateljima. Drugi žrtvuju san — ako ne zbog posla, onda zbog briga. „Sladak je san onome ko služi, bilo da jede malo ili mnogo, a bogatstvo ne da bogatome da spava“, kaže se u Propovedniku 5:12.

Novac ne samo što je okrutan gospodar, već je i varljiv. Isus Hrist je govorio o ’prevarnom bogatstvu‘ (Marko 4:19). Drugim rečima, bogatstvo obećava sreću, ali je ne pruža, već samo stvara želju da se ima još. „Ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka“, stoji u Propovedniku 5:10.

Kratko rečeno, ljubav prema novcu je destruktivna i neizbežno vodi do razočaranja, frustracije, pa čak i do zločina (Poslovice 28:20). S druge strane, sreća i uspeh zavise od velikodušnosti, opraštanja, moralne čistoće, ljubavi i duhovnosti.

Budite velikodušni

„Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35). Dok nas povremeno davanje trenutno usrećuje, velikodušnost nas čini srećnim ljudima. Naravno, velikodušnost se može izraziti na mnoge načine. Jedan od najboljih načina koji se često najviše ceni jeste davanje sebe, to jest davanje svog vremena i energije.

Nakon što je proučio nekoliko studija o nesebičnosti, sreći i zdravlju, istraživač Stiven Post je zaključio da nesebičnost i pomaganje drugima produžavaju životni vek, doprinose osećanju ispunjenosti i boljem fizičkom i mentalnom zdravlju, kao i smanjenju depresije.

Osim toga, oni koji velikodušno daju prema svojim mogućnostima nisu na gubitku. U Poslovicama 11:25 se kaže: „Duša koja velikodušno daje, uživaće blagostanje, i ko obilno napaja druge, sam će biti obilno napojen.“ U skladu s tim rečima, ljude koji su velikodušni od srca — koji ne daju da bi dobili nešto zauzvrat — cene i vole drugi, a naročito Bog (Jevrejima 13:16).

Opraštajte

„Spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga. Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kološanima 3:13). Danas je opraštanje veoma retka pojava; ljudi će se radije osvetiti nego pokazati milosrđe. Do čega to dovodi? Uvreda rađa uvredu, a na nasilje se odgovara nasiljem.

Ali tu nije kraj. Prema izveštaju objavljenom u časopisu The Gazette u Montrealu, u Kanadi, jedna studija koja je obuhvatila više od 4 600 ljudi između 18 i 30 godina otkrila je da su agresivne, razdražljive i pakosne osobe imale više problema s plućima. U stvari neke posledice su bile teže nego kod pušača! Zaista, opraštanje nije samo nešto što doprinosi boljim međuljudskim odnosima već je i dobar lek.

Kako možemo naučiti da više opraštamo? Možemo početi tako što ćemo se pošteno preispitati. Zar i mi ponekad ne učinimo nešto što iritira druge? I zar ne cenimo kada nam oni oproste? Zašto onda ne bismo bili velikodušni u pokazivanju milosrđa? (Matej 18:21-35). Takođe je važno raditi na samosavladavanju. Izbrojte do deset ili na neki drugi način dajte sebi vremena da se smirite. Na samosavladavanje gledajte kao na odraz snage. „Ko je spor na gnev bolji je od silnog čoveka“ (Poslovice 16:32). ’Bolji od silnog čoveka‘ — a to znači uspešan, zar ne?

Držite se Božjih merila

„Zapovest je Jehovina čista, oči prosvetljuje“ (Psalam 19:8). Jednostavno rečeno, Božja merila su dobra za nas u fizičkom, mentalnom i emotivnom pogledu. Između ostalog, štite nas od štetnih postupaka kao što su zloupotreba droge i alkohola, promiskuitet i gledanje pornografije (2. Korinćanima 7:1; Kološanima 3:5). Posledice toga mogu biti zločin, siromaštvo, gubitak poverenja, raspad porodice, mentalni i emocionalni problemi, bolesti i čak prerana smrt.

S druge strane, život po Božjim merilima unapređuje dobre međuljudske odnose u kojima vlada poverenje i doprinosi samopoštovanju i unutrašnjem miru. U Isaiji 48:17, 18 Bog nam kaže da je on taj ’koji nas uči za naše dobro i vodi nas putem kojim treba da idemo‘. Zatim dodaje: „O, da si pazio na moje zapovesti! Mir bi tvoj kao reka bio i pravednost tvoja kao morski talasi.“ Zaista, naš Stvoritelj nam želi sve najbolje. On nas „vodi putem“ pravog uspeha.

Pokazujte nesebičnu ljubav

„Ljubav izgrađuje“ (1. Korinćanima 8:1). Možete li zamisliti život bez ljubavi? Kakav bi to prazan i nesrećan život bio! Kad „ljubavi [prema drugima] ne bih imao, bio bih ništa... ništa mi ne bi koristilo“, napisao je apostol Pavle pod Božjim nadahnućem (1. Korinćanima 13:2, 3).

Ljubav koja je ovde pomenuta nije ljubav među osobama suprotnog pola, koja naravno ima svoje mesto u životu. Radi se o mnogo dubljoj, trajnijoj ljubavi koja je vođena Božjim načelimaa (Matej 22:37-39). To nije pasivna ljubav, usmerena na primanje, već aktivna, orijentisana na davanje. Pavle je takođe rekao da je takva ljubav strpljiva i dobra. Nije ljubomorna, ne hvali se i nije ponosna. Ne gleda svoju korist i ne vređa se lako, već prašta. Takva ljubav izgrađuje. Takođe, pomaže nam da budemo uspešni u međuljudskim odnosima, a naročito u krugu porodice (1. Korinćanima 13:4-8).

