„Obucite potpunu ratnu opremu od Boga“
„Obucite potpunu ratnu opremu od Boga da biste mogli čvrsto stati protiv Đavolovih spletki“ (EFEŠANIMA 6:11).
1, 2. Svojim rečima opiši duhovnu ratnu opremu koju hrišćanin treba da obuče.
RIM je u prvom veku n. e. bio na vrhuncu svoje moći. Snaga rimskih legija omogućila je tom gradu da kontroliše veći deo tada poznatog sveta. Jedan istoričar je tu vojsku opisao kao „najuspešniju vojnu formaciju u istoriji“. Rimska profesionalna vojska bila je sačinjena od veoma disciplinovanih vojnika koji su prolazili kroz rigoroznu obuku, ali njihov uspeh kao efikasne vojne mašinerije zavisio je i od njihove opreme. Apostol Pavle se poslužio ratnom opremom rimskog vojnika da bi prikazao duhovnu opremu koja je potrebna hrišćanima da bi se uspešno borili protiv Đavola.
2 Opis te duhovne ratne opreme nalazimo u Efešanima 6:14-17. Pavle je tu napisao: „Stojte čvrsto, opasavši bedra istinom, i imajući na sebi grudni oklop pravednosti, i na noge obujte opremu dobre vesti mira. Iznad svega, uzmite veliki štit vere, kojim ćete moći da pogasite sve goruće strele zloga. Prihvatite i kacigu spasenja, i mač duha, to jest, Božju reč.“ Doslovna ratna oprema koja je Pavlu poslužila za ovaj opis pružala je rimskom vojniku dosta dobru zaštitu. Imao je i mač, što je bilo njegovo osnovno oružje za bitku.
3. Zašto treba da slušamo uputstva Isusa Hrista i da sledimo njegov primer?
3 Uspeh rimske vojske nije zavisio samo od opreme i obuke već i od poslušnosti zapovedniku. Slično tome, hrišćani moraju biti poslušni Isusu Hristu za koga Biblija kaže da je ’vladar naroda‘ (Isaija 55:4). Sem toga, on je i ’poglavar skupštine‘ (Efešanima 5:23). Isus nam je dao uputstva za naš duhovni rat i pružio savršeni primer što se tiče toga kako nositi duhovnu ratnu opremu (1. Petrova 2:21). Budući da ličnost nalik Hristovoj ima mnogo toga zajedničkog s našom duhovnom ratnom opremom, Pismo nas savetuje da se ’naoružamo‘ Hristovim misaonim stavom (1. Petrova 4:1). Zato ćemo se, dok budemo analizirali svaki deo naše duhovne ratne opreme, poslužiti Isusovim primerom da bismo pokazali koliko je ta oprema važna i delotvorna.
Zaštititi bedra, grudi i noge
4. Koju je ulogu igrao vojnički opasač, i šta to pokazuje?
4 Bedra opasana istinom. U biblijska vremena, vojnici su nosili širok kožni kaiš, ili opasač, čija je širina bila od 5 do 15 centimetara. Neki prevodioci smatraju da bi ovaj stih trebalo da glasi: „Sa istinom kao opasačem čvrsto pritegnutim oko vašeg pojasa.“ Vojnički opasač je štitio bedra i o njega se mogao okačiti mač. Kada je vojnik opasivao bedra on se u stvari pripremao za bitku. Pavle je iskoristio vojnički opasač da bi pokazao do koje mere biblijska istina treba da utiče na naš život. Mi takoreći treba da budemo čvrsto opasani njome kako bismo živeli u skladu s njom i kako bismo je zastupali u svakoj prilici (Psalam 43:3; 1. Petrova 3:15). Stoga treba revno da proučavamo Bibliju i da duboko razmišljamo o onome što stoji u njoj. Isusu je Božji zakon bio „u srcu“ (Psalam 40:9). Zato je protivnicima koji su ga ispitivali mogao da odgovara citirajući stihove koje je znao napamet (Matej 19:3-6; 22:23-32).
5. Objasni kako nam biblijski saveti mogu pomoći kada smo u kušnjama.
5 Kada dopuštamo da nas vodi biblijska istina, to nas može zaštititi od pogrešnog rezonovanja i omogućiti nam da donosimo mudre odluke. Kada smo u kušnjama, biblijske smernice će nam pomoći da budemo odlučni da činimo ono što je ispravno. To će biti kao da vidimo svog Velikog Učitelja Jehovu i kao da čujemo kako se za nama govori: „To je put, idite njim“ (Isaija 30:20, 21).
