Raduj se u Jehovi!

„Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se!“ (FILIPLJANIMA 4:4).

 1. Zašto se možemo pitati šta je Pavle mislio kad je rekao da hrišćani treba uvek da se raduju?

DANAS može izgledati da razloga za radovanje ima malo i da su izuzetno retki. Ljudi od praha, čak i istinski hrišćani, susreću se sa situacijama koje prouzrokuju tugu — nezaposlenost, slabo zdravlje, smrt voljenih osoba, problemi ličnosti, ili protivljenje članova porodice koji nisu vernici ili bivših prijatelja. Kako dakle treba da razumemo Pavlov savet, „Radujte se svagda“? S obzirom na neprijatne i iskušavajuće okolnosti s kojima se svi mi moramo boriti, da li je to uopšte moguće? Razmatranje konteksta tih reči pomoći će nam da razjasnimo to pitanje.

Radujte se — zašto i kako?

 2, 3. Kakva je važnost radosti, kao što je ilustrovano u slučaju Isusa i drevnih Izraelaca?

² „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se!“ Ovo nas može podsetiti na reči upućene Izraelcima pre oko 24 veka: „Jer će radost Gospodnja biti vaša sila“, ili prema prevodu Moffatt: „Radovati se u Večnome vaša je snaga“ (Nemija 8:10). Radost pruža snagu i nalik je tvrđavi u kojoj se osoba može skloniti radi utehe i zaštite. Radost je bila oruđe u pomaganju čak i savršenom Isusu da istraje. „U očekivanju radosti koja mu beše određena, pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božjega“ (Jevrejima 12:2). Jasno je da je biti u stanju da se raduješ uprkos poteškoćama bitno za spasenje.

³ Pre nego što su ušli u Obećanu zemlju, Izraelcima je bilo zapoveđeno: „Zatim ćeš se veseliti zajedno s Levitom i sa strancem koji je usred tebe, za sva dobra koja ti Gospod, Bog tvoj, dade, tebi i domu tvome.“ Posledice propusta da služe Jehovi s radošću bile bi teške. „Sva će ova prokletstva doći na tebe i goniće te i biće tvoj deo dokle se ne istrebiš. . . Zato što nisi služio Gospodu, Bogu svome, radosna i vesela srca u svakom obilju“ (Ponovljeni zakoni 26:11; 28:45-47).

 4. Zašto bismo mogli propustiti da se radujemo?

⁴ Zato je imperativ da se pomazani ostatak današnjice i njihovi drugovi „druge ovce“ raduju! (Jovan 10:16). Pavle je ponavljajući svoj savet, „i opet velim: radujte se“, naglasio važnost radovanja nad svim dobrim koje Jehova čini za nas. Da li mi to činimo? Ili postajemo toliko zaokupirani rutinom svakodnevnog života da ponekad izgubimo iz vida naše mnoge razloge za radovanje? Da li se problemi podižu toliko visoko da blokiraju naš pogled na Kraljevstvo i njegove blagoslove? Da li dozvoljavamo drugim stvarima — neposlušnosti Božjem zakonu, ignorisanju božanskih načela, ili zanemarivanju hrišćanskih dužnosti — da nas liše naše radosti?

 5. Zašto je nerazumnoj osobi teško da se raduje?

⁵ „Blagost [„razumnost“, NW] vaša da bude poznata svim ljudima. Gospod je blizu! (Filipljanima 4:5). Nerazumnoj osobi nedostaje ravnoteža. Ona može propuštati da ispravno vodi računa o svom zdravlju, bespotrebno podvrgavajući svoje telo neprimerenom pritisku ili zabrinutosti. Ona možda nije naučila da prihvati svoja ograničenja i da živi odgovarajuće tome. Ona može postavljati previše visoke ciljeve i zatim nastojati da ih postigne bez obzira na cenu. Ili može koristiti svoja ograničenja kao izgovor za usporavanje ili opuštanje. Nemajući ravnotežu i budući da je nerazumna ona nalazi da joj je teško da se raduje.

 6. (a) Šta suhrišćani treba da vide na nama, i kada će to jedino biti slučaj? (b) Kako nam Pavlove reči iz 2. Korinćanima 1:24 i Rimljanima 14:4 pomažu da budemo razumni?

