Pomaži drugima da hode dostojno Jehove

’Ne prestajemo da se molimo za vas i da tražimo da... hodite dostojno Jehove, s ciljem da mu potpuno ugodite dok i dalje donosite plod u svakom dobrom delu‘ (KOLOŠANIMA 1:9, 10).

 1, 2. Šta posebno može biti izvor radosti i zadovoljstva?

„ŽIVIMO u kamp-prikolici na jednoj farmi. Pošto vodimo jednostavan život, imamo više vremena da s dobrom vešću odlazimo do ljudi. Bogato smo blagoslovljeni prednošću da mnogima pomažemo da se predaju Jehovi“ (jedan bračni par punovremenih slugu u Južnoj Africi).

² Zar se ne bi složio da pružanje pomoći drugima donosi radost? Neki redovno nastoje da pomažu bolesnima, depresivnima ili usamljenim osobama — i oni nalaze zadovoljstvo u tome. Pravi hrišćani su sigurni da to što drugima prenose spoznanje o Jehovi Bogu i Isusu Hristu predstavlja najveću pomoć koju mogu ponuditi. Jedino to može navesti druge da prihvate Isusovu otkupninu, razviju dobar odnos s Bogom i da tako imaju izgled na večni život (Dela apostolska 3:19-21; 13:48).

 3. Koja vrsta pomoći zaslužuje našu pažnju?

³ Međutim, šta kada je reč o onima koji već služe Bogu, koji slede ’Put‘? (Dela apostolska 19:9). Nema sumnje da si za njih još zainteresovaniji, ali možda ne vidiš šta možeš još da učiniš ili kako da proširiš pomoć koju već pružaš. Ili možda izgleda kao da te tvoja situacija sputava u tome koliko bi mogao da im pomogneš, te prema tome ograničava i zadovoljstvo koje bi mogao osećati (Dela apostolska 20:35). S obzirom na oba ova aspekta, možemo nešto naučiti iz poslanice Kološanima.

 4. (a) Pod kojim okolnostima je Pavle pisao Kološanima? (b) Kakve je veze s time imao Epafras?

⁴ Kada je apostol Pavle pisao hrišćanima u Kolosima, on je bio u Rimu u kućnom pritvoru, mada je mogao da prima posetioce. Kao što se i moglo očekivati, Pavle je svoju ograničenu slobodu koristio da propoveda o Božjem Kraljevstvu (Dela apostolska 28:16-31). Mogli su da ga posećuju suhrišćani, možda čak i neki koji su nekad bili zatvarani s njim (Kološanima 1:7, 8; 4:10). Jedan od njih bio je revni jevanđelizator Epafras iz Kolosa u Frigiji, brdovitoj zemlji istočno od Efesa u Maloj Aziji (današnjoj Turskoj). Epafras je doprineo formiranju skupštine u Kolosima, i radio je za skupštine u obližnjoj Laodikiji i Hijerapolju (Kološanima 4:12, 13). Zašto je Epafras otputovao u Rim da vidi Pavla, i šta možemo naučiti iz Pavlovog odgovora?

Uspešna pomoć Kološanima

 5. Šta je uticalo na to o čemu je Pavle pisao Kološanima?

⁵ Da bi se posavetovao s Pavlom o uslovima u skupštini u Kolosima, Epafras je krenuo na težak put do Rima. Izvestio je o veri tih hrišćana, njihovoj ljubavi i naporima u jevanđeliziranju (Kološanima 1:4-8). Međutim, mora da je izrazio i svoju zabrinutost zbog negativnog uticaja koji je pretio duhovnosti Kološana. Pavle je odgovorio nadahnutom poslanicom u kojoj je razotkrio neka gledišta koja su širili ti lažni učitelji. On se posebno usredsredio na centralnu ulogu koju treba da ima Isus Hrist.a Da li je njegova pomoć bila ograničena samo na naglašavanje ključnih biblijskih istina? Kako je još mogao da pomogne Kološanima, i koje pouke mi možemo izvući u pogledu pomaganja drugima?

