Da li treba da se moliš Isusu?

NEKI ljudi smatraju da je ispravno da se mole Isusu. U Nemačkoj su mnogi kao deca poučavani da pred obrocima treba da sklope svoje ruke i da zahvale Isusu Hristu.

Prema Bibliji, Isus zaista zauzima veoma visok položaj na nebu. Međutim, da li to znači da mi njemu treba da se molimo? Možda si među onima koji, iz ljubavi prema Isusu, upućuju molitve njemu, ali šta sam Isus misli o takvim molitvama?

Najpre, zašto se ova pitanja uopšte pojavljuju? Zato što Biblija kaže da je Jehova Bog „Slušač molitve“. Onda uopšte ne treba da iznenadi što su se Božje sluge u drevna vremena, kao što su Izrailjci, molile jedino Jehovi Bogu, Svemoćnom (Psalam 5:1, 2, NW; 65:3).

Da li su se stvari promenile kada je Isus, Božji Sin, došao na zemlju da čovečanstvo oslobodi od greha i smrti? Ne, molitve su još uvek bile upućivane Jehovi. Kada je bio na zemlji, sam Isus se često molio svom nebeskom Ocu, i poučio je druge da rade to isto. Pomisli samo na model molitvu, koja se ponekad naziva Gospodova molitva ili Očenaš, koja je jedna od najpoznatijih molitava na svetu. Isus nas nije poučio da se molimo njemu; on nam je dao ovaj model: „Oče naš, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje“ (Matej 6:6, 9; 26:39, 42).

Pogledajmo sada tu temu malo temeljnije ispitujući šta je u stvari molitva.

Šta je molitva?

Svaka molitva je oblik obožavanja. Svetska enciklopedija (The World Book Encyclopedia) potvrđuje to, govoreći: „Molitva je oblik obožavanja u kome osoba može ponuditi odanost, zahvale, ispovedanje ili molbe Bogu.“

Jednom prilikom Isus je rekao: „Napisano je: ’Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome služi.‘“ Isus se držao te osnovne istine da obožavanje — dakle takođe i molitve — treba da bude usmereno jedino njegovom Ocu, Jehovi Bogu (Luka 4:8; 6:12).

Priznavanje Isusa u našim molitvama

Isus je umro kao otkupna žrtva za čovečanstvo, bio uskrsnut od strane Boga i bio uzvišen na istaknut položaj. Kao što možeš zamisliti, sve je to dovelo do jedne promene s obzirom na prihvatljive molitve. Na koji način?

Apostol Pavle opisuje veliki uticaj koji Isusov položaj ima na molitvu na sledeći način: „Zato Bog njega i uzvisi, i dade mu ime koje je nad svakim imenom, da se na ime [„u ime“, Ča] Isusovo prekloni svako koleno na nebu, na zemlji i pod zemljom, i svaki jezik da prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca“ (Filipljanima 2:9-11).

Da li reči da se „na ime [„u ime“, Ča] Isusovo prekloni svako koleno“ znače da njemu treba da se molimo? Ne. Grčka fraza koja je ovde uključena „označava ime po kome se oni koji preklanjaju kolena ujedinjuju, na kome ujedinjeni svi (πᾶν γόνυ) obožavaju. Ime koje je Isus primio pokreće sve na ujedinjeno obožavanje“ (A Grammar of the Idiom of the New Testament, od G. B. Vinera ⁄G. B. Winer⁄). Zaista, da bi molitva bila prihvatljiva, ona mora biti iznesena „na ime Isusovo“, ali je, ipak, upućena Jehovi Bogu i služi na njegovu slavu. Iz tog razloga, Pavle kaže: „U svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, sa davanjem hvale“ (Filipljanima 4:6).

Kao što jedna staza vodi do nekog cilja, tako je Isus „put“ koji vodi do Boga Svemoćnoga. „Ja sam put i istina i život. Niko neće doći k Ocu do kroza me“, poučio je Isus apostole (Jovan 14:6). Tako mi treba da prinosimo naše molitve Bogu preko Isusa a ne direktno samom Isusu.a

’Ali‘, neki mogu pitati, ’zar Biblija ne izveštava da su i učenik Stefan i apostol Jovan govorili s Isusom na nebesima?‘ To je istina. Međutim, ti događaji nisu uključivali molitve, pošto su i Stefan i Jovan videli Isusa u viziji i razgovarali direktno s njim (Dela apostolska 7:56, 59; Otkrivenje 1:17-19; 22:20). Seti se da samo govorenje čak i s Bogom ne sačinjava samo po sebi molitvu. Adam i Eva su govorili s Bogom, upućujući izgovore za svoj veliki greh, kada ih je On osudio posle njihovog greha u Edenu. Njihov govor s njim na taj način nije bio molitva (Postanje 3:8-19). Dakle, bilo bi nekorektno navoditi Stefanovo ili Jovanovo govorenje s Isusom kao dokaz da mi stvarno treba da se molimo njemu.

