’Zovi starešine‘

„Boluje li ko među vama, neka zove starešine crkvene“ (JAKOV 5:14).

 1, 2. (a) U kakvoj se opasnoj situaciji Božje sluge danas nalaze, i kako se mogu osećati? (b) Koja pitanja sada zahtevaju odgovor?

NALAZIMO se u „teškim vremenima [„s kojima se teško izlazi na kraj“, NW]“. Ljudi postupaju sebično, materijalistički, ponosno, često prouzrokujući nemir u ovim ‘poslednjim danima’ (2. Timoteju 3:1-5). Kao hrišćanima koji žive u sadašnjem zlom sistemu stvari, nama prete tri velike opasnosti: Satana Đavo, svet bezbožnog čovečanstva, i naše sopstvene nasleđene grešne sklonosti (Rimljanima 5:12; 1. Petrova 5:8; 1. Jovanova 5:19).

² Pod pretnjom tih opasnosti, ponekad se možemo osećati poraženi. Gde, dakle, možemo naći podršku koja nam može pomoći da verno istrajemo? Kome se možemo obratiti za vođstvo kada se suočimo s odlukama u vezi s našim hrišćanskim aktivnostima i našim obožavanjem?

Pomoć pri ruci

 3. Od koga možemo dobiti utešno zasiguranje, i kako?

³ Saznanje da je Jehova Izvor naše snage daje nam utešno zasiguranje (2. Korinćanima 1:3, 4; Filipljanima 4:13). Psalmista David, koji je iskusio božansku pomoć, objavio je: „Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u njega, on će učiniti.“ „Stavi na Gospoda breme svoje, i on će te potkrijepiti. Neće dati dovijeka pravedniku da posrne“ (Psalam 37:5; 55:22, DK). Kako samo zahvalni možemo biti za takvu podršku!

 4. Kako i Petar i Pavle nude utehu?

⁴ Takođe možemo crpsti utehu iz saznanja da nismo sami u suočavanju sa iskušenjima i opasnostima. Apostol Petar je podsticao suhrišćane: „Branite se od [Satane Đavola] čvrstom verom, znajući da jednake patnje pogađaju i vašu braću u svetu“ (1. Petrova 5:9). Svakako, svi hrišćani žele da ostanu čvrsti u veri. Istina, možda često osećamo da „u svemu imamo nevolje“ (DK), kao apostol Pavle. Međutim, on nije ’malaksao‘. Poput njega, i mi smo možda zbunjeni „ali ne očajavamo“. Čak i ako nas progone, mi „nismo napušteni“. Ako nas „obaljuju“, mi „ne propadamo“. Zbog toga mi „ne malaksavamo“. Mi nastojimo da „gledamo ne na stvari koje se vide, nego na one koje se ne vide“ (2. Korinćanima 4:8, 9, 16, 18). Kako to možemo činiti?

 5. Kakvu nam trostruku pomoć Jehova pruža?

⁵ Jehova, ’Slušač molitve‘, pruža trostruku pomoć (Psalam 65:2, NW; 1. Jovanova 5:14). Kao prvo, on nam nudi vođstvo kroz svoju nadahnutu Reč, Bibliju (Psalam 119:105; 2. Timoteju 3:16). Kao drugo, njegov sveti duh nam uliva snagu da vršimo njegovu volju. (Uporedi Dela apostola 4:29-31.) I kao treće, tu je Jehovina zemaljska organizacija spremna da nam pomogne. Šta mi moramo raditi da bismo primili pomoć?

„Darovi u ljudima“

 6. Kakvu je pomoć Jehova pružio u Taberi, i kako?

⁶ Jedan slučaj u danima proroka Mojsija pomaže nam da cenimo Jehovinu ljubavlju prožetu brigu u pružanju pomoći za svoje sluge. Desilo se to u Taberi, što znači „gorenje; požar; plamen“. Na toj lokaciji u pustoši Sinaja, Bog je prouzrokovao da se rasplamti vatra protiv Izraelaca koji su se žalili. „Svetina“ koja je narod Izrael pratila prilikom izlaska iz Egipta pridružila im se u izražavanju nezadovoljstva nad božanski obezbeđenom hranom. Primećujući Božji gnev i osećajući se nadvladanim odgovornošću za ljude i njihove potrebe, Mojsije je povikao: „Ne mogu ja sam ceo ovaj narod da nosim, jer je suviše težak za mene. Ako ćeš tako učiniti sa mnom bolje je da me ubiješ. Ubi me, molim te, ako sam našao milost pred očima tvojim, pa da ne gledam zla svoga“ (Brojevi 11:1-15). Kako je Jehova odgovorio? On je naimenovao „sedamdeset ljudi između starešina Izraelovih“ i stavio svoj duh na njih da bi mogli odgovarajuće da podele administrativne poslove s Mojsijem (Brojevi 11:16, 17, 24, 25). Postavljanjem takvih sposobnih muževa, pomoć je postala u većoj meri dostupnija Izraelcima i ’velikom mnoštvu drugih ljudi‘ (Izlazak 12:38).

