Jehovino korišćenje ’ludosti‘ da spase one koji veruju

„Jer pošto mudrošću svojom svet ne pozna Boga u Božjoj mudrosti, bila je Božja volja da ludošću propovedanja spasi one koji veruju“ (1. KORINĆANIMA 1:21).

 1. U kom smislu Jehova koristi „ludost“, i kako znamo da svet u svojoj mudrosti nije upoznao Boga?

ŠTA? Hoće li Jehova koristiti ludost? Zaista neće! Ali on može i koristi ono što svetu izgleda ludo. On to čini kako bi spasao ljude koji ga znaju i vole. Svet kroz svoju mudrost ne može upoznati Boga. Isus Hrist je to razjasnio kad je u molitvi rekao: „Oče pravedni!, svet tebe ne pozna“ (Jovan 17:25).

 2. Kako može izgledati da Jehovini putevi i putevi sveta idu paralelno jedan s drugim, ali šta kažu činjenice?

² Isusove reči ukazuju da se Jehovini putevi razlikuju od puteva sveta. Površno može izgledati da Božja namera i namera ovoga sveta idu paralelno jedna s drugom. Možda se čini da ciljevi ovoga sveta imaju Božji blagoslov. Na primer, Biblija kaže da će Bog za čovečanstvo na Zemlji uspostaviti pravednu vladavinu koja će ostvariti život u miru, sreći i blagostanju (Isaija 9:6, 7; Matej 6:10). Isto tako, svet razglašava svoju nameru da ljudima pruži mir, blagostanje i dobru vladavinu pomoću takozvanog novog svetskog poretka. Ali, Božje namere i namere sveta nisu jednake. Jehovina namera je da se opravda kao Vrhovni Suveren svemira. On će to učiniti pomoću nebeske vladavine koja će uništiti sve zemaljske vladavine (Danijel 2:44; Otkrivenje 4:11; 12:10). Zato Bog nema ništa zajedničko s ovim svetom (Jovan 18:36; 1. Jovanova 2:15-17). Zato Biblija govori o dve vrste mudrosti — ’mudrosti sveta‘ i „Božjoj mudrosti“ (1. Korinćanima 1:20, 21).

Osnovna mana svetovne mudrosti

 3. Iako mudrost sveta može izgledati impresivno, zašto čovečji obećani novi svetski poredak nikad neće biti zadovoljavajuć?

³ Onima koje ne vodi Božja mudrost, mudrost sveta izgleda impresivno. Tu su visokozvučne svetovne filozofije koje opčinjuju razum. Hiljade institucija višeg obrazovanja pružaju informacije onih koje mnogi smatraju najvećim umovima čovečanstva. Prostrane biblioteke prepunjene su nakupljenim znanjem vekovâ ljudskog iskustva. Međutim, uprkos tome, novi svetski poredak koji planiraju svetske vođe mogao bi da bude vladavina samo nesavršenih, grehom prožetih ljudi, ljudi koji umiru. Dakle, taj bi poredak bio nesavršen, ponavljajući mnoge grube pogreške iz prošlosti i nikad ne bi zadovoljio sve potrebe čovečanstva (Rimljanima 3:10-12; 5:12).

 4. Čemu je izvrgnut planirani novi svetski poredak, i s kojom posledicom?

⁴ Čovečji planirani novi svetski poredak nije izvrgnut samo ljudskoj nemoći već i uticaju zlih duhovnih stvorenja — da, Satane Đavola i njegovih demona. Satana je zaslepeo razume ljudi tako da ne veruju ’slavnoj dobroj vesti o Hristu‘ (2. Korinćanima 4:3, 4, NW; Efescima 6:12). Zbog toga svet pati od jedne slabosti za drugom. On se bori i krvari u svom pogubnom pokušaju da upravlja sobom bez Božje pomoći i bez poštovanja prema božanskoj volji (Jeremija 10:23; Jakov 3:15, 16). Zato, kao što je rekao apostol Pavle, „mudrošću svojom svet ne pozna Boga“ (1. Korinćanima 1:21).

