Ovo je dan spasenja!
„Evo ga sad pravo vreme, evo ga sad dan spasenja!“ (2. KORINĆANIMA 6:2).
1. Šta je potrebno da bismo imali priznat položaj pred Bogom i Hristom?
JEHOVA je odredio dan u koji će suditi čovečanstvu (Dela apostolska 17:31). Da bi taj dan za nas bio dan spasenja, treba da imamo priznat položaj pred njim i pred njegovim naimenovanim Sudijom, Isusom Hristom (Jovan 5:22). Takav položaj zahteva da se ponašamo u skladu s Božjom Rečju i verom koja nas pokreće da drugima pomažemo da budu Isusovi pravi učenici.
2. Zašto je čovečanstvo otuđeno od Boga?
2 Zbog nasleđenog greha, čovečanstvo je otuđeno od Boga (Rimljanima 5:12; Efescima 4:17, 18). Prema tome, oni kojima propovedamo mogu dobiti spasenje samo ako se pomire s njim. Apostol Pavle je to jasno pokazao kad je pisao hrišćanima u Korintu. Istražimo 2. Korinćanima 5:10–6:10 da vidimo šta je Pavle rekao o sudu, pomirenju s Bogom i spasenju.
Mi „uveravamo ljude“
3. Kako je Pavle ’uveravao ljude‘, i zašto mi to treba da radimo danas?
3 Pavle je povezao sud i propovedanje kad je napisao: „Svi treba da se javimo na sudu Hristovu, da primimo svaki po onome što je ko u svom telu dobro ili zlo učinio. Poznajući, dakle, strah od Gospoda, nastojmo da uveravamo ljude“ (2. Korinćanima 5:10, 11). Ovaj apostol je ’uveravao ljude‘ propovedajući dobru vest. A kako je s nama? Pošto se suočavamo s krajem ovog zlog sistema stvari, treba da činimo sve što možemo da bismo druge uverili da preduzmu potrebne korake da bi dobili povoljan sud od Isusa i odobravanje od Izvora spasenja, Jehove Boga.
4, 5. (a) Zašto ne treba da se hvalimo dostignućima u Jehovinoj službi? (b) Kako se Pavle hvalio „za Boga“?
4 Međutim, ako je Bog blagoslovio našu službu, ne treba da se hvalimo. U Korintu su neki bili naduveni od ponosa na sebe ili na druge ljude, stvarajući time podele u skupštini (1. Korinćanima 1:10-13; 3:3, 4). Aludirajući na tu situaciju, Pavle je napisao: „Ne preporučujemo se opet vama, nego vam dajemo povod da se i vi s nama hvalite, da imate što odgovoriti onima koji se hvale onim što je spolja ali nije u srcu. A ako se ja zanosim, Bogu [„za Boga“, Ča] se zanosim; ako li sam razabran, vama sam razabran“ (2. Korinćanima 5:12, 13). Oholi pojedinci nisu bili zainteresovani za jedinstvo skupštine i njeno duhovno blagostanje. Oni su hteli da se hvale onim što je spolja umesto da pomažu suvernicima da rade na tome da imaju dobro srce pred Bogom. Zato je Pavle prekorio skupštinu i kasnije rekao: „A ko se hvali, neka se u Gospodu [„Jehovi“, NW] hvali“ (2. Korinćanima 10:17).
5 Da li se Pavle hvalio? Neki su možda mislili da jeste zbog toga što je govorio da je apostol. Ali on je morao da se hvali „za Boga“. On se hvalio dokazima svog apostolstva kako Korinćani ne bi ostavili Jehovu. Pavle je to uradio da bi ih vratio Bogu pošto su ih lažni apostoli vodili u neispravnom pravcu (2. Korinćanima 11:16-21; 12:11, 12, 19-21; 13:10). Ipak, Pavle nije neprestano nastojao da sve impresionira svojim dostignućima (Poslovice 21:4).
Da li te Hristova ljubav pokreće?
6. Kako Hristova ljubav treba da utiče na nas?
6 Kao pravi apostol, Pavle je druge poučavao o Isusovoj otkupnoj žrtvi. Ona je uticala na Pavlov život, te je napisao: „Jer nas ljubav Hristova pokreće, jer mi mislimo da ako jedan sam za sve umre, to dakle svi umreše; i da on za sve umre zato da oni koji žive, ne žive više radi sebe, nego radi onoga koji za njih umre i uskrsnu“ (2. Korinćanima 5:14, 15). Kakvu je samo ljubav Isus pokazao kad je dao svoj život za nas! To svakako treba da bude pokretačka sila u našem životu. Zahvalnost Isusu za to što je dao život u našu korist treba da nas motiviše da revno učestvujemo u objavljivanju dobre vesti spasenja koje je Jehova obezbedio preko svog voljenog Sina (Jovan 3:16; uporedi s Psalmom 96:2). Da li te „ljubav Hristova“ pokreće da imaš revnog udela u delu propovedanja Kraljevstva i stvaranja učenika? (Matej 28:19, 20).