Za roditelje pokazivanje ljubavi znači pokazivanje srdačne naklonosti prema deci i postavljanje jasnih moralnih merila temeljenih na Bibliji, kao i drugih ograničenja. Deca koja odrastaju u takvoj porodici uživaju u sigurnosti i porodičnoj stabilnosti i osećaju se zaista voljeno i cenjeno (Efešanima 5:33–6:4; Kološanima 3:20).

Džek, mladić iz Sjedinjenih Država, odrastao je u porodici u kojoj su se primenjivala biblijska načela. Nakon što se odvojio od roditelja, napisao im je jedno pismo. U njemu on delimično kaže: „Nešto što sam se uvek trudio da radim jeste da sledim [biblijsku] zapovest: ’Poštuj svog oca i svoju majku... da ti bude dobro‘ (Ponovljeni zakoni 5:16). I zaista mi je bilo dobro. Sada sam više nego ikada svestan da je to zahvaljujući tome što ste bili brižni i dobri roditelji. Hvala vam za vaš veliki trud i podršku koju ste mi pružali dok ste me odgajali.“ Ako ste roditelj, kako biste se osećali kada biste primili jedno ovakvo pismo? Zar ne biste bili presrećni?

Još jedna odlika ljubavi koja se temelji na načelima jeste da se ’raduje istini‘ koja se nalazi u Bibliji (1. Korinćanima 13:6; Jovan 17:17). Navedimo jedan primer: Bračni par koji ima probleme u braku zajedno čita Isusove reči iz Marka 10:9: „Što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja.“ Sada treba da ispitaju šta im je u srcu. Da li se zaista ’raduju biblijskoj istini‘? Da li na brak gledaju kao na nešto sveto, kao što to Bog čini? Da li su voljni da ulože trud kako bi rešili probleme u duhu ljubavi? Ako tako učine, moći će da imaju uspešan brak i da se raduju dobrim rezultatima.

Poklonite pažnju duhovnosti

„Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3). Za razliku od životinja, ljudi imaju sposobnost da razumeju duhovne stvari i da ih cene. Zato postavljamo pitanja kao što su: Koja je svrha života? Postoji li Stvoritelj? Šta se dešava s nama kad umremo? Šta donosi budućnost?

Širom sveta, milioni iskrenih ljudi pronašli su odgovore na ta pitanja u Bibliji. Na primer, poslednje pitanje je povezano s Božjom namerom za čovečanstvo. Koja je to namera? Bog želi da zemlja bude raj zauvek nastanjen ljudima koji vole njega i njegova merila. U Psalmu 37:29 stoji: „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti.“

Jasno je da naš Stvoritelj ne želi da budemo uspešni samo 70 ili 80 godina. On želi da budemo uspešni zauvek! Zato je sada vreme da učimo o svom Stvoritelju. Isus je rekao: „Da bi dobili večni život, treba da dobro upoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Dok budete sticali to znanje i primenjivali ga u životu, uverićete se da „blagoslov od Jehove obogaćuje, i nikakav bol Bog pri tom ne zadaje“ (Poslovice 10:22).

[Fusnota]

[Okvir na 7. strani]

JOŠ NEKI SAVETI ZA USPEŠAN ŽIVOT

◼ Imajte zdrav strah od Boga. „Strah od Jehove početak je mudrosti“ (Poslovice 9:10)

◼ Mudro birajte prijatelje. „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći“ (Poslovice 13:20)

◼ Budite umereni. „Jer će pijanica i izjelica osiromašiti“ (Poslovice 23:21)

◼ Ne budite osvetoljubivi. „Nikome ne vraćajte zlo za zlo“ (Rimljanima 12:17)

◼ Budite marljivi. „Ako neko neće da radi, neka i ne jede“ (2. Solunjanima 3:10)

◼ Primenjujte Zlatno pravilo. „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 7:12)

◼ Pazite na svoj jezik. „Ko bi voleo da živi i da vidi dobre dane, neka zadržava svoj jezik od zla“ (1. Petrova 3:10)

[Okvir/Slika na 8. strani]

LJUBAV JE DOBAR LEK

Lekar i autor Din Orniš napisao je: „Ljubav i prisnost su ključni činioci od kojih zavisi da li ćemo se osećati loše ili dobro, da li ćemo biti tužni ili srećni, patiti ili se razvedriti. Ako bi neki novi lek imao takvo dejstvo, praktično svaki lekar bi ga prepisao svojim pacijentima. U suprotnom bi se moglo zaključiti da nije savestan.“

[Okvir/Slike na 9. strani]

OD OČAJA DO USPEHA

Kada je započeo rat na Balkanu, Milanko je pristupio vojsci. Zbog njegovih neustrašivih podviga, prozvali su ga Rambo, po nasilnom filmskom junaku. Međutim, Milanko se s vremenom razočarao u vojsku zbog korupcije i licemerstva koje je video. „Zbog toga sam se“, piše on, „odao mnogim porocima — alkoholu, cigaretama, drogi, kockanju i promiskuitetu. Srljao sam u propast i nisam video izlaz.“

U tim teškim trenucima, Milanko je počeo da čita Bibliju. Kasnije, dok je bio u poseti rođaku, video je Stražarsku kulu, koju izdaju Jehovini svedoci. Dopalo mu se ono što je pročitao i uskoro je počeo da proučava Bibliju sa Svedocima. Zahvaljujući biblijskoj istini, krenuo je putem uspeha i sreće. „Ona mi je pružila snagu“, kaže on. „Prekinuo sam sa svim porocima, postao nova osoba i krstio se kao Jehovin svedok. Ljudi koji me poznaju od ranije ne zovu me više Rambo, već Zec — po nadimku iz detinjstva — zbog toga što sam postao blag.“