Mudro postupati s obzirom na svet
„Mudro postupajte s onima koji su napolju“ (KOLOŠANIMA 4:5).
1. S čime su se rani hrišćani suočavali, i koji je savet apostol Pavle dao skupštini u Kolosima?
RANI hrišćani koji su živeli u gradovima Rimskog carstva neprestano su se suočavali s idolopoklonstvom, nemoralnim traženjem zadovoljstva i paganskim obredima i običajima. Oni koji su živeli u Kolosima, gradu u zapadno-centralnoj Maloj Aziji, bez sumnje su bili suočeni s obožavanjem boginje-majke i spiritizmom domaćih Frigijaca, paganskom filozofijom grčkih naseljenika i judaizmom jevrejske kolonije. Apostol Pavle je savetovao hrišćansku skupštinu da ’mudro postupaju‘ prema takvima koji su „napolju“ (Kološanima 4:5).
2. Zašto Jehovini svedoci danas treba da mudro postupaju prema onima koji su napolju?
2 Danas Jehovini svedoci nailaze na slične neispravne postupke, i na još više toga. Prema tome, i oni treba da iskazuju mudrost u svom odnosu s onima koji su izvan prave hrišćanske skupštine. Mnogi iz religioznih i političkih krugova kao i mediji protive im se. Neki od tih protivnika, bilo direktnim napadom ili, mnogo češće, štetnim aluzijama, pokušavaju da okaljaju ugled Jehovinih svedoka i da izazovu predrasude protiv njih. Baš kao što se na rane hrišćane nepravedno gledalo kao na fanatičnu i čak opasnu „sektu“, Jehovini svedoci danas često su žrtva predrasuda i pogrešnog shvatanja (Dela apostola 24:14; 1. Petrova 4:4).
Savladati predrasude
3, 4. (a) Zašto svet nikada neće voleti prave hrišćane, ali šta treba da nastojimo da radimo? (b) Šta je jedna autorka napisala o Jehovinim svedocima zatvorenim u jednom nacističkom koncentracionom logoru?
3 Pravi hrišćani ne očekuju da ih voli svet koji je, prema apostolu Jovanu, „pod vlašću lukavoga“ (1. Jovanova 5:19). Međutim, Biblija ohrabruje hrišćane da nastoje da pridobiju pojedince za Jehovu i njegovo čisto obožavanje. To činimo direktnim svedočenjem i takođe svojim dobrim ponašanjem. Apostol Petar je pisao: „Vladajte se dobro među pagancima, da bi i u onome zbog čega vas opadaju kao zločince, primetili vaša dobra dela i hvalili Boga u dan pohođenja“ (1. Petrova 2:12).
4 U svojoj knjizi Forgive—But Do Not Forget (Oprosti — ali ne zaboravi), autorka Silvija Salvesen (Sylvia Salvesen) rekla je o ženama Svedokinjama koje su zajedno s njom bile zatvorene u nacističkom koncentracionom logoru: „Njih dve, Kati i Margaret, i mnoge druge, mnogo su mi pomogle, ne samo svojom verom već i u praktičnim stvarima. Prve su nam nabavile čiste krpe koje smo imali za naše rane... Jednom rečju, našli smo se među ljudima koji su nam želeli dobro, i koji su svojim postupcima pokazali svoja prijateljska osećanja.“ Kakvo divno svedočanstvo od ’onih koji su napolju‘!
5, 6. (a) Koje delo Hrist obavlja u sadašnje vreme, i šta ne smemo da zaboravimo? (b) Kakav treba da bude naš stav prema ljudima sveta, i zašto?
5 Možemo učiniti mnogo toga da razbijemo predrasude mudrim načinom na koji se ponašamo prema onima koji su napolju. Istina, živimo u vremenu kad naš vladajući Kralj, Hrist Isus, razdvaja ljude iz nacija, „kao što pastir razlučuje ovce od jaraca“ (Matej 25:32). Ali, nikad nemoj da zaboraviš da je Hrist Sudija; on je taj koji odlučuje ko su „ovce“ a ko ’jarci‘ (Jovan 5:22).
6 To treba da utiče na naš stav prema onima koji nisu deo Jehovine organizacije. Možda o njima razmišljamo kao o svetskim ljudima, ali oni su deo sveta čovečanstva koga ’Bog toliko ljubi... da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni‘ (Jovan 3:16). Daleko je bolje na ljude gledati kao na potencijalne ovce nego drsko zaključiti da su oni jarci. Neki koji su se nekad žestoko protivili istini danas su predani Svedoci. A mnogi od njih su najpre bili pridobijeni dobrohotnim delima, pre nego što su reagovali na bilo koje direktno svedočenje. Na primer, vidi fotografiju na 18. strani.