 7, 8. (a)  Kako je Jehova pružio „darove u obliku ljudi“ u drevnom Izraelu? (b) Kako je apostol Pavle primenio Psalam 68:19 u prvom veku?

⁷ Nakon što su Izraelci proveli mnoge godine u Obećanoj zemlji, Jehova se figurativno popeo na brdo Cion i učinio Jerusalim glavnim gradom predodžbenog kraljevstva s Davidom kao njegovim kraljem. Hvaleći Boga „Svemoćnog“, David je podigao svoj glas da bi pevao: „Uzvisio si se na visinu, roblje si odveo, ljude si kao darove [„darove u obliku ljudi“, NW] uzeo“ (Psalam 68:15, 19 [68:14, 18, DK]). Zaista, ljudi uzeti kao roblje tokom osvajanja Obećane zemlje stavljeni su na raspolaganje da pomažu Levitima u njihovim dužnostima (Ezra 8:20).

⁸ U prvom veku naše ere, hrišćanski apostol Pavle je skrenuo pažnju na proročansko ispunjenje tih psalmistovih reči. Pavle je pisao: „Ali svakome se od nas dade milost po meri dara Hristova. Zato je rečeno: ’Izišavši na visinu odvede sužnje i ljudima dare dade [„dao je darove u ljudima“, NW]‘. A što iziđe šta znači osim da i dođe u najdonje krajeve zemlje? Koji siđe, to je onaj isti koji i iziđe iznad sviju nebesa da sve ispuni“ (Efescima 4:7-10). Ko je taj „onaj isti“? Niko drugi do Jehovin predstavnik, Veći David i Mesijanski Kralj, Isus Hrist. On je onaj koga je Bog uskrsnuo i uzvisio na „superioran položaj“ (Filipljanima 2:5-11, NW).

 9. (a) Ko su bili darovi u ljudima u prvom veku? (b) Ko su darovi u ljudima u današnje vreme?

⁹ Ko su, dakle, ti „darovi u ljudima“ (ili „koji se sastoje od ljudi“)? Pavle objašnjava da je Božji Glavni Predstavnik „dao jedne kao apostole, a jedne kao proroke, jedne kao evanđeliste, a jedne kao pastire i učitelje, na usavršavanje svetih za delo službe, i za uzdizanje tela Hristova“ (Efescima 4:11, 12). Svi Hristovi sledbenici koji su služili kao apostoli, proroci, evanđelizatori, pastiri i učitelji, činili su to pod teokratskim uputstvima (Luka 6:12-16; Dela apostola 8:12; 11:27, 28; 15:22; 1. Petrova 5:1-3). U naše vreme, duhovno sposobni stariji ljudi naimenovani od strane svetog duha, služe kao nadglednici u oko 70 000 skupština Jehovinih svedoka širom sveta. Oni su naši darovi u ljudima (Dela apostola 20:28). Kako delo propovedanja Kraljevstva širom sveta nastavlja da se brzo širi, sve više i više braće ’poseže’ za odgovornostima koje su povezane sa ’službom nadglednika‘ i nosi te odgovornosti (1. Timoteju 3:1, NW). Nakon što budu naimenovani, i oni postaju darovi u ljudima.

10. Kako Isaijin opis ’kneževa‘ odgovara ulozi hrišćanskih starešina danas?

¹⁰ Ove hrišćanske starešine, ili darovi u ljudima, odgovaraju opisu koji je dao prorok Isaija kada je prorekao ulogu ’knezova‘, upravitelja pod vladavinom Kraljevstva. Svaki mora da bude „kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj“ (Isaija 32:1, 2). To pokazuje kakav čvrst oslonac treba da bude nadgledanje puno ljubavi tih naimenovanih ljudi. Kako ti u najpotpunijoj meri možeš izvući koristi iz toga?

