Tit — „drug i saradnik za vas“

PONEKAD su se u hrišćanskoj skupštini prvoga veka javljali problemi. Trebalo ih je rešavati i to je iziskivalo hrabrost i poslušnost. Jedan čovek koji se uspešno suočio s više takvih izazova bio je Tit. Kao onaj ko je učestvovao u delu zajedno sa apostolom Pavlom, iskreno se naprezao da bi pomagao drugima da stvari obavljaju na Jehovin način. Zato je Pavle rekao hrišćanima u Korintu da je Tit ’njegov drug i saradnik za njih‘ (2. Korinćanima 8:23, Ča).

Ko je bio Tit? Koju je ulogu imao u rešavanju problema? I kako možemo izvući korist osmatrajući njegovo ponašanje?

Pitanje obrezanja

Tit je bio neobrezani Grk (Galatima 2:3).a Budući da ga Pavle naziva ’pravim sinom po veri našoj zajedničkoj‘, Tit bi mogao biti jedan od apostolove duhovne dece (Titu 1:4; uporedi sa 1. Timotiju 1:2, DK). Tit je bio s Pavlom, Varnavom i drugima iz Antiohije u Siriji, kada su oko 49. n. e. otišli za Jerusalim da bi razmotrili pitanje obrezanja (Dela apostolska 15:1, 2; Galatima 2:1).

Neki misle da pošto je preobraćenje neobrezanih pagana bilo razmatrano u Jerusalimu, da je bio poveden i Tit kako bi pokazao da i Jevreji i nejevreji mogu dobiti Božju naklonost bili oni obrezani ili ne. Neki članovi jerusalimske skupštine, koji su pre prihvatanja hrišćanstva bili fariseji, tvrdili su da su paganski preobraćenici obavezni da se obrežu i da drže Zakon, ali je taj argument odbijen. Prisiliti Tita i druge pagane da se obrežu značilo bi tvrditi da spasenje ne zavisi toliko od Jehovine nezaslužene dobrohotnosti i od vere u Isusa Hrista koliko od dela Zakona. Takođe bi to bilo odbacivanje dokaza da su pagani, to jest ljudi iz nacija, primili Božji sveti duh (Dela apostolska 15:5-12).

Poslan u Korint

Kada je pitanje obrezanja bilo rešeno, Pavle i Varnava su dobili puno ovlašćenje da propovedaju nacijama. U isto vreme, nastojali su i da imaju na umu siromahe (Galatima 2:9, 10). I zaista, kada se Tit oko šest godina kasnije ponovo pojavljuje u nadahnutom izveštaju, nalazi se u Korintu kao Pavlov izaslanik u organizovanju prikupljanja priloga za svete. Međutim, dok je Tit obavljao ovo delo, zatekao se u još jednoj zategnutoj situaciji.

Pisma koja je Pavle napisao Korinćanima otkrivaju da im je kao prvo napisao da se ’ne mešaju s bludnicima‘. Morao je da im kaže da uklone nepokajničkog bludnika iz svoje sredine. Da, Pavle im je napisao jedno snažno pismo, čineći to „s mnogim suzama“ (1. Korinćanima 5:9-13; 2. Korinćanima 2:4). U međuvremenu, Tit je poslat u Korint da bi pripomogao u prikupljanju priloga koje se tamo sprovodilo za judejske hrišćane u oskudici. Moguće da je bio poslat da takođe prati odaziv Korinćana na Pavlovo pismo (2. Korinćanima 8:1-6).

Kako će Korinćani reagovati na Pavlove savete? Jedva čekajući da sazna, Pavle je izgleda Tita poslao iz Efesa preko Egejskog mora do Korinta sa uputstvima da se sa izveštajem vrati što je pre moguće. Ako bi ova misija bila završena pre nego što bi se zbog zime prekinulo s plovidbom (negde sredinom novembra), Tit bi do Troade mogao stići brodom ili bi mogao doći dužim kopnenim putem preko Helesponta. Pavle je na dogovoreno mesto u Troadi verovatno stigao ranije, pošto ga je pobuna koju su podstakle kujundžije navela da napusti Efes pre nego što je planirao. Nakon napetog iščekivanja u Troadi, Pavle je shvatio da Tit neće doći s mora. Zato je Pavle krenuo kopnenim putem u nadi da će ga usput susresti. Kada se našao na evropskom tlu, Pavle je krenuo drumom Via Egnacija, i konačno se susreo s Titom u Makedoniji. Na Pavlovo veliko olakšanje i radost, vesti iz Korinta su bile dobre. Skupština je povoljno reagovala na savete ovog apostola (2. Korinćanima 2:12, 13; 7:5-7).

