Vi možete naći zdravu razonodu

BIBLIJA ne osuđuje zadovoljstva koja proizlaze iz razonode, niti uživanje u rekreaciji tretira kao gubljenje vremena. Naprotiv, Propovednik 3:4 kaže da postoji „vreme smeha“ i „vreme kad se igra“.a Božji narod u drevnom Izraelu radovao se različitim oblicima razonode, kao što su muzika, plesanje i igre. I sam Isus prisustvovao je jednoj velikoj svadbenoj proslavi i, u jednoj drugoj prilici, ’velikoj gozbi‘ (Luka 5:29; Jovan 2:1, 2). Dakle, Biblija nije protiv toga da se prijatno provodimo.

Međutim, pošto puno današnje razonode veliča ponašanje koje se Bogu ne dopada, postavlja se pitanje: šta vi možete učiniti kako biste zasigurali da vaša merila za izabiranje razonode ostaju zdrava?

Budite izbirljivi

U izabiranju razonode, hrišćani će želeti da se vode biblijskim načelima. Na primer, psalmista David je pisao: „Ispituje Gospod pravednika, a bezdušnika i ko voli nasilje mrzi duša njegova“ (Psalam 11:5). A Pavle je pisao Kološanima: „Morite dakle ude svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strasti, zle želje i lakomstvo... Odbacite sve to: gnev, ljutinu, pakost, hule, i sramotne reči da ne izlaze iz usta vaših“ (Kološanima 3:5, 8).

Veliki deo razonode koja je danas na raspolaganju jasno krši ovaj nadahnuti savet. Neki bi mogli da prigovore: ’Ali ja nikada ne bih uradio stvari koje se prikazuju.‘ Možda je to tačno. Ali čak i ako vaša razonoda ne ukazuje kakva ćete vrsta osobe postati, ona može otkriti nešto u vezi s vrstom osobe kakva već jeste. Ona bi, na primer, mogla reći da li ste među onima koji ’vole nasilje‘ ili koji su preokupirani ’bludom, strastima, lakomstvom i sramotnim rečima‘ ili ste među onima koji istinski „mrze na zlo“ (Psalam 97:10).

Pavle je pisao Filipljanima: „Što je god istinito, što je god časno [’ozbiljno‘, NW], što je god pravedno, što je god čisto, što je god ljubazno, što god zaslužuje priznanje i što je kreposno i vredno hvale, to mislite“ (Filipljanima 4:8).

Ali da li ovaj stih znači da su svaki film, svaka knjiga ili TV-emisija koji imaju zaplet o nekom obliku nepravde, možda kriminalu, automatski loši? Ili su sve komedije isključene jer nisu ’ozbiljne‘? Ne, jer kontekst pokazuje da Pavle nije raspravljao o razonodi nego o razmišljanjima srca, koja treba da se usredsrede na stvari koje gode Jehovi (Psalam 19:15). Međutim, ono što je Pavle rekao može nam pomoći u pogledu izbora razonode. Koristeći načelo u Filipljanima 4:8, možemo se upitati: ’Da li moj izbor razonode prouzrokuje da razmišljam o stvarima koje nisu čiste?‘ Ako prouzrokuje, tada treba da napravimo izmene.

Ipak, u procenjivanju razonode treba da „blagost [„razumnost“, NW] [hrišćana] bude poznata svim ljudima“ (Filipljanima 4:5). Očigledno je da u razonodi postoje krajnosti koje su očito neprikladne za prave hrišćane. Osim toga, svaki pojedinac treba pažljivo da odmeri stvari i donese odluke tako da ima čistu savest pred Bogom i čovekom (1. Korinćanima 10:31-33; 1. Petrova 3:21, Ča). Ne bi bilo ispravno suditi drugima po neznatnim stvarima ili postavljati proizvoljna pravila koja diktiraju šta drugi treba da radeb (Rimljanima 14:4; 1. Korinćanima 4:6).