⁶ Čak i ako nas protivnici gledaju kao fanatike, suhrišćani treba uvek da vide našu razumnost. I oni će to videti ako smo mi uravnoteženi i ne očekujemo savršenstvo ni od sebe ni od drugih. Iznad svega, mi se moramo uzdržavati od nametanja bremena drugima koja idu iznad onog što Božja reč zahteva. Apostol Pavle je rekao: „Ne da mi vladamo nad verom vašom, nego mi doprinosimo vašoj radosti“ (2. Korinćanima 1:24). Kao bivši farisej, Pavle je dobro znao da kruta pravila koja postavljaju i nameću oni sa autoritetom guše radost, dok je korisni predlozi koje nude saradnici povećavaju. Činjenica da je ’Gospod blizu‘ treba da podseti razumnu osobu da nije na nama ’da sudimo tuđem sluzi. Stoji li on, pada li on, to je stvar njegovog gospodara‘ (Rimljanima 14:4).

 7, 8. Zašto hrišćani moraju očekivati da imaju probleme, ali kako im je ipak moguće da se i dalje raduju?

⁷ „Ne uznemirujte se ni za što, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, sa davanjem hvale“ (Filipljanima 4:6). Mi danas doživljavamo „teška vremena“ o kojima je pisao Pavle (2. Timoteju 3:1-5). Zato hrišćani moraju očekivati da se suočavaju s problemima. Pavlove reči „radujte se svagda“ ne isključuju mogućnost da lojalan hrišćanin može imati povremene napade utučenosti ili obeshrabrenja. U svom sopstvenom slučaju Pavle je realistično priznao: „Nas svakojako gone, ali ne malaksavamo; u nevolji smo, ali ne očajavamo; teraju nas, ali nismo napušteni; obaljuju nas, ali ne propadamo“ (2. Korinćanima 4:8, 9). Međutim, hrišćanska radost ublažava i u svoje vreme savladava privremene periode zabrinutosti i tuge. Ona pruža potrebnu snagu da stremimo napred, nikada ne gubeći iz vida mnoge razloge za radovanje.

⁸ Kada se pojave problemi, ma kakve prirode bili, radostan hrišćanin ponizno traži Jehovinu pomoć putem molitve. On se ne prepušta ekstremnoj zabrinutosti. Nakon što je učinio ono što on sam razumno može da bi rešio problem, on ishod prepušta u Jehovine ruke u skladu s pozivom: „Stavi na Gospoda breme svoje i on će te potkrijepiti.“ U međuvremenu, hrišćanin nastavlja da zahvaljuje Jehovi za svu Njegovu dobrotu (Psalam 55:22, DK; vidi takođe Matej 6:25-34).

 9. Kako spoznanje istine pruža duševni mir, i kakve dobre efekte to ima na jednog hrišćanina?

⁹ „I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu“ (Filipljanima 4:7). Spoznanje biblijske istine oslobađa um hrišćanina od laži i pomaže mu da razvija zdrave obrasce razmišljanja (2. Timoteju 1:13). Njemu je tako pomognuto da izbegava neispravno ili nemudro ponašanje koje bi moglo da ugrozi miroljubive odnose s drugima. Umesto da bude frustriran zbog nepravde i zloće, on svoje pouzdanje stavlja na Jehovu da reši probleme čovečanstva preko Kraljevstva. Takav duševni mir čuva njegovo srce, čuva njegove poticaje čistim, i usmerava njegovo razmišljanje ka putu pravednosti. Čisti poticaji i ispravno razmišljanje pružaju za uzvrat bezbrojne razloge za radovanje, uprkos problemima i pritiscima koje stvara haotičan svet.

10. Prava radost se može doživeti samo u govorenju ili razmišljanju o čemu?

¹⁰ „U ostalom braćo moja, što je god istinito, što je god časno, što je god pravedno, što je god čisto, što je god ljubazno, što god zaslužuje priznanje i što je kreposno i vredno hvale, to mislite“ (Filipljanima 4:8). Hrišćanin ne nalazi zadovoljstvo u govorenju ili razmišljanju o lošim stvarima. To automatski isključuje mnogu zabavu koju pruža ovaj svet. Niko ne može sačuvati hrišćansku radost ako svoj um i svoje srce puni lažima, nepristojnim šalama i stvarima koje su nepravedne, nemoralne, bezvredne, odvratne i gnusne. Jednostavno rečeno, niko ne može naći pravu radost puneći svoj um i srce prljavštinom. Kako je ohrabrujuće znati da u Sotoninom iskvarenom svetu hrišćani imaju toliko dobrih stvari o kojima mogu razmišljati i razgovarati!

Bezbrojni razlozi za radovanje

11. (a) Šta nikad ne treba da smatramo samo po sebi razumljivim, i zašto ne? (b) Kakav efekat je prisustvovanje jednom međunarodnom kongresu imalo na jednog delegata i njegovu ženu?

