Jehova obezbeđuje „otkupninu za mnoge“

1, 2. Kako Biblija opisuje stanje čovečanstva, i koje je jedino rešenje?

„ZNAMO da sve što je stvoreno zajedno uzdiše i da je u bolovima sve do sada“ (Rimljanima 8:22). Apostol Pavle ovim rečima opisuje jadno stanje u kom se mi ljudi nalazimo. Gledano iz ljudskog ugla, izgleda da ne postoji rešenje za patnju, greh i smrt. Ali Jehova nema ograničenja kao što ih imaju ljudi (Brojevi 23:19). Bog pravde se pobrinuo za rešenje za našu nevolju. To rešenje se naziva otkupnina.

² Otkupnina je najveći Jehovin dar čovečanstvu. Ona nam omogućuje oslobođenje od greha i smrti (Efešanima 1:7). Ona je temelj nade u večni život, bilo na nebu ili na rajskoj Zemlji (Luka 23:43; Jovan 3:16; 1. Petrova 1:4). Ali šta je tačno otkupnina? Šta na osnovu nje učimo o Jehovinoj nenadmašnoj pravdi?

 3. (a) Zašto je otkupnina postala neophodna? (b) Zašto Bog nije mogao jednostavno da preinači smrtnu kaznu za Adamovo potomstvo?

³ Otkupnina je postala neophodna zbog Adamovog greha. Pošto nije slušao Boga, Adam je svom potomstvu ostavio u nasleđe bolest, tugu, bol i smrt (Postanak 2:17; Rimljanima 8:20). Bog nije mogao popustiti pred osećanjima i jednostavno ublažiti smrtnu kaznu. Da je to učinio, to bi bilo kršenje njegovog sopstvenog zakona: „Plata za greh je smrt“ (Rimljanima 6:23). I da je Jehova poništio sopstvena merila pravde, zavladali bi opšti haos i bezakonje!

4, 5. (a) Kako je Satana oklevetao Boga, i zašto se Jehova osećao dužnim da odgovori na te izazove? (b) Kako je Satana optužio Jehovine lojalne sluge?

⁴ Kao što smo videli u 12. poglavlju, pobuna u Edenu je dovela do još većih spornih pitanja. Satana je bacio ljagu na Božje dobro ime. U stvari, optužio je Jehovu da je lažov i okrutni diktator koji je svojim stvorenjima uskratio slobodu (Postanak 3:1-5). Naizgled osujetivši Božju nameru da na Zemlji žive pravedni ljudi, Satana je pripisao Bogu i neuspeh (Postanak 1:28; Isaija 55:10, 11). Da Jehova nije odgovorio na ove izazove, mnoga njegova inteligentna stvorenja bi verovatno dosta izgubila poverenje u njegov način vladanja.

⁵ Satana je oklevetao i Jehovine lojalne sluge, optužujući ih da mu služe samo iz sebičnih poticaja i da ako budu stavljeni pod pritisak, niko neće ostati veran Bogu (Jov 1:9-11). Ta pitanja su bila od daleko veće važnosti nego ljudske nedaće. Jehova se s pravom osećao dužnim da odgovori na Satanine zlobne optužbe. Ali kako bi Bog mogao rešiti ova sporna pitanja i ujedno spasti čovečanstvo?

 6. Koji su neki izrazi koji se koriste u Bibliji da bi se opisalo sredstvo kojim Bog spasava čovečanstvo?

⁶ Jehovino rešenje je bilo i krajnje milosrdno i izuzetno pravedno — rešenje koje nijedan čovek nikada ne bi mogao da smisli. Pa ipak, ono je bilo izuzetno jednostavno. Na to rešenje se ukazuje kao na kupovanje, pomirenje, iskupljenje i očišćenje (Psalam 49:8; Danilo 9:24; Galatima 3:13; Kološanima 1:20; Jevrejima 2:17). Ali izraz koji verovatno najbolje opisuje stvari jeste izraz koji je upotrebio sam Isus. On je rekao: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu [grčki, litron] za mnoge“ (Matej 20:28).

7, 8. (a) Šta u Pismu znači izraz „otkupnina“? (b) Kako otkupnina podrazumeva nešto iste vrednosti?

