Šta kaže Biblija

Da li je spoznaja Boga samo za povlašćenu manjinu?

U SALI Pale de Kongre u Parizu u Francuskoj jedne julske večeri desio se čudan događaj. Laserski zraci prošarali su zidovima dvorane, a duboki, svečani elektronski zvuci prožeti zvukom gonga i zvonjavom zvona su ispunili veliki prostor. Na pozornici su dva muškarca sa crnim maskama nežno ljuljali viseći plamenik koji je bio u obliku čamca, dok je obojeni dim sukljao sa strana pozornice. U isto vreme su se pred publikom od 4 000 ljudi pojavili u belo obučeni muškarci i žene.

Da li je to bio rok koncert? Ne, nego ceremonija inicijacije rozenkrojcevaca, pokreta koji je posvećen ezoteričkoj ili tajnoj mudrosti. Međutim, za novoobraćenike ovog reda svetskog bratstva ova ceremonija je bila samo prvi korak u nizu stepena inicijacije.

Na neki način je tajno društvo rozenkrojcevaca slično sekti gnostika, koja je cvetala tokom drugog veka naše ere i bila suparnik hrišćanstvu. Gnostici su verovali da spasenje dolazi putem mistične spoznaje i da je tim tajnim znanjem obdarena samo izabrana manjina. Ali, da li je spoznaja Boga samo za povlašćenu manjinu? Da li je ograničena samo na malu grupu iniciranih?

Da li je hrišćanstvo tajno bratstvo?

Neki autori smatraju da je hrišćanstvo u određenoj meri ezoteričko, tj. namenjeno samo za manjinu. U svojoj knjizi L’ezoterism Lik Benuast, honorarni kurator Muzeja Francuske, piše: „Drugi primer namenjenog poučavanja nalazi se u poslanicama Svetog Pavla: ’Dao sam vam mleka a ne tvrde hrane . . . Ko god živi samo na mleku ne razume ništa od saopštenja mudrosti’ [parafrazirano iz 1. Korinćanima 3:2 i Jevrejima 5:12]. Tekstovi ranih [crkvenih] otaca odnose se na ’istinu koju ni jedan novoobraćenik ne može shvatiti.’“

Ali, da li je apostol Pavle pisao o ezoteričkoj spoznaji? Ne, povezanost Pavlovih reči pokazuje da je on ustvari prekorio svoje suhrišćane koji nisu bili novoobraćenici. Pavle je pisao hrišćanima koji nisu duhovno napredovali i koji su ’trebali biti učitelji’ drugih obzirom na to koliko su već bili u veri (Jevrejima 5:12).

Na taj način, Pavle nije govorio o istinama koje je hteo da zadrži kao tajne, nego o objašnjenjima koje je hteo da on prenese, ali je to bilo izvan moći njihovog duhovnog razumevanja jer nisu napredovali u biblijskoj spoznaji, kao što su trebali. Pavlovu situaciju među tim hrišćanima mogli bi uporediti sa učiteljem matematike koji od svojih učenika očekuje da napreduju. Ako učenici nisu dobro napisali svoj domaći zadatak i zato nisu potpuno shvatili jednostavna načela sabiranja i oduzimanja, učitelju bi bilo teško da im pomogne da shvate algebarske jednačine.

Spoznaja za sve

Mora se priznati da biblijska spoznaja nije statična. Vremenom i trudom moguće je steći bolje razumevanje istine i dublje shvatanje duhovnih stvari. Čak, Biblija pokazuje da je Jehova postepeno otkrivao svoje namere svojim slugama, ali nikad se ne pominju nikakve ’skrivene istine’ koje bi bile dostupne nekima, a sakrivene od drugih koji iskreno traže istinu, a žive u istom vremenskom razdoblju (Psalam 147:19, 20; Priče Solomunove 2:1-11; 4:18; Isaija 45:19). To je bilo očigledno ne samo iz Božjeg postupanja sa nacijom Izrael, nego i kad je njegov Sin Isus Hrist polagao temelj hrišćanstva.

Tokom svoje troipogodišnje službe Isus je obradio veliki deo teritorije Izraela. Da li je on to činio na tajni način ili je posetio samo odabranu grupu iniciranih (upućenih u tajnu)? Ne. On je svoju vest propovedao javno, često pred mnoštvom. U vreme neposredno pred njegovu smrt, kad su ga jevrejske religiozne vođe pitale o načinu poučavanja, on je objasnio: „Ja sam javno govorio svijetu. Ja sam uvijek učio u sinagogi i u hramu, gdje se skupljaju svi Židovi. Ništa nisam rekao tajno“ (Jovan 18:20, St).

Zapažamo li da je Isusova vest upućena daleko većem slušateljstvu nego je to samo Palestina? Upućena je celom svetu! Isus nije rekao: ’Govorio sam reč svim ljudima, to jest, svim Jevrejima, nego je govorio u proročanskom smislu, izabravši posebnu reč za izraz „svet“.a Tako Isus nije propovedao nikakvu ezoteričku nauku; to je bilo za svakoga i na svakom mestu.

Istina je da je Isus upotrebljavao simboličan jezik, naročito je poučavao u poređenjima, ili predodžbama. Ali, ta metoda mu je jedina omogućila da napravi selekciju među svojim slušaocima. Oni koji nisu bili istinski zainteresovani za Isusovo poučavanje samo su slušali njegova poređenja i otišli, a da nisu dublje sagledali stvar, dok su oni koji su žedneli za spoznajom ostali da dobiju daljnja razjašnjenja. Tako je spoznaja bila dostupna svima koji su je iskreno tražili (Matej 13:13, 34-36).

Činjenica da je hrišćanstvo otvoreno svima očigledna je i iz naglaska koji se daje i u ostalim delovima Biblije. Na primer jedan od poslednjih stavaka Biblije sadrži Božji poziv da se ’dođe i uzme voda života badava’. Tamo stoji: „I ko je god žedan neka dođe; ko god želi neka uzme vodu života zabadava.“ Ponovo, dakle, biblijsku spoznaju treba učiniti dostupnom svima (Otkrivenje 22:17, NS; uporedi Isaija 55:1).

Iako je spoznaja o Bogu otvorena svima, ipak je potreban napor da se stekne. Biblija nas ohrabruje da je ’neprestano tražimo kao srebro i skriveno blago’ (Priče Solomunove 2:4). Zato spoznaja treba da se stekne iz Božje reči, Biblije, a zatim će mudrost postati vidljiva onda kad se primene njena načela i zapovesti.

Da li se trud isplati? Da, jer takva mudrost donosi ’ljubav od Jehove’ i može da dovede do večnog života. Kakvo blago! Da li si lično počeo da tražiš tu iznad svega važnu spoznaju? (Priče Solomunove 8:34-36; Psalam 119:105).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 18. strani]

Na pozornici su dva muškarca sa crnim maskama nežno ljuljali viseći plamenik koji je bio u obliku čamca