Šta Sveto pismo kaže o govorenju jezicima?

„Govorenje jezicima“ se odnosi na sposobnost koju su čudom dobili neki hrišćani iz prvog veka. Ona im je omogućila da govore jezike koje nikada nisu učili (Dela apostolska 10:46). Oni kojima su ti jezici bili maternji mogli su lako da ih razumeju (Dela apostolska 2:4-8). Govorenje jezicima bilo je jedan od darova svetog duha koje je Bog dao nekim hrišćanima iz prvog veka (Jevrejima 2:4; 1. Korinćanima 12:4, 30).

• Gde i kada je započelo govorenje jezicima?

• Koja je bila svrha govorenja jezicima?

• Da li je govorenje jezicima trebalo da traje zauvek?

• Kada je prestalo govorenje jezicima?

• Šta reći o govorenju jezicima danas?

• Po čemu se prepoznaju pravi hrišćani?

Ovo čudo se prvi put dogodilo u Jerusalimu, na Pedesetnicu 33. n.e. Oko 120 Isusovih učenika bilo je zajedno kada su se svi „ispunili svetim duhom i počeli da govore raznim jezicima“ (Dela apostolska 1:15; 2:1-4). Tom prilikom se sakupilo mnogo ljudi „iz svakog naroda pod nebom“ i svako je „čuo učenike kako govore njegovim jezikom“ (Dela apostolska 2:5, 6).

1. Znak Božje podrške hrišćanima. Bog je u prošlosti čudima pokazao da podržava neke verne ljude kao što je bio Mojsije (Izlazak 4:1-9, 29-31; Brojevi 17:10). Govorenje jezicima imalo je sličnu svrhu. Ono je trebalo da bude znak Božje podrške novoformiranoj hrišćanskoj skupštini. Apostol Pavle je napisao: „Jezici nisu znak za vernike, nego za nevernike“ (1. Korinćanima 14:22).

2. Pomoć hrišćanima da daju temeljno svedočanstvo. Oni koji su čuli Isusove učenike na Pedesetnicu rekli su: „Svi ih čujemo kako našim jezicima govore o veličanstvenim Božjim delima“ (Dela apostolska 2:11). Dakle, još jedna važna svrha ovog čuda bila je da omogući hrišćanima da temeljno svedoče i da stvaraju „učenike od ljudi iz svih naroda“, kao što im je Isus zapovedio (Dela apostolska 10:42; Matej 28:19). Oko 3000 ljudi koji su videli to čudo i slušali šta su govorili Isusovi učenici tog istog dana su postali hrišćani (Dela apostolska 2:41).

Ne. Darovi svetog duha, među kojima je i govorenje jezicima, bili su samo privremeni. Sveto pismo je proreklo: „Darovi proricanja će nestati, jezici će prestati“ (1. Korinćanima 13:8).

U većini slučajeva, apostoli su prenosili darove svetog duha drugim hrišćanima, najčešće tako što su polagali ruke na njih (Dela apostolska 8:18; 10:44-46). Po svemu sudeći, oni koji su dobili darove duha nisu mogli da ih prenose na druge (Dela apostolska 8:5-7, 14-17). Na primer, službenik može nekome izdati vozačku dozvolu, ali taj koji je dobio dozvolu nema zakonsko pravo da je izda nekom drugom. Izgleda da je govorenje jezicima prestalo nakon smrti apostola i onih koji su taj dar primili od njih.

Čudesni dar govorenja jezicima po svemu sudeći je prestao krajem prvog veka. Danas niko ne može s pravom tvrditi da mu je Bog dao moć da govori jezicima.a

Isus je rekao da će njegovi učenici biti prepoznatljivi po samopožrtvovanoj ljubavi (Jovan 13:34, 35). Isto tako, apostol Pavle je rekao da će ljubav biti trajno obeležje pravih hrišćana (1. Korinćanima 13:1, 8). Napisao je da će hrišćani pomoću Božjeg duha moći da razvijaju osobine koje se nazivaju „plod duha“, a prva od njih je ljubav (Galatima 5:22, 23).