 5. Koja je temeljna mana mudrosti ovoga sveta?

⁵ Šta je dakle osnovna mana mudrosti ovog sveta, uključujući njegove planove za novi svetski poredak? To je da svet zanemaruje ono što se nikad ne može uspešno zanemariti — vrhovnu suverenost Jehove Boga. On oholo odbija da prizna božansku suverenost. Svet namerno izostavlja Jehovu iz svih svojih proračuna i oslanja se na vlastitu sposobnost i planove. (Uporedi Danijel 4:31-34; Jovan 18:37.) Biblija razjašnjava da „strah od [Jehove] početak je mudrosti“ (Poslovice 9:10; Psalam 111:10). Ipak, svet nije naučio ni taj osnovni zahtev mudrosti. Prema tome, kako može uspeti bez božanske podrške? (Psalam 127:1).

Propovedanje Kraljevstva — ludo ili praktično?

 6, 7. (a) Šta propovedaju oni koje vodi Božja mudrost, ali kako svet gleda na njih? (b) U skladu s čijom mudrošću propoveda sveštenstvo hrišćanstva, i s kojom posledicom?

⁶ S druge strane, oni koji poznaju Boga ispoljavaju Božju mudrost i biraju da ih ona vodi. Kao što je Isus prorekao, oni propovedaju ’evanđelje o kraljevstvu po svemu svetu‘ (Matej 24:14; 28:19, 20). Da li je to propovedanje praktično danas, kad je Zemlja ispunjena sukobima, zagađenjem, siromaštvom i ljudskom patnjom? Svetovno mudrim osobama to propovedanje Božjeg Kraljevstva izgleda kao čista ludost kojoj nedostaje praktičnosti. Oni na propovednike Božjeg Kraljevstva gledaju kao na prilepke koji otežavaju brod Države i usporavaju njegov napredak prema idealnoj političkoj vladavini. U tome ih podupire sveštenstvo hrišćanstva, koje propoveda u skladu s mudrošću ovoga sveta i ne govori ljudima ono što treba da znaju o Božjem novom svetu i njegovoj vladavini Kraljevstva, iako je to bilo Hristovo osnovno učenje (Matej 4:17; Marko 1:14, 15).

⁷ Istoričar H. Dž. Vels skrenuo je pažnju na taj propust sveštenstva hrišćanstva. On je pisao: „Značajna je ogromna važnost koju je Isus pridavao učenju o onome što je nazvao nebeskim Kraljevstvom, i njegova srazmerna beznačajnost u postupanju i učenju većine hrišćanskih crkava.“ Ipak, da bi ljudi ovog naraštaja dobili život, najpre moraju čuti o Božjem uspostavljenom Kraljevstvu, a da bi se to postiglo, neko mora propovedati dobru vest o njemu (Rimljanima 10:14, 15).

 8. Zašto je propovedanje Božje dobre vesti najpraktičnija stvar koja se danas može činiti, ali kakav bi način postupanja bio bez trajne koristi?

⁸ Dakle, propovedanje Božje dobre vesti najpraktičnija je stvar koja se danas može činiti. To je zato što poruka Kraljevstva pruža istinsku nadu koja ljudska srca puni radošću tokom ovih poslednjih dana kad su ’nastala teška vremena [„s kojima se teško izlazi na kraj“, NW]‘ (2. Timoteju 3:1-5; Rimljanima 12:12; Titu 2:13). Dok je život u ovom svetu neizvestan i kratak, život u Božjem novom svetu biće večan, usred radosti, izobilja i mira upravo ovde na Zemlji (Psalam 37:3, 4, 11). Kao što je rekao Isus Hrist, „kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a dušu svoju izgubi? ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?“ Ako osoba gubi pravo na život u Božjem novom svetu, od kakve je koristi ovaj svet koji prolazi? Današnje uživanje u materijalnim stvarima za takvog pojedinca je isprazno, uzaludno i prolazno (Matej 16:26; Propovednik 1:14; Marko 10:29, 30).