Revni, a ne agresivni
7. Kakvu je kritiku izrazio papa, ali koje pitanje možemo postaviti?
7 Papa Jovan Pavle II kritikovao je sekte uopšte, a posebno Jehovine svedoke, kad je izjavio: „Skoro agresivna revnost s kojom neki traže nove pristalice, idući od kuće do kuće, ili zaustavljajući prolaznike na uglovima ulica, sektaška je imitacija apostolske i misionarske gorljivosti.“ Može se postaviti pitanje: Ako je naša revnost „imitacija apostolske i misionarske gorljivosti“, gde se može pronaći prava evanđelizacijska revnost? Sigurno ne među katolicima ni, što se toga tiče, među protestantima ili članovima pravoslavnih crkvi.
8. Kako treba da obavljamo svoje svedočenje od kuće do kuće, nadajući se kakvom rezultatu?
8 Međutim, da bismo pobili bilo koju optužbu o agresivnosti u našem svedočenju, uvek treba da budemo blagi, puni poštovanja i učtivi kad se obraćamo ljudima. Učenik Jakov je pisao: „Ko je među vama mudar i pametan neka pokaže dela svoja dobrim življenjem u krotosti i mudrosti“ (Jakov 3:13). Apostol Pavle nas podstiče ’da se ne svađamo‘ (Titu 3:2, DK). Na primer, umesto da direktno osuđujemo verovanja osobe kojoj svedočimo, zašto ne pokažemo iskren interes za njegova ili njena mišljenja? Zatim reci osobi dobru vest kako je sadržana u Bibliji. Preduzimajući pozitivan pristup i odajući dužno poštovanje ljudima s drugim verovanjima, pomoći ćemo im da budu raspoloženiji da saslušaju i možda će razabrati vrednost biblijske poruke. Rezultat će možda biti da će neki početi da ’hvale Boga‘ (1. Petrova 2:12).
9. Kako možemo primeniti savet koji je Pavle dao (a) u Kološanima 4:5? (b) u Kološanima 4:6?
9 Apostol Pavle je savetovao: „Mudro postupajte s onima koji su napolju, pazeći na vreme“ (Kološanima 4:5). Objašnjavajući ovaj drugi izraz, Dž. B. Lajtfut (J. B. Lightfoot) je pisao: „Nemoj propuštati nijednu priliku da kažeš i učiniš ono što može unaprediti Božju stvar.“ (Naglašeno od nas.) Da, moramo biti spremni s rečima i delima u prikladno vreme. Takva mudrost takođe uključuje izabiranje odgovarajućeg vremena dana za vršenje poseta. Ako je naša poruka odbijena, da li je to zato što je ljudi ne cene, ili je to zato što smo izvršili posetu u vreme koje je verovatno bilo neprikladno? Pavle je takođe pisao: „Reč vaša da bude svagda blaga, solju začinjena, i da znate da odgovorite svakome kako treba“ (Kološanima 4:6). To zahteva promišljenost i pravu ljubav prema bližnjem. Uvek prezentirajmo poruku Kraljevstva s učtivošću.
Puni poštovanja i „gotovi za svako dobro delo“
10. (a) Koji je savet apostol Pavle dao hrišćanima koji su živeli na Kritu? (b) Kako su Jehovini svedoci primerni u sleđenju Pavlovog saveta?
10 Mi ne možemo kompromitovati biblijska načela. S druge strane, ne treba da nepotrebno raspravljamo o pitanjima koja ne uključuju hrišćansku besprekornost. Apostol Pavle je pisao: „Opominji ih [hrišćane na Kritu] da budu pokorni poglavarima i vlastima, da budu poslušni i gotovi za svako dobro delo. Nikoga da ne opadaju, da budu miroljubivi i uzdržljivi, i dobri prema svim ljudima“ (Titu 3:1, 2). Izučavatelj Biblije E. F. Skot (E. F. Scott) pisao je o tom odlomku: „Nije trebalo da hrišćani samo slušaju vlasti, već moraju da budu spremni za svako dobro delo. To... znači da, kad to zahteva okolnost, hrišćani treba da budu među prvima u pokazivanju brige za javno dobro. Uvek će biti izbijanja požara, pošasti, nesreće različitih vrsta, kad će svi dobri građani želeti da pomognu svojim bližnjima.“ Širom sveta dolazi do mnogih slučajeva izbijanja katastrofe a Jehovini svedoci su među prvima koji pružaju humanitarnu pomoć. Oni pomažu ne samo svojoj braći već i onima koji su napolju.