6. Zašto je našem simboličnom srcu potrebna zaštita, i kako ga pravednost može delotvorno zaštititi?
6 Grudni oklop pravednosti. Grudni oklop koji je nosio vojnik štitio je srce koje predstavlja vitalni organ. Našem simboličnom srcu, to jest našoj unutrašnjosti, potrebna je posebna zaštita zato što je sklono ka onome što je loše (Postanje 8:21). Zato moramo da učimo o Jehovinim pravednim merilima i moramo da ih zavolimo (Psalam 119:97, 105). Ljubav prema pravednosti podstaći će nas da izbegavamo svetski način razmišljanja kojim se ignorišu ili razvodnjavaju Jehovine jasne smernice. Štaviše, kada volimo ono što je ispravno i mrzimo ono što je loše, izbegavaćemo da radimo nešto što bi moglo da nam upropasti život (Psalam 119:99-101; Amos 5:15). U tom pogledu imamo primer Isusa za koga Pismo kaže: „Voleo si pravednost, i mrzeo bezakonje“ (Jevrejima 1:9).a
7. Zašto je rimskom vojniku bila potrebna dobra obuća, i šta je time prikazano?
7 Noge obuvene u opremu dobre vesti mira. Rimskim vojnicima je bila potrebna dobra obuća, to jest čvrste sandale jer su tokom vojnih pohoda često marširali i po 30 kilometara dnevno i istovremeno su nosili oružje i opremu tešku oko 30 kilograma. Sasvim je na mestu to što je Pavle upotrebio obuću da bi prikazao našu spremnost da propovedamo poruku o Kraljevstvu svakome ko želi da sluša. To je važno, jer kako će inače ljudi upoznati Jehovu ako nismo spremni i voljni da propovedamo? (Rimljanima 10:13-15).
8. Kako možemo oponašati primer koji je ostavio Isus kao propovednik dobre vesti?
8 Šta je Isusu bilo najvažnije da radi u životu? Rimskom namesniku Pontiju Pilatu rekao je: ’Došao sam na svet da svedočim za istinu.‘ Isus je propovedao svakome ko je želeo da sluša i toliko je uživao u službi da ju je stavljao ispred svojih fizičkih potreba (Jovan 4:5-34; 18:37). Ako poput Isusa imamo žarku želju da objavljujemo dobru vest sigurno je da ćemo pronaći mnoge prilike za to. Nadalje, ako smo zaokupljeni službom to će nam pomoći da ostanemo duhovno jaki (Dela apostolska 18:5).
Štit, kaciga i mač
9. Kakvu je zaštitu rimskom vojniku pružao veliki štit?
9 Veliki štit vere. Grčka reč koja je prevedena sa „veliki štit“ ukazuje na štit koji je bio dovoljno veliki da zakloni gotovo čitavo telo. On je štitio od ’gorućih strela‘ koje se spominju u Efešanima 6:16. U biblijskim vremenima, vojnici su koristili strele napravljene od šuplje trske za koje su bile pričvršćene male gvozdene posude ispunjene naftom koja se mogla zapaliti. Jedan izučavalac kaže da su ove strele bile „jedno od najopasnijih oružja u drevnim ratovima“. Ako vojnik nije imao veliki štit koji bi ga zaštitio od tih strela, mogao je biti ozbiljno ranjen ili čak ubijen.
10, 11. (a) Koje Satanine „goruće strele“ mogu oslabiti našu veru? (b) Kako nam Isusov primer pokazuje koliko je važno imati veru tokom kušnji?
10 Kojim se ’gorućim strelama‘ Satana služi da bi oslabio našu veru? On može izazvati progonstvo ili protivljenje u porodici, na poslu ili u školi. Težnja za posedovanjem sve više materijalnih stvari kao i primamljivost nemorala uništila je duhovnost nekih hrišćana. Da bismo se zaštitili od tih opasnosti ’iznad svega moramo uzeti veliki štit vere‘. Time što učimo o Jehovi, redovno komuniciramo s njim putem molitve kao i time što uviđamo kako nas on štiti i blagosilja mi gradimo svoju veru (Isus Navin 23:14; Luka 17:5; Rimljanima 10:17).
