Kako tvoj život može imati više smisla

JEDNA drevna poslovica kaže: „Ne muči se da se obogatiš, i prođi se svoje mudrosti. Hoćeš li baciti oči svoje na ono čega brzo nestaje? jer načini sebi krila i kao orao odleti u nebo“ (Priče Solomunove 23:4, 5, DK). Drugim rečima, nije baš pametno da iscrpljujemo sebe pokušavajući da se obogatimo, jer bogatstvo može odleteti kao na krilima orla.

Kao što Biblija pokazuje, materijalno bogatstvo može brzo nestati. Preko noći može iščeznuti zbog neke prirodne katastrofe, ekonomske krize ili usled drugih nepredviđenih događaja. Sem toga, čak i oni koji postignu materijalni uspeh često su razočarani. Uzmi za primer Džona, koji se bavio zabavljanjem političara, ličnosti iz sveta sporta i članova kraljevske porodice.

Džon kaže: „Sve sam posvetio svome poslu. Finansijski sam napredovao, odsedao sam u luksuznim hotelima i ponekad sam čak išao na posao privatnim avionom. Iz početka sam uživao u tome, ali postepeno mi je sve to dosadilo. Ljudi koje sam usluživao izgledali su tako površno. Moj život nije imao smisla.“

Kao što je Džon utvrdio, život lišen duhovnih vrednosti ne donosi zadovoljstvo. U svojoj čuvenoj Propovedi na gori, Isus Hrist je pokazao kako se može postići trajna sreća. Rekao je: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer njima pripada nebesko kraljevstvo“ (Matej 5:3). Iz toga jasno proizlazi da je mudro staviti duhovne stvari na prvo mesto u životu. Međutim, i drugi činioci mogu doprineti tome da naš život ima više smisla.

Porodica i prijatelji su stvarno važni

Da li bi se radovao životu kad ne bi imao kontakt sa svojom porodicom i kad ne bi imao bliske prijatelje? Sigurno ne bi. Naš Stvoritelj nas je stvorio s potrebom da volimo i da budemo voljeni. To je jedan od razloga zbog čega je Isus istakao važnost toga da ’volimo bližnje kao sebe‘ (Matej 22:39). Porodica je Božji dar i predstavlja idealno okruženje za ispoljavanje nesebične ljubavi (Efešanima 3:14, 15).

Kako porodica može našem životu dati više smisla? Ujedinjena porodica se može uporediti s predivnim vrtom koji pruža okrepljujuće utočište od stresova svakodnevnog života. Slično tome, u krugu porodice možemo naći okrepljujuće društvo i toplinu koja otklanja osećanja usamljenosti. Naravno, porodica ne postaje slučajno takva luka. Međutim, dok jačamo porodične veze, postajemo prisniji jedni s drugima i život postaje bogatiji. Primera radi, vreme i pažnja koje ulažemo u pokazivanje ljubavi i poštovanja svom bračnom drugu jesu svakodnevna investicija koja na kraju donosi veliki dobitak (Efešanima 5:33).

Ako imamo decu, treba da se trudimo da stvorimo dobru atmosferu u kojoj ćemo ih odgajati. Treba uložiti dosta truda da bismo provodili vreme s njima, da bismo imali dobru razmenu misli i da bismo ih u duhovnom smislu poučavali. Ali to vreme i trud nam mogu doneti veliko zadovoljstvo. Uspešni roditelji gledaju na svoju decu kao na blagoslov, kao na nasleđe od Boga o kome treba dobro brinuti (Psalam 127:3).

Dobri prijatelji takođe doprinose zadovoljavajućem i smisaonom životu (Poslovice 27:9). Ako pokazujemo saosećanje možemo steći mnogo prijatelja (1. Petrova 3:8). Kad se spotaknemo, iskreni prijatelji nam pomažu da se podignemo (Propovednik 4:9, 10). Pravi „prijatelj... u nevolji se bratom pokazuje“ (Poslovice 17:17).

Pravo prijateljstvo nam stvarno može doneti mnogo zadovoljstva! U društvu prijatelja zalazak sunca je spektakularniji, obrok ukusniji, a muzika prijatnija. Naravno, prisna porodica i pouzdani prijatelji predstavljaju samo dve fasete smisaonog života. Koje je još pripreme Bog izvršio da bi našem životu dao više smisla?

Udovoljavanje duhovnim potrebama

Kao što je ranije navedeno, Isus Hrist je sreću povezao s time da smo svesni svojih duhovnih potreba. Stvoreni smo i s duhovnim i s moralnim svojstvima. Zato Biblija govori o ’duhovnom čoveku‘ i o ’tajnoj osobi srca‘ (1. Korinćanima 2:15; 1. Petrova 3:3, 4).

Prema delu An Expository Dictionary of New Testament Words od V. E. Vajna, simbolično srce predstavlja „čovekovu celokupnu mentalnu i moralnu aktivnost, i racionalne i emocionalne elemente“. Objašnjavajući to, Vajn dodaje: „Drugim rečima, srce se u prenosnom smislu koristi za skriveni izvor unutrašnje osobe.“ To isto delo takođe kaže da „srce, pošto se nalazi duboko u čoveku, sadrži ’skrivenog čoveka‘... pravog čoveka“.

Kako možemo udovoljiti potrebama ’duhovnog čoveka‘ ili ’skrivenog čoveka‘, to jest, potrebama ’tajne osobe srca‘? Mi preduzimamo važan korak u udovoljavanju našim duhovnim potrebama kada potvrđujemo ono što je rekao nadahnuti psalmista koji je pevao: „Znajte da je Jehova Bog! On nas je stvorio, njegovi smo; njegov narod i njegove paše stado“ (Psalam 100:3). Priznavanje ovih reči logično nas vodi do zaključka da smo odgovorni Bogu. Ako želimo da budemo „njegov narod i njegove paše stado“, moramo postupati u skladu s njegovom Rečju, Biblijom.