7. Šta znači ’nikoga ne znati po puti‘?
7 Koristeći svoj život na način koji pokazuje zahvalnost za ono što je Hrist uradio u njihovu korist, pomazanici ’ne žive više radi sebe, nego radi njega‘. „Zato i mi“, rekao je Pavle, „od sada nikoga ne poznajemo po puti, — i ako Hrista i poznasmo po puti, sad ga više ne poznajemo tako“ (2. Korinćanima 5:16). Hrišćani nisu smeli da gledaju na ljude telesno, možda povlađujući Jevrejima u odnosu na pagane ili bogatima u odnosu na siromašne. Pomazanici ’nikoga ne poznaju po puti‘, jer je važan njihov duhovni odnos sa suvernicima. Oni koji su ’poznavali Hrista po puti‘ nisu bili samo ljudi koji su videli Isusa dok je bio na zemlji. Čak i ako su neki koji su se nadali Mesiji nekada gledali na Hrista samo kao na čoveka, to je moralo da se promeni. On je svoje telo dao kao otkupninu i bio je uskrsnut kao duh koji daje život. Drugi koji budu uskrsnuti u nebeski život ostaviće svoje fizičko telo a da nikada nisu videli Isusa Hrista u telu (1. Korinćanima 15:45, 50; 2. Korinćanima 5:1-5).
8. Kako pojedinci mogu biti „u Hristu“?
8 Obraćajući se još uvek pomazanicima, Pavle dodaje: „Ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; — staro prođe, gle, sve novo postade“ (2. Korinćanima 5:17). Biti „u Hristu“ znači biti u jedinstvu s njim (Jovan 17:21). Neko dolazi u taj odnos kad ga Jehova privuče svom Sinu i kad ga rodi svetim duhom. Kao duhom rođeni Božji sin, on je „novo stvorenje“ s izgledom da s Hristom učestvuje u nebeskom Kraljevstvu (Jovan 3:3-8; 6:44; Galatima 4:6, 7). Takvi pomazani hrišćani dobijaju jednu veličanstvenu prednost službe.
„Pomirite se s Bogom“
9. Šta je Bog uradio da bi omogućio pomirenje sa sobom?
9 Kako je Jehova samo povlastio to „novo stvorenje“! Pavle kaže: „Ali je sve to od Boga, koji pomiri nas sa sobom po Hristu, i dade nam službu pomirenja. Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom, ne uračunavši mu greha njegovih, i metnuvši u nas reč pomirenja“ (2. Korinćanima 5:18, 19). Čovečanstvo je otuđeno od Boga otkako je Adam sagrešio. Ali Jehova je u ljubavi preduzeo inicijativu otvorivši put pomirenja preko Isusove žrtve (Rimljanima 5:6-12).
10. Kome je Jehova poverio službu pomirenja, i šta oni rade da bi je obavili?
10 Jehova je pomazanicima poverio službu pomirenja, pa je Pavle mogao da kaže: „Mi dakle vršimo službu poslanika u ime Hrista, kao da Bog kroz nas govori. Molimo vas u ime Hristovo, pomirite se s Bogom!“ (2. Korinćanima 5:20). U drevna vremena, poslanici su se uglavnom slali za vreme neprijateljstva da bi videli može li se izbeći rat (Luka 14:31, 32). Pošto je grešno čovečanstvo otuđeno od Boga, on je poslao svoje pomazane poslanike da ljude obaveste o njegovim uslovima za pomirenje. Kao oni koji idu u ime Hrista, pomazanici mole: „Pomirite se s Bogom!“ Ova molba predstavlja milosrdan podsticaj da tražimo mir s Bogom i prihvatimo spasenje koje on omogućuje preko Hrista.
11. Ko na kraju, verom u otkupninu, zadobija pravedan položaj pred Bogom?
11 Svi ljudi koji iskazuju veru u otkupninu mogu se pomiriti s Bogom (Jovan 3:36). Pavle kaže: „Onoga [Isusa] koji ne znadijaše greha, nas radi [Jehova] učini grehom, da mi postanemo u njemu pravda koja pred Bogom vredi [’Božja pravednost‘, Ča]“ (2. Korinćanima 5:21). Savršeni čovek Isus je bio žrtva za greh izbavivši sve Adamove potomke od nasleđene grešnosti. Oni preko Isusa postaju ’Božja pravednost‘. Tu pravednost, to jest pravedan položaj pred Bogom, najpre dobijaju 144 000 Hristovih sunaslednika. Tokom njegove Hiljadugodišnje vladavine, pravedan položaj kao savršeni ljudi dobiće zemaljska deca Večnog Oca, Isusa Hrista. On će ih podići do pravednog stanja u savršenstvu kako bi mogli da dokažu vernost Bogu i dobiju dar večnog života (Isaija 9:6; Otkrivenje 14:1; 20:4-6, 11-15).
