Budi čist u mislima i telu

„Molim vas, . . . da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu i prihvatljivu Bogu“ (RIMLJANIMA 12:1, NS).

 1. Zašto moramo da budemo čisti kao što je apostol Pavle pokazao, u mislima i telu?

ONAJ ko hoće da služi svetom Bogu Jehovi, mora da bude čist duhovno i moralno. To logično znači da treba da bude čist u mislima i telu. Zbog pokvarenosti sadašnjeg sistema stvari potrebno je da se ljudi, koji ga napuštaju da bi služili Jehovi, menjaju — ne samo njihove misli, nego još češće njihove lične navike. Apostol Pavle je pisao hrišćanima u Rimu: „Molim vas, dakle, braćo, milosti Božje radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu i prihvatljivu Bogu, kao svetu službu u snazi vašeg razuma. I nemojte više da se oblikujete po ovom sistemu stvari, nego se preobrazite obnovom uma svoga da možete utvrditi šta je dobra, prihvatljiva i savršena volja Božja“ (Rimljanima 12:1, 2, NS). Šta znači, biti čist u mislima i telu?

Čistoća u mislima

 2. Kako bi naše oči i srce mogli da nas navedu na neobuzdano vladanje, i šta je potrebno da bi to izbegli?

² Još pre nego što su Izraelci primili Zakon, verni Jov je shvatio da nas naše oči i naše srce, ukoliko ne vladamo njima, mogu navesti na neobuzdano vladanje. On je rekao: „Zavet [savez] učinih s očima svojim da neću na devicu pogledati. Ako se zanelo srce moje za nečijom ženom, . . . Jer je to zločin, bezakonje što sudije kazne“ (Jov 31:1, 9-11, Ba). Ako rado flertujemo sa nekim i imamo kolebljivo srce, tada moramo disciplinovati naše misli, moramo ’primiti nastavu koja produbljuje znanje’ (Priče Solomonove 1:3).

 3, 4. a) Šta pokazuje primer Davida i Vitsaveje, i šta je potrebno da bi izmenili loš način mišljenja? b) Zašto bi posebno hrišćanske starešine trebale da budu oprezne?

³ Kralj David je dozvolio svojim očima da ga navedu na brakolomstvo sa Vitsavejom (2. Samuilova 11:2, 4). Taj primer nam pokazuje da čak ni osobe koje Jehova na izvanredan način upotrebljava nisu zaštišćene od greha ako ne disciplinuju svoje misli. Možda je potrebno da se jako naprežemo, da bi uspeli da promenimo naše navike razmišljanja. Pri tim nastojanjima ne treba da zaboravimo da se usrdno molimo Jehovi za pomoć. Pošto se David pokajao za svoj greh sa Vitsavejom, rekao je u molitvi: „Stvori mi čisto srce, o Bože, i stavi u mene novi, čvrsti duh“ (Psalam 51:10, NS).

⁴ Hrišćanske starešine treba da budu naročito oprezne, da ne bi gajili neispravne želje koje bi mogle da dovedu do teškog greha (Jakov 1:14, 15). Pavle je pisao hrišćanskom starešini Timoteju: „Cilj je zapovesti ljubav iz čista srca, dobre savesti i iskrene vere“ (1. Timoteju 1:5, Ba). Starešina bi nesumnjivo bio licemer ako bi udovoljio dužnostima u vezi sa svojom službom, a istovremeno dozvolio da nemirno oko u njegovom srcu probudi nečiste želje.

 5. Šta treba da se izbegava da bi sačuvali čistoću u mislima?

⁵ Svi mi kao hrišćani treba da budemo čisti u mislima. To znači da ne gledamo filmove i televizijske programe koji mogu razarajuće da utiču na naše misli, i da takođe ništa slično i ne čitamo. Čistoća u mislima obuhvata savesno nastojanje da zadržimo naše misli na onom što je „istinito, . . . pravedno . . . prečisto“. Apostol Pavle još dodaje: „i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite“ (Filipljanima 4:8).

Lična higijena

 6. a) Pokaži uz pomoć primera iz 3. Mojsijeve da je u Izraelu zahtevana lična i kolektivna higijena? b) U čemu se sastojala svrha tog Zakona?

