Zašto je čovečanstvu potreban pomoćnik

’BIO sam drski progonitelj‘, priznao je jedan čovek koji je nekad bio ponosan i nasilan. Kao okrutni hulnik, nemilosrdno je napadao i mučio bogobojazne sledbenike Isusa Hrista. „Ipak, ukazano mi je milosrđe“, zahvalno je izjavio. Iako možda izgleda neverovatno, ovaj sumanuti progonitelj je postao verni hrišćanski apostol Pavle (1. Timoteju 1:12-16; Dela apostolska 9:1-19).

Ne čine svi takve stvari kakve je Pavle činio. Ipak, niko od nas ne uspeva da udovolji Božjim merilima. Zašto? Zato što smo ’svi sagrešili i ne dostižemo Božju slavu‘ (Rimljanima 3:23). Nadalje, veoma je lako da se zaglibimo u močvaru očajanja, možda misleći da smo previše loši da bismo zadobili Božje milosrđe. Dok je razmišljao o svojim grešnim naginjanjima, sam Pavle je uzviknuo: „Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela koje je podvrgnuto ovoj smrti?“ Odgovarajući na svoje pitanje, napisao je: „Neka je hvala Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ (Rimljanima 7:24, 25).

Kako bi pravedni Stvoritelj mogao da ima posla s grešnicima? (Psalam 5:5). Zapazi da je Pavle rekao: „Neka je hvala Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ Još jedna osoba kojoj je Bog ukazao milosrđe, objasnila je: „Ako neko i počini greh, imamo pomoćnika kod Oca: Isusa Hrista, pravednika. On je žrtva pomirenja za naše grehe, i ne samo za naše nego i za grehe celog sveta“ (1. Jovanova 2:1, 2).

Zašto je Isus Hrist nazvan ’pomoćnikom kod Oca‘? I kako je Isus „žrtva pomirenja“ za grehe?

Zašto je potreban pomoćnik

Isus je došao na zemlju da „svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28). Otkupnina je cena koja se plaća da bi se nešto otkupilo ili da bi neko bio oslobođen. Glagolski oblik hebrejske reči prevedene kao „otkupnina“ prenosi misao o pokrivanju, to jest iskupljivanju, greha (Psalam 78:38). Grčka reč, kakvu nalazimo u Mateju 20:28, koristila se naročito da se ukaže na cenu koja se plaća da bi se otkupili ratni zarobljenici ili oslobodili robovi. Kako bi se udovoljilo zahtevima pravde, jedna stvar odgovarajuće vrednosti data je u zamenu za drugu.

Čovečanstvo je dospelo u ropstvo zato što se prvi čovek pobunio protiv Boga. Kao što se to vidi iz 3. poglavlja Postanja, savršeni čovek — Adam — odlučio je da ide putem neposlušnosti Jehovi Bogu. Učinivši to, prodao je sebe i svoje još nerođene potomke u ropstvo grehu i smrti. Tako je Adam, i za sebe i za svoje potomstvo, izgubio dar savršenog ljudskog života (Rimljanima 5:12, 18, 19; 7:14).

U drevnom Izraelu, Bog je izvršio pripremu da životinjske žrtve iskupe, to jest pokriju, grehe naroda (Levitska 1:4; 4:20, 35). U stvari, život žrtvovane životinje bio je dat u zamenu za grešnikov život (Levitska 17:11). Otuda bi se o ’danu pomirenja‘ moglo govoriti kao o „danu otkupnine“ (Levitska 23:26-28).

Međutim, pošto su životinje niža vrsta od čoveka, nije bilo „moguće da krv bikova i jaraca [sasvim] odnese grehe“ (Jevrejima 10:1-4). Da bi žrtva mogla trajno da okaje, ili ukloni grehe morala bi da bude jednake vrednosti s onim što je Adam izgubio. Vaga pravde je zahtevala savršenog čoveka (Isusa Hrista) kao protivtežu onome što je drugi savršeni čovek (Adam) izgubio. Jedino se savršenim ljudskim životom mogla platiti otkupna cena kojom bi se Adamovo potomstvo oslobodilo iz ropstva u koje ih je on, kao njihov praotac, prodao. Načelo „život za život“ udovoljilo bi zahtevima istinske pravde (Izlazak 21:23-25).

Kada je Adam sagrešio i bio osuđen na smrt, njegovo nerođeno potomstvo bilo je, da tako kažemo, još u njegovim bedrima i zato je umrlo s njim. Savršeni čovek Isus, „poslednji Adam“, svesno nije hteo da osnuje porodicu (1. Korinćanima 15:45). Njegovo nerođeno potomstvo bilo je u njegovim bedrima kad je umro kao savršena ljudska žrtva. Stoga bi se moglo reći da je potencijalni ljudski rod u njegovim bedrima umro s njim. Isus je prisvojio Adamovu grešnu, smrtnu porodicu. Ustupio je prava koja bi imala njegova vlastita porodica. Žrtvujući svoj savršeni ljudski život, Isus je otkupio čitavo čovečanstvo koje potiče od Adama, te su tako ljudi postali Njegova porodica, a On njihov ’Večni otac‘ (Isaija 9:6, 7).

Isusova otkupna žrtva otvorila je put poslušnom čovečanstvu da primi Božje milosrđe i dobije večni život. Zato je apostol Pavle napisao: „Plata koju daje greh [je] smrt, a dar koji daje Bog je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 6:23). Ne možemo a da ne hvalimo Jehovu zbog ljubavi i saosećanja povezanih sa otkupninom, koja je predstavljala ogromnu cenu za njega i njegovog voljenog Sina (Jovan 3:16). Isus je zaista dokazao da je ’pomoćnik kod Oca‘ kada je uskrsnuo za nebeski život i Bogu na nebesima predstavio vrednost svoje otkupne žrtvea (Jevrejima 9:11, 12, 24; 1. Petrova 3:18). Ali u kom smislu je danas Isus Hrist naš pomoćnik na nebu?

[Fusnota]

[Slika na 4. strani]

Isusov savršen ljudski život bio je cena za otkup Adamovog potomstva