Odoleti Đavolovim mahinacijama
„Stavite na sebe potpunu ratnu opremu Božju, da biste mogli odoleti Đavolovim mahinacijama (prepredenim radnjama, podmuklim napadima)“ (EFESCIMA 6:11, NS).
1. Kako Isusova iskušenja dokazuju postojanje Sotone?
DA LI Sotona stvarno postoji? Neki tvrde da se u Bibliji reč „sotona“ odnosi na samo zlo u čoveku. Oni poriču njegovo postojanje kao stvorenja. Šta, međutim, kaže Sveto pismo? Kao što proizilazi iz Jevanđelja po Mateju i Luki, Isus Hrist je bio tri puta lično iskušavan od Sotone, i svaki put mu se Isus suprotstavio citiranjem biblijskih stavaka. Zašto mu je Isus odgovorio citatima iz Hebrejskih spisa? Zato što mu je Sotona prišao krivim prikazivanjem tih spisa da bi, Božjeg sina, obećano seme, naveo da zgreši (Matej 4:1-11; Luka 4:1-13).
2. Kako znamo da Isus nije uobražavao svoje susrete sa Sotonom?
2 Očigledno je da Isus, kao savršen čovek nije samo zamišljao ove susrete sa Sotonom (Jevrejima 4:15; 7:26). Štaviše, imao je posla sa onim koji je takođe bio sila, ali sila koja je u Edenu stajala iza zmije: sa nekadašnjim svojim bratom, anđelom, koji se pre mnogo vremena pobunio protiv Boga i sada težio da osujeti ispunjenje 1. Mojsijeve 3:15. Sotona je hteo da slomi vernost obećanog semena. Isus koji poznaje smicalice kušača, čvrsto ga je odbio. Kako je Sotona reagovao? „I kad svrši Đavo sve kušanje, otide od njega za neko vrijeme.“ Sigurno je da Isus nije sam od sebe otišao, nego ga je Sotona razočaran napustio, „i gle, anđeli pristupiše i služahu mu (Isusu)“ (Luka 4:13; Matej 4:11).
3. Šta je rekao jedan istoričar o značaju egzistencije Đavola u hrišćanstvu?
3 Jedan istoričar je razumno zastupao stanovište: „Poreći postojanje i centralno značenje Đavola u hrišćanstvu, bilo bi protiv apostolskog učenja i istorijskog razvoja hrišćanske nauke. Suprotno je razumu, govoriti u korist hrišćanstva koje izostavlja Đavola, jer jednostavno nema smisla da se hrišćanstvo drukčije definiše. Ako Đavo ne postoji onda je hrišćanstvo od početka bilo u potpunoj zabludi u centralnoj tački.“a Ovaj zaključak danas predstavlja izazov za svakog stanovnika na Zemlji. Prepoznaješ li postojanje nevidljivog neprijatelja, koji se ustremio da potkopa Božji suverenitet i vernost ljudskih podanika?
Pravi identitet Sotone
4. Kako je savršeno duhovno stvorenje postalo Sotona?
4 Sotona je moćno duhovno stvorenje koje je prvobitno stvoreno od Boga kao anđeo, kao duhovni sin sa pristupom na Jehovin nebeski dvor (Jov 1:6). Sotona je svakako upotrebio svoju slobodnu volju suprotstavljajući se Bogu. Lukavo je zaveo Evu i preko nje takođe Adama na neposlušnost, i tako naneo smrt na oboje (2. Korinćanima 11:3). Tako je on postao Sotona, što znači „protivnik“ — jedan pobunjenik, jedan demon, jedan ubica i lažljivac (Jovan 8:44). Kako je samo odgovarajuća Pavlova oznaka da se i ,sam Sotona pretvara u anđela svetlosti’, mada se kod njega u stvarnosti radi o ,vladaru sveta ove tame’ (2. Korinćanima 6:14; 11:14; Efescima 6:12). Tim što je naveo druge anđele da se pobune, on ih je izveo iz Božjeg svetla u svoju vlastitu tamu. On je postao „vladar demona“. Isus ga je takođe označio kao „vladara ovoga sveta“. Da bi mogao da bude vladar, kod njega očigledno mora da se radi o duhovnoj osobi (Matej 9:34; 12:24-28; Jovan 16:11).