¹¹ Kad govorimo o razlozima za radovanje, ne zaboravimo naše međunarodno bratstvo (1. Petrova 2:17). Dok svetske nacionalne i etničke grupe izražavaju intenzivnu mržnju jedni prema drugima, Božji narod se zbližava u ljubavi. Njihovo jedinstvo je posebno očito na međunarodnim kongresima. O jednom takvom koji je održan 1993. u Kijevu u Ukrajini, jedan delegat iz Sjedinjenih Američkih Država pisao je: „Suze radosnice, blistave oči, stalni izlivi porodičnih zagrljaja, i pozdravi koje su grupe slale preko igrališta mašući raznobojnim kišobranima i maramicama jasno su govorili o teokratskom jedinstvu. Naša srca su se prelivala ponosom zbog onoga što je Jehova čudesno postigao u svetskom bratstvu. To je moju ženu i mene duboko dirnulo i dodalo nove dimenzije našoj veri.“

12. Kako se pred našim očima ispunjava Isaija 60:22?

¹² Kako hrišćanima jača veru to kad danas vide kako se biblijska proročanstva ispunjavaju pred njihovim očima! Osmotrimo, na primer, reči iz Isaije 60:22: „Od najmanjega [„maloga“, DK] hiljada će postati, od manjega silan narod. Ja, ja, Gospod, učiniću brzo to u svoje vreme.“ Prilikom rođenja Kraljevstva 1914, samo je 5 100 — ’mali‘ — bilo aktivno u propovedanju. Ali tokom proteklih pet godina, veličina svetskog bratstva raste po prosečnoj stopi od 5 628 novokrštenih Svedoka svake nedelje! Godine 1993, dostignut je najveći broj od 4 709 889 aktivnih slugu. Zamisli samo! To znači da se ’mali‘ iz 1914. doslovno približio tome da postane „hiljada“!

13. (a) Šta se dešava od 1914? (b) Kako Jehovini svedoci gledaju na načelo iz Pavlovih reči u 2. Korinćanima 9:7?

¹³ Od 1914. mesijanski kralj je krenuo podvrgavajući usred svojih neprijatelja. Njegovu vladavinu podupiru voljni ljudski sledbenici koji prilažu vreme, snagu i novac da bi izvršavali svetsko propovedničko delo kao i jednu međunarodnu građevinsku akciju (Psalam 110:2, 3). Jehovini svedoci se raduju što se daju dobrovoljni prilozi da bi se pobrinulo da se te aktivnosti izvrše, iako novac jedva da se i spominje na njihovim sastancima.a (Uporedi 1. Letopisa 29:9.) Pravi hrišćani ne moraju da budu podstrekavani na davanje; oni smatraju prednošću da svog Kralja podupiru do mere do koje im njihove okolnosti to dozvoljavaju, svaki „kako je u srcu odlučio, ne od žalosti ili od moranja“ (2. Korinćanima 9:7, Ča).

14. Koje stanje među Božjim narodom postaje očigledno od 1919, i koji im to razlog za radovanje pruža?

¹⁴ Prorečena obnova pravog obožavanja među Božjim narodom dovela je do stvaranja duhovnog raja. Od 1919. on progresivno širi svoje granice (Psalam 14:7; Isaija 52:9, 10). Kakav je rezultat? Pravi hrišćani doživljavaju „radost i veselje“ (Isaija 51:11). Taj dobar plod koji iz toga proizlazi dokaz je onoga što je Božji duh u stanju da izvrši uz pomoć nesavršenih ljudi. Sva zasluga i čast idu Jehovi, ali kakva bi veća prednost mogla postojati od toga da postanemo Božji saradnici? (1. Korinćanima 3:9). Jehova je dovoljno moćan da prouzrokuje da, ako bi bilo potrebno, kamenje izvikuje poruku istine. Ipak, on je izabrao ne da pribegne toj metodi već, umesto toga, da motiviše voljna stvorenja načinjena od praha da izvršavaju njegovu volju (Luka 19:40).

15. (a) Koje savremene događaje mi pratimo sa zanimanjem?(b) Na koji događaj unapred gledamo s radovanjem?