11, 12. (a) Kako hrišćani treba da se ponašaju prema vlastima? (b) Šta podložnost vlastima uključuje kad je u pitanju izgradnja Dvorana Kraljevstva?
11 Taj isti odlomak iz Pavlovog pisma Titu takođe podvlači važnost usvajanja stava punog poštovanja prema vlastima. Mladi hrišćani koji zbog svog stava po pitanju neutralnosti izlaze pred sudije posebno treba da budu pažljivi da mudro postupaju prema onima koji su napolju. Oni mogu mnogo učiniti da poboljšaju ili naruše ugled Jehovinog naroda svojom pojavom, svojim držanjem i načinom na koji govore takvim vlastima. Oni treba da ’podaju kome čast, čast‘, i treba da se brane s dubokim poštovanjem (Rimljanima 13:1-7; 1. Petrova 2:17; 3:15).
12 „Vlasti“ uključuju lokalne vladine službenike. Danas kada se gradi sve više Dvorana Kraljevstva, poslovni kontakti s lokalnim vlastima su neizbežni. Starešine često nailaze na predrasudu. Ali, pokazuje se da tamo gde predstavnici skupštine uspostave dobar odnos s vlastima i sarađuju s gradskom komisijom za planiranje, ta predrasuda može da se razbije. Često je pruženo divno svedočanstvo ljudima koji su ranije malo znali ili nisu ništa znali o Jehovinim svedocima i njihovoj poruci.
’Ako je moguće, imajte mir sa svim ljudima‘
13, 14. Koji je savet Pavle dao hrišćanima u Rimu, i kako ga mi možemo primeniti u svojim odnosima prema onima koji su napolju?
13 Pavle je dao sledeći savet hrišćanima koji su živeli u paganskom Rimu: „Nikome ne vraćajte zla za zlo, i tražite što je dobro pred svim ljudima. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima. Ne osvećujte se za sebe, ljubljeni, nego puštajte gnevu Božjemu da deluje, jer je napisano: ’Moja je osveta, moja je odmazda, govori Gospod.‘ Ako je dakle gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje usijano skupljaš na glavu njegovu. Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladaj zlo dobrim“ (Rimljanima 12:17-21).
14 U našim odnosima s onima koji su napolju, mi se kao pravi hrišćani neizbežno suočavamo s protivnicima. U gornjem odlomku, Pavle pokazuje da je put mudrosti da se blagim postupcima nastoji savladati protivljenje. Poput užarenog uglja, ta dobrohotna dela mogu razmekšati neprijatelja i pridobiti protivnika za blaži stav prema Jehovinom narodu, možda čak izazivajući interes za dobru vest. Kad se to dogodi, zlo je pobeđeno dobrim.
15. Kada hrišćani treba da budu posebno pažljivi da mudro postupaju prema onima koji su napolju?
15 Mudro postupati prema onima koji su napolju posebno je važno u domovima gde jedan od bračnih partnera još nije prihvatio istinu. Pridržavanje biblijskih načela stvara bolje muževe, bolje žene, bolje očeve, bolje majke, i decu koja su poslušnija i bolje uče u školi. Nevernik treba da bude u stanju da vidi koristan efekat koji biblijska načela imaju na vernika. Tako neki mogu biti ’dobiveni bez reči ponašanjem‘ predanih članova porodice (1. Petrova 3:1, 2).
’Činiti dobro svakome‘
16, 17. (a) S kakvim je žrtvama Bog zadovoljan? (b) Kako treba da ’činimo dobro‘ našoj braći i takođe onima koji su napolju?
16 Najveće dobro koje možemo učiniti za našeg bližnjeg je da mu donesemo poruku života i da ga poučimo o pomirenju s Jehovom kroz Isusa Hrista (Rimljanima 5:8-11). Zato nam apostol Pavle kaže: „Preko njega [Hrista] dakle prinosimo svagda Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju ime njegovo“ (Jevrejima 13:15). Pavle dodaje: „A ne zaboravljajte dobro činiti i davati milostinju, jer to su žrtve koje su Bogu mile“ (Jevrejima 13:16). Pored našeg javnog svedočenja, ne smemo zaboraviti da ’činimo dobro‘. To sačinjava integralni deo žrtava s kojima je Bog zadovoljan.