„Pravo vreme“
12. Koju važnu službu obavljaju Jehovini poslanici i izaslanici?
12 Da bismo dobili spasenje, moramo postupati u skladu s Pavlovim rečima: „I kako mi s Bogom radimo, molimo vas da ne primite uzalud milost Božju, jer on govori: ’U pravo te vreme ja usliših i u dan spasenja ti pomogoh‘. Evo ga sad pravo vreme, evo ga sad dan spasenja!“ (2. Korinćanima 6:1, 2). Jehovini pomazani poslanici i njegovi izaslanici, „druge ovce“, ne primaju uzalud milost svog nebeskog Oca (Jovan 10:16). Svojim čestitim ponašanjem i revnom službom u ovo „pravo vreme“, oni traže božansku naklonost i obaveštavaju stanovnike ove planete da je ovo „dan spasenja“.
13. Šta je suština Isaije 49:8, i kako se to najpre ispunilo?
13 Pavle citira Isaiju 49:8, gde stoji: „Ovako govori Gospod: U vreme milosti ja ću tebe uslišiti, i u dan spasenja ja ću tebe izbaviti. Čuvaću te i utvrdiću te da savez s narodom činim, da podignem zemlju da opustelo nasleđe razdelim.“ Ovo proročanstvo se najpre ispunilo kad je izraelski narod bio oslobođen iz zatočeništva u Vavilonu i kad se kasnije vratio u svoju opustošenu domovinu (Isaija 49:3, 9).
14. Kako se Isaija 49:8 ispunio u Isusovom slučaju?
14 U daljnjem ispunjenju Isaijinog proročanstva, Jehova je dao svog ’slugu‘ Isusa kao ’svetlost narodima, da [Božje] spasenje nosi do krajeva zemlje‘ (Isaija 49:6, 8; uporedi sa Isaijom 42:1-4, 6, 7; Matej 12:18-21). „Vreme milosti“, to jest „pravo vreme“, očigledno se odnosilo na vreme kad je Isus bio na zemlji. On se molio, i Bog ga je ’uslišio‘. To je za Isusa bio „dan spasenja“ zato što je održao savršeni integritet i tako ’postao začetnik večnog spasenja svima koji ga poslušaše‘ (Jevrejima 5:7, 9; Jovan 12:27, 28).
15. Od kada su duhovni Izraelci nastojali da dokazuju da su dostojni Božje milosti, i s kojim ciljem?
15 Pavle primenjuje Isaiju 49:8 na pomazane hrišćane, moleći ih da ’ne prime uzalud Božju milost‘ time što bi propustili da traže njegovu milost u „pravo vreme“ i u „dan spasenja“ koji on priprema. Pavle dodaje: „Evo ga sad pravo vreme, evo ga sad dan spasenja“ (2. Korinćanima 6:2). Od Pedesetnice 33. n. e., duhovni Izraelci su nastojali da dokazuju da su dostojni Božje milosti tako da to „pravo vreme“ i za njih bude „dan spasenja“.
’Preporučujmo se kao Božje sluge‘
16. Pod kojim se teškim okolnostima Pavle preporučivao kao Božji sluga?
16 Neki ljudi povezani s korintskom skupštinom nisu dokazivali da su dostojni Božje milosti. Oni su klevetali Pavla u nastojanju da unište njegov apostolski autoritet, iako je on izbegavao da ’daje ikakve sablazni‘. On se svakako preporučivao kao Božji sluga „u velikom trpljenju, u nevoljama, u bedama, u teškoćama, pod udarcima, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu“ (2. Korinćanima 6:3-5). Kasnije je Pavle rezonovao da ako su njegovi protivnici bili sluge, on je to bio „još više“ zato što je podneo više zatvaranja, batina, opasnosti i oskudica (2. Korinćanima 11:23-27).
17. (a) Ispoljavanjem kojih osobina možemo sebe preporučivati kao Božje sluge? (b) Šta je ’oružje pravednosti‘?