 6. Na šta je Pavle stavio naglasak u pismu Kološanima?

⁶ Na početku svog pisma, Pavle je pružio uvid u jedan vid pomoći koji bismo mogli prevideti. Bila je to vrsta pomoći koja je bila efikasna uprkos udaljenosti, budući da su Pavle i Epafras bili daleko od Kolosa. Pavle je potvrdio: „Zahvaljujemo Bogu, Ocu našeg Gospoda Isusa Hrista, uvek kad se molimo [fusnota: „stalno se moleći“] za vas.“ Da, to su bile konkretne molitve za hrišćane u Kolosima. Pavle je dodao: „Zato, od dana kad smo čuli za to, i ne prestajemo da se molimo za vas i da tražimo da se ispunite tačnim spoznanjem njegove volje u svoj mudrosti i duhovnoj sposobnosti shvatanja“ (Kološanima 1:3, 9).

 7, 8. Kojih se stvari često dotaknemo u našim ličnim i skupštinskim molitvama?

⁷ Mi znamo da Jehova ’sluša molitve‘, tako da možemo biti uvereni da je spreman da sasluša naše molitve koje upućujemo u skladu s njegovom voljom (Psalam 65:3; 86:6; Poslovice 15:8, 29; 1. Jovanova 5:14). Međutim, kakve su naše molitve kada se molimo za druge?

⁸ Možda često mislimo na ’celu zajednicu naše braće po svetu‘ i molimo se za njih (1. Petrova 5:9). Ili se možda obraćamo Jehovi za hrišćane i druge u području koje je pogodila neka nepogoda ili tragedija. Kada su učenici iz prvog veka s drugih područja čuli za glad u Judeji, mora da su se puno molili za svoju braću čak i pre nego što su poslali novčanu pomoć (Dela apostolska 11:27-30). Molitve za celo bratstvo ili za neku veću grupu braće često se i danas čuju na hrišćanskim sastancima, gde je potrebno da ih mnogi razumeju kako bi mogli reći „amin“ (1. Korinćanima 14:16).

Budi konkretan u molitvi

 9, 10. (a) Koji primeri pokazuju da je na mestu moliti se za nekoga konkretno? (b) Kako je Pavle bio predmet konkretnih molitvi?

⁹ Međutim, Biblija nam pruža primere molitvi u korist drugih koje su bile konkretnije, ličnije prirode. Razmisli o Isusovom komentaru zabeleženom u Luki 22:31, 32. Oko njega je bilo njegovih 11 vernih apostola. Bila im je potrebna Božja podrška u teškim vremenima koja su stajala pred njima, i Isus se molio za njih (Jovan 17:9-14). Pa ipak, Isus je izdvojio Petra, moleći konkretno za tog jednog učenika. Evo i drugih primera: Jelisej se molio da Bog pomogne jednom određenom čoveku, njegovom sluzi (2. Kraljevima 6:15-17). Apostol Jovan se molio da Gaj i dalje bude dobro, fizički i duhovno (3. Jovanova 1, 2). I druge molitve su bile usredsređene na konkretne grupe ljudi, na primer u Jovu 42:7, 8, Luki 6:28, Delima apostolskim 7:60, 1. Timoteju 2:1, 2.

¹⁰ Pavlova pisma ističu to pitanje konkretnih molitvi. On je molio da se upućuju molitve za njega ili za njega i njegove saradnike. U Kološanima 4:2, 3 stoji: „Budite ustrajni u molitvi, ostajući budni u njoj sa zahvaljivanjem, istovremeno se moleći i za nas, da nam Bog otvori vrata reči, da govorimo svetu tajnu o Hristu, za koju, u stvari, i jesam u zatvorskim okovima.“ Osmotri i ove primere: Rimljanima 15:30; 1. Solunjanima 5:25; 2. Solunjanima 3:1; Jevrejima 13:18