5. Koliko je jasno Sotona identifikovan u Hrišćanskim grčkim spisima?
5 Iako se u Hebrejskim spisima Sotona retko pominje, u Hrišćanskim grčkim spisima se potpuno otkriva — tamo nailazimo 36 puta na ime Sotona i 33 puta na reč Đavo. (Vidi Kombinovanu konkordanciju Novi svet prevoda Svetog pisma.) On je identifikovan i sa drugim imenima i titulama. Dva od tih upotrebljava Jovan u Otkrivenju 12:9: „Zbačen je veliki zmaj, prazmija, zvan Đavo i sotona, koji vara čitavu nastanjenu Zemlju.“ (Vidi takođe Matej 12:24-27; 2. Korinćanima 6:14, 15.)
6. Šta znači reč „đavo“?
6 U Otkrivenju se ovde spominje grčka reč diabolos, koja se prevodi sa „đavo“. Prema grčkom naučniku J. H. Tajeru „klevetnik“ znači „lažni optužitelj“. (Uporedi 1. Timoteju 3:11; 2. Timoteju 3:3, Kingdom Interlajnijer prevod.) V. E. Vajn označava Đavola kao „podmuklog Božjeg i čovečjeg neprijatelja“.b
7. Zašto Sotona može da koncentriše svoje napore na Jehovin narod?
7 Veliki protivnik nije nedelotvoran (1. Petrova 5:8). Verovatno se zato u engleskom govornom području kaže: „Đavo ima posao za besposlene ruke.“ On je namerio da pokvari sve prave hrišćane (2. Timoteju 3:12). I pri tome iz sasvim jednostavnih razloga može da se koncentriše isključivo na Jehovine svedoke — ostali svet je već u njegovoj moći (1. Jovanova 5:19). Današnji svet je svet Sotone. On je njihov vladar i bog, hteli to ljudi da priznaju ili ne (Jovan 12:31; 2. Korinćanima 4:4). Zato se on koristi svim mogućim lukavim ili podmuklim napadima ili zavođenjima da pokvari Jehovine sluge, ili kao pojedince ili u celini. Ispitajmo međutim kako on pri tome postupa (Marko 4:14, 15; Luka 8:12).
Sotonini lukavi i podmukli postupci
8. Sa kojom prednošću može Sotona da nastupi protiv nas?
8 Sotona je mogao dugo da proučava mentalitet čoveka i da tačno ispita prirodu čoveka sa svim njenim urođenim i stečenim slabostima. On zna kako može najbolje da iskoristi naše slabosti i našu sujetu. Pa sad, kako je ako tvoj neprijatelj zna za tvoje slabosti, a ti ih sam ne uviđaš? Onda si loše opremljen, jer nisi svestan slabih tačaka na tvojoj duhovnoj opremi (1. Korinćanima 10:12; Jevrejima 12:12, 13). Kako su samo odgovarajuće reči škotskog pesnika koji je rekao: „O kad bi nam neka sila dala obdarenost da se vidimo onako kako nas vide drugi! To bi nas oslobodilo mnogih grešaka.“
9. Koje žalosne posledice mogu da nastanu ako propustimo da se ispitamo i promenimo?
9 Da li smo spremni da se vidimo onako kako nas drugi vide — naročito kako nas Bog ili Sotona mogu videti? To unapred uključuje pošteno samoispitivanje i procenu kao i spremnost za promenu. Sami se lako prevarimo (Jakov 1:23, 24). Kako samo ublažavamo naš način postupanja ponekad da bi se opravdali! (Uporedi 1. Samuilova 15:13-15, 20, 21, 24.) Kako je samo lako da se kaže: „Niko nije savršen!“ Upravo to zna i Sotona pa iskorištava našu nesavršenost (2. Samuilova 11:2-27). Kako je žalosno ako osoba tek u srednjim godinama sazna da nema prijatelja zbog godinama dugog tiranskog, ravnodušnog i neljubaznog ponašanja prema drugima, da je malo ili da nije ništa preduzela da usreći druge! Možda nas je Sotona na prepreden način vodio kroz život i uz pomoć u nama urođene sebičnosti zaslepio. Nismo shvatili pravu suštinu Isusovih misli: ljubav, saosećanje i dobrotu (1. Jovanova 4:8, 11, 20).