17 Naravno, mi činimo dobro svojoj duhovnoj braći, koja su možda u potrebi emocionalno, duhovno, fizički, ili materijalno. Pavle je ukazivao na to kad je pisao: ’Za to dakle dok priliku imamo, da činimo dobro svakome, a osobito braći po veri‘ (Galatima 6:10; Jakov 2:15, 16). Međutim, ne smemo zaboraviti reči: ’Činimo dobro svakome.‘ Dobrohotno delo prema rođaku, komšiji, ili radnom kolegi može mnogo doprineti da se razbiju predrasude prema nama i može otvoriti srce osobe za istinu.
18. (a) Koje opasnosti treba da izbegavamo? (b) Kako svoju hrišćansku dobrotu možemo da koristimo kao podršku našem delu javnog svedočenja?
18 Da bismo to činili, ne treba da sklapamo tesna prijateljstva s onima koji su napolju. Takva druženja su potencijalno opasna (1. Korinćanima 15:33). I nema svrhe da budemo prijatelji sa svetom (Jakov 4:4). Ali, naša hrišćanska dobrota može podupreti naše propovedanje. U nekim zemljama postaje sve teže razgovarati s ljudima kod njihovih domova. Neke stambene zgrade zaštićene su spravama koje nas sprečavaju da kontaktiramo sa stanarima. U razvijenim zemljama telefon pruža jedan način za propovedanje. U većini zemalja može se obavljati svedočenje na ulici. Ipak, u svim zemljama, biti prijatan, učtiv, blag i od pomoći otvara mogućnosti da se razbiju predrasude i da se pruži divno svedočanstvo.
Ućutkati protivnike
19. (a) Pošto ne želimo da ugađamo ljudima, šta možemo očekivati? (b) Kako treba da nastojimo da sledimo Danijelov primer i da primenimo Petrov savet?
19 Jehovini svedoci ne ugađaju ljudima niti ih se boje (Poslovice 29:25; Efescima 6:6). Oni u potpunosti uviđaju da uprkos svim svojim naporima da budu primerni poreski obveznici i dobri građani, protivnici će širiti zlobne laži i prezirno govoriti o njima (1. Petrova 3:16). Znajući to, oni nastoje da oponašaju Danijela, o kome su njegovi neprijatelji rekli: „Nećemo naći nikakve prilike na tog Danijela, ako je ne nađemo u zakonu Boga njegova“ (Danijel 6:5). Mi nikad nećemo kompromitovati biblijska načela da ugodimo ljudima. S druge strane, mi ne težimo za mučeništvom. Nastojimo da živimo miroljubivo i da sledimo apostolski savet: „Jer je tako Božja volja da dobrim delima ućutkate neznalice i bezumnike“ (1. Petrova 2:15).
20. (a) U šta smo uvereni, i koje nam je ohrabrenje pružio Isus? (b) Kako možemo i dalje mudro postupati prema onima koji su napolju?
20 Mi smo uvereni da je naš položaj odvojenosti od sveta u potpunom skladu s Biblijom. On je poduprt istorijom hrišćana iz prvog veka. Ohrabreni smo Isusovim rečima: „U svetu ćete imati muke, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet“ (Jovan 16:33). Mi se ne bojimo. „I ko će vama nauditi ako ste revni za dobro? — Ali kad biste i pretrpeli zbog pravde, blaženi ste! ’Ne plašite ih se, ne pomutite se, nego u srcima svojim Hrista, Gospoda, slavite‘, svagda gotovi da krepošću i blagošću odgovorite svakome koji vas zapita otkud vam vaše nadanje“ (1. Petrova 3:13-15). Dok tako radimo, mi ćemo i dalje mudro postupati prema onima koji su napolju.
U svrhu ponavljanja
◻ Zašto Jehovini svedoci treba da mudro postupaju prema onima koji su napolju?
◻ Zašto se pravi hrišćani nikada ne mogu nadati da će ih svet voleti, ali šta treba da nastoje da rade?
◻ Kakav treba da bude naš stav prema ljudima sveta, i zašto?
◻ Zašto treba da ’činimo dobro‘ ne samo našoj braći već i onima koji su napolju?
◻ Kako nam naše mudro postupanje prema onima koji su napolju može pomoći u našem delu javnog svedočenja?
[Slika na 18. strani]
Levo: Pravi hrišćani u Francuskoj pomažu svojim susedima nakon poplave
[Slika na 20. strani]
Hrišćanska dobrohotna dela mogu mnogo učiniti da se razbiju predrasude
[Slika na 23. strani]
Hrišćani treba da ’budu gotovi za svako dobro delo‘