11. Za koga se Epafras molio dok je bio u Rimu?

¹¹ Isti slučaj je bio i s Pavlovim saradnikom u Rimu. „Epafras, koji je iz vaše sredine... šalje vam pozdrave, uvek se naprežući za vas u svojim molitvama“ (Kološanima 4:12). Reč koja je prevedena „naprežući“ može ukazivati na „upinjanje“, kao kod gimnastičara u drevnim igrama. Da li se Epafras gorljivo molio jednostavno za svetsku zajednicu vernika ili za prave obožavaoce iz cele srednje Azije? Pavle je pokazao da se Epafras konkretno molio za one u Kolosima. Epafras je poznavao njihovu situaciju. Mi ih ne znamo sve po imenu, niti znamo s kojim su se problemima suočavali, ali zamisli neke mogućnosti. Možda se mladi Lin borio protiv uticaja preovladavajuće filozofije, a Rufu je trebalo snage da se odupre privlačnosti njegovih nekadašnjih običaja iz judaizma. Pošto Persidin muž nije bio vernik, da li joj je bila potrebna istrajnost i mudrost da bi podigla decu u Gospodu, i da li je Asinkritu, koji je patio od neizlečive bolesti, trebala dodatna uteha? Da, Epafras je poznavao osobe iz svoje matične skupštine, i usrdno se molio za njih zato što su i on i Pavle želeli da te predane osobe hode dostojno Jehove.

12. Kako bismo mogli da budemo konkretniji u svojim ličnim molitvama?

¹² Da li vidiš obrazac za nas — način na koji mi možemo pomoći drugima? Kao što je primećeno, javne molitve na hrišćanskim sastancima često su uopštenije, s obzirom na raznolikost osoba u publici. Ali lične ili porodične molitve mogu biti sasvim konkretne. Iako povremeno možda molimo Boga da vodi i blagoslovi sve putujuće nadglednike ili duhovne pastire, zašto nekada ne bismo bili konkretni? Na primer, zašto se ne pomoliš za pokrajinskog nadglednika koji posećuje tvoju skupštinu ili za voditelja svog Skupštinskog studija knjige? Filipljanima 2:25-28 i 1. Timoteju 5:23 pokazuju da je Pavle bio lično zainteresovan za Timotejevo i Epafroditovo zdravlje. Zar ne možemo i mi da pokažemo takvo zanimanje za bolesne koje znamo po imenu?

13. Šta je prikladno uključiti u lične molitve?

¹³ Istina, moramo izbegavati da se mešamo u privatne stvari drugih, ali prikladno je da naše molitve pokažu istinsko zanimanje za one koje znamo i za koje brinemo (1. Timoteju 5:13; 1. Petrova 4:15). Možda je neki brat izgubio posao, a mi mu ne možemo naći drugi. Pa ipak, možemo ga u svojim ličnim molitvama spomenuti po imenu i usredsrediti se na njegov problem (Psalam 37:25; Poslovice 10:3). Da li se setimo sestre koja je sama i koja je ostarila bez muža i dece zato što je odlučna da se uda „samo u Gospodu“? (1. Korinćanima 7:39). Zašto da u privatnoj molitvi ne zamolimo Jehovu da je blagoslovi i da joj pomogne da verno nastavi u svojoj službi? Ili recimo, dvojica starešina su možda dala savet nekom bratu koji je pogrešio. Zašto ga s vremena na vreme ne bi svaki ponaosob spomenuo po imenu u svojim ličnim molitvama?

14. Kako su konkretne molitve povezane s pomaganjem drugima?

¹⁴ Postoji puno toga što možeš uključiti u lične molitve za osobe koje poznaješ a kojima su potrebni Jehovina podrška, uteha, mudrost i sveti duh, ili bilo koji od njegovih plodova. Zbog razdaljine ili drugih okolnosti, možda misliš da im ne možeš puno pomoći u materijalnom pogledu ili na direktan način. Ali ne zaboravi da se moliš za svoju braću i sestre. Ti znaš da oni žele da hode dostojno Jehove, a ipak im je stvarno potrebna pomoć da bi to večno činili. Ključna stvar u pružanju pomoći jesu tvoje molitve (Psalam 18:3; 20:2, 3; 34:16; 46:2; 121:1-3).

