Savesno slediti naredbe Kralja

„Baviću se tvojim naredbama i gledaću na staze tvoje. Za uredbe tvoje pokazaću naročitu ljubav. Reč tvoju neću zaboraviti“ (PSALAM 119:15, 16, NS).

 1. Zašto je sve i svako potčinjen Jehovinim naredbama?

SVE i svako je potčinjen naredbama Jehove, svemogućeg Boga, Kralja večnosti. On je taj koji je stvorio svemir. On je izvor svega života. Načinio je Zemlju i pripremio je za stanovanje. On je Bog reda i primenom njegovih uredbi očuvaće se red u celom njegovom stvarstvu (Psalam 36:9; Isaija 45:18; Otkrivenje 15:3).

 2. Ko nadgledava zvezdano nebo i kako?

² Jehova Bog je naredio zvezdanom nebu da se prostre poput šatora nad Zemljom, i zatim je pozvao svoj narod: „Podignite oči svoje i gledajte. Ko je to stvorio? Onaj koji na broj izvodi vojsku njihovu i čak sve imenom zove.“ Jehova je bio taj koji je pitao Jova: „Jesi li upoznao uredbe neba, ili da li bi mogao da uspostaviš njegov autoritet na zemlji?“ Njegovi zakoni gravitacije i kretanja drže skupa milione galaksija sa milijardama zvezda i određuju putanju Zemlje u svemiru (Isaija 40:26, NS: Jov 38:33, NS).

 3. Pomoću čijih naredbi preživljavaju životinje, i šta bi se dogodilo kada ne bi slušale?

³ Jehova je taj koji daje da rastu zelene biljke, koje poput tepiha prekrivaju zemlju. Na osnovu njegovih naredbi niče semenje, rastu biljke i razmnožavaju se. Na zemlji vrve bezbrojne vrste životinja — od polarnih regiona do tropskih šuma, od najviših vazdušnih slojeva pa do duboko u zemlji, od površine mora pa do najmračnijih morskih dubina. Svaka od tih bezbrojnih vrsta — da bi uopšte mogla da postoji — mora da živi tako kako je Jehova odredio. Posredstvom instinkta on programira u njih svoje naredbe za njihov opstanak. „Oni su instinktivno mudri“ (Priče Solomunove 30:24, NS). Šta bi bilo kada bi majušna crna ptica pevačica sa Aljaske rekla: „Neću više da letim hiljade kilometara za Južnu Ameriku. Šta mi to treba?“ Sigurno bi uginula u zimskim mećavama. Ali ona to neće reći, jer je programirana da se seli kako bi preživela. Tako je i sa svim ostalim životinjama. One instinktivno slušaju naredbe koje im je usadio Jehova, njihov Stvoritelj. Nemaju drugog izbora.

 4. Kakav izbor imaju ljudi i koje su posledice toga?

⁴ Sa ljudima je drukčije. Oni su stvoreni u slici Božijoj i tako imaju slobodu izbora. Iako nas Jehova nije programirao da postupamo samo instinktivno mudro, ipak nas nije ostavio u neznanju. Preko svoje Reči, Biblije, upućuje nam naredbe kako da steknemo život. Živećemo samo ako savesno sledimo te naredbe Kralja. A umrećemo ako iskoristimo svoju slobodu da ih ignorišemo i izaberemo put koji odgovara našem vlastitom, tj. nezavisnom mišljenju. Mi moramo da se programiramo da preživimo. Tako je to jednostavno. „Tvoja je reč svetiljka mojoj nozi i svetlo mojoj stazi“, rekao je psalmista. Dok s druge strane, ’neki put može da se učini čoveku ispravan, a kraj mu je put k smrti’ (Psalam 119:105, NS; Priče Solomunove 14:12, Šlehter Biblija). U ovo vreme kraja moramo neminovno da uzmemo k srcu reči iz Psalma koje su upravljene Jehovi. „Baviću se tvojim naredbama i gledaću na staze tvoje. Za uredbe tvoje pokazaću naročitu ljubav. Reč tvoju neću zaboraviti“ (Psalam 119:15, 16, NS).

