Sačuvajmo unutrašnji mir po ugledu na Isusa

1-2. Zašto je Isus bio pod velikim stresom?

POSLEDNJEG dana svog života na zemlji, Isus je bio pod velikim stresom. Zli ljudi će ga uskoro pogubiti na najsuroviji način. Smrt koja mu je predstojala nije bila jedina Isusova briga. On je iskreno voleo svog Oca i želeo je da postupa po njegovoj volji. Ako mu ostane veran u ovoj najtežoj situaciji, Isus će posvetiti Božje ime. Isus je voleo i ljude i znao je da će oni imati nadu u večni život samo ako on ostane veran do smrti.

² Iako je Isus bio pod velikim stresom, sačuvao je unutrašnji mir. On je svojim apostolima rekao: „Mir svoj dajem vam“ (Jov. 14:27). Imao je „Božji mir“, to jest smirenost i spokoj koji su rezultat bliskog odnosa s Jehovom. Zahvaljujući tom miru, Isusa nisu savladale brige (Fil. 4:6, 7).

 3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ Niko od nas se neće naći u situaciji u kakvoj se Isus našao, ali kao njegovi sledbenici suočićemo se s raznim problemima (Mat. 16:24, 25; Jov. 15:20). Kao i on, ponekad ćemo biti pod velikim stresom. Kako možemo sprečiti da nas savladaju brige i oduzmu nam unutrašnji mir? Osmotrimo koje su tri stvari pomogle Isusu tokom njegove službe i kako se možemo ugledati na njega kada se suočavamo s teškoćama.

 4. U skladu s rečima iz 1. Solunjanima 5:17, koji primeri pokazuju da se Isus često molio poslednjeg dana svog života?

⁴ Pročitati 1. Solunjanima 5:17. Poslednjeg dana svog života na zemlji Isus se molio u više navrata. Kada je svojim učenicima pokazao kako će obeležavati spomen na njegovu smrt, pomolio se za hleb i vino (1. Kor. 11:23-25). Pre nego što je napustio mesto gde su proslavili Pashu, pomolio se sa svojim učenicima (Jov. 17:1-26). Kada je s njima stigao na Maslinsku goru, više puta se molio (Mat. 26:36-39, 42, 44). Njegove poslednje reči bile su izgovorene u molitvi (Luka 23:46). Isus se molio Jehovi u vezi sa svim što se dešavalo tog presudnog dana.

 5. Zašto apostoli nisu imali dovoljno hrabrosti?

⁵ Isus se uzdao u svog Oca i to je pokazao tako što mu se često molio. Upravo to mu je dalo snage da istraje. Za razliku od njega, apostoli nisu istrajali u molitvi te noći. Zato nisu imali dovoljno hrabrosti u presudnim trenucima (Mat. 26:40, 41, 43, 45, 56). Kada se suočavamo s problemima, ostaćemo verni samo ako se ugledamo na Isusa i neprestano se molimo. Za šta se možemo moliti?

 6. Kako će nam vera pomoći da sačuvamo unutrašnji mir?

⁶ Jehovu možemo moliti da nam da „više vere“ (Luka 17:5; Jov. 14:1). Vera nam je potrebna jer će Satana iskušati sve Isusove sledbenike (Luka 22:31). Kako nam vera pomaže da sačuvamo mir čak i kada se problemi nižu jedan za drugim? Kada u razumnoj meri učinimo sve što je u našoj moći da bismo rešili problem, vera će nas podstaći da prepustimo stvari u Jehovine ruke. Pošto smo uvereni da on može rešiti problem bolje nego što bismo mi to mogli, zadržaćemo mir u mislima i srcu (1. Petr. 5:6, 7).

 7. Šta možemo naučiti od Roberta?