⁷ Šta je otkupnina? Grčka reč koja se ovde koristi potiče od glagola koji znači „osloboditi, pustiti“. Taj se izraz koristio za novac koji je dat u zamenu za puštanje ratnih zarobljenika. Dakle, otkupnina se u osnovi može definisati kao nešto što se daje da bi se nešto dobilo nazad. U Hebrejskim spisima, reč za „otkupninu“ (kofer) dolazi od glagola koji znači „pokriti“. Na primer, Bog je rekao Noju da premaže (doslovno: „pokrije“) arku smolom (Postanak 6:14). To nam pomaže da shvatimo da otkupnina znači i pokriti grehe (Psalam 65:3).

⁸ Značajno je što Theological Dictionary of the New Testament primećuje da ova reč (kofer) „uvek označava nešto iste vrednosti“, to jest nešto odgovarajuće vrednosti. Dakle, da bi se otkupio, to jest pokrio greh, mora se platiti cena koja u potpunosti odgovara šteti prouzrokovanoj grehom, to jest koja u potpunosti pokriva tu štetu. Zato je Božji zakon Izraelu navodio: „Život za život, oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu“ (Ponovljeni zakoni 19:21).

 9. Zašto su verni ljudi prinosili životinjske žrtve, i kako je Jehova gledao na takve žrtve?

⁹ Verni ljudi od Avelja pa nadalje prinosili su životinjske žrtve Bogu. Time su pokazivali da su svesni greha i potrebe za iskupljenjem, i pokazivali su veru u Božje obećano oslobađanje preko njegovog „potomstva“ (Postanak 3:15; 4:1-4; Levitska 17:11; Jevrejima 11:4). Jehova je s naklonošću gledao na takve žrtve i takvi obožavaoci su dolazili u dobar odnos s njim. Pa ipak, životinjske žrtve su u najboljem slučaju bile samo simbolika. Životinje nikada nisu mogle stvarno pokriti čovekov greh, jer su one niža stvorenja od ljudi (Psalam 8:4-8). Zato Biblija kaže: „Krv junaca i jaraca ne može da ukloni grehe“ (Jevrejima 10:1-4). Takve žrtve su bile samo slika, to jest simbol prave otkupne žrtve koja će se tek pojaviti.

10. (a) Kome je otkupitelj morao odgovarati, i zašto? (b) Zašto je bila potrebna samo jedna ljudska žrtva?

¹⁰ „U Adamu svi umiru“, rekao je apostol Pavle (1. Korinćanima 15:22). Zato je za otkup bila potrebna smrt nekoga ko je bio potpuno jednak Adamu — smrt savršenog čoveka (Rimljanima 5:14). Nijedno drugo stvorenje ne bi moglo da dovede u ravnotežu terazije pravde. Samo je savršen čovek, neko ko ne podleže adamskoj smrtnoj kazni, mogao prineti „odgovarajuću otkupninu za sve“ — neko ko je savršeno odgovarao Adamu (1. Timoteju 2:6). Ne bi bilo potrebno da se žrtvuju nebrojeni milioni ljudi namesto svih Adamovih potomaka. Apostol Pavle je objasnio: „Preko jednog čoveka [Adama] je greh ušao u svet i preko greha smrt“ (Rimljanima 5:12). I „pošto je smrt došla posredstvom [jednog] čoveka“, Bog se pobrinuo za iskupljenje čovečanstva „posredstvom [jednog] čoveka“ (1. Korinćanima 15:21). Kako?

11. (a) Kako bi otkupitelj „okusio smrt za svakoga“? (b) Zašto Adam i Eva ne mogu izvući koristi iz otkupnine? (Vidi fusnotu.)

¹¹ Jehova se pobrinuo da postoji jedan savršen čovek koji će dobrovoljno žrtvovati svoj život. Prema Rimljanima 6:23, „plata za greh je smrt“. Žrtvujući svoj život, otkupitelj bi „okusio smrt za svakoga“. Drugim rečima, platio bi cenu Adamovog greha (Jevrejima 2:9; 2. Korinćanima 5:21; 1. Petrova 2:24). U pravnom smislu, to bi bilo veoma značajno. Poništavajući smrtnu kaznu nad Adamovim poslušnim potomstvom, otkupnina bi uklonila razornu moć greha u samom njegovom korenua (Rimljanima 5:16).