Jehova, organizator naroda

 5. U kom pogledu je Jehova bio Izraelu sudija, zakonodavac i kralj?

⁵ Jehova je govorio Mojsiju na Sinajskoj gori i izdao mu naredbe kako da vodi Izrael. Na istaknutom mestu bile su deset zapovesti, zapisane na kamenim pločama prstom Božijim (2. Mojsijeva 20:1—17; 31:18). Jehova nije bio samo zakonodavac nego i sudija Izraelu, delujući preko Mojsija i drugih starijih muževa. Mojsije je opomenuo te starije muževe: „U suđenju nemojte biti pristrasni. Saslušavajte maloga kao velikoga. Ne treba da se plašite čoveka, jer sud pripada Bogu“ (5. Mojsijeva 1:17, NS). Jehova je bio i kralj Izraelu. Organizovao je te milione ljudi da delotvorno sređuju svoje prilike. S obzirom na sve to, jedan od njegovih proroka moglo je kasnije da izjavi: „Jehova je naš sudija, Jehova je naš zakonodavac, Jehova je naš kralj“ (Isaija 33:22, NS).

 6. Kako se Jehova pokazao kao Izraelov organizator i vođa u pustinji?

⁶ Izraelska nacija bila je organizovana u plemena, porodice i domaćinstva. Dok su lutali po pustinji, Jehova je svakom plemenu dodelio određeno mesto u marširanju. Kada su logorovali oko šatora od sastanka, svakom plemenu je bilo dodeljeno određeno mesto (4. Mojsijeva 2:1—34; Isus Navin 7:14). Jehova je određivao kuda će da idu: „Kad bi se god oblak podigao iznad šatora, sinovi Izraelovi bi posle toga krenuli. A gde bi oblak stao, tu bi se sinovi Izraelovi utaborili. Na zapovest Jehovinu sinovi Izraelovi kretali su na put, i na Jehovinu se zapovest utaborivali“ (4. Mojsijeva 9:17, 18, NS).

 7. Ko je sprovodio organizatorske promene u Izraelu?

⁷ Kad god bi bila nužna neka organizatorska promena, Jehova bi je sproveo. Mojsije se jednom žalio: „Ja sam ne mogu nositi sav ovaj narod, jer je preteško to za mene.“ Jehova je na to odgovorio: „Skupi mi sedamdeset muževa između starijih ljudi u Izraelu, za koje znaš da su starešine naroda i njegovi činovnici, ... I moraće ti pomoći da snose teret naroda, da ga ne snosiš ti sam, da, jedino ti“ (4. Mojsijeva 1:14, 16, 17, NS). Čak i kada je kasnije narod zahtevao ljudskog kralja, veliki Kralj večnosti nije napustio Izrael. Ljudski kralj je imao prepis Jehovinog zakona. Proroci su objašnjavali Jehovine sudske odluke. Verni kraljevi služili su još uvek kao Božji upravitelji, jer su ’sedeli na Jehovinom prestolu’ (1. Dnevnika 29:23; 5. Mojsijeva 17:18; 2. Carevima 17:13; Jeremija 7:25).

Savršeni primer u sleđenju kraljevih naredbi

 8. Kako, gde i s kojim rezultatom je Isus objavljivao Jehovino dolazeće Carstvo?

⁸ Kada je stigao obećani Mesija, gorljivom revnošću je sledio naredbe svog nebeskog Oca. Na početku svoje velike službe u Galileji „poče Isus propovedati i govoriti: pokajte se, jer se približilo carstvo nebesko. I obilažaše Isus svu Galileju, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući dobru vest o carstvu i lečeći svaku bolest i nemoć u narodu. Otuda pođe za njim veliko mnoštvo iz Galileje i Dekapolja, Jerusalima i Judeje i s one strane Jordana“ (Matej 4:17, 23, 25, NS; Jovan 2:17). On nije ograničio svoju delatnost samo na sinagoge. Objavljivao je dobru vest o carstvu gde god su bili ljudi koji su slušali: u hramu, na obali mora, na obronku brda, na otvorenom polju, u gradovima i selima, i po stanovima ljudi. Mnoštvo ljudi se sticalo k njemu i „slušali ga sa uživanjem“. Oni su „se naginjali prema njemu i slušali ga“ (Marko 12:37, NS; Luka 19:48, NS).