⁶ Kaže se: „Čistoća ide uz pobožnost.“ Tačno je doduše da onaj koji je moralno i telesno čist, ne mora biti bezuslovno pobožan, ali ko je pobožan mora u svakom slučaju biti moralno i telesno čist. U Mozaitskom zakonu su data precizna uputstva, koja su se odnosila na čišćenje zaraženih kuća kao i na kupanje osoba koje su obolele od bilo koje bolesti. (Vidi 3. Mojsijevu, poglavlja 14 i 15.) Svi članovi izraelskog naroda su morali da se pokažu sveti (3. Mojsijeva 19:2). U knjizi Uvid u Pismo stoji: „Zakoni o hrani, propisi o higijeni i moralni zakoni, koje je Bog njima [Izraelcima] dao, podsećali su ih stalno da su bili odvojen i prosvećen narod za Boga“ (knjiga I, strana 1128; Pomoć za razumevanje Biblije, strana 635, nem.)

 7. Šta se uopšte može kazati o Jehovinim svedocima, a šta su neki putujući nadglednici izvestili?

⁷ Gledano u celini, Jehovini svedoci izbegavaju svako prljanje vavilonskom krivom religijom i ne trpe nikakvu moralnu nečistoću u svojoj sredini, ipak iz izveštaja putujućih nadglednika proizlazi da neki zapuštaju svoju ličnu higijenu i urednost. Kako možemo da budemo sigurni da smo i u ovom pogledu čisti? Svi hrišćani mogu da uzmu za primer betel, što se tiče njihovog stana — betel znači „dom Božji“.

 8, 9. a) Šta se očekuje od svih članova betelske porodice? b) Po kojim temeljnim načelima koja važe u betelskim domovima treba da se vode sva hrišćanska domaćinstva?

⁸ Ako neko postane član betelske porodice u glavnoj kancelariji Društva Kula stražara ili u nekoj podružnici bilo gde na Zemlji, on dobija jednu brošuru koja je izdata od Vodećeg tela. U njoj se objašnjava, šta se od njega očekuje u pogledu njegovih radnih i ličnih navika. Pod naslovom „Red i čistoća u sobi“ piše: „Život u betelu zahteva da se održava telesna, moralna i duhovna čistoća. Svaki radnik betela bi trebao da se veoma trudi, da sebe i svoju sobu drži u čistoći, jer to unapređuje zdravlje. Niko nema razloga da bude prljav. Dobra je navika dnevno tuširanje . . . Od svih se očekuje da pre jela operu ruke. Radi obzira prema svom drugu u sobi i prema sestri domaćici, trebao bi takođe posle upotrebe da opereš lavabo i kadu.“

⁹ U betelskim domovima toaleti su vrlo čisti i pobrinuto je da se posle upotrebe WC-a mogu odmah oprati ruke. Od betelskih radnika se očekuje da za sobom ostave čist WC, što znači, da moraju pogledati da li je dobro spran. Na taj način mogu takođe da pokažu da imaju obzira prema sledećem koji dođe posle njega, i prema sestri domaćici. Zar ovako dobra temeljna načela koja svedoče o ljubavi ne bi trebala da se sprovode u svakom hrišćanskom domaćinstvu?

10. a) Zašto nije potrebno bogato uređeno kupatilo da bi održavali čistoću u porodici? b) Koji su zakoni u Izraelu doprineli boljem zdravlju, i šta iz toga može danas da nauči Jehovin narod?

¹⁰ Naravno prilike se razlikuju od zemlje do zemlje. U nekim područjima stanovi nemaju ni kadu za kupanje a ni tuš. Ali uopšte gledano vode i sapuna ima dovoljno tako da hrišćanski muškarci i žene mogu svoje vlastito telo držati čisto i da takođe mogu da paze na čistoću svoje dece.a Mnogi stanovi nisu priključeni na kanalizaciju. Ali fekalije [izmet] se sigurno može odstraniti zakopavanjem, što je čak bio propis u Izraelu u vojnom logoru (5. Mojsijeva 23:12, 13). Sem toga Jehovini zakoni, koji su važili za život u logoru, zahtevali su od Izraelaca da se često kupaju i peru svoja odela, da se brzo utvrde i izleče bolesti, da se sa leševima ispravno postupa i da se voda i zalihe hrane čisto drže. Svi ovi zakoni su doprinosili boljem zdravlju naroda. Zar bi članovi Jehovinog naroda u svom ličnom životu danas trebali manje da paze na higijenu? (Rimljanima 15:4).

Uredni stanovi i kola

11. a) Kako bi trebao da izgleda i naskromniji stan jednog hrišćanina? b) U kom pogledu se od svih članova betelske porodice očekuje saradnja?