Da li je to nešto loše? Ne, jer ako smo svesni da naše ponašanje znači Bogu, to dodaje smisao našem životu. To nas ohrabruje da budemo bolje osobe — što je sigurno cilj vredan truda. „Blažen čovek koji se Jehove boji i kome su omilele zapovesti njegove“, kaže Psalam 112:1. Strahopoštovanje prema Bogu i iskrena poslušnost njegovim zapovestima mogu našem životu dati više smisla.

Zašto smo zadovoljni kada smo poslušni Bogu? Zato što imamo savest, dar koji je Bog poklonio svim ljudima. Savest je moralni ispitivač koji odobrava ili ne odobrava ono što radimo ili što planiramo da uradimo. Svi smo mi doživeli grižu uznemirene savesti (Rimljanima 2:15). Ali naša savest može i da nas nagradi. Kada smo nesebični prema Bogu i ljudima, onda smo ispunjeni i zadovoljni. Tada znamo da „više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Za to postoji važan razlog.

Stvoritelj nas je tako oblikovao da na nas utiču želje i potrebe drugih ljudi. Pomaganje drugima stvara osećaj zadovoljstva u našem srcu. Sem toga, Biblija nas uverava da kada pomažemo nekome kome je to potrebno, Bog na to gleda kao da lično njemu činimo uslugu (Poslovice 19:17).

Osim što nam donosi unutrašnje zadovoljstvo, da li nam obraćanje pažnje ličnim duhovnim potrebama može pomoći na neki praktičan način? Jedan biznismen sa Srednjeg istoka, koji se zove Rajmond, misli da može. „Moj isključivi cilj bio je da zgrnem novac“, kaže on. „Ali od onog trena kada sam u srcu prihvatio da postoji Bog i da Biblija izražava njegove želje, bio sam drugačiji čovek. Zarađivanje za život sada zauzima drugo mesto u mom životu. Pošto se trudim da ugodim Bogu, poštedeo sam sebe razornog osećanja mržnje. Iako mi je otac poginuo tokom jednog sukoba, ne želim da se osvetim onima koji su za to krivi.“

Kao što je Rajmond utvrdio, ako udovoljimo potrebama ’duhovnog čoveka‘ možemo zalečiti duboke emocionalne rane. Međutim, ako se ne uhvatimo u koštac s problemima koje nam donosi svaki novi dan, nećemo u potpunosti biti zadovoljni životom.

Možemo imati „Božji mir“

U ovom grozničavom svetu, malo je dana kad sve ide glatko. Dešavaju se nesreće, planovi propadaju, a ljudi nas razočaravaju. Takvi neuspesi nam oduzimaju radost. Ipak, onima koji služe Jehovi Bogu Biblija obećava unutrašnje zadovoljstvo — „Božji mir“. Kako se postiže taj mir?

Apostol Pavle je napisao: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:6, 7). Umesto da pokušavamo da se sami nosimo sa svojim problemima, treba da se usrdno molimo i da bacimo svoje svakodnevno breme na Boga (Psalam 55:23). Dok duhovno napredujemo i shvatamo kako nam Bog pomaže, rašće i vera da on uslišava takve molitve preko svog Sina, Isusa Hrista (Jovan 14:6, 14; 2. Solunjanima 1:3).

Kad izgradimo pouzdanje u Jehovu Boga, onoga koji ’sluša molitve‘, biće nam lakše da izađemo na kraj s kušnjama kao što su dugotrajna bolest, starost ili žalost (Psalam 65:3). Međutim, da bismo imali stvarno smisaon život moramo uzeti u obzir i budućnost.

Raduj se zbog nade u ono što predstoji

Biblija obećava „nova nebesa i novu zemlju“, jednu pravednu i brižnu nebesku vladavinu nad poslušnom ljudskom porodicom (2. Petrova 3:13). U tom novom svetu koji obećava Bog, rat i nepravdu zameniće mir i pravda. Nisu to samo puste želje već je to uverenje koje je svakog dana sve jače. To je stvarno dobra vest i sigurno je razlog za radovanje (Rimljanima 12:12; Titu 1:2).

Džon, spomenut u uvodu, smatra da njegov život sada ima više smisla. „Premda nikada nisam bio nešto posebno religiozan, oduvek sam verovao u Boga“, kaže on. „Ali ništa nisam preduzimao u vezi s tim verovanjem dok me nisu posetila dva Jehovina svedoka. Obasipao sam ih pitanjima kao što su: ’Zašto smo ovde? Kuda idemo?‘ Zadovoljavajući biblijski odgovori koje su imali, prvi put u životu su mi dali osećaj da postoji neka svrha. To je bio tek početak. Razvio sam žeđ za istinom koja me je navela da promenim čitav skup svojih vrednosti. Iako u materijalnom smislu više nisam bogat, u duhovnom smislu se osećam kao milioner.“

Kao što je to bilo kod Džona, možda i tvoja duhovnost spava već godinama. Međutim, ako razvijaš ’mudro srce‘, možeš je probuditi (Psalam 90:12). Uz odlučnost i trud možeš imati istinsku radost, mir i nadu (Rimljanima 15:13). Da, i tvoj život može imati više smisla.

[Slika na 6. strani]

Molitva nam može doneti „Božji mir“

[Slike na 7. strani]

Da li znaš šta porodičnom životu može doneti više zadovoljstva?