 9. Šta je radio Isus da bi proširio delo propovedanja i koja je uputstva dao?

⁹ Nakon što je Isus objasnio svojim apostolima da treba više radnika, poslao je „dvanaestoricu ... i dao im sledeća uputstva: ne idite na put naroda i u grad samarjanski ne ulazite; nego idite k izgubljenim ovcama doma Izraelova. A hodeći propovedajte i govorite: ’Približi se carstvo nebesko.’ U koji god grad ili selo uđete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i tamo ostanite dok ne iziđete. Kada ulazite u kuću, pozdravite ukućane; i ako kuća bude dostojna, neka vaš mir pređe na nju, a ako ne bude dostojna, neka se vaš mir vrati k vama“ (Matej 10:5—7, 11—13, NS). Kasnije je dao slična uputstva sedamdesetorici drugih učenika i poslao ih. A oni su doživeli uspeh i osetili veliku radost zato što su savesno sledili njegove naredbe (Luka 10:1, 17).

10. a) Koji je dodatni zadatak dao Isus posle svog vaskrsenja, i kakav je bio rezultat toga? b) Zašto su bila nužna izvesna imenovanja muškaraca i koje su zahteve oni morali da ispune?

¹⁰ Posle svoje smrti i vaskrsenja, Isus Hrist je proširio područje svojih sledbenika, rekavši im: „Dana mi je sva vlast na nebu i na Zemlji. Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i duha svetoga, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:18—20, NS). Kada je uzašao na nebo, dao je slično uputstvo: „Bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji i Samariji, i sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1: 8, NS.) Dok su njegovi sledbenici širili kraljevsku vest, hiljade osoba priključivalo se njihovim redovima (Dela apostolska 2:41; 4:4; 5:14; 6:7). Svuda su nicale skupštine. Nadglednici i sluge pomoćnici, koji su ispunjavali naročite biblijske zahteve, bili su imenovani da paze na to mnoštvo ljudi i žena. Skupštine su cvetale i brojčano rasle (1. Timotiju 3:2—10, 12, 13; Titu 1:5—9).

11. Kakvu organizaciju imaju danas Jehovini svedoci i zašto je sada preko potrebna uspešna organizacija?

¹¹ Danas je posebno važno da skupštine Jehovinih svedoka slede Isusov primer u propovedanju. Da bi to delotvorno vršili, preuzeli su organizacionu strukturu koja je postojala u danima apostola. Mi živimo u vreme kraja, u vreme za koje je Isus prorekao da će se sprovesti delo propovedanja širom sveta: „I ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS). Posle prvog svetskog rata nekoliko hiljada osoba počelo je da propoveda dobru vest o Carstvu; sada je njihov broj premašio granicu od 3 miliona! Hitna potreba našeg vremena jeste da savesno sledimo naredbe kako velikog Kralja večnosti, Jehove Boga, tako i Kralja nad kraljevima, Isusa Hrista.

Starešinama je potrebno tvoje poštovanje i tvoja podrška

12. Šta se danas zahteva od starešina i kako može svako pojedinačno da doprinese njihovoj radosti u službi?

¹² U sleđenju Kraljevih naredbi skupštinske starešine igraju ključnu ulogu. Treba da budu primerni u tome: „Napasajte stado Božije koje je pod vašom brigom, ne prisilno, nego dobrovoljno; ne iz ljubavi za nepoštenim dobitkom, nego u svoj revnosti; ne kao oni koji vladaju nad onima koji su Božije nasledstvo, nego budite primer stadu“ (1. Petrova 5:1—3, NS). To je Božije stado. Starešine su Bogu odgovorne za to, ali poslušna saradnja svakog pojedinca može doprineti tome da starešine raduje njihov posao: „Slušajte one koji predvode među vama i pokoravajte im se, jer oni bdiju stalno nad vašim dušama kao oni koji će o tome položiti račun; da to mogu činiti s radošću, a ne uzdišući, jer bi vam to bilo na štetu“ (Jevrejima 13:17, NS).