⁷ Molitva nam pomaže da zadržimo unutrašnji mir bez obzira na to s kakvim se teškoćama suočavamo. Robert ima oko 80 godina i služi kao starešina. On kaže: „Savet iz Filipljanima 4:6, 7 pomogao mi je u mnogim životnim situacijama. Imao sam finansijskih problema, a neko vreme nisam služio kao skupštinski starešina.“ Šta je pomoglo Robertu da sačuva unutrašnji mir? „Čim bih osetio da me obuzimaju brige, pomolio bih se“, kaže on. „Što sam se češće i usrdnije molio, osećao sam veći mir.“

 8. Prema Jovanu 8:29, šta je još pomoglo Isusu da sačuva unutrašnji mir?

⁸ Pročitati Jovana 8:29. Isus je imao unutrašnji mir čak i kada su ga progonili, jer je znao da će svojim postupcima obradovati svog Oca. Bio je poslušan i kada mu to nije bilo lako. Voleo je svog Oca i ceo svoj život je posvetio službi Jehovi. Pre nego što je došao na zemlju, sarađivao je s Bogom kao „vešt graditelj“ (Posl. 8:30). A dok je bio na zemlji, revno je poučavao druge o svom Ocu (Mat. 6:9; Jov. 5:17). To je Isusu pričinjavalo veliku radost (Jov. 4:34-36).

 9. Kako nam služba propovedanja pomaže da sačuvamo unutrašnji mir?

⁹ Po ugledu na Isusa i mi možemo biti poslušni Jehovi i uvek „zaokupljeni Gospodovim delom“ (1. Kor. 15:58). Kada smo potpuno posvećeni propovedanju, tada možemo ispravno sagledati svoju situaciju (Dela 18:5). Na primer, ljudi koje srećemo u službi često imaju mnogo veće probleme od nas. Pa ipak, kada upoznaju i zavole Jehovu i primenjuju njegove savete, njihova situacija se popravlja i postaju srećniji. Svaki put kada se to desi, još smo sigurniji da će se Jehova pobrinuti i za nas. A to uverenje nam pomaže da zadržimo unutrašnji mir. U to se uverila i jedna naša sestra koja se celog života bori sa osećanjem bezvrednosti i depresijom. Ona kaže: „Kada sam zaokupljena službom, emotivno sam stabilnija i srećnija. Mislim da je to zato što u službi osećam najveću bliskost s Jehovom.“

10. Šta možemo naučiti od Brende?

¹⁰ Pogledajmo i primer naše sestre Brende. Ona i njena ćerka boluju od multiple-skleroze. Brenda je vezana za invalidska kolica i dosta je slaba. Ona propoveda od vrata do vrata kad god to može, ali uglavnom svedoči putem pisama. Ona kaže: „Kada sam mentalno i emotivno prihvatila činjenicu da se moje zdravstveno stanje neće popraviti u ovom svetu, mogla sam da se posvetim službi. Dok svedočim, nisam zaokupljena svojim brigama. Tada razmišljam o tome kako da pomognem ljudima kojima propovedam na svom području, a u mislima uvek imam nadu u budućnost.“

11-13. (a) Kako su apostoli i drugi pokazali Isusu da su mu pravi prijatelji? (b) Kako su Isusovi prijatelji uticali na njega?

¹¹ Tokom Isusove službe na zemlji, verni apostoli su pokazali da su pravi prijatelji. Oni su potvrdili reči iz poslovice koja kaže: „Ima i prijatelja privrženijih od brata“ (Posl. 18:24). Isus je cenio takve prijatelje. Tokom njegove službe, niko od njegove braće nije iskazao veru u njega (Jov. 7:3-5). U jednom trenutku, njegova rodbina je čak mislila da je poludeo (Mar. 3:21). S druge strane, u noći pre svoje smrti Isus je za svoje verne apostole mogao da kaže: „Vi ste ostali sa mnom u mojim kušnjama“ (Luka 22:28).

¹² Iako su apostoli u nekim prilikama razočarali Isusa, on se nije zadržavao na njihovim greškama već je video njihovu veru (Mat. 26:40; Mar. 10:13, 14; Jov. 6:66-69). Poslednje noći pre nego što je pogubljen, Isus je ovim vernim ljudima rekao: „Nazivam vas prijateljima, jer sam vam obznanio sve što sam čuo od svog Oca“ (Jov. 15:15). Nema sumnje da su oni bili veliki izvor ohrabrenja za njega. Dok su mu pomagali u službi propovedanja, Isusovo srce se prelivalo radošću (Luka 10:17, 21).

