Razvijati razumnost

„Neka vaša razumnost postane poznata svim ljudima. Gospod je blizu“ (FILIPLJANIMA 4:5, NW).

 1. Zašto je izazov biti razuman u današnjem svetu?

„RAZUMAN čovek“ — engleski novinar ser Alan Patrik Herbert nazvao ga je izmišljenom ličnošću. Zaista, ponekad može izgledati tako da u ovom sukobima pogođenom svetu nije ostalo razumnih ljudi. Biblija je prorekla da će u ovim kritičnim ’poslednjim danima‘ ljudi biti „svirepi“, „nagli“ i „neverni“ — drugim rečima, sve samo ne razumni (2. Timoteju 3:1-5). Međutim, pravi hrišćani visoko cene razumnost, znajući da je to oznaka božanske mudrosti (Jakov 3:17, NW). Mi ne smatramo da je nemoguće biti razuman u nerazumnom svetu. Umesto toga, mi bezuslovno prihvatamo izazov iz nadahnutog saveta apostola Pavla koji se nalazi u Filipljanima 4:5: „Neka vaša razumnost postane poznata svim ljudima“ (NW).

 2. Kako nam reči apostola Pavla iz Filipljanima 4:5 pomažu da odredimo da li smo razumni?

² Zapazimo kako nam Pavlove reči pomažu da ispitamo jesmo li razumni. To nije toliko pitanje toga kako mi vidimo sami sebe; to je pitanje kako nas drugi vide, kako smo poznati. Filipsov prevod prevodi taj stih: „Imajte reputaciju da ste razumni.“ Svako od nas može da se s pravom pita: ’Kako sam poznat? Da li imam reputaciju da sam razuman, popustljiv i blag? Ili sam poznat kao krut, grub ili tvrdoglav?‘

 3. (a) Šta znači grčka reč prevedena „razuman“, i zašto je ta osobina privlačna? (b) Kako hrišćanin može naučiti da bude razumniji?

³ Naša reputacija u tom pogledu jednostavno će odražavati stepen do koga oponašamo Isusa Hrista (1. Korinćanima 11:1). Kad je bio ovde na zemlji, Isus je savršeno odražavao uzvišeni primer svog Oca u razumnosti (Jovan 14:9). U stvari, kad je Pavle pisao o ’krotosti i blagosti Hristovoj‘, grčka reč koju je on upotrebio za blagost (epieikias) takođe znači „razumnost“ ili, doslovno, „popustljivost“ (2. Korinćanima 10:1, Ča). The Expositor’s Bible Commentary naziva to „jednom od velikih reči opisivanja karaktera u N[ovom] Z[avetu]“. Ona opisuje osobinu koja je tako privlačna da jedan izučavalac prevodi tu reč „ljupka razumnost“. Prema tome, hajde da osmotrimo tri načina na koje je Isus, poput svog Oca, Jehove, pokazao razumnost. Tako možemo naučiti kako da i mi sami postanemo razumniji (1. Petrova 2:21).

„Spreman da oprosti“

 4. Kako je i sam Isus pokazao da je ’spreman da oprosti‘?

⁴ Poput svog Oca, Isus je pokazao razumnost tako što je bio „spreman da oprosti“ uvek iznova (Psalam 86:5, NW). Uzmimo u obzir vreme kad se Petar, bliski pratilac, tri puta odrekao Isusa u noći Isusovog hapšenja i suđenja. Sam Isus je ranije izjavio: „Ko odbacuje mene pred ljudima, odbaciću i ja njega pred Ocem svojim“ (Matej 10:33). Da li je Isus kruto i nemilosrdno primenio ovo pravilo na Petru? Ne; nakon svog vaskrsenja, Isus je lično posetio Petra, bez sumnje da uteši i ohrabri tog pokajničkog, skrušenog apostola (Luka 24:34; 1. Korinćanima 15:5). Kratko nakon toga, Isus je dozvolio Petru da nosi veliku odgovornost (Dela apostolska 2:1-41). Ovde je ljupka razumnost bila pokazana do krajnje granice! Zar nije utešno pomisliti da je Jehova naimenovao Isusa kao Sudiju nad celim čovečanstvom? (Isaija 11:1-4; Jovan 5:22).