13. Zašto treba starešinama ukazati čast i poštovanje?

¹³ Svima u skupštini pripada čast, a posebno starešinama koji vredno rade: „Stariji muževi, koji na izvanredan način služe kao predstojnici, dostojni su primili dvostruku čast, posebno oni koji revno rade govoreći i poučavajući“ (1. Timotiju 5:17, NS; Rimljanima 12:10). Zašto „dvostruka čast“ starešinama? Zbog njihovog izvanrednog rada. Za njih je napisano da ih je ’duh sveti imenovao nadglednicima da štite skupštinu’ (Dela apostolska 20:28, NS). Oni revno rade da tebi i drugima služe. Možda moraju da pribegnu disciplinskim merama kada se ignorišu n prestupaju naredbe Kralja — veoma neugodan zadatak, i neki se zbog toga možda vređaju. Možda moraju dati savet u vezi oblačenja i življenja i neki im mogu to zameriti. Ali sve to oni čine za duhovnu dobrobit skupštine. Zato treba starešinama ukazati čast i poštovanje.

14. a) Kako mogu starešine, prema Jakovu 4:12, da donesu pravilne presude? b) Kada je moguća popustljivost kod suđenja i kada može milosrđe da likuje nad sudom?

¹⁴ Ponekad starešine moraju da služe u pravnim odborima i donose presude — neki put neomiljene. Kako se takvo suđenje može uskladiti sa Jakovom 4:12? Tamo piše: „Zakonodavac i sudija je samo jedan — koji može da spase i pogubi. A ko si ti da sudiš bližnjemu?“ (NS). Da, pojedinci ne smeju da osuđuju jedni druge. Povrh toga, starešine ne treba da prosuđuju na osnovu svog vlastitog mišljenja, nego na temelju Jehovine reči. Zapazi na šta je upozorio kralj Josafat sudije koje je imenovao: „Ne sudite za čoveka, nego za Jehovu ... neka bude Jehovin strah nad vama! Budite pažljivi i postupajte, jer u Jehove, Boga našega, nema nepravde, ni pristrasnosti, niti primanja mita“ (2. Dnevnika 19:6, 7, NS). Organizacija mora da ostane čista. Pa ipak, starešine ne smeju biti strogi „skidači glava“. Treba da budu milosrdni i spremni da oproste onima koji pokažu duboko žaljenje i iskreno kajanje. Tada će ’milosrđe pobedonosno likovati nad sudom, biće jače od suda’ (1. Timotiju 3:3; Jakov 2:13, Novi svet prevod — sa paralelnim stavcima, fusnota).

15. Zbog kojih službi zaslužuju starešine čast i poštovanje?

¹⁵ Dužnosti starešina su često teške i mnogo od njih traže, ali starešine koje prihvataju svoje obaveze verno i u ljubavi, mogu da budu izvor duhovnog osveženja i pruže duhovnu zaštitu. „Svaki mora da se pokaže kao zaklon od vetra i kao utočište od nevremena, kao potoci u zemlji bez vode, kao senka velike stene u zemlji izmorenoj“ (Isaija 32:2, NS). Ljubazan i pun ljubavi zaštitnik — a ne brzopleti tužilac i osorni vaspitač — pričinjava svima radost i zaslužuje čast i poštovanje, te stiče Jehovino priznanje.

Budite strpljivi jedni prema drugima

16. a) Kako neki reaguju na tuđe greške i šta im može pomoći da budu manje kritični i imaju više razumevanja za druge? b) Kako gleda Jehova na verne sluge koje greše?

