Da li drugi prihvataju tvoj savet?

DOBAR savet ispravno dat uvek postiže dobre rezultate. Tačno? Pogrešno! Često se čak i izvrstan savet koji je dao sposoban savetnik ignoriše ili odbacuje (Poslovice 29:19).

To se desilo kada je Jehova savetovao Kajina, koji je zamrzeo svog brata, Avelja (Postanje 4:3-5). Znajući koju je to opasnost predstavljalo za Kajina, Bog mu je rekao: „Što se srdiš i zašto ti je lice namršteno? Ako dobro činiš ispravićeš lice svoje, ali ako zlo činiš, to greh s tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta; ali ti trebaš da ga savladaš“ (Postanje 4:6, 7).

Tako je Jehova uporedio greh sa životinjom grabljivicom koja čeka da skoči na Kajina ukoliko on i dalje bude gajio zlovolju prema svom bratu. (Uporedi s Jakovom 1:14, 15.) Kajin je još uvek imao vremena da promeni svoj stav, da se ’okrene da dobro čini‘, umesto da srlja u propast. Nažalost, Kajin nije poslušao. Odbacio je Jehovin savet, s kobnim posledicama.

Neki se vređaju i odbacuju svaki savet (Poslovice 1:22-30). Da nije možda savetnikova krivica što je savet odbijen? (Jov 38:2). Da li ti koji daješ savet otežavaš drugima da ga prihvate? Zbog ljudske nesavršenosti, to je prava opasnost. Ali mogućnost da se to desi možeš svesti na najmanju meru ako pažljivo slediš biblijska načela. Razmotrimo nekoliko takvih načela.

’Ispravljajte u duhu blagosti‘

„Braćo! ako i upadne čovek u kakav greh [„pre nego što je toga svestan“, NW], vi koji ste duhovni, ispravljajte ga duhom blagosti. Ali čuvaj sebe, da i ti ne budeš iskušan!“ (Galatima 6:1). Apostol Pavle je tako pokazao da ’oni koji su duhovni‘ treba da pokušaju da isprave hrišćanina koji ’upadne u kakav greh pre nego što je toga svestan‘. Izgleda da ponekad oni koji su najmanje kvalifikovani da to urade najviše naginju da savetuju. Zato, ne budi toliko brz da savetuješ druge (Poslovice 10:19; Jakov 1:19; 3:1). Prvenstveno su skupštinske starešine oni koji su duhovno sposobni da to rade. Naravno, svaki zreli hrišćanin treba da upozori brata ukoliko vidi da on srlja u opasnost.

Ukoliko opominješ ili savetuješ, budi siguran da se ono što kažeš temelji na božanskoj mudrosti, a ne na ljudskim teorijama i filozofijama (Kološanima 2:8). Budi poput pažljivog kuvara koji pazi da svaki sastojak koji koristi bude zdrav i da nema ničega što bi moglo biti otrovno. Budi siguran da je tvoj savet dobro utemeljen na Božjoj Reči a ne jednostavno na ličnom mišljenju (2. Timoteju 3:16, 17). Ako to činiš, možeš biti uveren da tvoj savet nikome neće štetiti.

Cilj saveta jeste da ’ispravi‘ onoga ko greši, a ne da prisili na neradu promenu. Grčka reč prevedena ’ispraviti‘ povezana je s jednim izrazom koji se odnosi na nameštanje iščašene kosti u cilju sprečavanja daljnje štete. Prema leksikografu V. E. Vajnu, ona takođe ukazuje na „potrebu za strpljivošću i ustrajnošću u tom procesu“. Zamisli nežnost i veštinu koje su potrebne da bi se izbeglo nanošenje bespotrebnog fizičkog bola. Slično tome, potrebno je da savetnik bude veoma brižan kako ne bi povredio osobu koju savetuje. To je dovoljno teško kada neko zatraži savet. A kada neko ne zatraži savet, potrebni su još veća veština i takt.

Sigurno nekoga nećeš ’ispraviti‘ ako ga otuđiš od sebe. Da bi izbegao ovo, imaj na umu potrebu da pokažeš „milost, dobrotu, poniznost, blagost i... strpljivost“ (Kološanima 3:12). Ako je doktor nestrpljiv i nepotrebno grub, pacijent će možda ignorisati njegov savet i možda više nikada neće doći radi potrebnog lečenja.

To ne znači da savet ne treba da bude čvrst. Isus Hrist je bio čvrst kada je savetovao sedam skupština sa azijskog područja (Otkrivenje 1:4; 3:1-22). Dao im je neke vrlo direktne savete koje je trebalo da čuju i primene. Ali Isusova čvrstina je uvek bila uravnotežena sa osobinama saosećanja i ljubaznosti, što je odražavalo duh ljubavi njegovog nebeskog Oca (Psalam 23:1-6; Jovan 10:7-15).

Savetuj s blagošću

„Reč vaša da bude svagda blaga, solju začinjena, i da znate da odgovorite svakome kako treba“ (Kološanima 4:6). So može poboljšati ukus hrane, učiniti je privlačnom. Da bi tvoj savet bio ukusan, on se mora izneti ’s blagošću, solju začinjen‘. Međutim, čak i s najboljim sastojcima, hrana može biti loše pripremljena ili bačena na tanjir kao neka neprivlačna gomila. To nikome ne povećava apetit. U stvari, može biti teško da se proguta čak i jedan neukusan zalogaj.