Radi na tome da ojačaš druge

15. Zašto treba da nas zanima zaključni deo poslanice Kološanima?

¹⁵ Naravno, gorljiva, konkretna molitva nije jedini način na koji možeš pomoći drugima, pogotovo kada su u pitanju oni koji su ti bliski i dragi. Knjiga Kološanima to jasno pokazuje. Mnogi izučavaoci smatraju da je Pavle, nakon što je dao doktrinarno uputstvo i praktičan savet, jednostavno pridodao lične pozdrave (Kološanima 4:7-18). Ali mi smo već utvrdili da ovaj zaključni deo knjige sadrži pažnje vredan savet, a ni to nije sve što iz njega možemo naučiti.

16, 17. Šta možemo reći o braći koja su spomenuta u Kološanima 4:10, 11?

¹⁶ Pavle je pisao: „Pozdrave vam šalje Aristarh, moj zatvorski drug, kao i Marko, Varnavin rođak (za koga ste primili zapovesti da mu izrazite dobrodošlicu ako ikada dođe k vama), i Isus zvani Just, koji su od obrezanih. Samo su oni moji saradnici za Božje kraljevstvo, i upravo su mi oni bili pomoć koja jača“ (Kološanima 4:10, 11).

¹⁷ Pavle je ovde imenovao izvesnu braću koja su posebno bila vredna pažnje. Rekao je da su oni bili od obrezanih, to jest Jevreji. U Rimu je bilo puno obrezanih Jevreja, i neki su sada bili hrišćani. Pa ipak, oni koje je Pavle spomenuo bili su mu od pomoći. Verovatno se nisu ustezali da se druže s hrišćanima koji nisu bili Jevreji, i mora da su rado učestvovali s Pavlom u propovedanju nejevrejima (Rimljanima 11:13; Galatima 1:16; 2:11-14).

18. Kako je Pavle pohvalio neke koji su bili s njim?

¹⁸ Zapazi Pavlov komentar: „Upravo su mi oni bili pomoć koja jača.“ On je upotrebio grčku reč koja se u Bibliji pojavljuje samo na ovom mestu. Mnogi prevodioci je prevode kao „uteha“. Međutim, postoji druga grčka reč (parakleo) koja se pre prevodi kao „uteha“. Pavle je nju koristio na drugim mestima u ovom istom pismu, ali ne i u Kološanima 4:11 (Matej 5:4; Dela apostolska 4:36; 9:31; 2. Korinćanima 1:4; Kološanima 2:2; 4:8).

19, 20. (a) Koji je smisao izraza koji je Pavle primenio na braću koja su mu pomagala u Rimu? (b) Kako su ta braća možda pomagala Pavlu?

¹⁹ Mora da su oni koje je Pavle imenovao učinili više od pružanja utehe rečima. Grčki izraz koji je u Kološanima 4:11 preveden kao „pomoć koja jača“ ponekad se koristio u svetovnim tekstovima za lek koji smanjuje bol. New Life Version kaže: „Koja su mi pomoć oni bili!“ Today’s English Version koristi frazu: „Bili su mi velika pomoć.“ Šta li su ta hrišćanska braća koja su bila blizu Pavla učinila da bi mu pomogla?

²⁰ Pavle je mogao da prima posetioce, ali bilo je mnogo stvari koje on nije mogao da uradi, kao na primer da kupi osnovne stvari — hranu i odeću za zimu. Kako je došao do knjiga za proučavanje ili kako je kupio opremu za pisanje? (2. Timoteju 4:13). Možeš li da zamisliš kako ta braća pomažu Pavlu u tome tako što obavljaju osnovne stvari kao što su kupovina ili završavanje nekih poslova za njega? Možda je želeo da proveri i izgradi neku skupštinu. Pošto je bio zatvoren on to nije mogao, tako da su možda ta braća išla u posete namesto Pavla, noseći poruke,a vraćajući se sa izveštajima. Kako je to ohrabrujuće!