Iako se Pavle brinuo kako će njegov izaslanik biti dočekan, Bog je pomogao Titu da izvrši svoj zadatak. Tit je primljen sa „strahom i drhtanjem“ (2. Korinćanima 7:8-15). Da upotrebimo reči komentatora V. D. Tomasa, „možemo pretpostaviti da je [Tit] ne razvodnjavajući silinu Pavlove osude, vešto i taktično molio Korinćane; uveravajući ih da je Pavle, onako kako je to rekao, imao na umu samo njihovo duhovno dobro“. U međuvremenu, Tit je zavoleo korintske hrišćane zbog njihovog poslušnog duha i pozitivnih promena. Njihov stav vredan pohvale pokazao se za njega kao izvor ohrabrenja.

Šta je s drugom stranom Titove misije u Korintu — organizovanjem prikupljanja priloga za svete u Judeji? Tit je radio i na tome, što možemo zaključiti na osnovu informacija iz 2. Korinćanima. To pismo je verovatno napisano u Makedoniji u jesen 55. n. e., ubrzo nakon Titovog i Pavlovog susreta. Pavle je napisao da se Tit, od koga je potekla inicijativa za prikupljanje priloga, sada šalje nazad s dva pomoćnika koja se ne pominju poimence, da bi to dovršio. Pošto je bio iskreno zainteresovan za Korinćane, Tit je bio veoma voljan da se vrati. Dok se Tit vraćao u Korint, verovatno je nosio Pavlovo drugo nadahnuto pismo Korinćanima (2. Korinćanima 8:6, 17, 18, 22).

Ne samo da je Tit bio dobar organizator već je bio čovek takvog kova da su mu se mogli poveriti osetljivi zadaci u teškim situacijama. Bio je hrabar, zreo i nepokolebljiv. Pavle je očigledno smatrao da je Tit sposoban da izađe na kraj s tekućim prigovorima koje su iznosili korintski ’veliki apostoli‘ (2. Korinćanima 11:5). Ovaj utisak o Titu potvrđen je njegovim sledećim pojavljivanjem u Pismu, na još jednom zahtevnom zadatku.

Na Kritu

Verovatno je negde između 61. i 64. n. e. Pavle pisao Titu, koji je tada služio na mediteranskom ostrvu Krit. Pavle ga je tu ostavio da ’uredi ono što je nedovršeno [„manjkavo“, NW]‘ i da ’po svim gradovima postavi starešine‘. Krićane je kao celinu pratio glas da su ’lažljivi, zle životinje, tromi trbusi‘. Stoga je Tit i na Kritu bio pozvan da hrabro i odvažno dela (Titu 1:5, 10-12). To je bio veoma odgovoran zadatak, jer je verovatno odredio budućnost hrišćanstva na tom ostrvu. Pod nadahnućem, Pavle je Titu pomogao tako što je konkretno ukazao šta da gleda kod mogućih nadglednika. Ove kvalifikacije su još uvek na snazi kada je reč o naimenovanju hrišćanskih starešina.

Pismo ne ukazuje kada je Tit napustio Krit. Bio je tamo dovoljno dugo da bi ga Pavle zamolio da zbrine Zinu i Apola, koji su tu svratili s puta u neko vreme koje se ne pominje konkretno. Ali, Tit neće ostati dugo na tom ostrvu. Pavle je planirao da tamo pošalje Artema ili Tihika, a Tit bi trebalo da se sastane sa apostolom u Nikopolju, verovatno istaknutom gradu po tom imenu na severozapadu Grčke (Titu 3:12, 13).

Poslednji put kada se u Bibliji letimično ukazuje na Tita, saznajemo da ga je verovatno oko 65. n. e., Pavle poslao na još jedan zadatak. On ga je naneo u Dalmaciju, područje istočno od Jadranskog mora u sadašnjoj Hrvatskoj (2. Timoteju 4:10). Ne kaže nam se šta je trebalo Tit tamo da radi, ali neki smatraju da je poslan da sredi skupštinske stvari i da učestvuje u misionarskoj delatnosti. Ako je to tako, Tit je delovao u istom svojstvu u kom je služio i na Kritu.

Kako smo zahvalni za zrele hrišćanske nadglednike poput Tita! To što jasno razumeju i hrabro primenjuju biblijska načela, pomažu da se očuva duhovnost skupštine. Oponašajmo njihovu veru i pokažimo se da smo poput Tita time što podupiremo duhovne interese naših suvernika (Jevrejima 13:7).

[Fusnota]

[Slika na 31. strani]

Tit je bio hrabri saradnik za interese hrišćana u Korintu i na drugim mestima