10. Koja bi pitanja mogli da postavimo i zašto?
10 Prema tome moramo sami da se ispitamo da bi mogli da odolimo Sotoni. Imaš li ti neku slabost, koju bi Sotona eventualno mogao da iskoristi, ili koju upravo sada iskorištava? Imaš li jak nagon za isticanjem? Moraš li ti uvek da budeš prvi? Da li je ponos sakrivena pogonska snaga za tvoje postupanje? Da li se tvoja ličnost iskrivljuje ljubomorom, zavišću ili ljubavlju za novcem? Osećaš li se stalno napadnut? Susrećeš li druge hladno i cinično? Ili, da li si preosetljiv kada ti neko priđe sa predlozima ili kritikom? Negoduješ li pri savetu, ili ga čak odbijaš? Ako se sami poznajemo, tada možemo da otklonimo takve probleme, pod uslovom da smo ponizni. U protivnom, mi se izlažemo uticaju Sotone (1. Timoteju 3:6, 7; Jevrejima 12:7, 11; 1. Petrova 5:6-8).
11. Na koji podmukli način bi Sotona mogao da pokuša da potkopa našu duhovnu nastrojenost?
11 Sotona može našu duhovnu nastrojenost takođe da potkopa na lukav i podmukao način. Možda se mi bunimo na izvesan način postupanja skupštine ili organizacije. Mi često ne poznajemo sve činjenice, pa bi se moglo desiti da izvlačimo prebrze zaključke. Ako je naš odnos sa Jehovom oslabio, tada je samo jedan mali korak do negativnih misli i do sumnje u istinu. Neki možda traže izgovor za izvlačenje od obaveza koje istina donosi sa sobom. Na to im Sotona daje nelojalnost i izdaju u srce. Uskoro su žrtve otpada i Sotona se raduje (Luka 22:3-6; Jovan 13:2, 27; 2. Jovanova 9-11).
12. a) Na šta su neki ohrabreni od Sotone? b) Kako Sotona odvodi mnoge u zamku nemorala?
12 Druge Sotona hrabri ne samo na težak greh za koji se oduzima zajednica, nego čak na pokušaj da lažima i obmanom prevare skupštinske starešine. Kao Ananija i Sapfira, oni zamišljaju da mogu da obmanu anđele i Božji sveti duh (Dela apostolska 5:1-10). Mnoge hiljade su u poslednjim godinama dospele u Sotonine zamke nemorala. Đavo zna koliko je jak polni nagon čoveka i svojim svetskim sastavom naglašuje seksualan život, razvrate i izopačuje ulogu polnosti (4. Mojsijeva 25:1-3). Tako mogu neoženjeni hrišćani da budu navedeni na blud ili drugu polnu zloupotrebu (Priče Solomunove 7:6-23). Ako oženjeni hrišćani puste svoje misli i svoje srce da lutaju, može se vrlo lako dogoditi da počnu izdajnički da postupaju i da varaju svog bračnog partnera kom su obećali vernost (1. Korinćanima 6:18; 7:1-5; Jevrejima 13:4).
13. a) Kako može televizija da utiče na naše razmišljanje? b) Kako možemo mi da se odupremo takvim uticajima?
13 Mi živimo u svetu, u kom je na svakodnevnom redu laž, prevara, gnjev i nasilje. Sotona se u izobilnoj meri služi sa medijima da bi dalje posredovao izopačeno mišljenje. Preko televizijskih serija ili takozvanih sentimentalnih serija prikazuju se atraktivne osobe koje su se uplele u mrežu međusobnih obmana. Ako dozvolimo da sadržaj takvih misli utiče na nas, mogli bi početi sa odobravanjem „manjih“ greha, koju su udaljeni samo jedan mali korak od „većih“ greha. Sotonina podmukla zavođenja lako napadaju naše misli. Kako možemo da se suprotstavimo takvim uticajima? Pavle je savetovao ,da nikada ne dopustimo mesto za Đavola’. To takođe znači da kontrolišemo ko ima prilaz u naš stan preko televizije. Zar ne bi trebali da se gnušamo na ulazak nasilničkih, nemoralnih i nepristojnih ljudi, pošto bi to bilo zagađivanje našeg stana? (Efescima 4:23-32).
