Odgovornost rađanja dece u vreme kraja
„Dobro upravljaju svojom decom“ (1. Timoteju 3:12).
1. Koju prirodnu želju ima većina žena, i kako se ona održava u ranoj mladosti?
Niko neće osporiti da rađanje donosi radost sa sobom. Majčin instinkt je nešto prirodno, mada je kod nekih žena jače izražen nego kod drugih. U mnogim zapadnim zemljama dečačići se igraju sa mehaničkim igračkama, dok devojčice uopšte daju prednost lutkama. Izrađivači igračaka se trude da naprave lutke koje skoro sve mogu. Mnoge devojke se raduju onom danu kada će umesto lutke moći da zagrle svoju vlastitu slatku bebu, koja grguće.
Radosti i odgovornosti
2. Šta roditelji treba da vide u novorođenčetu, i na šta treba da budu spremni?
2 Roditelji svesni odgovornosti u novorođenčetu ne vide igračku, nego stvora za čiji su život i budućnost oni odgovorni Stvoritelju. Roditelji koji donose dete na svet, moraju biti spremni da nose veliku odgovornost povezanu sa tim i da preduzmu potrebne promene. Oni se u izvesnom smislu upuštaju u 20-godišnji program ishrane, odevanja, zdravstvenog negovanja i vaspitavanja, pri čemu se ne vidi krajnji rezultat.
3. Zašto se Priče Solomonove 23:24, 25 mogu primeniti na mnoge hrišćanske roditelje?
3 Radosno je da su mnogi hršićanski roditelji odnegovali decu, koja su postala verne i revne Jehovine sluge. Neki roditelji su doživeli da su njihova deca kasnije prihvatila punovremenu službu, pa tako postali pioniri, misionari ili betelski saradnici. Na ovakve roditelje se sigurno odnose reči: „Sigurno će se veseliti otac pravednikov; i ko postane otac mudroga, radovaće mu se. I otac tvoj i majka tvoja radovaće ti se i veseliće se roditeljka tvoja“ (Priče Solomonove 23:24, 25, NS).
Roditeljske brige
4, 5. a) Koji biblijski zahtev moraju ispuniti starešine i sluge pomoćnici, koji imaju decu? b) Kako neka deca znače ,,nesreću“ za svoga oca?
4 Ali roditelji se ne mogu uvek radovati svojoj deci; to se odnosi čak i na starešine. Apostol Pavle je pisao: „Nadglednik treba da bude besprekoran, muž jedne žene, ... čovek, koji izvrsno upravlja svojim domom i drži decu u pokornosti sa svom ozbiljnošću; (zacelo, ako ko ne zna da upravlja svojim domom, kako će se, starati za Božju skupštinu?).“ Pavle je još dodao: „Đakoni da budu muževi jedne žene, koji dobro upravljaju svojom decom i svojim domovima“ (1. Timoteju 3:2-5, 12).
5 Naravno, hrišćanske starešine i sluge pomoćnici ne snose odgovornost za svoju odraslu decu, koja više ne žele da služe Jehovi. Ali oni su odgovorni za svoju maloletnu decu, kao i za stariju decu koja još kod njih stanuju. Starešine i sluge pomoćnici su gubili dragocene prednosti, jer su postali nepažljivi ili nisu više ispunjavali biblijski zahtev da ,dobro upravljaju svojom decom i svojim domovima“. Takvim očevima i mnogim drugima deca su nanela više brige nego radosti. Već mnogo puta’ se obistinila izreka: „Bezuman sin znači nesreću za svog oca“ (Priče Solomonove 19:13, NS).
Očevi svesni odgovornosti
6. O kojim pitanjima treba da razmisle hrišćanski muževi?
6 Svi hrišćanski muževi, bez obzira da li imaju prednosti u skupštini ili ne, treba sem toga da razmisle kakve posledice mogu nastati po duhovno zdravlje njihove žene, ako ona još mora da brine o maloj deci. Ako jedna žena duhovno nije vrlo jaka, kako će se nega jednog ili više male dece odraziti na njen lični studij, ili na njene mogućnosti da učestvuje u službi propovednika?
7. Šta se desilo sa mnogim hrišćanskim suprugama i šta je često razlog za to?
