„Ne boj se, maleno stado!“
„Ne boj se, maleno stado! Jer bi volja Oca vašega da vama da kraljevstvo“ (LUKA 12:32).
1. Kakva je osnova Isusovih reči: „Ne boj se, maleno stado!“?
„IŠTITE radije kraljevstva Božjega“ (Luka 12:31). Kada je Isus rekao ove reči svojim učenicima, on je izrazio jedno načelo koje vodi razmišljanje hrišćana od njegovih dana sve do naših. Božje Kraljevstvo mora zauzeti sâmo prvo mesto u našem životu (Matej 6:33). Međutim, u Lukinom izveštaju Isus je nastavio da govori srdačne i ohrabrujuće reči jednoj specijalnoj grupi hrišćana. On je rekao: „Ne boj se, maleno stado! Jer bi volja Oca vašega da vama da kraljevstvo“ (Luka 12:32). Kao Pastir dobri, Isus je znao da su pred njegovim bliskim učenicima ležala olujna vremena. Ali za njih nije bilo razloga da se boje ako su stalno tražili Božje Kraljevstvo. Dakle, Isusovo podsticanje nije bilo neka gruba zapovest. Umesto toga, ono je bilo jedno obećanje s puno ljubavi koje je služilo da nadahne pouzdanje i hrabrost.
2. Ko sačinjava malo stado, i zašto su oni posebno privilegovani?
2 Isus je govorio svojim učenicima, i nazvao ih je „maleno stado“. On je takođe govorio onima kojima će Jehova ’dati kraljevstvo‘. U poređenju s ogromnim mnoštvom koje će prihvatiti Isusa u poslednjim vremenima, ova grupa je zaista bila brojčano mala. Oni su takođe bili smatrani dragocenim zato što su bili izabrani za jednu jedinstvenu budućnost, da budu upotrebljeni u kraljevskoj službi. Njihov Otac, Veliki Pastir, Jehova, poziva malo stado s izgledom na njihovo primanje nebeskog nasleđa u povezanosti s Hristovim Mesijanskim Kraljevstvom.
Malo stado
3. Koju slavnu viziju malog stada je Jovan video?
3 Ko, onda sačinjava to malo stado koje ima takav veličanstven izgled? Sledbenici Isusa Hrista koji primaju pomazanje svetim duhom (Dela apostolska 2:1-4). Videvši ih kao nebeske pevače s harfama u rukama, apostol Jovan je napisao: „Pogledah i gle, jagnje stajaše na gori Sionskoj, i s njim sto i četrdeset i četiri hiljade ljudi koji imahu ime njegovo i ime oca njegova napisano na čelima svojim. To su oni koji se ne oskrvniše sa ženama, jer su devstvenici. Oni idu za jagnjetom kud god ono pođe. Oni su otkupljeni od ljudi, prvenci Božji u jagnjetu; i u njihovim ustima ne nađe se laž, jer su bez mane“ (Otkrivenje 14:1, 4, 5).
4. Kakav položaj danas ima malo stado na zemlji?
4 Od Pedesetnice 33. n. e., ti pomazani, duhom rođeni pojedinci služe kao Hristovi poslanici na zemlji (2. Korinćanima 5:20). Danas, ostaje samo jedan ostatak njih, koji zajedno služe kao klasa vernog i razboritog roba (Matej 24:45; Otkrivenje 12:17). Naročito od 1935. godine, njima se pridružuju hrišćani „druge ovce“ sa zemaljskom nadom, koji sada broje na milione. Oni pomažu u propovedanju dobre vesti na čitavoj zemlji (Jovan 10:16).
5. Kakav je stav preostalih od malog stada, i zašto oni ne treba da imaju nikakav strah?
5 Kakav je stav tih preostalih od malog stada koji su još na zemlji? Znajući da treba da prime ’nepokolebljivo Kraljevstvo‘, oni prinose svoju svetu službu s božanskim strahom i strahopoštovanjem (Jevrejima 12:28). Ponizno shvataju da imaju neprocenjivu prednost što rezultuje obiljem radosti. Oni su našli ’skupoceno zrno bisera‘ na koje je ukazao Isus kada je govorio o Kraljevstvu (Matej 13:46). Dok se konačna nevolja približava, Božji pomazanici stoje neustrašivi. Uprkos onome što dolazi na svet čovečanstva tokom ’velikog i slavnog dana Gospodnjeg‘, oni nemaju bolestan strah od budućnosti (Dela apostolska 2:19-21). A zašto bi ga i imali?