 9. (a) Kad je čovek koji je bio pozvan da bude Isusov sledbenik pitao za odlaganje, šta mu je Isus savetovao? (b) Kako Isusov odgovor treba da utiče na nas?

⁹ Jedan čovek koga je Isus pozvao da bude njegov sledbenik rekao je: „Gospode, dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svoga.“ Čemu ga je Isus savetovao? Znajući da bi taj čovek odgađao najvažnije delo jednostavno čekajući dok njegovi roditelji ne prožive ostatak svog života, Isus je odgovorio: „Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace, a ti hajde i javljaj kraljevstvo Božje!“ (Luka 9:59, 60). Oni koji pokazuju mudrost slušajući Hrista ne mogu se ukloniti od ispunjenja svog opunomoćenja da propovedaju poruku Kraljevstva. Božanska mudrost čini ih svesnim da su ovaj svet i njegovi vladari osuđeni (1. Korinćanima 2:6; 1. Jovanova 2:17). Podupiratelji Božje suverenosti znaju da jedina prava nada za čovečanstvo leži u božanskoj intervenciji i vladanju (Zaharija 9:10). Dakle, dok oni koji poseduju mudrost ovoga sveta ne veruju u Božje Kraljevstvo i ne žele tu nebesku vladavinu, ljudi koje vodi božanska mudrost čine ono što donosi stvarnu korist njihovim bližnjima, pripremajući ih za večni život u Jehovinom obećanom novom svetu (Jovan 3:16; 2. Petrova 3:13).

„Ludost onima koji propadaju“

10. (a) Kad se Savle iz Tarsa obratio, kog se dela prihvatio, i kako je gledao na njega? (b) Po čemu su drevni Grci bili slavni, ali kako je Bog gledao na njihovu mudrost?

¹⁰ Savle iz Tarsa, koji je postao Pavle, apostol Isusa Hrista, prihvatio se tog dela kojim se spašavaju životi. Da li je razumno misliti da je Isus Hrist, kad je obratio Savla, odredio tog čoveka da učestvuje u nekoj ludoj aktivnosti? Pavle nije tako mislio (Filipljanima 2:16). U to vreme Grci su smatrani najintelektualnijim ljudima sveta. Oni su se hvalili svojim velikim filozofima i mudrim ljudima. Iako je Pavle govorio grčki, on nije sledio grčku filozofiju i znanje. Zašto? Jer je takva mudrost ovog sveta ludost kod Boga.a Pavle je tražio božansku mudrost koja ga je podstakla da propoveda dobru vest od kuće do kuće. Najveći Propovednik svih vremena, Isus Hrist, pružio je primer i poučio ga da vrši isto delo (Luka 4:43; Dela apostola 20:20, 21; 26:15-20; 1. Korinćanima 9:16).

11. Šta je Pavle u suštini rekao o svom propovedničkom opunomoćenju i mudrosti sveta?

¹¹ Pavle o svom opunomoćenju da propoveda kaže: „Hristos... posla mene da propovedam evanđelje, i to ne premudrim rečima, da se ne bi krst Hristov upraznio. Jer je reč krstova [o Isusovoj otkupnoj žrtvi] ludost onima koji propadaju, ali je ona nama, koji se spasavamo, sila Božja. Jer je pisano: „Uništiću mudrost mudrih, i razumnih razum ukinuću“. Gde je mudri [kao što je filozof]? Gde je knjižnik? Gde je prepirač ovoga veka? Nije li Bog pokazao da je mudrost ovoga sveta ludost? Jer pošto mudrošću svojom svet ne pozna Boga u Božjoj mudrosti, bila je Božja volja da ludošću propovedanja spasi one koji veruju“ (1. Korinćanima 1:17-21).