7 Da li je muževima uvek jasno da njihove žene, ako se moraju brinuti za dojenče ili za malo dete, često nemaju punu korist od skupštinskog studija knjige, od sastanaka u Kraljevskoj sali, od pokrajinskog i od oblasnog kongresa? Takva situacija može trajati mesecima a i više godina, ako dođe dete za detetom. Prirodna je stvar da u ovom pogledu glavni teret ne nosi otac nego majka. Povremeno se može primetiti da hrišćanski muževi duhovno napreduju tako da im se u skupštini poveravaju prednosti, dok njihove žene duhovno slabe. Zašto? Zato što im mala deca često smetaju da se koncentrišu na sastancima, da sprovode intenzivne studije Biblije ili da u većoj meri učestvuju na delu svedočenja. Može li se govoriti o očevima svesnih odgovornosti ako dozvoljavaju da nastanu takve situacije?
8. Kako mnogi očevi učestvuju u paženju na decu, i kakvu korist ima njihova žena od toga?
8 Srećom to nije uvek slučaj. Mnogi hrišćanski očevi se veoma trude da podupiru svoje žene u paženju dece. Tako na primer paze i na to da njihova deca na skupštinskim sastancima budu mirna. Ako jedno od njihove dece počne vikati ili na neki drugi način prouzrokuje buku, ponekad i oni izađu napolje sa detetom da primene odgovarajuću disciplinsku meru. Zašto bi uvek samo majka propustila delove programa? Osim toga, obazrivi muževi pomažu svojim ženama da obave kućne poslove i da odnesu decu u krevet, tako oboje mogu u miru svesti i koncentrisati se na duhovne stvari.
9. Šta dokazuje da deca nisu uvek prepreka?
9 Kada se u skupštini sve odgovarajuće organizuje tada mogu mlade majke sa odojčadima učestvovati čak u pomoćnoj pionirskoj službi, štaviše, neke od takvih majki su u opštoj pionirskoj službi. Deca dakle nisu uvek prepreka. Mnogi hrišćanski roditelji ispoljavaju izvrstan pionirski duh.
Bez dece, ali srećni
10. Na šta su se odlučili neki bračni parovi, i kako su bili blagoslovljeni?
10 Neki mladi bračni parovi su odlučili da nemaju decu. Iako je kod ovih žena majčin instinkt isto tako izrazit kao kod drugih žena odlučile su u saglasnosti sa svojim mužem da nemaju dece, kako bi se u potpunosti mogle staviti u Jehovinu službu. Mnogi od ovih bračnih parova su služili kao pioniri ili misionari. Oni se sada sa punom zahvalnošću mogu osvrnuti na svoj život. Tačno je, oni nemaju vlastitu decu ali su napravili nove učenike koji neprekidno verno služe Jehovi. Ova ’prava deca u veri’ neće nikada zaboraviti ko je bio upotrebljen da im donese ,reč istine“ (1. Timoteju 1:2; Efescima 1:13; uporedi 1. Korinćanima 4:14, 17; 1. Jovanova 2:1).
11. Gde služe Jehovi mnogobrojni bračni parovi bez dece, izašto ništa ne žale? b) Koji se biblijski tekst može primeniti na sve bračne parove koji su „radi Carstva“ ostali bez dece?
11 Širom sveta je bračnim parovima, koji se odriču roditeljske radosti, moguće da služe Jehovi u pokrajinskoj službi, u oblasnoj službi ili u betelu. Oni se sa zadovoljstvom sećaju vremena u kom su na prednosnom mestu mogli da služe Jehovi i svojoj braći. Nije im žao. Nisu imali radost da imaju decu, ali su na različitim područjima delatnosti imali važnu ulogu u unapređivanju interesa Carstva. Na sve ove bračne parove, koji su „radi nebeskog Carstva“ ostali bez dece, može se sigurno primeniti sledeći biblijski tekst: „Bog nije nepravedan da zaboravi djelo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime njegovo, posluživši svetima i služeći“ (Matej 19:12; Jevrejima 6:10).