¹⁶ Gde god ljudi tesno sarađuju, verovatno ima problema. Čine se greške. Kada se to dogodi, neki su veoma uznemireni. Neki čak koriste tuđe greške kao izgovor da počine najveću grešku, naime, da prestanu da služe Jehovi. Međutim, ako svoje greške isto tako detaljno ispitaju kao tuđe, verovatno će, onda, biti manje kritični i imaće više razumevanja za druge. Mojsije je grešio. David je grešio; a i Petar takođe. Da, svi mi grešimo. Jehova je, ipak, nastavio da upotrebljava te Verne muževe starog vremena, a i nas dalje upotrebljava. Dakle, „ko si ti što sudiš tuđem kućnom slugi? On stoji ili pada svom gospodaru. Svakako će ustati, jer je Jehova kadar da ga podigne“ (Rimljanima 14: 4, NS).

17. Koje dodatne tačke treba da uzmemo u obzir kada su posredi tuđe greške i naše suđenje drugih?

¹⁷ Ne zaboravi: ovde na Zemlji Jehova se koristi nesavršenim ljudima — to je sve što mu za sada stoji na raspolaganju. U stvarnosti, to mu pričinjava čast. On postiže toliko mnogo sa tako malo! U našoj slabosti njegova moć dolazi još više do izražaja: „Dosta ti je moja nezaslužena dobrota; jer moja snaga usavršuje se u slabosti“ (2. Korinćanima 12:9, NS). Delo svedočenja širom sveta cveta iz razloga koji Jehova navodi: „Ne vojnom snagom, ni silom, već duhom mojim“ (Zaharija 4:6, NS). Zato, opraštajmo drugima greške i nesavršenosti, da se i nama oproste naše. Seti se: „Ako oprostite ljudima njihove prestupe, oprostiće i vama Otac vaš nebeski“ (Matej 6:14, 15, NS).

Organizovani da ispunimo Kraljev zadatak da propovedamo

18. Koje je uređenje postojalo u danima apostola i postoji u naše vreme da bi davalo jedinstvena uputstva skupštinama za propovedanje?

¹⁸ Apostol i stariji muževi u Jerusalimu sačinjavali su vodeće telo koje je donosilo odluke, dajući jedinstvena uputstva ranim hrišćanima (Dela apostolska 15:1—31; 16:1—5). Jehovini pomazani svedoci danas, „verni i razboriti rob“, imaju vodeće telo u njihovom glavnom sedištu u Bruklinu (Njujork) (Matej 24:45—47). Ono vodi ogromno sveopšte delo svedočenja o Carstvu, koje se sada sprovodi širom zemlje u ispunjenju zadataka da se objavljuje Jehovino Carstvo (Matej 24: 14). To se delo ne bi moglo nikako izvršiti bez organizacije. Nikada to ne bi mogao da izvrši pojedinac.

19. Koje delo — koje nikada ne bi mogli da obave pojedinci — uspešno sprovode Jehovini svedoci zato što savesno slede Kraljeve naredbe?

¹⁹ Nijedan pojedinac i nikakve neorganizovane i rasturene grupe pojedinaca ne bi mogli da propovedaju na preko 190 jezika u 205 zemalja, da vode redovno više od 2,25 miliona biblijskih studija i krste godišnje oko 190.000 novih propovednika dobre vesti o Carstvu. Ne, više od tri miliona svedoka moralo je da propoveda skoro šest stotina miliona sati da bi se taj posao obavio u toku jedne godine, naime, 1985. Oni su to mogli da izvrše samo zato što su uspešno organizovani u skoro 50.000 skupština, koje su sve pod vidljivim vođstvom njihovog vodećeg tela. Pa, uprkos svemu tome, to delo je moglo da se obavi samo zato što su vodeće telo, 94 podružnica, 50.000 skupština i 3,000.000 pojedinačnih svedoka, da, svi zajedno sledili ujedinjeno i savesno Kraljeve naredbe.

Sećaš li se?

◻ Kako je Jehova organizovao izraelski narod?

◻ Koji je savršeni primer ostavio Isus za delo objavljivanja Jehovinog Carstva?

◻ Zbog kojih mnogih službi zaslužuju starešine da im ukažemo čast?

◻ Zašto nezavisne grupe ili pojedinci ne bi mogli da sprovedu delo svedočenja?

[Slika na 19. strani]

Stvoritelj programira sve životinje da prežive

Ljudi moraju sami sebe da programiraju da prežive time što ispituju Jehovine naredbe