 5. (a) Kakvu reputaciju treba da imaju starešine među ovcama? (b) Koji materijal starešine mogu da obnove pre nego što vode pravne slučajeve, i zašto?

⁵ Kad starešine deluju kao sudije u skupštini, oni nastoje da slede Isusov razuman primer. Oni ne žele da ih se ovce boje kao onih koji kažnjavaju. Umesto toga, oni teže da oponašaju Isusa tako da će se ovce osećati sigurne s njima kao pastirima punim ljubavi. U pravnim slučajevima, oni preduzimaju svaki napor da budu razumni, spremni da oproste. Pre rešavanja neke takve stvari, neke starešine nalaze da je korisno obnoviti članke iz Kule stražare od 1. jula 1992. Jehova, nepristrani „Sudija cele zemlje“ i „Starešine, sudite pravedno“. Oni se tako prisećaju sažetka Jehovinog načina suđenja: „Nepokolebljivost gde je potrebno, milosrđe gde je moguće.“ Nije greška naginjati ka milosrđu u suđenju kad postoji razuman temelj za to (Matej 12:7). Teška je greška biti grub ili nemilosrdan (Ezekjel 34:4). Starešine tako izbegavaju grešenje time što aktivno traže najljubazniji, najmilosrdniji mogući način unutar granica pravde. (Uporedi Matej 23:23; Jakov 2:13.)

Fleksibilnost u suočavanju sa izmenjenim okolnostima

 6. Kako je Isus ispoljio razumnost u ophođenju s neznabožačkom ženom čija je kćerka bila demonizirana?

⁶ Poput Jehove, Isus je pokazao da brzo može izmeniti način postupanja ili prilagoditi se novim situacijama kad se pojave. Jednom prilikom jedna neznabožačka žena molila ga je da izleči njenu teško demoniziranu kćerku. Na tri različita načina, Isus je u početku ukazao da nema nameru da joj pomogne — kao prvo, odbijajući da joj odgovori; kao drugo, navodeći direktno da je poslan, ne neznabošcima, već Jevrejima; i kao treće, dajući jednu ilustraciju da blago iznese istu stvar. Međutim, žena je ustrajala kroz sve to, dajući dokaz izvanredne vere. U svetlu tih izuzetnih okolnosti, Isus je mogao da vidi da to nije bilo vreme da nameće neko opšte pravilo; bilo je to vreme da bude fleksibilan u odgovoru na viša načela.a Zato je Isus uradio upravo ono na šta je tri puta ukazao da neće učiniti. On je izlečio kćerku te žene! (Matej 15:21-28).

 7. Na koje načine roditelji mogu da pokažu razumnost, i zašto?

⁷ Da li smo i mi na sličan način poznati po našoj spremnosti da budemo fleksibilni kad je podesno? Roditelji često treba da pokazuju takvu razumnost. Pošto je svako dete jedinstveno, metode koje su uspešne kod jednog deteta mogu biti nepodesne za drugo. Nadalje, dok deca rastu, njihove potrebe se menjaju. Da li treba izmeniti vreme kad deca treba da budu kod kuće? Da li bi porodični studij imao koristi iz nekog življeg oblika? Kad roditelj prekomerno reaguje na neki manji prestup, da li su on ili ona spremni da budu ponizni i isprave stvari? Roditelji koji su popustljivi na takve načine izbegavaju da nepotrebno razdražuju svoju decu i da ih otuđuju od Jehove (Efescima 6:4).

 8. Kako skupštinske starešine mogu da preuzmu vođstvo u prilagođavanju potrebama područja?

⁸ Starešine, takođe, treba da se prilagode kad se pojave nove okolnosti, premda nikada neće kompromitovati specifične Božje zakone. U nadgledanju dela propovedanja, da li si budan na promene na području? Dok se u komšiluku menjaju načini na koje ljudi žive, možda treba unapređivati večernje svedočenje, ulično svedočenje ili telefonsko svedočenje. Prilagođavanje na takve načine pomaže nam da efikasnije ispunimo naše propovedničko opunomoćenje (Matej 28:19, 20; 1. Korinćanima 9:26). Pavle je takođe ukazao na prilagođavanje svim vrstama ljudi u svojoj službi. Da li i mi radimo to isto, na primer, učeći dovoljno o lokalnim religijama i kulturama da bismo mogli pomoći ljudima? (1. Korinćanima 9:19-23).