Broj se smanjuje
6, 7. (a) Zašto je broj onih iz malog stada koji su još na zemlji sasvim mali? (b) Kako treba svaki pojedinac da gleda na nadu koju gaji?
6 Nedavnih godina broj malog stada koje je još uvek na zemlji postaje sasvim mali. To je bilo očigledno iz izveštaja s Memorijala 1994. U oko 75 000 skupština Jehovinog naroda širom sveta, samo je 8 617 učestvovanjem u simbolima pokazalo svoje zvanje da su članovi ostatka (Matej 26:26-30). Nasuprot tome, ukupan broj prisutnih bio je 12 288 917. Pomazani hrišćani znaju da se to treba očekivati. Jehova je utvrdio jedan ograničeni broj, 144 000, da sačinjava malo stado, i on ga sakuplja od Pedesetnice 33. n. e. Logično je da bi pozivanje malog stada došlo svom kraju kada se taj broj približi svom upotpunjenju, a očigledno je da se opšte sakupljanje tih posebno blagoslovljenih osoba završilo 1935. Međutim, za druge ovce u vremenu kraja prorečeno je da će rasti i postati „mnoštvo veliko, koje ne mogaše niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika“. Od 1935. Jehova vrši opšte sakupljanje tog velikog mnoštva, čija je nada večni život na rajskoj zemlji (Otkrivenje 7:9; 14:15, 16; Psalam 37:29).
7 Većina onih iz malog stada koji su još na zemlji sada su u svojim 70-im, 80-im i 90-im. Mali broj njih je prešao svoju 100. godinu života. Svi oni, ma koje starosti bili, znaju da će preko nebeskog uskrsenja konačno biti ujedinjeni s Isusom Hristom i da će vladati s njim u njegovom slavnom Kraljevstvu. Oni iz velikog mnoštva biće zemaljski podanici Hrista Kralja. Neka se svako raduje onome što je Jehova pripremio za one koji ga vole. Nije na nama da izaberemo kakvu ćemo nadu gajiti. Na Jehovi je da to odluči. Obe grupe mogu biti obuzete uzbuđenjem u svojoj nadi za srećnu budućnost, bilo to u nebeskom Kraljevstvu ili na rajskoj zemlji pod tim Kraljevstvom (Jovan 6:44, 65; Efescima 1:17, 18).
8. Koliko je već odmaklo pečaćenje 144 000, i šta će se desiti kad bude završeno?
8 Brojčano jako 144 000 malo stado je ’Izrailj Božji‘, koji u Božjim namerama zamenjuje prirodni Izrael (Galatima 6:16). Dakle, ostatak sačinjava preostale od te duhovne nacije koji su još uvek na zemlji. Takvi preostali bivaju zapečaćeni za Jehovino konačno odobravanje. U jednoj viziji, apostol Jovan je video kako se to odigrava, i izvestio je: „I videh drugoga anđela da se penje na strani od istoka sunčanoga, koji imaše pečat Boga živoga. I on povika silnim glasom na četiri anđela kojima beše dano da čine zla zemlji i moru. I on reče: Ne činite zla ni zemlji ni moru ni drvetima, dokle ne udarimo pečat na čelo služiteljima Boga našega. I čuh broj na koje beše udaren pečat: Sto i četrdeset i četiri hiljade od sviju kolena sinova Izrailjevih [duhovnog Izraela]“ (Otkrivenje 7:2-4). Pošto je to delo pečaćenja duhovnog Izraela očigledno poodmaklo, to ukazuje na uzbudljive događaje koji uskoro treba da se odigraju. U prvom redu, ’velika nevolja‘, kada četiri vetra uništenja bivaju puštena na zemlju, mora biti veoma blizu (Otkrivenje 7:14, Ča).
9. Kako malo stado gleda na rastući broj velikog mnoštva?
9 Oni iz velikog mnoštva koji su već sakupljeni broje na milione. Kako to dira srca ostatka! Iako onih iz malog stada koji su još na zemlji i dalje brojčano ima sve manje, oni obučavaju i pripremaju kvalifikovane ljude iz velikog mnoštva da preuzmu odgovornosti u povezanosti s Božjom zemaljskom organizacijom koja se širi (Isaija 61:5). Kao što je Isus ukazao, biće preživelih iz velike nevolje (Matej 24:22).