21, 22. (a) Zašto treba da nas zanimaju reči iz Kološanima 4:11? (b) Koji su neki načini na koje možemo slediti primer onih koji su bili s Pavlom?

²¹ Ono što je Pavle napisao o ’pomoći koja jača‘ pruža nam uvid u to kako bismo mi mogli da pomažemo drugima. Oni hode dostojno Jehove u pogledu njegovih moralnih merila, posećuju hrišćanske sastanke i učestvuju u delu propovedanja. Zato oni zaslužuju naše reči cenjenja. Međutim, da li bismo mogli da uradimo više, da budemo „pomoć koja jača“ kao što su to bila ona braća s Pavlom?

²² Ako poznaješ sestru koja se mudro pridržava 1. Korinćanima 7:37, ali koja sada nema porodicu u svojoj blizini, da li bi mogao da je uključiš u neke porodične aktivnosti, možda da je pozoveš da bude na obroku ili na nekom malom skupu prijatelja ili rođaka? Ili da je pozoveš da putuje s tvojom porodicom na kongres ili na odmor? Ili da je pitaš da vam se pridruži u neko zgodno vreme kada kupujete hranu. Isto bi se puno toga moglo reći za udovice i udovce, ili možda za one koji su onemoćali. Mogao bi videti koliko je korisno da čuješ njihova iskustva ili da poslušaš šta oni znaju o nekim rutinskim stvarima kao što je biranje voća ili odeće za decu (Levitska 19:32; Poslovice 16:31). Sasvim prirodan rezultat toga može biti veća bliskost. Tako se oni mogu osećati slobodnijima da te zamole za pomoć ako im treba neki lek iz apoteke, ili nešto slično. Braća koja su bila s Pavlom u Rimu mora da su pružala praktičnu pomoć, pomoć koja jača, kao što to može biti i tvoja. I onda, a i sada, dodatni blagoslov su veze ljubavi koje su ojačane, a i mi smo odlučni da zajedno verno služimo Jehovi.

23. Na koji način je dobro da svako od nas provede vreme?

²³ Svako od nas može razmišljati o situacijama koje su spomenute u ovom članku. To su obični primeri, ali oni nas mogu podsetiti na stvarne situacije u kojima možemo više biti „pomoć koja jača“ našu braću i sestre. Poenta nije u tome da postanemo neki humanitarci. To nije bio cilj braće koja su spomenuta u Kološanima 4:10, 11. Oni su bili „saradnici za Božje kraljevstvo“. To je ono što ih je jačalo. Neka isto tako bude i u našem slučaju.

24. Iz kog se prvenstveno razloga molimo za druge i zašto gledamo da ojačamo druge?

²⁴ Mi druge spominjemo po imenu u našim ličnim molitvama i ulažemo napore da ih ojačamo zbog toga što verujemo da naša braća i sestre žele da ’hode dostojno Jehove, s ciljem da mu potpuno ugode‘ (Kološanima 1:10). Ta činjenica je povezana s nečim drugim što je Pavle spomenuo kada je pisao o Epafrasovim molitvama za Kološane da ’stanu potpuni i s čvrstim uverenjem s obzirom na svu Božju volju‘ (Kološanima 4:12). Kako to možemo lično postići? Pogledajmo.

[Fusnota]

Da li si zapazio?

• Kako bismo mogli još više pomoći svojim ličnim molitvama?

• U kom smislu su neki hrišćani bili „pomoć koja jača“ Pavla?

• U kojim sve situacijama možemo biti „pomoć koja jača“?

• S kojim se ciljem molimo za našu braću i sestre i gledamo da ih ojačamo?

[Slika na 18. strani]

Da li u svoje porodične izlete možeš uključiti još nekog hrišćanina?

[Izvor]

Ljubaznošću Green Chimney’s Farm