 9. Zašto starešina ne treba da insistira na tome da uvek rešava probleme na način kako je to činio u prošlosti?

⁹ Dok ovi poslednji dani postaju sve kritičniji, pastiri takođe možda treba da se prilagode zbunjujućoj složenosti i neprijatnosti nekih problema s kojima se sada suočava njihovo stado (2. Timoteju 3:1). Starešine, ovo nije vreme za krutost! Jedan starešina sigurno neće insistirati na rešavanju problema kao što je to činio u prošlosti ako su njegove metode postale neefikasne ili ako je „verni i razboriti rob“ video da je podesno objaviti novi materijal o takvim temama (Matej 24:45, NW; uporedi Propovednik 7:10; 1. Korinćanima 7:31). Jedan verni starešina iskreno je nastojao da pomogne jednoj deprimiranoj sestri kojoj je bio veoma potreban dobar slušalac. Međutim, on je zauzeo prilično površan stav o njenoj depresiji i ponudio joj je jednostavna rešenja. Onda je Watch Tower Society objavio neke informacije temeljene na Bibliji i koje se bave upravo njenim problemom. Starešina se pobrinuo da ponovo razgovara s njom, ovaj put primenjujući novi materijal i pokazujući uživljavanje za njenu nevolju. (Uporedi 1. Solunjanima 5:14, 15.) Kakav divan primer razumnosti!

10. (a) Kako starešine treba da pokažu popustljiv stav jedni prema drugima i prema starešinstvu kao celini? (b) Kako starešinstvo treba da gleda na one koji pokazuju da su nerazumni?

¹⁰ Starešine takođe treba da pokazuju popustljiv stav jedni prema drugima. Kad se sastane starešinstvo, kako je samo važno da nijedan starešina ne dominira postupkom! (Luka 9:48). Onaj ko predsedava posebno treba da bude suzdržan u tom pogledu. I kad se jedan ili dvojica starešina ne slažu s odlukom celokupnog starešinstva, oni neće insistirati da bude po njihovom. Umesto toga, sve dok nije prekršeno neko biblijsko načelo, oni će popuštati, imajući na umu da se od starešina zahteva razumnost (1. Timoteju 3:2, 3). S druge strane, starešinstvo treba da zadrži na umu da je Pavle prekoravao korintsku skupštinu za to što ’trpe bezumnike‘ [„nerazumne osobe“, NW] koji su se predstavljali kao ’veliki apostoli‘ (2. Korinćanima 11:5, 19, 20). Zato oni treba da budu spremni da savetuju nekog drugog starešinu koji se ponaša na tvrdoglav, nerazuman način, ali oni sami treba da budu blagi i obzirni kad to rade (Galatima 6:1).

Razumnost u iskazivanju autoriteta

11. Kakav je kontrast postojao između toga kako su jevrejske religiozne vođe u Isusovo vreme iskazivale autoritet i kako je Isus to činio?

¹¹ Kad je Isus hodao zemljom, njegova razumnost je zaista blistala u načinu na koji je koristio svoj autoritet koji mu je dodelio Bog. Kako se samo razlikovao od religioznih vođa svog vremena! Osmotrimo jedan primer. Božji zakon je naređivao da nikakav rad, čak ni sakupljanje drva, ne sme da se radi na Sabat (Izlazak 20:10; Brojevi 15:32-36). Religiozne vođe su želele da kontrolišu kako ljudi primenjuju taj zakon. Zato su na sebe preuzeli da odrede šta bi u stvari osoba mogla da podigne na Sabat. Oni su odredili: ništa teže od dve suve smokve. Oni su čak izdali zabranu u vezi sa sandalama potkovanim ekserima, tvrdeći da bi podizanje dodatne težine eksera sačinjavalo posao! Kaže se da su rabini, sve u svemu, dodali 39 pravila Božjem zakonu o Sabatu i zatim pravili beskrajne dodatke tim pravilima. Isus, s druge strane, nije nastojao da kontroliše ljude kroz posramljivanje propisujući beskrajna ograničavajuća pravila ili postavljajući kruta, nedostižna merila (Matej 23:2-4; Jovan 7:47-49).