17 Poput Pavla i njegovih drugova, i mi se možemo preporučivati kao Božje sluge. Kako? ’Čistotom‘, to jest čestitošću, i postupajući u skladu s tačnim biblijskim spoznanjem. Možemo se preporučivati ’podnošenjem‘, strpljivo podnoseći nepravde ili provokacije, i ’dobrotom‘ dok činimo korisne stvari za druge. Štaviše, možemo se preporučivati kao Božje sluge tako što prihvatamo vođstvo njegovog duha, ispoljavajući ’istinsku ljubav‘, govoreći istinu i oslanjajući se na njega za snagu da izvršimo službu. Zanimljivo je da je Pavle svoj status sluge dokazivao i „oružjem pravednosti — desnim i levim“ (Ča). U drevnom ratovanju, desnom rukom se obično vitlalo mačem dok se levom držao štit. U vođenju duhovnog rata protiv lažnih učitelja, Pavle nije koristio oružje grešnog tela — nepoštenje, lukavstvo, laži (2. Korinćanima 6:6, 7; 11:12-14; Poslovice 3:32). On je koristio pravedno ’oružje‘, to jest pravedna sredstva, za unapređivanje pravog obožavanja. Tako treba da činimo i mi.
18. Ako smo Božje sluge, kako ćemo se vladati?
18 Ako smo Božje sluge, vladaćemo se poput Pavla i njegovih saradnika. Postupaćemo kao hrišćani bilo da nas poštuju ili omalovažavaju. Loši izveštaji o nama neće zaustaviti naše delo propovedanja, niti ćemo se uzoholiti ako su izveštaji povoljni. Mi ćemo govoriti istinu i možda ćemo dobiti priznanje za pobožna dela. Kad smo u smrtnoj opasnosti zbog nasrtaja neprijatelja, mi ćemo se uzdati u Jehovu. I prihvataćemo disciplinu sa zahvalnošću (2. Korinćanima 6:8, 9).
19. Kako je moguće duhovno ’mnoge obogatiti‘?
19 Završavajući svoju raspravu o službi pomirenja, Pavle govori da su on i njegovi pratioci „kao ucveljeni, a koji se ipak vesele, kao siromašni, a koji mnoge obogaćuju, kao oni koji ništa nemaju a sve imaju“ (2. Korinćanima 6:10). Premda su oni kao sluge imali razloga da budu ucveljeni zbog svojih nevolja, imali su unutrašnju radost. Bili su materijalno siromašni, ali su duhovno ’mnoge obogatili‘. U stvari, oni su ’imali sve‘ zato što im je njihova vera donela duhovno blago — čak i izgled da postanu nebeski Božji sinovi. I imali su bogat i srećan život kao hrišćanske sluge (Dela apostolska 20:35). Poput njih, i mi možemo ’mnoge obogatiti‘ tako što učestvujemo u službi pomirenja baš sada — u ovom danu spasenja!
Uzdaj se u spasenje od Jehove
20. (a) Koja je bila Pavlova iskrena želja, i zašto nije bilo vremena za traćenje? (b) Šta označava dan spasenja u kom sada živimo?
20 Kad je Pavle oko 55. n. e. napisao svoju drugu poslanicu Korinćanima, jevrejskom sistemu stvari bilo je preostalo samo još oko 15 godina. Ovaj apostol je iskreno želeo da se Jevreji i pagani pomire s Bogom preko Hrista. To je bio dan spasenja, i nije bilo vremena za traćenje. A mi se od 1914. nalazimo u jednom sličnom svršetku sistema stvari. Globalno delo propovedanja o Kraljevstvu koje je sada u toku označava ovo vreme kao dan spasenja.
21. (a) Koji je godišnji citat izabran za 1999? (b) Šta treba da radimo u ovom danu spasenja?
21 Ljudi iz svih nacija treba da čuju za Božju pripremu za spasenje preko Isusa Hrista. Nema vremena za odugovlačenje. Pavle je napisao: „Evo ga sad dan spasenja!“ Ove reči iz 2. Korinćanima 6:2 biće godišnji citat Jehovinih svedoka za 1999. Kako dobro, jer se suočavamo s nečim daleko gorim od uništenja Jerusalima i njegovog hrama! Neposredno pred nama je kraj celog ovog sistema stvari, što uključuje svakoga na ovoj planeti. Sada je — a ne sutra — vreme za akciju. Ako verujemo da je spasenje od Jehove, ako ga volimo, i ako cenimo večni život, nećemo uzalud primiti Božju milost. Srdačno želeći da iskažemo čast Jehovi, rečima i delima dokazaćemo da smo ozbiljni kad uzvikujemo: „Evo ga sad dan spasenja!“
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto je pomirenje s Bogom od životne važnosti?
◻ Ko su poslanici i izaslanici koji su angažovani u službi pomirenja?
◻ Kako se možemo preporučivati kao Božje sluge?
◻ Šta tebi znači godišnji citat Jehovinih svedoka za 1999?
[Slike na 17. strani]
Poput Pavla, da li i ti revno propovedaš i pomažeš drugima da se pomire s Bogom?
Sjedinjene Države
Francuska
Obala Slonovače
[Slika na 18. strani]
U ovom danu spasenja, da li si i ti među mnoštvima koja se mire s Jehovom Bogom?