„Ne boj se“
10. (a) Kakav napad treba da se sruči na Božji narod, i do čega će to voditi? (b) Koja pitanja se postavljaju svima nama?
10 Sotona i njegovi demoni poniženi su na blizinu zemlje. On i njegove horde manevrišu da izvrše svoj sveopšti napad na Jehovin narod. Taj napad, koji je prorečen u Bibliji, opisuje se kao napad Goga od Magoga. Na koga Đavo specifično usredsređuje svoj napad? Zar nije to na poslednje članove malog stada, duhovni Izrael Božji, koji prebivaju u miru „usred zemlje“? (DK; Jezekilj 38:1-12). Da, ali ostatak verne pomazane klase, zajedno sa svojim lojalnim drugovima, drugim ovcama, biće svedok toga kako Sotonin napad ubrzava dramatični odgovor Jehove Boga. On će intervenisati u odbrani svog naroda, i to će inicirati izbijanje ’dana Gospodnjeg, dana velikog i strahovitog‘ (Joil 2:31). Danas verni i razboriti rob izvršava jednu vitalnu, spasonosnu službu, upozoravajući na Jehovinu predstojeću intervenciju (Malahija 4:5; 1. Timoteju 4:16). Da li i ti aktivno podupireš tu službu, učestvujući u propovedanju dobre vesti o Jehovinom Kraljevstvu? Da li ćeš nastaviti da to činiš kao neustrašivi objavitelj Kraljevstva?
11. Zašto je danas bitan hrabar stav?
11 S obzirom na sadašnju svetsku situaciju, kako je pravovremeno za malo stado da sledi reči koje im upućuje Isus: „Ne boj se, maleno stado!“ Takav hrabar stav je bitan s obzirom na sve ono što se sada izvršava u skladu s Jehovinom namerom. Kao pojedinci, svi iz malog stada shvataju potrebu da istraju sve do samog kraja (Luka 21:19). Kao što je Isus Hrist, Gospod i Učitelj malog stada, istrajao i pokazao se vernim sve do ispunjenja svoje zemaljske službe, tako svako iz ostatka mora istrajati i pokazati se vernim (Jevrejima 12:1, 2).
12. Kako je Pavle, poput Isusa, podsticao pomazane hrišćane da se ne boje?
12 Svi pomazanici moraju imati isto gledište kakvo je imao apostol Pavle. Zapazi kako su njegove reči kao pomazanog javnog objavitelja uskrsenja u skladu s Isusovim podsticajem da se ne boji. Pavle je pisao: „Opominjite se Gospoda Isusa Hrista, potomka od semena Davidova, uskrsla iz mrtvih po jevanđelju mome, za koje trpim do samih okova kao zločinac. Ali reč Božja nije okovana. Zato trpim sve izbranih radi, da i oni dobiju spasenje u Isusu Hristu sa slavom večnom. Istinita je ova reč: Ako s njim umresmo, to ćemo s njim i živeti; ako ustrajemo, s njim ćemo i kraljevati; a ako ga se odreknemo i on će se nas odreći. Ako smo mu neverni, on ostaje veran, jer on ne može sebe odreći“ (2. Timoteju 2:8-13).
13. Kakvih se dubokih uverenja drže članovi malog stada, i na šta ih to podstiče?
13 Poput apostola Pavla, preostali članovi pomazanog malog stada spremni su da pretrpe patnje dok objavljuju snažnu poruku iznesenu u Božjoj reči. Njihova uverenja imaju duboke korene dok se neprestano uzdaju u božanska obećanja o spasenju i o tome da će im biti dat „venac života“ ako se pokažu vernim do smrti (Otkrivenje 2:10). Doživljavajući trenutno uskrsenje i promenu, oni će biti dovedeni u jedinstvo s Hristom, da vladaju zajedno s njim kao kraljevi. Kakav trijumf zbog njihovog puta čuvanja besprekornosti kao onih koji pobeđuju svet! (1. Jovanova 5:3, 4).
Jedinstvena nada
14, 15. Kako je nada u uskrsenje malog stada jedinstvena?