Kako možemo da se suprotstavimo Sotoni i da ostanemo verni Bogu?
14. Koja je dupla odlučnost potrebna da bi mogli da se suprotstavimo Sotoni, i šta to zahteva?
14 Kako možemo mi kao nesavršeni ljudi da sačuvamo naš integritet ako nas takav jedan moćan nadljudski neprijatelj susretne? Ključ za rešenje tog problema može se naći u Jakovljevim rečima: „Potčinite se, dakle, Bogu, a usprotivite se Đavolu i pobeći će od vas“ (Jakov 4:7, NS). Zapazimo da je Jakov dao dvostruki savet. I dok se mi suprotstavljamo Đavolu i njegovoj volji, mi se moramo potčini Božjoj volji. To znači da ljubimo Božju volju i da mrzimo Sotoninu volju (Rimljanima 12:9). Zato je Jakov rekao: „Približite se Bogu o on će se približiti vama. Očistite ruke, grešnici i pročistite srca, vi neodlučni“ (Jakov 4:8 NS). Da, u našem pružanju otpora Sotoni nema mesta za polovičnost srca i neodlučnost. Mi ne možemo sebi dozvoliti da naš integritet stavimo na kocku, tim što bi hteli da pronađemo koliko smemo da se približimo graničnoj liniji zla. Mi moramo potpuno i sasvim da mrzimo na ono što je zlo (Psalam 97:10).
15. Zašto je „potpuna ratna oprema Božja“ neminovna? Opiši.
15 Odličan savet kako možemo da se suprotstavimo Sotoni nalazimo u Efescima 6. poglavlju. Kako prema rečima apostola Pavla možemo da se odupremo Sotoninim „lukavim napadima“, „prepredenim radnjama“ ili „spletkama“? (Efescima 6:11, Luterova Biblija, Jerusalimska Biblija, Biblija na današnjem nemačkom). Apostol nas je savetovao: „Stavite na sebe potpunu ratnu opremu Božju.“ Izraz „potpunu ratnu opremu“ ne dozvoljava nemaran stav u našem hrišćanskom mišljenju i postupanju, isto tako kao što ni rimski vojnik nije smeo da bude nemaran u svojoj pripremi za bitku. Kako bi prošao jedan vojnik koji bi stavio ratnu opremu a izostavio štit i šlem? Mogao bi da pomisli: „Štit je tako ogroman, a šlem tako težak. Oni su preteški. U stvari ja ih uopšte ne trebam.“ Zamislimo samo tu situaciju: rimski vojnik u ratnoj opremi, a bez najvažnijih delova za njegovu zaštitu! (Efescima 6:16, 17).
16. a) Kako moramo pri upotrebi našeg „mača“ da oponašamo Isusov primer? b) Kako možemo da se štitimo od Sotoninih „gorućih strela“, i sa kakvim rezultatom?
16 Zamislimo vojnika bez mača. „Duhovni mač“ je jedno izvanredno odbrambeno oružje, jer ono služi za suzbijanje oružja koje Sotona upotrebljava protiv hrišćana. Mi bi trebali da držimo stalno spreman „mač“. To je samo onda slučaj ako ne zanemarujemo naš lični i porodični biblijski studij. Ali prvenstveno, ovaj „mač“, to jest „Božja reč“ nam služi kao oružje za napad. Isus ga je upotrebljavao na oba načina (Matej 4:6, 7, 10; 22:41-46). Tako moramo i mi. Naše razumevanje istine mora stalno da se oštri. Mi ne možemo da sačuvamo našu duhovnu nastrojenost ako ostanemo pri onom što smo naučili u prvih par meseci ili godina u istini. Ako u duhovnom pogledu ne bi obnavljali naše misli, naša duhovna moć vida bi pomračila. Mi bi popustili u našoj revnosti za pravo obožavanje Jehove i duhovno bi oslabili. Takođe ne bi više bili u stanju da se suprotstavimo napadanju od strane naše rodbine, prijatelja, poznanika i otpadnika koji omalovažavajuće govore o našem verovanju. Ali Bog će da nas sačuva od Đavola i njegovih „gorućih strela“ ako na sebi stalno zadržimo „potpunu ratnu opremu Božju“ (Isaija 35:3, 4).