11 Dok je bio na zemlji, Isus je pokazao koliko je važno imati snažnu veru u kritičnim situacijama. On je imao potpuno poverenje u odluke svog Oca i uživao je u vršenju njegove volje (Matej 26:42, 53, 54; Jovan 6:38). Čak i kada je bio u agoniji u Getsimanskom vrtu, Isus je rekao svom Ocu: „Ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš“ (Matej 26:39). On nikada nije zaboravio koliko je važno da ostane besprekoran i da obraduje svog Oca (Poslovice 27:11). Ako imamo slično pouzdanje u Jehovu, nećemo dozvoliti da neka kritika ili protivljenje oslabi našu veru. Umesto toga, naša vera može biti samo još jača ako se tada oslanjamo na Boga, pokazujemo da ga volimo i držimo njegove zapovesti (Psalam 19:8-12; 1. Jovanova 5:3). Nijedna materijalna stvar niti prolazno telesno zadovoljstvo ne može da se uporedi s blagoslovima koje je Jehova pripremio za one koji ga vole (Poslovice 10:22).
12. Koji važan deo nas štiti simbolična kaciga, i zašto je takva zaštita veoma važna?
12 Kaciga spasenja. Kaciga je štitila glavu i mozak vojnika — sedište njegovog uma. Naša hrišćanska nada je upoređena s kacigom zato što štiti naš um (1. Solunjanima 5:8). Iako smo zahvaljujući tačnom spoznanju iz Božje Reči promenili način razmišljanja, mi smo još uvek slabi, nesavršeni ljudi. Naš um se začas može iskvariti. Ciljevi ka kojima teže ljudi u ovom svetu mogu nam odvući pažnju i čak mogu potisnuti nadu koju daje Bog (Rimljanima 7:18; 12:2). Đavo se trudio da omete Isusa tako što mu je ponudio „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“, ali bez uspeha (Matej 4:8). Isus je bez kolebanja odbio tu ponudu i Pavle je za njega rekao: „Zbog radosti koja je stajala pred njim pretrpeo je mučenički stub, prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božjeg prestola“ (Jevrejima 12:2).
13. Kako možemo i dalje održavati živom nadu koja nam je data?
13 Pouzdanje kakvo je imao Isus ne nastaje preko noći. Ako se naše razmišljanje svodi na ciljeve i snove koji su uobičajeni u svetu umesto da razmišljamo o nadi koja leži pred nama, naša vera u Božja obećanja biće sve slabija. S vremenom bismo čak mogli i potpuno da izgubimo svoju nadu. S druge strane, ako redovno meditiramo o Božjim obećanjima, i dalje ćemo se radovati nadi koja nam je data (Rimljanima 12:12).
14, 15. (a) Šta je naš simbolični mač, i kako se on može upotrebiti? (b) Objasni kako nam mač duha može pomoći da odolimo iskušenjima.
14 Mač duha. Božja reč, to jest poruka zabeležena u Bibliji jeste poput oštrog dvoseklog mača kojim se mogu odstraniti religiozne laži i pomoći osobama iskrenog srca da pronađu duhovnu slobodu (Jovan 8:32; Jevrejima 4:12). Ovim duhovnim mačem možemo se i braniti kada se nađemo u kušnjama ili kada otpadnici pokušavaju da unište našu veru (2. Korinćanima 10:4, 5). Koliko smo samo zahvalni što je ’sve Pismo nadahnuto od Boga i što nas oprema za svako dobro delo‘! (2. Timoteju 3:16, 17).
15 Kada ga je Satana kušao u pustoši, Isus je delotvorno upotrebio taj mač duha da bi se odbranio od lažnog rezonovanja i lukavih iskušenja. Na svaki Satanin pokušaj, on je odgovorio: „Pisano je“ (Matej 4:1-11). I Davidu, jednom Jehovinom svedoku iz Španije, Pismo je pomoglo da savlada iskušenje. Kada je imao 19 godina, jedna zgodna devojka, koja je radila s njim u istoj firmi za čišćenje, predložila mu je da se „malo provedu“. David ju je odbio i zatražio od svog šefa da bude premešten na neko drugo radno mesto kako ne bi ponovo došao u takvu situaciju. David je rekao: „Setio sam se Josifovog primera. On nije hteo da se upusti u nemoral i odmah je otišao. Ja sam učinio to isto“ (Postanje 39:10-12).
