Šta Sveto pismo kaže o gnevu?

Sveto pismo kaže da je nekontrolisan gnev štetan, kako za onoga ko se gnevi, tako i za one koji su u njegovom okruženju (Poslovice 29:22). Iako gnev može ponekad biti opravdan, Sveto pismo kaže da oni koji su skloni izlivima gneva neće dobiti spasenje (Galatima 5:19-21). U njemu se navode načela koja vam mogu pomoći da savladate gnev.

• Da li je uvek pogrešno gneviti se?

• Kada je pogrešno gneviti se?

• Kako možete savladati gnev?

• Biblijski stihovi koji govore o gnevu

Ne. Gnev može biti opravdan u nekim situacijama. Na primer, verni Božji sluga Nemija se veoma naljutio kada je saznao da su neki njegovi sunarodnici bili ugnjetavani (Nemija 5:6).

I Bog se ponekad gnevi. Na primer, kada je njegov narod prekršio obećanje da će obožavati samo njega i počeo da služi lažnim bogovima, Jehova se „razgnevio na Izrael“ (Sudije 2:13, 14). Uprkos tome, Bog Jehova nije poznat po izlivima gneva. On se uvek gnevi s pravom i s merom (Izlazak 34:6; Isaija 48:9).

Gnev je neispravan kada je nekontrolisan i neopravdan, što je često slučaj kod nesavršenih ljudi. Na primer:

• Kain se „žestoko razgnevio“ kada je Jehova odbacio njegov prinos. On je dozvolio da ga gnev obuzme do te mere da je ubio svog brata (Postanak 4:3-8).

• Prorok Jona se ozbiljno naljutio kada se Bog smilovao Ninivljanima. Bog ga je prekorio i pitao ga: „Da li se s pravom ljutiš?“ Trebalo je da bude samilostan prema tim ljudima koji su se kajali za svoje grehe (Jona 3:10–4:1, 4, 11).a

Ovi primeri pokazuju da „čovekova ljutnja ne donosi pravednost koju Bog zahteva“ zato što su ljudi nesavršeni (Jakovljeva 1:20).

• Prepoznajte opasnosti nekontrolisanog gneva. Neki misle da su izlivi gneva dokaz nečije nadmoći. U stvari, onaj ko ne može da kontroliše svoj gnev ima slab karakter. „Kao srušen grad, bez zidina, takav je čovek koji ne može da obuzda samog sebe“ (Poslovice 25:28; 29:11). S druge strane, prava snaga i razboritost leže u zauzdavanju gneva (Poslovice 14:29). Sveto pismo kaže: „Ko je spor na gnev bolji je od silnog čoveka“ (Poslovice 16:32).

• Savladajte gnev pre nego što vas navede da učinite nešto zbog čega ćete zažaliti. „Odbaci gnev i odagnaj srdžbu“, navodi se u Psalmu 37:8, i zatim se dodaje: „Ne žesti se, jer to samo ka zlu vodi.“ Kad smo ljuti, imamo izbor – možemo izabrati da se savladamo pre nego što učinimo neko zlo. Baš kao što stoji u Efešanima 4:26: „Ako se gnevite, nemojte grešiti.“

• Ako je moguće, povucite se kad osetite da vas obuzima ljutnja. „Kad počne prepirka, to je kao da se otvori brana na vodama“, piše u Svetom pismu. „Zato se udalji pre nego što počne svađa“ (Poslovice 17:14). Iako je mudro brzo rešiti nesuglasice, važno je da se obe strane prvo smire, a zatim razgovaraju o problemu.

• Sagledajte celokupnu sliku. „Razumevanje čoveka zadržava od gneva“, navodi se u Poslovicama 19:11. Bićemo mudri ako uzmemo sve činjenice u obzir pre nego što izvedemo neki zaključak. Kada pažljivo saslušamo sve uključene strane, manje su šanse da ćemo se neopravdano ljutiti (Jakovljeva 1:19).

• Molite se za unutrašnji mir. Molitva vam može pomoći da steknete „Božji mir koji prevazilazi svaki um“ (Filipljanima 4:7). Putem molitve dobijamo Božji sveti duh, koji nam pomaže da razvijamo osobine kao što su mir, strpljenje i samosavladavanje (Luka 11:13; Galatima 5:22, 23).

• Pažljivo birajte društvo. Obično postajemo slični onima s kojima se družimo (Poslovice 13:20; 1. Korinćanima 15:33). Iz dobrog razloga Sveto pismo upozorava: „Ne druži se s onim ko je sklon gnevu, i ne idi s čovekom koji se lako ljuti.“ Zašto? „Da se ne bi navikao na puteve njegove i postavio zamku duši svojoj“ (Poslovice 22:24, 25).