¹³ Osim apostola, Isus je imao i druge prijatelje, muškarce i žene, koji su mu pomagali u propovedanju i na druge praktične načine. Neki su mu otvorili vrata svog doma i ugostili ga (Luka 10:38-42; Jov. 12:1, 2). Drugi su ga pratili na njegovim putovanjima i koristili svoju imovinu da bi mu pomagali (Luka 8:3). Isus je imao dobre prijatelje jer je i on sam bio dobar prijatelj. Činio je dobre stvari za njih i imao razumna očekivanja od njih. Iako je bio savršen, cenio je podršku svojih nesavršenih prijatelja. Možemo biti sigurni da su mu oni pomogli da sačuva svoj unutrašnji mir.

14-15. Kako možemo steći dobre prijatelje i kako nam oni mogu pomoći?

¹⁴ Dobri prijatelji će nam pomoći da ostanemo verni Jehovi. Najbolji način da steknemo dobre prijatelje jeste da i sami budemo dobri prijatelji (Mat. 7:12). Na primer, Biblija nas podstiče da trošimo svoje vreme i snagu u korist drugih, naročito onih koji su u oskudici (Ef. 4:28). Da li je u skupštini nekome potrebna pomoć? Možeš li obaviti kupovinu za nekoga ko je vezan za kuću? Možeš li pripremiti obrok za porodicu koja je u oskudici? Ako znaš kako se koriste veb-sajt jw.org^® i aplikacija JW Library^®, možeš li pomoći drugima u skupštini da nauče kako da ih koriste? Kada smo zaokupljeni pomaganjem drugima, bićemo srećniji (Dela 20:35).

¹⁵ Prijatelji će nam biti podrška kada se suočavamo s raznim problemima, jer će nam pomoći da sačuvamo unutrašnji mir. Kao što je Elijuj slušao Jova dok je govorio o svojim problemima, naši prijatelji će biti spremni da nas strpljivo saslušaju dok im iznosimo svoje brige (Jov 32:4). Ne treba da očekujemo da će oni donositi odluke umesto nas, ali ćemo mudro postupiti ako poslušamo njihove savete temeljene na Bibliji (Posl. 15:22). Baš kao što je kralj David ponizno prihvatio pomoć svojih prijatelja, ponos ne treba da nas spreči da prihvatimo pomoć naših prijatelja (2. Sam. 17:27-29). Pravi prijatelji su zaista dar od Boga (Jak. 1:17).

16. Prema Filipljanima 4:6, 7, preko koga jedino možemo dobiti mir? Objasni.

¹⁶ Pročitati Filipljanima 4:6, 7. Zašto Jehova kaže da možemo dobiti njegov mir „preko Isusa Hrista“? Zato što unutrašnji mir možemo dobiti i sačuvati samo ako razumemo koju ulogu u ostvarenju Božje namere ima Isus i ako iskazujemo veru u njega. Na primer, putem Isusove otkupne žrtve, svi naši gresi će biti oprošteni (1. Jov. 2:12). To saznanje je veoma utešno! Kao Kralj Božjeg Kraljevstva, Isus će popraviti svaku štetu koju su nam naneli Satana i njegov svet (Is. 65:17; 1. Jov. 3:8; Otkr. 21:3, 4). To nam pruža divnu nadu! Iako nam je Isus poverio odgovoran zadatak, on je s nama i podupire nas tokom poslednjih dana ovog sveta (Mat. 28:19, 20). To nam uliva hrabrost! Uteha, nada i hrabrost – to su temelji na kojima počiva naš unutrašnji mir.

17. (a) Kako hrišćani mogu sačuvati unutrašnji mir? (b) Prema Jovanu 16:33, šta ćemo moći da učinimo?

¹⁷ Kako onda možemo sačuvati unutrašnji mir kada imamo ozbiljne probleme? Tako što ćemo se ugledati na Isusa. Kao prvo, molimo se i istrajmo u molitvi. Drugo, budimo poslušni Jehovi i revno propovedajmo, čak i kada to nije lako. I treće, oslonimo se na pomoć prijatelja kada smo u nevolji. Tada će Božji mir čuvati naš um i naše srce. Kao što je Isus izdržao sve kušnje, tako ćemo i mi uspeti da se izborimo sa svim problemima. (Pročitati Jovana 16:33.)