Preuzimanje inicijative

11. Kada smo duhovno slabi, kako možemo primiti pomoć?

¹¹ Davljenik instinktivno zove u pomoć. Tu nema kolebanja. Kada je život na kocki, nikog ne treba podsticati da zove u pomoć. Zar nije kralj David uvek iznova tražio pomoć od Jehove? (Psalam 3:5 [3:4, DK]; 4:2 [4:1, DK]; 5:2-4 [5:1-3, DK]; 17:1, 6; 34:7, 17-19 [34:6, 18-20, DK]; 39:13 [39:12, DK]). Kada smo duhovno slabi i možda tonemo u očajanje, i mi se na sličan način okrećemo u molitvi Jehovi i preklinjemo da nas on vodi svojim svetim duhom (Psalam 55:23 [55:22, DK]; Filipljanima 4:6, 7). Mi tražimo utehu iz Pisama (Rimljanima 15:4). Konsultujemo hrišćanske publikacije Društva Kula stražara za praktičan savet. To nas često osposobljava da rešimo svoje probleme. Međutim, ako izgleda da smo poraženi poteškoćama, takođe možemo tražiti savet od naimenovanih skupštinskih starešina. U stvari, možda će biti vremena kada će zaista biti potrebno da ’zovemo starešine‘. Zašto zvati hrišćanske starešine? Kako oni mogu pomoći onima kojima treba duhovna pomoć?

12-14. (a) Koji mudar put treba slediti kad je neko bolestan? (b) Prema Jakovu 5:14, šta se ’bolesnim‘ hrišćanima savetuje da rade? (v) Na koju vrstu bolesti Jakov 5:14 ukazuje, i zašto tako odgovaraš?

¹² Kada obolimo, mi se odmaramo da bismo snagama oporavka našeg tela dali mogućnost da deluju. Ali, ako naša bolest potraje, mi mudro tražimo kvalifikovanu medicinsku pomoć. Zar ne treba to isto da radimo i ako duhovno obolimo?

¹³ Zapazi šta nam učenik Jakov savetuje u tom pogledu. On kaže: „Boluje li ko među vama, neka zove starešine crkvene, i neka se oni mole nad njim i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje“ (Jakov 5:14). Na koju vrstu bolesti Jakov ovde ukazuje? Neki biblijski komentatori zaključuju da je to fizička bolest, rezonujući da je mazanje uljem bilo uobičajen medicinski postupak u to vreme (Luka 10:34). Oni takođe veruju da je Jakov imao na umu čudesno isceljenje kroz dar lečenja. Međutim, na šta kontekst ukazuje?

¹⁴ ’Veselje‘ je stavljeno nasuprot ’mučenju‘. To podrazumeva da je Jakov govorio o duhovnoj bolesti (Jakov 5:13). Trebalo je pozvati „starešine crkvene“, a ne lekare ili čak one koji su imali čudesan dar lečenja. A šta je trebalo da rade? Jakov je rekao: „Neka se oni mole nad njim... molitva vere pomoći će bolesniku“ (Jakov 5:14, 15; uporedi Psalam 119:9-16). Ono što konačno dokazuje da Jakov ukazuje na duhovnu bolest jeste činjenica da on ohrabruje na ispovedanje greha u povezanosti s izlečenjem kome se nada. On piše: „Ispovedajte dakle jedan drugome grehe svoje, i molite se jedan za drugoga, da se iscelite.“ Ako je težak greh uzrok duhovne bolesti, bolesna osoba može očekivati da se oporavi jedino ako se povoljno odazove na opomene koje se temelje na Božjoj Reči, ako se pokaje i odvrati sa svog grešnog puta (Jakov 5:16; Dela apostola 3:19).

15. Kakva vrsta akcije se preporučuje u Jakovu 5:13, 14?

¹⁵ Postoji još nešto što treba zapaziti iz saveta koji daje Jakov. Kad trpi zlo, hrišćanin treba da se „moli“. Ako je u dobrom raspoloženju, „neka hvali Boga“ (DK). Svaka situacija — bilo da neko trpi zlo ili da je u dobrom raspoloženju — zahteva akciju. S jedne strane potrebna je molitva, s druge strane izrazi radosti. Dakle, šta treba da očekujemo kad Jakov pita: „Boluje li ko među vama?“ On opet preporučuje pozitivnu akciju, da, preuzimanje inicijative. „Neka zove starešine crkvene“ (Psalam 50:15; Efescima 5:19; Kološanima 3:16).

Kako „starešine“ pomažu

16, 17, Kako nam starešine pomažu da primenimo biblijska načela?

