Mladi pitaju. . .

Zašto ne mogu da imam više svoje slobode?

Drago Udruženje Kule stražare!

Imam 12 godina. Zašto ne mogu da imam više svoje slobode? Roditelji nemaju dovoljno poverenja u mene i ne dopuštaju mi da imam televizor u sobi. Znam da se brinu, ali ovo je bespotrebno!

(Potpis) Kit

LIČNA SLOBODA—tinejdžeri često smatraju da je nemaju dovoljno. Kad 15—godišnja Hiter primi pismo ili joj neko telefonira, majka je uvek nervira svojim ispitivanjem o sadržaju tog pisma ili razgovora. Čak i kad Hiter jednostavno hoće da bude sama u svojoj sobi, majka je radoznala zašto hoće da bude sama.

Dvanaestogodišnja Alison ima drugačiji problem. „Roditelji mi daju dovoljno slobode, ali moja sestra ne. Delimo istu sobu. Ponekad dođem ranije kući i počnem da pišem domaći zadatak, a ona čim uđe počne da priča šta se dogodilo u školi . . . Opet uveče, dok ja još uvek pišem zadatak, moja sestra i brat—jednostavno upadnu u sobu, naprave nered i onda sve ja moram da spremam“ (iz knjige Slušajte nas! koju je uredila Dorijet Kavanog).

Pojam „svoja sloboda“ svakome znači nešto drugo, i individualne potrebe su različite. Neki čeznu da se samo malo opuste. Drugi bi jednostavno hteli malo kontrole nad svojim vremenom i ličnim stvarima. Drugi bi hteli da se zaštite od braće, sestara i prijatelja koji svuda zabadaju nos, kao i od roditelja za koje smatraju da previše ispituju.

Kako je s tobom? Da li imaš potrebu da povremeno dobiješ malo „prostora“, ili svoje slobode u životu? Ako da, to nije ništa neobično. Autori knjige Zdravi adolescent: Priručnik za roditelje: kažu: „Tinejdžeri žele i potrebna im je sloboda“. Zašto je, dakle, lična sloboda za mlade toliko važna. I zašto ju je tako često teško ostvariti?

Potreba za ličnom slobodom

Potreba za ličnom slobodom posebno dolazi do izražaja kod tinejdžera. Ti rasteš i postaješ odrasla osoba i sasvim je prirodno što želiš određenu meru nezavisnosti od roditelja. Prema ispitivanjima Džejn Norman i Majron V. Haris, potreba za ličnom slobodom je način na koji tinejdžeri ’postavljaju emocionalnu razdaljinu između sebe i drugih članova porodice’.

Lična sloboda služi i brojnim osnovnim ljudskim potrebama. Kako kaže sociolog Albert Merabijan, malo vremena koje se posveti sebi može da posluži kao zaštita od pritisaka svakodnevnog života. Merabijan tvrdi da je „premalo lične slobode u osnovi stvar koja je puna stresa. Češće se razbolite, skloni ste nesrećama, razdražljivi—ne možete se slagati s ljudima—i ako takva situacija potraje, postajete depresivni“.

Pa Božji Sin je jednom rekao svojim učenicima: „Dođite vi sami (nasamo) i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i nisu imali kad ni da jedu“. Tom prilikom je lična sloboda bilo baš ono što im je bilo potrebno! Naravno, to su bili odrasli ljudi. Međutim, i mnogi mladi mogu da osećaju istu potrebu. Uzmimo, na primer, mladu Eriku: Kad je uznemirena, uviđa da je najbolje da izbegava ljude. „Smetaju mi“, objašnjava ona. „Prirodno je da neko vreme hoćeš da budeš sam. Moraš da imaš malo lične slobode, inače ćeš postati napet i depresivan“.

Istraživanja pokazuju da je usamljenost u umerenim količinama korisna. Knjiga Biti adolescent kaže: „Ljudi moraju biti sami da bi razvili svoju individualnost“. Dalje, „ako se usamljenost drži u određenim granicama, odsutnost drugih omogućava da se srede misli, da se bolje koncentriše“. Studija koju su autori te knjige sproveli sa 75 tinejdžera pokazala je da se posle malo samoće ’psihološko stanje’ mladih popravilo. „Uz to što su postali čiliji, tinejdžeri su odmah nakon usamljenosti postali veseliji i jači“.

Zanimljivo je da u Bibliji čitamo kako je patrijarh Isak „oko predvečerja odšetao da razmišlja u polju“ (1. Mojsijeva 24:63, NS). Uskoro je trebao da prihvati teške odgovornosti. Takvi trenuci lične slobode su nesumnjivo pomogli Isaku da sredi svoje misli i da se opusti.

Zašto je tako teško ostvariti ličnu slobodu?