12. Prikaži kako plaćanje jednog duga može koristiti mnogim ljudima.

¹² Da to prikažemo: zamisli da živiš u mestu u kom je većina stanovnika zaposlena u jednoj velikoj fabrici. Ti i tvoje komšije ste dobro plaćeni za svoj rad i pristojno živite. U stvari, pristojno živite do dana kada se kapija fabrike ne zatvori. Iz kog razloga? Direktor fabrike je postao korumpiran i doveo je fabriku do stečaja. Najednom bez posla, ti i tvoje komšije ne možete platiti račune. Bračni drugovi, deca i poverioci kredita trpe zbog korupcije tog jednog čoveka. Postoji li neko rešenje? Postoji! Jedan bogati dobrotvor odlučuje da se umeša. On je svestan vrednosti te firme. Takođe saoseća s mnogim zaposlenim radnicima i njihovim porodicama. Zato otplaćuje dugove te firme i ponovo otvara fabriku. Poništenje tog jednog duga donosi olakšanje mnogim radnicima i njihovim porodicama i poveriocima kredita. Slično tome poništenje Adamovog duga koristi nebrojenim milionima ljudi.

13, 14. (a) Kako je Jehova obezbedio otkupninu za čovečanstvo? (b) Kome se plaća otkupnina, i zašto je takvo plaćanje neophodno?

¹³ Samo je Jehova mogao obezbediti Jagnje „koje odnosi greh sveta“ (Jovan 1:29). Ali Bog nije poslao bilo kog anđela da izbavi čovečanstvo. Umesto toga, poslao je Onoga ko je mogao dati konačni, zaključni odgovor na Sataninu optužbu protiv Jehovinih slugu. Da, Jehova je učinio najveću žrtvu kada je poslao svog jedinorođenog Sina, svoju „radost“ (Poslovice 8:30). Božji Sin se dragovoljno „odrekao“ svoje nebeske prirode (Filipljanima 2:7). Jehova je pomoću čuda preneo život i obrazac ličnosti svog prvorođenog nebeskog Sina u matericu jevrejske device Marije (Luka 1:27, 35). Kao čovek, trebalo je da se zove Isus. Ali u zakonskom smislu, mogao se zvati drugi Adam, jer je savršeno odgovarao Adamu (1. Korinćanima 15:45, 47). Dakle, Isus je mogao ponuditi sebe kao otkupnu žrtvu za grešno čovečanstvo.

¹⁴ Kome bi se ta otkupnina platila? Psalam 49:7 konkretno kaže da se otkupnina plaća Bogu. Ali nije li Jehova taj koji prvenstveno priprema otkupninu? Jeste, ali to ne svodi vrednost otkupnine na nešto besmisleno, na čisto mehaničku razmenu — kao da je novac uzet iz jednog džepa i stavljen u drugi. Mora se razumeti da otkupnina nije fizička razmena, već zakonska transakcija. Time što je obezbedio plaćanje otkupnine, čak i uz ogromnu cenu po sebe, Jehova je potvrdio da se nepokolebljivo drži sopstvene savršene pravde (Postanak 22:7, 8, 11-13; Jevrejima 11:17; Jakovljeva 1:17).

15. Zašto je bilo neophodno da Isus pati i umre?

¹⁵ U proleće 33. n. e., Isus Hrist se dobrovoljno izložio jednom teškom stradanju koje je vodilo do plaćanja otkupnine. Sam je dozvolio da bude uhapšen na osnovu lažnih optužbi, da bude proglašen krivim i prikovan na stub za pogubljenje. Da li je zaista bilo neophodno da Isus toliko pati? Da, zato što je moralo da se reši sporno pitanje besprekornosti Božjih slugu. Značajno je to što Bog nije dozvolio da Irod ubije Isusa dok je bio beba (Matej 2:13-18). Ali kada je Isus bio odrasla osoba, mogao je da se odupre mnogim Sataninim napadima s potpunim razumevanjem spornih pitanja.b Time što je ostao „veran, bezazlen, čist, odvojen od grešnika“ uprkos strašnom mučenju, Isus je do samog kraja na upečatljiv način pokazao da Jehova ima sluge koje mu ostaju verne pod kušnjama (Jevrejima 7:26). Zato uopšte ne čudi što je Isus u momentu pre smrti trijumfalno uzviknuo: „Dovršeno je!“ (Jovan 19:30).

16, 17. (a) Kako je Isus nastavio svoje delo otkupljivanja? (b) Zašto je bilo neophodno da se Isus pojavi „pred Bogom za nas“?