Uloga roditelja

Kada se radi o razonodi, roditelji igraju presudnu ulogu. Pavle je pisao: „Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8). Prema tome, roditelji imaju obavezu da se brinu za članove porodice ne samo materijalno nego i duhovno i emocionalno. U to bi spadalo i pružanje zdrave relaksacije (Priče Solomunove 24:27, DK).

Ponekad se ovaj aspekt porodičnog života zanemaruje. „Nažalost“, kaže jedan misionar iz Nigerije, „neki roditelji gledaju na rekreaciju kao na gubljenje vremena. Kao posledica toga, neka deca su prepuštena sama sebi, te nalaze lošu vrstu prijateljâ i loš oblik razonode.“ Roditelji, nemojte dozvoliti da se ovo desi! Pobrinite se da vaša deca imaju zdravu rekreaciju koja ih stvarno osvežava.

Ali na mestu je reč opreza. Hrišćani ne treba da postanu kao mnogi danas koji ’više mare za slasti nego za Boga‘ (2. Timoteju 3:1-4). Da, razonodu treba zadržati na njenom mestu. Ona treba da osveži nečiji život — ne da dominira njime. Stoga i deci i odraslima ne treba samo ispravna vrsta razonode nego i ispravna količina (Efescima 5:15, 16).

Uživajte u drugim aktivnostima

Veliki deo popularne razonode uči ljude da budu pasivni umesto aktivni. Uzmite kao primer televiziju. Knjiga What to Do After You Turn Off the TV primećuje: „Po samoj svojoj prirodi [televizija] nas uči da budemo pasivni: razonoda, čak i učenje, postaju nešto što primamo bez ikakvog truda, a ne neka naša aktivna kreacija.“ Naravno, postoji mesto čak i za pasivnu razonodu. Ali ako ona guta previše nečijeg slobodnog vremena, ona tu osobu lišava uzbudljivih prilika.

Autor Džeri Mander, koji kaže da je „član predtelevizijske generacije“, opisuje povremene periode dosade koji su ga mučili u detinjstvu i kaže: „Uz to je išao neki nemir. Bilo je veoma neugodno, tako neugodno da bih na kraju odlučio da delujem — da radim nešto. Pozvao bih prijatelja, izašao bih napolje. Otišao bih da se igram s loptom. Čitao bih. Radio bih nešto. Kad se osvrnem, gledam na to vreme dosade, ’gluvarenja‘, kao na jamu iz koje izvire kreativno postupanje.“ Danas, primećuje Mander, deca koriste TV kao najlakše rešenje za dosadu. On dodaje: „TV briše i brigu i kreativnost koja bi mogla da usledi.“

Prema tome, mnogi su otkrili da aktivnosti koje zahtevaju učešće a ne pasivnost mogu biti nagradonosnije nego što su zamišljali. Neki su otkrili da je čitanje naglas s drugima jedan izvor uživanja. Drugi se bave hobijima, kao što su sviranje nekog muzičkog instrumenta ili slikanje neke slike. Tu su zatim prilike da se naprave zdravi skupovic (Luka 14:12-14). Od rekreacije na otvorenom takođe ima koristi. Jedan dopisnik Probudite se! iz Švedske izveštava: „Neke porodice idu na kampovanje ili na pecanje ili idu na izlet u šumu, na putovanja kanuom, u šetnje po planinama i tako dalje. Mladi su oduševljeni.“

Prisustvo iskvarujućih elemenata u razonodi ne treba da nas iznenadi. Apostol Pavle je pisao da će ljudi iz narodâ ’hoditi po taštini misli svojih‘ (Efescima 4:17). Prema tome, jedino što se može očekivati jeste da će veliki deo onoga što je za njih zabavno zadovoljavati „dela putena“ (Galatima 5:19-21). Međutim, hrišćani se mogu obučiti da donose ispravne odluke s obzirom na kvalitet i kvantitet svoje razonode. Takođe rekreaciju mogu učiniti porodičnim pitanjem i čak mogu probati nove aktivnosti koje će biti okrepljujuće i koje će obezbediti drage uspomene za godine koje dolaze. Da, vi možete naći zdravu razonodu!

[Fusnote]

[Slika na 9. strani]

Zdrava rekreacija može biti nagradonosna