Časopis Američko zdravlje: zdravo telo i duh izvestio je o pronalascima dr Lorensa Fišera, profesora psihijatrije na univerzitetu Kalifornija: „Tinejdžeri su emocionalno i fizički zdraviji ako imaju odgovarajuću meru lične slobode“. Zašto je, dakle, tako teško ostvariti tu slobodu dok si mlad?

Možda ćeš se spremno složiti s autorima knjige Zdravi adolescent: Priručnik za roditelje, koji kažu: „Važno je da tinejdžeri imaju svoje lične, privatne misli, da njihova pisma, telefonske pozive i dnevnike drugi ne diraju“. Tvoji roditelji, međutim, možda imaju drugačije mišljenje i smatraju da treba da budu umešani u sve što se odvija u tvom životu.

Ako primete da mnogo vremena provodiš sam ili sama u svojoj sobi iza zatvorenih vrata, roditelji će možda zabrinuto ili sa sumnjom ući i prekinuti vreme koje provodiš nasamo. Ili će možda, poput Kitovih roditelja, spomenutih na početku, hteti tačno da znaju šta gledaš na televiziji ili kakvi filmovi se prikazuju. Ponekad se nekim mladima čini da je takvo roditeljsko uplitanje preterano. „Kad kod mene dođe neki mladić“, žali se 16—godišnja devojka jednom novinskom uvodničaru, „moja majka misli da je to nešto strašno ako zatvorimo vrata dok smo u mojoj sobi. Uvek glasno viče: ’Otvori ta vrata!’ To mi smeta—mi ništa ne radimo“. Međutim, majka je u pravu. Ispravno je da ostavimo otvorena vrata, a to je i dobra zaštita od iskušenja da ne učinimo nešto naopako.

Lična sloboda takođe može da bude ograničena tvojim okolnostima. U mnogim zemljama vlada nedostatak stambenog prostora, pa mnoge porodice žive zajedno u jednoj sobi. Čak i u bogatijim zemljama mnoge porodice ne mogu da imaju po jednu sobu za svako dete. To može da bude uzrok mnogobrojnih bitki za životni prostor. „Sada više nemam ni svoju sobu“, kaže jedna devojčica koja se iznenada našla u porodici s četvoro dece nakon što se njena majka ponovo udala. „Sve moram da delim sa drugima“.

Prava i dužnosti

Ispitivački roditelji, braća i sestre koji svuda zabadaju nos, nasrtljiva polubraća i polusestre, ograničeni životni prostor — to mogu da budu pravi izvori razdražljivosti za tinejdžera koji jednostavno hoće malo lične slobode. Međutim, od ličnih „prava“ mnogo su važnije dužnosti i odgovornosti koje smo dobili od Boga.

Na primer, roditeljima je zapoveđeno da „uče“ svoje potomstvo (Priče Solomunove 22:6). Povremeno to znači da treba da ograniče tvoju slobodu. Oni iz iskustva znaju da previše usamljenosti može biti nezdravo i dovesti do toga da dete postane apatično, depresivno i egoistično. U Pričama Solomunovim 18:1 (NS) stoji: „Ko se odvaja težiće za ličnim sebičnim željama“. Roditelji isto tako znaju da je „ludost privezana dečaku (ili devojčici) za srce“. Mlada osoba koja je ’prepuštena sama sebi’ bez vođstva ili ograničenja može lako sebi naneti telesnu, emocionalnu i duhovnu štetu (Priče Solomunove 22:15, NS; 29:15, NS). Ne treba se, dakle, čuditi što roditelji smatraju svojom dužnošću da imaju nadzor nad tvojom slobodom.

I ti imaš uzvišenu dužnost. „Poštuj svog oca i svoju majku“ (Efescima 6:2, NS). To znači da se ne buniš ili protiviš željama svojih roditelja, nego da sarađuješ sa njima koliko najbolje možeš. Ali, šta ako ti oni nametnu ograničenja koja smatraš nerazumnim? Ako si otvoren(a), iskren(a) i potpuno pouzdan(a), to će verovatno dovesti do smanjivanja ispitivačkog stava s njihove strane. Isto kao i kod problema koji proizlaze iz deljenja stvari sa braćom i sestrama, često se mogu preduzeti mere opreza da bi se popravila situacija. Jedan od narednih članaka će nešto govoriti o tome.

U međuvremenu, učini najbolje što možeš u svojoj situaciji. Ograničena lična sloboda je udes miliona mladih. Pokušaj u tvom slučaju da izađeš na kraj uz smisao za humor, i ne dozvoli da ti bilo šta smeta ili te razdražuje. To bi tešku situaciju učinilo samo još gorom. I nemoj nikada da zaboraviš da je ispravan nadzor nad tvojom slobodom od strane roditelja koji te vole i brinu za tebe zaštita i blagoslov. Budi zahvalan za to.

[Slika na 24. strani]

Često je teško ostvariti ličnu slobodu onda kad deliš sobu s bratom ili sestrom