Kada se daje savet, važno je izabrati ispravne reči. Mudar čovek Solomon je rekao: „Zlatne jabuke u srebrnijem sudima jesu zgodne riječi [„reč izgovorena u pravo vreme“, NW]“ (Priče Solomunove 25:11, DK). On je verovatno imao na umu lepo izgraviranu srebrnu posudu sa izvrsno izrezbarenim zlatnim jabukama na njoj. Kako bi to bilo prijatno za oko, i koliko bi cenio kada bi to dobio kao poklon! Isto tako i dobro izabrane, ljubazne reči mogu biti privlačne osobi kojoj nastojiš da pomogneš (Propovednik 12:11, 12).

Nasuprot tome, „reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1). Loše izabrane reči lako mogu dovesti do bola i srdnje umesto do zahvalnosti. U stvari, ne samo loše izabrane reči već i pogrešan ton glasa može navesti osobu da odbaci u suštini dobar savet. Davanje saveta na netaktičan, bezosećajan način može biti štetno kao kad se neko napadne oružjem. „Neko koji lakomisleno govori kao mač probada“, kažu Poslovice 12:18. Zašto lakomisleno govoriti i otežavati nekom da posluša savet? (Poslovice 12:15).

Kao što je Solomon rekao, reč saveta treba biti „izgovorena u pravo vreme“. Izabiranje vremena je jako važno ukoliko želimo da savet bude delotvoran! Očigledno je da osoba možda neće ceniti hranu ako je izgubila apetit. Možda se skoro najela ili je, moguće, bolesna. Hraniti silom nekoga kome se ne jede nit’ je mudro, nit’ je prihvatljivo.

Savetuj s poniznošću

„Usavršujte radost moju... Ništa ne činite za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost neka čini da smatrate druge većim od sebe. I svaki od vas umesto da gleda samo svoju korist [’vlastiti interes‘, NW], neka uzme u obzir i tuđu korist“ (Filipljanima 2:2-4). Ako si dobar savetnik, bićeš motivisan ’vlastitim interesovanjem‘ za dobrobit drugih. Takođe ćeš pokazivati ’poniznost‘ u ophođenju prema duhovnoj braći i sestrama, smatrajući druge većima od sebe. Šta to znači?

Poniznost ti neće dati da usvojiš superioran stav ili ton. Niko od nas nema osnove da se oseća većim u odnosu na suvernike. S vremena na vreme, svako od nas pogreši. Pošto ne možeš čitati srce, naročito je važno da ne sudiš poticaje osobe koju savetuješ. Možda ona nema nikakav loš poticaj i nije svesna nikakvog neispravnog stava niti postupka. Čak i ako je donekle svesna da nije baš po Božjim zahtevima, nema sumnje da će joj biti puno lakše da prihvati savet ukoliko joj je dat ponizno i sa iskrenim zanimanjem za njeno duhovno dobro.

Zamisli kako bi se ti osećao da si pozvan na neki obrok ali se domaćin prema tebi ophodi na hladan, prezriv način! Sigurno ne bi uživao u tom obroku. Zaista, „bolje u ljubavi i zelje za hranu, nego vo ugojen u ljutnji“ (Poslovice 15:17). Slično tome, može biti teško prihvatiti čak i najbolji savet ukoliko savetnik pokazuje nesklonost prema onome koga savetuje ili ga omalovažava i zbunjuje. Međutim, ljubav, međusobno poštovanje i poverenje omogućiće da se savet lakše da i prihvati (Kološanima 3:14).

Savet koji je bio prihvaćen

Prorok Natan je pokazao poniznost kada je savetovao kralja Davida. Ljubav i poštovanje prema Davidu bili su očigledni u onome što je Natan rekao i uradio. Natan je započeo s jednom ilustracijom kojom je uzeo u obzir moguću poteškoću koju bi David mogao imati prilikom slušanja saveta (2. Samuilova 12:1-4). Prorok je apelovao na Davidovu ljubav prema pravdi i pravednosti, iako toga očigledno nije bilo u njegovim postupcima u vezi s Vitsavejom (2. Samuilova 11:2-27). Kada je bila naglašena poenta ilustracije, Davidova iskrena reakcija bila je: „Sagreših Gospodu!“ (2. Samuilova 12:7-13). Za razliku od Kajina, koji nije poslušao Jehovu, David je ponizno prihvatio ispravljanje.

Nema sumnje da je Jehova vodio Natana, uzimajući u obzir Davidovu nesavršenost i verovatnoću da bi mogao nepovoljno reagovati. Natan je postupio s velikim taktom i očigledno je smatrao Davida većim zbog njegovog položaja kao Jehovinog naimenovanog kralja. Ako si na nekom položaju autoriteta, ti bi mogao dati ispravan savet, ali bi ga bilo teško prihvatiti ukoliko si propustio da pokažeš poniznost.

Natan je ispravio Davida u duhu blagosti. Prorokove reči su bile blage i pažljivo pripremljene kako bi David mogao reagovati na način koji bi za njega bio najbolji. Natan nije bio motivisan vlastitim interesom, niti je nastojao da zauzme stav moralne ili duhovne superiornosti nad Davidom. Kakav izvrstan primer pravih reči izgovorenih na podesan način! Ukoliko i ti pokazuješ sličan duh, daleko je verovatnije da će drugi prihvatiti tvoj savet.

[Slika na 22. strani]

Poput kvalitetne hrane, tvoj savet treba da bude zdrav

[Slika na 23. strani]

Da li činiš da tvoj savet bude privlačan kao zlatne jabuke u srebrnim posudama?

[Slika na 24. strani]

Prorok Natan je ponizno apelovao na Davidovu ljubav prema pravdi i pravednosti