¹⁶ Međutim, tek je trebalo da Isus dovrši svoje delo otkupljivanja. Trećeg dana nakon njegove smrti, Jehova ga je podigao iz mrtvih (Dela apostolska 3:15; 10:40). Jehova tim značajnim činom nije samo nagradio svog Sina za vernu službu već mu je i dao priliku da dovrši svoje delo otkupljivanja kao Božji Prvosveštenik (Rimljanima 1:4; 1. Korinćanima 15:3-8). Apostol Pavle objašnjava: „Hrist je došao kao prvosveštenik i [...] ušao u sveto mesto, ali ne s krvlju jaraca i junaca, nego sa svojom krvlju i tako nam podario večno izbavljenje. Jer Hrist nije ušao u sveto mesto koje je napravljeno ljudskim rukama, po uzoru na ono koje je stvarno, već u samo nebo, da se sada pojavi pred Bogom za nas“ (Jevrejima 9:11, 12, 24).

¹⁷ Hrist nije mogao poneti svoju doslovnu krv na nebo (1. Korinćanima 15:50). Umesto toga, on je poneo ono što je ta krv predstavljala — zakonsku vrednost svog žrtvovanog savršenog ljudskog života. Zatim je pred Božjim licem formalno prineo vrednost tog života kao otkupninu u zamenu za grešno čovečanstvo. Da li je Jehova prihvatio tu žrtvu? Jeste, i to je postalo očigledno na Pentekost 33. n. e., kada je sveti duh izliven na oko 120 učenika u Jerusalimu (Dela apostolska 2:1-4). Iako je to bilo uzbudljivo, otkupnina je tada tek počela da pruža veličanstvene koristi.

18, 19. (a) Koje dve grupe ljudi izvlače korist iz pomirenja koje je omogućeno Hristovom krvlju? (b) Koje su neke od sadašnjih i budućih koristi od otkupnine za pripadnike ’velikog mnoštva‘?

¹⁸ Pavle u svom pismu Kološanima objašnjava da je Bog smatrao dobrim da posredstvom Hrista pomiri sa sobom sve drugo uspostavljanjem mira na temelju krvi koju je Isus prolio na mučeničkom stubu. Pavle takođe objašnjava da ovo pomirenje uključuje dve različite grupe, naime, „ono što je na nebu“ i „ono što je na zemlji“ (Kološanima 1:19, 20; Efešanima 1:10). Ta prva grupa se sastoji od 144 000 hrišćana kojima je data nada da služe kao sveštenici na nebu i da s Hristom Isusom vladaju kao kraljevi nad Zemljom (Otkrivenje 5:9, 10; 7:4; 14:1-3). Preko njih će se u toku hiljadu godina koristi od otkupnine postepeno primenjivati na poslušne ljude (1. Korinćanima 15:24-26; Otkrivenje 20:6; 21:3, 4).

¹⁹ „Ono što je na zemlji“ jesu osobe koje očekuju savršen život u Raju na Zemlji. Otkrivenje 7:9-17 ih opisuje kao „veliko mnoštvo“ koje će preživeti predstojeću ’veliku nevolju‘. Ali oni ne moraju čekati do tada da bi se radovali koristima od otkupnine. Oni su već ’oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi‘. Pošto iskazuju veru u otkupninu, oni već sada izvlače duhovne koristi iz te pripreme pune ljubavi. Proglašeni su pravednima kao Božji prijatelji! (Jakovljeva 2:23). Kao rezultat Isusove žrtve, oni mogu ’s pouzdanjem pristupiti prestolu nezaslužene dobrote‘ (Jevrejima 4:14-16). Kada pogreše, oni dobijaju pravo oproštenje (Efešanima 1:7). Uprkos nesavršenstvu, imaju čistu savest (Jevrejima 9:9; 10:22; 1. Petrova 3:21). Dakle, pomirenje s Bogom nije nešto čemu se možemo nadati samo u budućnosti, nego nešto što već sada doživljavamo! (2. Korinćanima 5:19, 20). Tokom Milenijuma, oni će postepeno biti oslobođeni „robovanja raspadljivosti“ i na kraju će „dobiti slavnu slobodu Božje dece“ (Rimljanima 8:21).

20. Kako na tebe utiče razmišljanje o otkupnini?

²⁰ Zahvaljujemo „Bogu preko Isusa Hrista“ za otkupninu! (Rimljanima 7:25). Ona je u načelu jednostavna, a ipak je dovoljno duboka da bi nas ispunila strahopoštovanjem (Rimljanima 11:33). I kada sa zahvalnošću duboko razmišljamo o otkupnini, to nam dira srce i još nas više približava Božjoj pravdi. Poput psalmiste, imamo sve razloge da hvalimo Jehovu kao onoga koji „voli pravednost i pravdu“ (Psalam 33:5).