12. Šta Jehova postiže „ludošću propovedanja“, i kako će reagovati oni koji žele „mudrost odozgo“?

¹² Nemoguće kao što može izgledati, Jehova kao svoje propovednike koristi upravo one koje svet naziva ludima. Da, preko ludosti službe tih propovednika, Bog spasava one koji veruju. Jehova tako uređuje stvari da propovednici te ’ludosti‘ ne mogu slaviti sebe, a drugi ljudi ne mogu s pravom slaviti one preko kojih su čuli dobru vest. To je zato „da se ni jedna pȕt pred Bogom ne hvali“ (1. Korinćanima 1:28-31; 3:6, 7). Istina, propovednik igra važnu ulogu, ali poruka za koju je opunomoćen da je propoveda je ono pomoću čega se osoba spasava ako veruje u tu poruku. Oni koji žele „mudrost odozgo“ neće prezirati poruku propovednika zato što izgleda da je lud i priprost, što je progonjen i ide od kuće do kuće. Umesto toga, krotki će poštovati objavitelja Kraljevstva kao propovednika koga je opunomoćio Jehova i koji dolazi u Božje ime. Oni će poruci koju propovednik donosi usmenom rečju i štampanom stranom pripisati veliku važnost (Jakov 3:17; 1. Solunjanima 2:13).

13. (a) Kako su Jevreji i Grci gledali na propovedanje razapetog Hrista? (b) Iz kojih grupa ljudi nisu mnogi bili pozvani da budu Isusovi sledbenici, i zašto?

¹³ Nastavljajući svoju raspravu o Božjim putevima, Pavle kaže: „Judeji znake ištu a Grci traže mudrost; a mi propovedamo Hrista razapeta, Judejima dakle sablazan a pagancima ludost; ali onima koji su pozvani, i Judejima i Grcima, Božju silu i Božju mudrost. Jer je ludost Božja mudrija od ljudi, i slabost je Božja jača od ljudi. Posmatrajte, braćo, da među vama koji ste pozvani nema ni mnogo mudrih po pȕti, ni mnogo moćnih, ni mnogo imenitih. Ali je Bog izabrao ono što je ludo pred svetom da time zbuni mudre, a ono što je slabo pred svetom izabrao je Bog, pa i ono što nije ništa, da time uprazni ono što jeste nešto“ (1. Korinćanima 1:22-27; uporedi Isaija 55:8, 9).

14. (a) Ako ih pitaju za njihove pismene preporuke, na šta Jehovini svedoci ukazuju? (b) Zašto je Pavle odbio da ugodi Grcima bilo kojim ispoljavanjem mudrosti sveta?

¹⁴ Kad je Isus bio na Zemlji, Jevreji su tražili znak s neba (Matej 12:38, 39; 16:1). Ali, Isus je odbio da dâ bilo kakav znak. Isto tako, Jehovini svedoci danas ne pokazuju znaku slične pismene preporuke. Umesto toga, oni ukazuju na svoje opunomoćenje da propovedaju dobru vest, kako je zapisano u biblijskim stihovima kao što su Isaija 61:1, 2; Marko 13:10; i Otkrivenje 22:17. Stari Grci su tražili mudrost, više obrazovanje u stvarima ovog sveta. Iako je Pavle bio obrazovan u mudrosti ovoga sveta, on je odbio da ugodi Grcima bilo kojim ispoljavanjem te mudrosti (Dela apostola 22:3). On je govorio i pisao na razgovornom grčkom običnog naroda, umesto na klasičnom grčkom. Pavle je rekao Korinćanima: „I ja, došavši k vama, braćo, ne dođoh s velikim rečima ili premudrošću da vam javljam svedočanstvo Božje... i reč moja i propovedanje moje ne temeljahu se na ubedljivim govorima mudrosti, nego na dokazivanju Duha i sile, da se vera vaša ne temelji na mudrosti ljudi, nego na sili Boga“ (1. Korinćanima 2:1-5).