Kako se ’priziva‘ ime Isusovo?

Da li imaš tragove sumnji, još uvek smatrajući da je ispravno moliti se Isusu? Jedna žena je pisala jednoj kancelariji Watch Tower Societyja: „Nažalost, ja još uvek nisam uverena da se prvi hrišćani nisu molili Isusu.“ Ona je imala na umu Pavlove reči iz 1. Korinćanima 1:2, gde je on spomenuo ’sve koji prizivlju ime Gospoda našega Isusa Hrista‘. Treba, međutim, zapaziti da u izvornom jeziku, izraz „prizvati“ može značiti nešto drugo osim molitve.

Kako se ime Hristovo ’prizivalo‘ na svakom mestu? Jedan način je bio taj što su sledbenici Isusa iz Nazareta otvoreno priznavali njega kao Mesiju i „Spasitelja sveta“, izvršavajući mnoga čudesna dela u njegovo ime (1. Jovanova 4:14; Dela apostolska 3:6; 19:5). Zbog toga, The Interpreter’s Bible kaže da fraza ’prizvati ime našeg Gospoda‘... znači priznati njegovo gospodstvo pre nego moliti se njemu.“

Prihvatanje Hrista i iskazivanje vere u njegovu prolivenu krv, koja omogućuje oproštaj greha, takođe sačinjava ’prizivanje imena našeg Gospoda, Isusa Hrista‘. (Uporedi Dela apostolska 10:43 sa 22:16.) I mi doslovno kažemo Isusovo ime kad god se molimo Bogu preko njega. Tako, dok pokazuje da mi možemo prizvati Isusovo ime, Biblija ne ukazuje na to da njemu treba da se molimo (Efescima 5:20; Kološanima 3:17).

Šta Isus može učiniti za nas

Isus je jasno obećao svojim učenicima: „Ako što zaištete u ime moje, ja ću učiniti.“ Da li to zahteva da se njemu molimo? Ne. Iskanje je upućeno Jehovi Bogu — ali u Isusovo ime (Jovan 14:13, 14; 15:16). Mi upućujemo molbe Bogu da Njegov Sin, Isus, primeni svoju veliku moć i autoritet u našu korist.

Kako Isus komunicira sa svojim pravim sledbenicima danas? Pavlov opis skupštine pomazanih hrišćana može poslužiti kao jedna ilustracija. On je nju uporedio s jednim telom a Isusa Hrista s glavom. „Glava“ snabdeva članove duhovnog tela njihovim potrebama uz pomoć „zglavaka i sveza“, ili sredstava i priprema za snabdevanje svoje skupštine duhovnom hranom i vođstvom (Kološanima 2:19). Na sličan način, Isus danas koristi „darove u ljudima“ (NW), ili duhovno kvalifikovane muškarce, da preuzimaju vođstvo u skupštini, čak da vrše ukoravanje ako to postane neophodno. Ne postoji priprema da članovi skupštine komuniciraju direktno sa Isusom ili da se mole njemu, ali oni svakako trebaju — da, moraju — da se mole Isusovom Ocu, Jehovi Bogu (Efescima 4:8-12).

Kako ti odaješ čast Isusu?

S obzirom na spasenje ljudi, kakvu samo ključnu ulogu Isus zauzima! Apostol Petar je uzviknuo: „Nema u nikome drugome spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasti“ (Dela apostolska 4:12). Da li si svestan važnosti Isusovog imena?

Time što ne upućujemo molitve lično Isusu, mi ne umanjujemo njegov položaj. Umesto toga, Isusu se odaje čast kad se mi molimo u njegovo ime. I baš kao što deca iskazuju čast svojim roditeljima time što su poslušna, mi iskazujemo čast Isusu Hristu time što slušamo njegove zapovesti, naročito novu zapovest da volimo jedni druge (Jovan 5:23; 13:34).

Prihvatljive molitve

Da li želiš da prinosiš prihvatljive molitve? Onda ih upućuj Jehovi Bogu, i čini to u ime njegovog Sina, Isusa. Upoznaj Božju volju, i dozvoli da tvoje molitve odražavaju to razumevanje (1. Jovanova 3:21, 22; 5:14). Crpi snagu iz reči iz Psalma 66:20: „Blagosloven Bog koji molitve moje ne odbi, i ne ostavi me bez milosti svoje.“

Kao što vidimo, molitve su oblik obožavanja koji pripada isključivo Svemoćnom Bogu. Upućujući sve naše molitve Jehovi Bogu, mi pokazujemo da smo primili k srcu Isusovo uputstvo da se molimo: „Oče naš, koji si na nebesima“ (Matej 6:9).

[Fusnota]