¹⁵ Pune strahopoštovanja, Jehovine sluge sada posmatraju svetske događaje dok se oni povezuju sa istaknutim biblijskim proročanstvima. Nacije snažno pokušavaju — ali uzalud — da postignu stabilan mir. Događaji ih prisiljavaju da se pozivaju na Organizaciju ujedinjenih nacija da deluje u svetskim kriznim područjima (Otkrivenje 13:15-17). U međuvremenu, Božji narod već gleda napred s velikim iščekivanjem na jedan od najradosnijih događaja koji će se ikada odigrati, događaj koji se svakim danom sve više približava. „Radujmo se i veselimo se i dajmo slavu njemu, jer dođe svadba jagnjetova i nevesta njegova spremila se“ (Otkrivenje 19:7).

Propovedanje — teret ili radost?

16. Ilustruj kako bi propuštanje da praktikuje ono što uči moglo hrišćanina lišiti njegove radosti.

¹⁶ „Što naučiste i primiste i čuste od mene, i videste u meni ono činite, i Bog mira biće s vama“ (Filipljanima 4:9). Praktikovanjem onoga što uče, hrišćani mogu očekivati da prime Božji blagoslov. Jedna od najvažnijih stvari koje oni uče jeste neophodnost propovedanja dobre vesti drugima. Zaista, ko bi se mogao radovati duševnom miru ili biti radostan ako bi zadržavao da informacije dođu do osoba iskrena srca čiji sami životi zavise od toga da to čuju? (Jezekilj 3:17-21; 1. Korinćanima 9:16; 1. Timoteju 4:16).

17. Zašto naša propovednička aktivnost uvek treba da bude izvor radosti?

¹⁷ Kakva je radost pronaći ovcama slične osobe koje su voljne da uče o Jehovi! Zaista, oni koji služe s ispravnim motivom uvek će službu za Kraljevstvo smatrati izvorom radosti. To je zato što je glavni razlog zbog čega smo mi Svedoci Jehove taj da hvalimo Njegovo ime i da podržavamo Njegov položaj kao Suverenog Vladara (1. Letopisa 16:31). Osoba koja shvata tu činjenicu radovaće se čak i kad ljudi nemudro odbacuju dobru vest koju on donosi. On zna da će propovedanje nevernicima jednog dana doći kraju; hvaljenje Jehovinog imena nastaviće se zauvek.

18. Šta hrišćanina motiviše da vrši Jehovinu volju?

¹⁸ Prava religija motiviše one koji je praktikuju da čine stvari koje Jehova zahteva, ne zato što moraju, nego zato što žele (Psalam 40:8; Jovan 4:34). Mnogim ljudima je to teško da razumeju. Jedna gospođa je jednom rekla Svedokinji koja ju je posetila: „Znate, moram da vam odam priznanje. Ja sigurno nikad ne bih išla od kuće do kuće propovedajući o svojoj religiji kao što vi to činite.“ Sa osmehom ta Svedokinja je odgovorila: „Razumem šta osećate. Pre nego što sam postala Jehovin svedok, ne biste mogli da me naterate da idem kod drugih ljudi da bih govorila o religiji. Ali ja sada želim da to činim.“ Gospođa se za trenutak zamislila i zatim zaključila: „Očigledno vaša religija ima nešto da ponudi što moja nema. Možda treba da to ispitam.“

19. Zašto je sada vreme da se radujemo kao nikada pre?

¹⁹ Godišnji tekst za 1994, istaknuto izložen u našim Dvoranama Kraljevstva, redovno nas podseća: „Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem“ (Poslovice 3:5, NW). Može li biti većeg razloga za radovanje od toga da naše pouzdanje možemo staviti na Jehovu, našu tvrđavu u kojoj nalazimo utočište? Psalam 64:11 [64:10, DK] objašnjava: „Veseliće se pravednik u Gospodu, i uzdaće se u njega.“ Ovo nije vreme da posustajemo ili da se predajemo. Svaki mesec koji prođe nosi nas bliže realnosti onoga što Jehovine sluge čeznu da vide sve od vremena Avelja. Sada je vreme da se uzdamo u Jehovu svim svojim srcem, znajući da nikada pre nismo imali toliko mnogo razloga za radovanje!

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Zašto, prema Nemiji 8:10, treba da se radujemo?

◻ Kako Ponovljeni zakoni 26:11 i 28:45-47 pokazuju važnost radovanja?

◻ Kako nam Filipljanima 4:4-9 pomaže da se uvek radujemo?

◻ Koji razlog za radovanje nam daje godišnji tekst za 1994.?

[Slika na 16. strani]

Ruski i nemački Svedoci raduju se što su deo jednog međunarodnog bratstva.

[Slika na 17. strani]

Deliti istinu s drugima jeste razlog za radovanje