12. Zašto možemo reći da se Isus nije kolebao kad se radi o Jehovinim pravednim načelima?

¹² Da li onda treba da pretpostavimo da Isus nije čvrsto podržavao Božja pravedna merila? Sasvim sigurno da je podržavao! On je razumeo da su zakoni najefikasniji kad ljudi uzimaju k srcu načela iza tih zakona. Dok su fariseji bili okupirani pokušavanjem da kontrolišu ljude bezbrojnim pravilima, Isus je nastojao da dopre do srca. Na primer, on je dobro znao da nema popuštanja kad se radi o takvim božanskim zakonima kao što je ’bežati od bluda‘ (1. Korinćanima 6:18). Zato je Isus upozoravao ljude u vezi s mislima koje bi mogle dovesti do nemorala (Matej 5:28). Takvo poučavanje je zahtevalo daleko više mudrosti i razboritosti od jednostavnog propisivanja krutih, dogmatičnih pravila.

13. (a) Zašto starešine treba da izbegavaju stvaranje nepopustljivih zakona i pravila? (b) Koja su neka područja na kojima je važno da se poštuje savest pojedinca?

¹³ Odgovorna braća danas isto su tako zainteresovana da dopru do srca. Zato oni izbegavaju propisivanje proizvoljnih, nefleksibilnih pravila ili da svoja lična gledišta i mišljenja pretvaraju u zakon. (Uporedi Danilo 6:7-16.) S vremena na vreme, mogu biti prikladni i pravovremeni dobrohotni podsetnici u vezi s takvim stvarima kao što su oblačenje i doterivanje, ali starešina može ugroziti svoju reputaciju razumnog čoveka ako se stalno vraća na takve stvari ili pokušava da nametne ono što su prvenstveno indikacije njegovog ličnog ukusa. Zaista, svi u skupštini treba da izbegavaju nastojanje da kontrolišu druge. (Uporedi 2. Korinćanima 1:24; Filipljanima 2:12.)

14. Kako je Isus pokazao da je razuman s obzirom na to šta je očekivao od drugih?

¹⁴ Starešine mogu poželeti da ispitaju sebe u još jednoj stvari: ’Da li sam razuman u onome što očekujem od drugih?‘ Isus je sigurno bio. On je dosledno pokazivao svojim sledbenicima da nije očekivao više od njihovih napora celom dušom i da je visoko cenio te napore. On je pohvalio siromašnu udovicu što je dala svoje novčiće male vrednosti (Marko 12:42, 43). On je prekorio svoje učenike kad su kritikovali Marijin skupi prilog, rekavši: „Ostavite je... Ona što može učini“ (Marko 14:6, 8). On je bio razuman čak i kad su ga njegovi sledbenici izneverili. Na primer, iako je podsticao trojicu svojih najbližih apostola da ostanu budni i bdiju s njim u noći njegovog hvatanja, oni su ga razočarali tonući u san uvek iznova. Ipak, on je saosećajno primetio: „Duh je srčan, ali je telo slabo“ (Ča; Marko 14:34-38).

15, 16. (a) Zašto starešine treba da budu pažljive da ne stavljaju stado pod pritisak ili da ga zastrašuju? (b) Kako je jedna verna sestra prilagodila ono što je očekivala od drugih?

¹⁵ Istina, Isus je ohrabrio svoje sledbenike da se ’bore‘ (Luka 13:24). Ali on ih nikada nije stavljao pod pritisak da to čine! On ih je nadahnjivao, pružao primer, preuzimao vođstvo i nastojao da dopre do njihovih srca. On se uzdao u moć Jehovinog duha da će uraditi ostalo. Starešine danas treba da na isti način ohrabruju stado da služi Jehovi svesrdno ali treba da izbegavaju da ga zastrašuju krivicom ili sramotom, ukazujući da je ono što trenutno rade u službi za Jehovu na neki način nedovoljno ili neprihvatljivo. Kruti, nagovarački pristup „radite više, radite više, radite više!“ može obeshrabriti one koji rade sve što mogu. Kako bi bilo žalosno ako bi starešina izgradio reputaciju da je ’surov‘ [’da je teško ugoditi mu‘, NW] — tako daleko od razumnosti! (1. Petrova 2:18).