14 Nada u uskrsenje koju gaji malo stado jedinstvena je. Na koje načine? U prvom redu, ona prethodi opštem uskrsenju „pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). U stvari, uskrsenje pomazanika spada u određen red važnosti, kao što je jasno utemeljeno sledećim rečima koje se nalaze u 1. Korinćanima 15:20, 23: „Hristos već uskrsnu iz mrtvih, i bi prvenac od onih koji umreše. Ali svaki u svome redu: prvenac Hristos, a zatim oni koji pripadaju Hristu, o njegovu dolasku.“ Imajući vrstu istrajnosti i vere koju je ispoljavao Isus, malo stado zna šta je za njih pripremljeno dok završavaju svoj zemaljski put, naročito od 1918. kad je pravi Gospod došao u svoj hram radi suđenja (Malahija 3:1).
15 Pavle nam daje jedan dodatan razlog da na ovo uskrsenje gledamo kao na jedinstveno. Kao što je zabeleženo u 1. Korinćanima 15:51-53 (DK), on je pisao: „Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomrijeti, a svi ćemo se pretvoriti, Ujedanput, u trenuću oka u pošljednjoj trubi... Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.“ Te reči se primenjuju na one iz malog stada koji umru tokom Hristove prisutnosti. Bez moranja da spavaju smrtnim snom neki dug vremenski period, oni bivaju obučeni u besmrtnost „ujedanput, u trenuću oka“.
16, 17. S obzirom na njihovu nadu u uskrsenje, kako su pomazani hrišćani danas naročito blagoslovljeni?
16 U svetlu ovog razumevanja, možemo shvatiti smisao reči apostola Jovana koje se nalaze u Otkrivenju 14:12, 13. On je pisao: „U tome je strpljenje svetih, koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu. I čuh glas s neba koji mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji odsad umiru u Gospodu! Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih, jer dela njihova idu za njima.“
17 Kakva je jedinstvena nagrada pripremljena za ostatak malog stada! Njihovo uskrsenje će doći brzo, odmah nakon što zaspu smrtnim snom. Kakvu izvanrednu promenu će oni doživeti dok budu preuzimali svoju dodelu u duhovnom području! S takvim proslavljanjem malog stada koje je u toku i s poodmaklim ispunjenjem glavnih biblijskih proročanstava, poslednji preostali članovi malog stada zaista ne treba ’da se boje‘. A njihova neustrašivost služi kao ohrabrenje onima iz velikog mnoštva, koji treba da razvijaju sličan stav neustrašivosti dok iščekuju izbavljenje tokom najvećeg vremena nevolje koje je zemlja ikada videla.
18, 19. (a) Zašto je vreme u kome živimo hitno? (b) Zašto ni pomazanici ni druge ovce ne treba da se boje?
18 Stalno pregledavanje aktivnosti malog stada omogućuje njima i velikom mnoštvu da nastave da se boje pravog Boga. Čas za njegovo suđenje je došao, i preostalo povoljno vreme je dragoceno. Za druge je zaista ograničeno vreme za preduzimanje akcije. Mi se, međutim, ne bojimo da će Božja namera promašiti. Ona će sigurno uspeti!
19 Silni nebeski glasovi su se već čuli kako govore: „Pređe kraljevstvo sveta na Gospoda našega i na Hrista njegova, i on će kraljevati na vekove vekova“ (Otkrivenje 11:15). Sigurno, Veliki Pastir, Jehova, vodi sve svoje ovce „pravim stazama... za ljubav imena svoga“ (Psalam 23:3). Malo stado biva nepogrešivo vođeno ka svojoj nebeskoj nagradi. A druge ovce će biti bezbedno izbavljene kroz veliku nevolju da bi se radovale večnom životu u zemaljskom području Božjeg slavnog Kraljevstva pod vladavinom Hrista Isusa. Dakle, iako su Isusove reči bile upućene malom stadu, sigurno sve Božje sluge na zemlji imaju razlog da poslušaju njegove reči: „Ne boj se.“
Možeš li objasniti?
◻ Zašto treba da očekujemo da se preostali broj malog stada smanjuje?
◻ Kakva je situacija pomazanog ostatka danas?
◻ Zašto hrišćani ne treba da se boje, uprkos približavanju napada Goga od Magoga?
◻ Zašto je nada u uskrsenje 144 000 jedinstvena, naročito danas?