Lična stvar
12. a) Zašto je jedinstvena prednost imati decu? b) U kojim vremenima je rađanje dece bilo od Boga
12 Kao što smo videli u prethodnom studijskom članku, deca su dar Božji (Psalam 127:3). Imati decu je jedinstvena prednost, koju nemaju Jehovina duhovna stvorenja (Matej 22:30). Bilo je vremena u kojima je to spadalo u nalog koji je Jehova dao svojim slugama na Zemlji. To je bio slučaj sa Adamom i Evom (1. Mojsijeva 1:28). Na preživele od potopa se to takođe odnosilo (1. Mojsijeva 9:1). Prema Jehovinoj volji sinovi Izraela su trebali da se umnožavaju rađanjem dece (1. Mojsijeva 46:1-3; 2. Mojsijeva 1:7, 20; 5. Mojsijeva 1:10).
13, 14. a) Šta se danas može kazati o rađanju cece, i koja kritika ne bi bila na mestu? b) Koji se savet daje, mada je to lična stvar, u današnjem vremenu kraja o rađanju dece?
13 Rađanje dece, danas nije izraziti sastavni deo zadatka, koji je Jehova dao svom narodu. I pored toga to je još uvek prednost, koju on odobrava onima koji su u braku, ukoliko je to njihova želja. Hrišćanski bračni parovi koji ispunjavaju svoju želju da imaju decu ne trebaju biti kritikovani kao ni oni bračni parovi koji se odriču da imaju decu.
14 Da li će jedan bračni par u današnjem vremenu kraja, hteti da ima decu ili ne, jeste lična stvar o kojoj mora svaki par sam da odluči. Ipak, budući da je ’preostalo vreme skraćeno’, bračni parovi bi dobro učinili ako bi brižljivo i u molitvi odvagnuli šta ide u prilog a šta protiv rađanja dece u današnjem vremenu (1. Korinćanima 7:29). Ko se odluči da ima decu, ne treba misliti samo na radost koja je s tim povezana nego da ima na umu i obaveze kao i probleme koji uz to idu, koji nastaju za roditelje i za decu koju donose na svet.
Ako je neplanirano
15, 16. a) Koji stav se treba izbeći ako dođe do neočekivane trudnoće, i zašto? b) Kako treba da se prihvati svako dete, i kojim odgovornostima je potrebno da se udovolji?
15 Neki možda kažu: „To je sve lepo i dobro. Ali šta ako dete dođe neočekivano?“ To je bio slučaj već kod mnogih bračnih parova, koji su bili potpuno svsni da nije idealno rađati decu u današnje vreme. Neki od njih su godinama bili u punovremenoj službi. Kako bi trebali gledati na dolazak neočekivanog pridošlice?
16 Ovde odgovornost roditelja dolazi do izražaja. Istina, može doći do neočekivane trudnoće ali hrišćanski roditelji ne smeju tada dete, koje se rodi, smatrati nepoželjnim. Ma kakve promene za njih mogle nastati, oni ipak ne bi trebali u sebi da skupljaju ljutnju na dete. Najzad oni su odgovorni za njegovo stvaranje. Ako je ono sada tu, oni bi trebali shvatiti svoju promenjenu situaciju svesni da „vreme i nepredviđeni događaji“ sve ljude na jedan ili drugi način „pogađa“ (Propovednik 9:11). Hteli ili ne, oni su sudelovali na činu stvaranja, čiji inicijator je Jehova Bog. Oni treba da prihvate svoje dete kao njima povereno i da ljubazno udovolje svojim odgovornostima kao „roditelji u zajednici sa Gospodom“ (Efescima 6:1).
„Sve činite u ime Gospoda“
17. Koji je savet dao Pavle Kološanima, i kako se ovaj savet može danas primeniti?
17 Neposredno pre davanja saveta o stvarima porodičnog života, apostol Pavle je pisao: „Sve što god činite rječju ili delom, ove činite u ime Gospoda Isusa Hrista hvaleći Boga i oca kroza nj“ (Kološanima 3:17-21). U kakvom god se stanju nađe jedan hrišćanin, on treba da bude zahvalan Jehovi i u svom položaju, pokuša da ’sve čini u ime Gospoda’.
18, 19. a) Kako mogu hrišćani koji nisu u braku i bračni parovi koji nemaju decu da čine „sve u ime Gospoda“? b) Kako hrišćanski roditelji treba da gledaju na svoju decu, i koji cilj treba sebi da postave?