16. Objasni zašto nam je potrebna obuka da bismo ’ispravno upravljali rečju istine‘.
16 Isus je koristio mač duha i da bi pomogao drugima da se oslobode Satanine vlasti. „Ono što naučavam nije moje“, rekao je Isus, „nego je od onoga koji me je poslao“ (Jovan 7:16). Da bismo poput Isusa bili vešti u poučavanju, potrebna nam je obuka. Što se tiče rimskih vojnika, jevrejski istoričar Josif je napisao: „Svaki vojnik svakodnevno vežba i to s velikim žarom, kao da je ratno stanje, i to je u stvari razlog zbog čega oni tako lako podnose sav taj napor koji bitke nose sa sobom.“ Mi u našem duhovnom ratu treba da koristimo Bibliju. Štaviše treba da ’damo sve od sebe da se pokažemo kao priznati pred Bogom, kao radnici koji nemaju čega da se stide, koji ispravno upravljaju rečju istine‘ (2. Timoteju 2:15). I koliko nam samo zadovoljstva donosi kada pomoću Pisma odgovaramo na pitanja iskrenih osoba!
Moliti se u svakoj prilici
17, 18. (a) Koju ulogu igra molitva dok se odupiremo Satani? (b) Navedi neki primer koji pokazuje koliko je molitva vredna.
17 Nakon što je govorio o potpunoj duhovnoj ratnoj opremi, Pavle je dodao i jedan važan savet. Ako žele da se odupru Satani, hrišćani treba da se posvete ’svakom obliku molitve i usrdnog moljenja‘. Koliko često treba da se mole? Pavle je napisao: „U duhu molite [se] u svakoj prilici“ (Efešanima 6:18). Molitva nam mnogo može pomoći kada se suočavamo sa iskušenjima, ispitima ili obeshrabrenjem (Matej 26:41). Isus je „prinosio usrdne molitve a i molbe Onome koji ga je mogao spasti od smrti, s jakim povicima i suzama, i bio je uslišen jer je imao strah pred Bogom“ (Jevrejima 5:7).
18 Milagros koja već više od 15 godina brine o svom hronično bolesnom mužu kaže: „Kada sam obeshrabrena molim se Jehovi. Niko mi ne može toliko pomoći kao on. Istina, ima trenutaka kada mi se čini da jednostavno ne mogu više. Ali uvek iznova, nakon što se pomolim Jehovi, osetim novu snagu i odmah se osećam bolje.“
19, 20. Šta nam je potrebno ako želimo da izađemo kao pobednici u borbi protiv Satane?
19 Đavo zna da mu je preostalo malo vremena i zato se sve više trudi da nas savlada (Otkrivenje 12:12, 17). Moramo se odupirati ovom moćnom neprijatelju i moramo se ’boriti u dobroj borbi vere‘ (1. Timoteju 6:12). Za to nam je potrebna snaga iznad uobičajene (2. Korinćanima 4:7). Potrebna nam je i pomoć Božjeg svetog duha i zato treba da se molimo za njega. Isus je rekao: „Ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac, koji je na nebu, dati svetog duha onima koji ga mole!“ (Luka 11:13).
20 Dakle, od presudne je važnosti da obučemo potpunu ratnu opremu koju nam Jehova pruža. Da bi imali tu duhovnu ratnu opremu treba da razvijamo božanske osobine, kao što su vera i pravednost. Treba da volimo istinu, da se opašemo njome, da budemo spremni da u svakoj prilici govorimo o dobroj vesti i da uvek razmišljamo o nadi za budućnost. Moramo naučiti da vešto rukujemo mačem duha. Ako obučemo potpunu ratnu opremu od Boga, možemo izaći kao pobednici u borbi protiv zlih duhovnih sila i zaista možemo proslaviti Jehovino sveto ime (Rimljanima 8:37-39).
[Fusnota]
a U Isaijinom proročanstvu Jehova je za sebe rekao da se obukao ’u pravdu kao u oklop‘. Zbog toga on od skupštinskih nadglednika traži da dele pravdu i da postupaju pravedno (Isaija 59:14, 15, 17).
Kako bi odgovorio?
• Ko nam pruža najbolji primer kada se radi o nošenju duhovne ratne opreme, i zašto treba pažljivo da osmotrimo njegov primer?
• Kako možemo zaštititi svoj um i simbolično srce?
• Kako možemo postati vešti u rukovanju mačem duha?
• Zašto treba da se molimo u svakoj prilici?
[Slike na 17. strani]
Marljivo proučavanje Biblije može nas podstaći da objavljujemo dobru vest u svakoj prilici
[Slike na 18. strani]
Sigurna nada koju imamo pomaže nam da izađemo na kraj s kušnjama
[Slike na 19. strani]
Da li u službi koristiš „mač duha“?