¹⁶ Svi mi treba da budemo razumni u onome što očekujemo od drugih! Jedna sestra, nakon što su ona i njen muž napustili misionarsku dodelu da bi se brinuli za njenu bolesnu majku, pisala je: „Ova vremena su zaista teška za nas objavitelje ovde u skupštini. Pošto smo bili u pokrajinskoj i oblasnoj službi, zaštićeni od mnogih takvih pritisaka, mi smo iznenada i bolno postali svesni toga. Imala sam običaj da kažem sebi, na primer: ’Zašto ta sestra ovog meseca ne nudi ispravnu literaturu? Zar ona ne čita Službu za Kraljevstvo?‘ Sada znam zašto. Za neke je sve što mogu da učine da izađu [u službu].“ Koliko je bolje pohvaliti našu braću za ono što čine umesto da im sudimo za ono što ne čine!

17. Kako nam je Isus pružio primer s obzirom na razumnost?

¹⁷ Osmotrimo završni primer kako Isus koristi svoj autoritet na razuman način. Poput svog Oca, Isus ne čuva ljubomorno svoj autoritet. On je takođe majstorski prenosilac autoriteta, naimenujući svoju klasu vernog roba da brine za ’sve njegovo imanje‘ ovde na zemlji (Matej 24:45-47). I on se ne boji da sasluša ideje drugih. On je često pitao svoje slušaoce: „Šta misliš?“ (Matej 17:25; 18:12; 21:28; 22:42). Tako treba da bude i među svim Hristovim sledbenicima danas. Nikakva količina autoriteta ne sme da ih navede da budu nespremni da slušaju. Roditelji, slušajte! Muževi, slušajte! Starešine, slušajte!

18. (a) Kako možemo ustanoviti da li imamo reputaciju da smo razumni? (b) Šta je dobro da svako od nas odluči?

¹⁸ Nesumnjivo, svako od nas želi da ’ima reputaciju da je razuman‘ (Filipljanima 4:5, Phillips). Ali, kako znamo da li imamo takvu reputaciju? Pa, kad je Isus bio znatiželjan u vezi s tim šta ljudi govore o njemu, on je pitao svoje pouzdane pratioce (Matej 16:13). Zašto ne slediti njegov primer? Nekoga na koga možeš da se osloniš da je iskren mogao bi pitati da li imaš reputaciju da si razumna, popustljiva osoba. Sigurno je da ima mnogo toga što svi mi možemo uraditi da tesnije oponašamo Isusov savršeni primer razumnosti! Posebno ako koristimo određenu meru autoriteta nad drugima, uvek sledimo primer Jehove i Isusa, uvek ga koristeći na razuman način, uvek spremni da oprostimo, budemo fleksibilni, ili popustimo kad je podesno. Zaista, neka svako od nas nastoji da ’bude razuman‘! (Titu 3:2, NW).

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Zašto hrišćani treba da žele da budu razumni?

◻ Kako starešine mogu oponašati Isusa u tome da budu spremni da oproste?

◻ Zašto treba da nastojimo da budemo fleksibilni kao što je bio Isus?

◻ Kako možemo pokazati razumnost u načinu na koji iskazujemo autoritet?

◻ Kako možemo ispitati sebe s obzirom na to da li smo zaista razumni?

[Slika na 15. strani]

Isus je spremno oprostio pokajničkom Petru

[Slika na 16. strani]

Kad je jedna žena pokazala izvanrednu veru, Isus je video da nije bilo vreme da nametne neko opšte pravilo

[Slika na 18. strani]

Roditelji, slušajte!

[Slika na 18. strani]

Muževi, slušajte!

[Slika na 18. strani]

Starešine, slušajte!