18 Hrišćanin koji je za sebe odlučio da ne stupa u brak, neće svoju slobodu koristiti za vođenje udobnog života, nego će „svom dušom kao za Jehovu“ raditi, ako je moguće na jednoj grani punovremene službe (Kološanima 3:23; 1. Korinćanima 7:32). Tako isto i bračni par koji je odlučio da nema dece, neće na sebičan način ’upotrebljavati ovaj svet do kraja’, nego će u svom životu stvoriti što više mesta za interese Carstva (1. Korinćanima 7:29-31).
19 Hrišćani koji imaju decu treba da budu roditelji svesni odgovornosti. Oni ne treba da smatraju svoju decu kao prepreke za službu Jehovi, već kao izuzetnu dodelu. Šta će to značiti? Ako predani hrišćanin nađe nekoga koji ispoljava interes za istinu tada on počinje redovan biblijski studij sa dotičnim. Kada je počeo studij, tada vrlo marljivo, od nedelje do nedelje, nastoji da posećuje interesenta i da mu pomaže u duhovnom pogledu da napreduje. Za hrišćansku decu nije ništa manje potrebno. Da bi pomogli deci da duhovno rastu i da vole svog Stvoritelja, sa njima se mora početi što je moguće ranije dobro promišljen biblijski studij, koji treba redovno sprovoditi (2. Timoteju 3:14, 15). Uz to roditelji će se savesno potruditi da daju dobar primer hrišćanskog vladanja kod kuće isto tako kao i ukraljevskoj sali. I ako je moguće preuzimaju odgovornost da školuju svoju decu u službi propovedanja. Osim toga što propovedaju drugima, roditelji se trude da na taj način, uz Jehovinu pomoć, ’naprave učenike’ od svoje dece (Matej 28:19).
Deca u „velikoj nevolji“
20. a) Šta nam predstoji, i na koje je teškoće Isus upozoravao? b) Kako se odnose Isusove reči na odgajanje dece u vremenu kraja?
20 Nama predstoji „velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta, ne, niti će je ikada više biti“ (Matej 24:21, NS). To će biti teško vreme za odrasle i za decu. U svom proročanstvu o svršetku sadašnjeg sistema stvari, Isus je ukazao da će se radi hrišćanske istine razdvajati porodice. Izjavio je: „A predaće brat brata na smrt i otac sina, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih“ (Marko 13:12). Očigledno da neće biti uvek samo radost pri odgajanju dece u vremenu kraja. Kako iz Isusovih reči proizlazi, to može biti povezano sa brigama, razočaranjem pa čak i sa opasnostima.
21. a) Zašto roditelji ne treba previše da brinu, iako treba realno da gledaju u budućnost? b) Koju nadu mogu da gaje oni a i njihova deca?
21 Iako bi se predstojeće teškoće trebale realno sagledati, za bračne parove sa malom decom ne bi bilo mudro da se previše brinu zbog budućnosti. Ako sami ostanu verni i sa svoje strane učine najbolje, da odgoje svoju decu „u stezi i ozbiljnoj opomeni Jehovinoj“, mogu biti uvereni da će njihova deca biti povoljno ocenjena (Efescima 6:4; uporedi 1. Korinćanima 7:14). Kao deo „velikog mnoštva naroda“ mogu se oni a i njihova mala deca nadati da prežive „veliku nevolju“. Ako takva deca izrastu u verne Jehovine sluge, tada će mu biti zahvalne u svu večnost da su imali roditelji svesne odgovornosti (Otkrivenje 7:9, 14; Priče Solomonove 4:1, 3, 10).
Pitanje za ponavljanje
◻ Koji dugoročni program povlači za sobom rađanje jednog deteta?
◻ Zašto su neke starešine i sluge pomoćnici izgubili svoje prednosti?
◻ Koje činioce treba jedan hrišćanski muž da uzme u obzir u pogledu trudnoće svoje žene?
◻ Šta dokazuje da jedan hrišćanski bračni par bez dece može da bude srećan?
◻ Kako roditelji treba da gledaju na rađanje deteta, i zašto ne treba previše da brinu zbog budućnosti?
dodeljeni nalog?
[Slika na 12. strani]
Očevi su takođe odgovorni da deca budu mirna na sastancima