¹¹ Naš stan, bilo kako da je skroman, može da bude čist i uredan. To svakako zahteva dobru organizaciju u porodičnom životu. Hrišćanska majka bi sigurno htela da upotrebi što više vremena za duhovne interese, kao npr. za službu propovedanja. Zato ona ne treba svaki dan da troši vreme, da za svojim ukućanima posprema, jer ovi svuda ostavljaju odeću, knjige, časopise itd. Doduše, u betelu sobe čiste sestre domaćice, ali od svakog betelskog radnika se očekuje da ujutro namesti svoj krevet i pospremi svoje stvari, pre nego što napusti sobu. Svi se mi radujemo našim čistim i urednim skupštinskim i kongresnim dvoranama. I naši stanovi treba da posvedoče da pripadamo Jehovinom čistom i svetom narodu!

12, 13. a) Šta se savetuje u vezi auta, koji se upotrebljava u Jehovinoj službi, i kako to ne oduzima mnogo vremena? b) Iz kog duhovnog razloga treba da bude čisto telo, stan i auto?

¹² Mnoge Jehovine sluge se u današnje vreme voze autom na sastanke i u službu propovedanja. U nekim zemljama su automobili postali važno praktično sredstvo za službu Jehovi. Auto treba, kao i naš stan, da se održava da bude čist i u dobrom stanju. Normalno je da hrišćani ne mogu mnogo vremena da upotrebljavaju za održavanje svog auta, kao što to svetski ljudi često čine. Da ne bi bili ekstremni, Jehovine sluge ipak treba da se potrude da svoj auto drže čist u razumnoj meri i da se brinu da bude u urednom stanju. U nekim zemljama je pranje kola na benzinskoj pumpi vrlo jeftino i ne oduzima mnogo vremena. I često je dovoljno samo deset minuta da se auto iznutra očisti i pospremi. Naročito starešine i sluge pomoćnici treba da se trude u tom pogledu da budu primerni, pošto oni sa svojim kolima češće voze grupu objavitelja u službu propovedanja. Jehovin svedok koji svraća po interesenta da ga poveze na sastanak sigurno ne daje dobro svedočanstvo ako je njegov auto prljav i neuredan.

¹³ Naprezanjem da naše telo, stan i auto redovno održavamo čistim, ukazaćemo čast Jehovi kao članovi njegove čiste organizacije.

Čistoća u prinošenju duhovnih žrtava

14. Koji su zakoni regulisali ritualnu čistoću u Izraelu, i šta se može videti iz tih zakona?

¹⁴ Za neuvažavanje ritualne čistoće u vezi obožavanja u Izraelu bila je određena smrtna kazna. Jehova je rekao Mojsiju i Aronu: „Udaljićete sinove Izraelove od nečistota njihovih, da ne umru zbog nečistota svojih, skvrneći šator moj koji je usred njih“ (3. Mojsijeva 15:31, Ba). Na praznik Pokajanja prvosveštenik je morao dvaput da „opere telo svoje vodom“ (3. Mojsijeva 16:4, 23, 24, Ba). U bakrenoj umivaonici pred šatorom od sastanka i kasnije u ogromnom bakrenom moru pred hramom bila je voda „za sveštenike da se u njemu umivaju“ (2. Mojsijeva 30:17-21; 2. Dnevnika 4:6). Šta se uopšte može kazati za Izraelce? Ako su iz bilo kog razloga postali ritualno nečisti, u obožavanju su smeli ponovo da učestvuju tek onda ako su ispunili propise čišćenja (4. Mojsijeva 19:11-22). Sve to podvlači da se fizička čistoća zahteva od onih koji obožavaju svetog Boga Jehovu.

15. Zašto više nisu potrebne žrtve životinja, i koja se pitanja nameću?

¹⁵ Tačno je da Jehovin narod danas ne treba da prinosi životinjske žrtve u zemaljskom hramu. Te pod Zakonom prinošene žrtve su zamenjene „prinosom tela Isusa Hrista . . . jedanput za uvek“ (Jevrejima 10:8-10, Ba). Mi ’obožavamo Oca duhom i istinom’ (Jovan 4:23, 24). Ali znači li to da mi ne treba da prinosimo žrtve našem svetom Bogu Jehovi? I da li se od nas zahteva manje čistoće nego od Izraelaca?

16. Kako se proročanstvo iz Malahije 3:3, 4 od 1918. ispunilo na pomazanim hrišćanima, i koje za Jehovu prihvatljive žrtve mogu da prinose?

¹⁶ Iz Malahijinog proročanstva proizlazi da bi u vreme kraja pomazani hrišćani na Zemlji trebali da budu prosvećeni ili očišćeni za službu u hramu. Iz istorije se može videti da je pročišćavanje započelo 1918. godine. Od 1919. članovi pomazanog ostatka su ’sigurno postali takvi za Jehovu da prinose žrtveni poklon u pravdi’, i njihov žrtveni dar je za ’Jehovu ugodan’ (Malahija 3:3, 4). Tako su u stanju ’da prinose duhovne žrtve, koje su Bogu ugodne preko Isusa Hrista’ (1. Petrova 2:5). Apostol Pavle je pisao: „Preko njega uvek da prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje daju javnu izjavu za njegovo ime“ (Jevrejima 13:15).