15. Na šta je Petar podsetio rugače dobre vesti, i kako je današnja situacija slična situaciji Nojevog vremena?

¹⁵ U ovim poslednjim danima, apostol Petar rugače dobre vesti o Božjem dolazećem novom svetu i približavajućem se kraju ovog sveta podseća da je svet Nojevog vremena bio „vodom potopljen i pogibe“ (2. Petrova 3:3-7). Šta je, suočen s tim kataklizmičkim krajem, radio Noje? Mnogi ga smatraju samo graditeljem arke. Ali, Petar kaže da Bog, kad je naveo potop na drevni svet, „sačuva Noja propovednika pravde, i sa njim još samo sedmoricu“ (2. Petrova 2:5). U svojoj svetovnoj mudrosti, ti bezbožni pretpotopni ljudi su se nesumnjivo podsmehivali onome što je Noje propovedao i nazivali ga ludim, nerealnim i nepraktičnim. Danas se pravi hrišćani suočavaju sa sličnom situacijom, budući da je Isus uporedio naš naraštaj sa onim Nojevog vremena. Međutim, uprkos podsmehivačima, propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu je više od jednostavnog govora. Poput propovedanja koje je obavio Noje, to znači spasenje za propovednika i za one koji ga slušaju! (Matej 24:37-39; 1. Timoteju 4:16).

’Biti ludi da bi bili mudri‘

16. Šta će se u Harmagedonu dogoditi mudrosti ovog sveta, i ko će preživeti u Božji novi svet?

¹⁶ Jehova Bog će uskoro, u Harmagedonu, prouzrokovati da sva „mudrost mudrih“ nestane. On će odstraniti sav ’razum razumnih‘ koji su predviđali kako će njihov novi svetski poredak doneti bolje uslove za čovečanstvo. „Rat velikog dana Boga Svemoćnoga“ (NW) pretvoriće u pepeo sve mudrovanje, filozofiju i mudrost ovoga sveta (1. Korinćanima 1:19; Otkrivenje 16:14-16). Jedini koji će preživeti taj rat i dobiti život u Božjem novom svetu su oni koji slušaju ono što ovaj svet naziva ludošću — da, Jehovinu slavnu dobru vest Kraljevstva.

17. Kako su Jehovini svedoci postali ’ludi‘, i na šta su odlučni Božji propovednici dobre vesti?

¹⁷ Jehovini svedoci, vođeni njegovim duhom, ne stide se da propovedaju ono što svet naziva ludošću. Umesto da pokušavaju da budu svetovno mudri, oni su postali ’ludi‘. Kako? Vršeći delo propovedanja Kraljevstva kako bi mogli biti mudri, jer je Pavle pisao: „Ako ko među vama misli da je mudar po ovome svetu, neka bude lud, da bi postao mudar“ (1. Korinćanima 3:18-20). Jehovini propovednici dobre vesti poznaju spasonosnu vrednost svoje poruke i nastaviće da je propovedaju bez prestanka do kraja ovog sveta i njegove mudrosti u ratu Harmagedona. Uskoro će Jehova Bog opravdati svoju univerzalnu suverenost i dati večni život svima onima koji danas veruju i postupaju po ’ludosti propovedanja‘.

[Fusnota]

Koji su tvoji odgovori?

◻ Koje dve vrste mudrosti postoje?

◻ Koja je temeljna mana mudrosti sveta?

◻ Zašto je propovedanje dobre vesti najpraktičnija stvar koja se može činiti?

◻ Šta će se uskoro dogoditi svoj mudrosti sveta?

◻ Zašto se Jehovini svedoci ne stide da propovedaju ono što svet naziva ludošću?

[Slika na 23. strani]

Grci su tražili svetovnu mudrost i često su na Pavlovo propovedanje gledali kao na ludost