¹⁶ Ponekad nam je teško da znamo kako da primenimo biblijska načela na naše lične okolnosti. Tu se hrišćanske starešine mogu pokazati kao neprocenjivi izvor pomoći. Na primer, oni mole nad duhovno bolesnim i ’mažu ga uljem u ime Gospodnje‘ time što vešto primenjuju ublažujuća uputstva iz Božje reči. Starešine mogu na taj način mnogo da doprinesu našem duhovnom oporavku (Psalam 141:5). Često je sve što nam treba samo potvrda da razmišljamo na ispravan način. Razgovaranje o tome s jednim iskusnim hrišćanskim starešinom ojačaće našu odlučnost da činimo ono što je ispravno (Priče Solomunove 27:17, DK).

¹⁷ Kada su pozvani u posetu, hrišćanske starešine treba da ’utešavaju malodušne‘. Oni će takođe ’podržati slabe i biti prema svakome ustrpljivi [„dugotrpljivi“, NW]‘ (1. Solunjanima 5:14). Takav prisan odnos, odnos razumevanja između ’starešina‘ i ’slabih‘ povećava verovatnoću da će doći do potpune rehabilitacije duhovnog zdravlja.

Lična odgovornost i molitva

18, 19. Koju ulogu igraju hrišćanske starešine u vezi s Galatima 6:2, 5?

¹⁸ Hrišćanske starešine moraju nositi svoje odgovornosti prema Božjem stadu. Oni moraju pružati podršku. Na primer, Pavle je rekao: „Braćo! ako i upadne čovek u kakav greh, vi koji ste duhovni, ispravljajte ga duhom blagosti. Ali čuvaj sebe, da i ti ne budeš iskušan! Nosite bremena jedan drugoga, i ispunićete time zakon Hristov.“ Apostol je takođe pisao: „Svaki [će] svoje breme [„svoj sopstveni teret“, NW] nositi“ (Galatima 6:1, 2, 5).

¹⁹ Kako mi možemo nositi bremena jedan drugog, a ipak nositi svoj sopstveni teret? Odgovor nalazimo u razlici značenja grčkih reči koje su prevedene „bremena“ i „teret“. Ako hrišćanin upadne u duhovnu poteškoću koja je jako tegobna za njega, starešine i drugi suvernici će mu pomoći, pomažući mu tako da nosi svoja „bremena“. Međutim, od pojedinca se očekuje da nosi svoj sopstveni „teret“ odgovornosti prema Bogu.a Starešine rado nose „bremena“ svoje braće kroz ohrabrenje, savet na temelju Pisama i molitvu. Ipak, starešine ne uklanjaju naš lični „teret“ duhovne odgovornosti (Rimljanima 15:1).

20. Zašto ne treba zanemarivati molitvu?

²⁰ Molitva je bitna i ne treba je zanemarivati. Ali, mnogi duhovno bolesni hrišćani nalaze da im je teško da se mole. Kakav je cilj kada starešine upućuju molitvu vere u korist nekog ko je duhovno bolestan? „Podignuće ga Gospod“, kao iz utučenosti, i ojačaće ga da sledi put istine i pravednosti. Duhovno bolestan hrišćanin može imati pogrešan stav, ali ne mora bezuslovno značiti da je počinio neki težak greh, jer Jakov kaže: „A ako je grehe počinio oprostiće mu se“. Biblijski savet starešina zajedno s gorljivom molitvom ponekad podstakne duhovno bolesnu osobu da ispovedi ozbiljne grehe koje je možda počinila i da pokaže pokajnički duh. To, za uzvrat, doziva oproštenje s Božje strane (Jakov 5:15, 16).

21. (a) Zašto neki hrišćani nerado pozivaju starešine? (b) Šta će biti osmotreno u sledećem članku?

²¹ Suočeni s izazovom brige za mnoštva novih koji dolaze u hrišćansku skupštinu, savesni stariji ljudi moraju mnogo toga da rade u pružanju adekvatnog nadgledanja. Zaista, ovi darovi u ljudima su divna priprema od Jehove kojom nam pomaže da istrajemo u ovim kritičnim vremenima. Ipak, neki hrišćani se ustručavaju da zatraže njihovu pomoć, misleći da su ta braća previše zauzeta ili preopterećena problemima. Sledeći članak će nam pomoći da cenimo to što su ti ljudi srećni da nam pomognu, jer oni dobrovoljno služe kao potpastiri u hrišćanskoj skupštini.

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Kad nam je potrebna pomoć, koju trostruku pomoć pruža Jehova?

◻ Ko su savremeni darovi u ljudima?

◻ Kada treba da zovemo starešine?

◻ Kakvu pomoć možemo očekivati od hrišćanskih starešina?

[Slika na 15. strani]

Da li se raduješ duhovnim koristima od molitve, biblijskog studija i pomoći od hrišćanskih starešina?