17. Zašto članovi „velikog mnoštva naroda“ moraju telesno, moralno, duhovno i u mislima da budu čisti, iako ne pripadaju kraljevskom sveštenstvu?

¹⁷ Članovi „velikog mnoštva naroda“ nisu doduše pozvani, kao pomazani ostatak da vrše svešteničku službu u hramu, ali oni Jehovi prinose ’svetu službu dan i noć’ u zemaljskom predvorju njegovog duhovnog hrama (Otkrivenje 7:9, 10, 15). Ne sme se zaboraviti da su Izraelci, koji nisu bili sveštenici, ritualno morali da budu čisti kad su učestvovali u obožavanju u šatoru od sastanka ili kasnije u hramu. Tako isto „druge ovce“, koje grade „veliko mnoštvo naroda“ moraju telesno, moralno, duhovno i u mislima da budu čiste, ako žele da služe u hramu i da zajedno sa ostatkom ’prinose Bogu žrtvu hvale’, tako što „daju javnu izjavu za njegovo ime“.

Čisti i uredni u službi propovedanja i na sastancima

18. O čemu treba da vodimo računa u službi propovedanja i na sastancima, što se tiče naše lične čistoće, odeće i obuće?

¹⁸ Šta to za nas praktično znači? To znači da je krajnje nepodesno i da je bez poštovanja prema Jehovi ako bi u službi od kuće do kuće, na ulici ili u nečijem stanu delovali kao njegovi zastupnici, a pri tome bili prljavi ili nosili neurednu odeću. Zato ovu stvar ne smemo olako uzeti, već moramo brižljivo paziti da postupamo onako kako priliči Jehovinim slugama, koji su po njegovom imenu nazvani. Nije potrebno da nosimo skupocenu odeću, nego da bude čista, ukusna i primerna. Naše cipele treba da budu u dobrom stanju i da uredno izgledaju. Takođe na svim sastancima, uključujući i skupštinski studij knjige, treba da budemo oprani, uredni i pogodno odeveni.

19. Koji duhovni blagoslovi proizlaze iz naše čiste i uredne pojave kao hrišćanskih Božjih slugu?

¹⁹ Našom čistom i urednom pojavom u službi propovedanja i na sastancima možemo ’da ukrašavamo nauku spasitelja Boga našega’ (Titu 2:10). To je svedočanstvo već samo po sebi. Mnogi ljudi su bili impresionirani našom čistoćom i urednošću i to ih je podstaklo da slušaju našu vest o divnim Jehovinim namerama u vezi pravednog novog neba i očišćene nove Zemlje (2. Petrova 3:13).

20. Koji dobar plod nastaje od naše čistoće u mislima i telu?

²⁰ I dok se približava Jehovin čist novi sistem, mi bi svi trebali da se ispitamo, da ustanovimo da li je potrebno da izršimo neke izmene u našem mišljenju ili u ličnim navikama. Pavle je pisao: „Kao prost čovek govorim zbog slabosti puti vaše. Jer kao što dadoste ude svoje u službu nečistote i bezakonja na bezakonje, tako sad dajte ude svoje u službu pravde na posvećenje“ (Rimljanima 6:19, Ba). Duhovna i telesna čistoća donosi već i danas dobar plod, to jest ’plod za posvećenje i kao konačni rezultat večni život’ (Rimljanima 6:22). Stoga treba da budemo čisti u mislima i telu, dok prinosimo „telesa svoja u žrtvu živu, svetu i prihvatljivu Bogu“ (Rimljanima 12:1, NS).

[Fusnota]

Za ponavljanje

◼ Kako bi naše oči i srce mogli da nas navedu na neobuzdano vladanje?

◼ Od kakve je koristi bilo za Izraelce ako su kolektivno i pojedinačno bili poslušni Jehovinim propisima higijene?

◼ Po kojim temeljnim načelima, koja važe u betelskim domovima, treba da se vode sva hrišćanska domaćinstva?

◼ Kada posebno treba da pazimo na naš izgled?

◼ Iz kog duhovnog razloga Jehovini svedoci treba redovno da održavaju svoj stan i kola?

[Slika na 17. strani]

„Život u betelu zahteva da se održava telesna, moralna i duhovna čistoća“

[Slika na 18. strani]

Zar bi majka trebala svaki dan da troši vreme, da posprema za svojim ukućanima?

[Slika na 19. strani]

Često je dovoljno samo deset minuta da se auto iznutra očisti