17, 18. Protiv koga se mi borimo, i kako možemo da pobedimo?
17 Pavle je naglasio sa hrišćanskom borbom povezanu opasnost, rekavši: „Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima“ (Efescima 6:12, dr Čarnić). Kako možemo mi kao slabi ljudi da se suprotstavimo Sotoni i da pobedimo u takvoj nejednakoj borbi? Pavle je još jedanput rekao: „Zato uzmite sve oružje Božje, da bi se mogli odupreti u zli dan i nakon što ste sve potpuno izvršli, održati se“ (Efescima 6:13, NS). Od posebnog značaja su reči „nakon što ste sve potpuno izvršli“. One takođe isključuju svaku polovičnost srca ili odstupanje u našem hrišćanskom mišljenju i postupanju (1. Jovanova 2:15-17).
18 Zato stojmo čvrsto u istini, ljubimo Jehovinu pravednost, propovedajmo dobru vest mira i čvrsto se držimo jakom verom u spasenje, koje omogućava Jehova preko Hrista Isusa, dok se oslanjamo na Božju reč kao našu glavnu podršku (Efescima 6:14-17). Ne zaboravimo da se Bog za nas brine i da će nam pomoći da savladamo iskušenja i brige koje nastupaju u Sotoninom sastavu. Neka bi svi poklonili pažnju upozoravajućim rečima: „Budite razboriti, budno pazite, vaš protivnik, Đavo, ide okolo poput ričućeg lava i traži koga da proždere.“ Da, „suprotstavite mu se čvrsti u veri“ (1. Petrova 5:6-9, NS).
19. a) Koje daljnje pripreme moramo da koristimo da bi se suprotstavili Sotoni? b) Šta će se konačno desiti sa Sotonom?
19 Zadržimo u mislima šta je Pavle dodao kao neminovan zahtev za „ratnu opremu“, rekavši: „Dok nastavljate u svakoj prilici da se molite u duhu svakovrsnom molitvom i moljenjem. I k tome bdijte sa svom ustrajnošću i moljenjem za sve svete“ (Efescima 6:18, NS). Naš nevidljivi neprijatelj je toliko moćan da je potrebna ,svaka vrsta molitve i moljenja’. Koliko, dakle, treba da budu srdačne i raznolike naše molitve! Ako želimo da pobedimo u borbi i da sačuvamo naš integritet tada moramo bezuslovno potpuno da se oslonimo na Jehovu. Samo je on u stanju da nam da „snagu, koja prevazilazi normalnu“, snagu, koja nam omogućava da se suprotstavimo našem nemilosrdnom protivniku. Kakva li je to uteha kada se zna da će naš veliki protivnik uskoro da bude bačen u ponor i onda konačno zauvek uništen! (2. Korinćanima 4:7; Otkrivenje 20:1-3, 10).
[Fusnote]
a Džefri Burton Rasel, Sotona — Rana hrišćanska tradicija, Strana 25.
b An Expository Dictionary of New Testament Words.
Znaš li odgovor?
◼ Kako znamo da je Sotona stvarna osoba?
◼ Zašto su druga imena i titule Sotone odgovarajuće?
◼ Koje bi samoispitivanje moglo da nam pomogne da se odupremo Sotoninim podmuklim napadima?
◼ Koji će nam savet pomoći da nadvladamo Sotonu, i zašto?
[Slika na 13. strani]
Jedna od mogućnosti da se odupremo Sotoninom uticaju jeste da budemo otvoreni, uslužni i ljubazni
[Slika na 14. strani]
Mi treba da se čuvamo, da ne postupamo kao Ananija i Sapfira, koji su popustili Sotoni
[Slika na 15. strani]
Da bi se održali od Sotoninih strela, ne smemo se odreći nijednog dela naše duhovne ratne opreme