Zašto biti odeven u poniznost?

AMERIČKI pisac Edgar Alan Po upravo je završio čitanje svoje nove priče nekim prijateljima. Oni su u šali rekli da je prečesto koristio ime glavnog junaka. Kako je Po reagovao? Jedan prijatelj se priseća: „Njegov ponosni duh nije mogao da podnese takav otvoreni prigovor, zatim je u napadu gneva, pre nego što su njegovi prijatelji mogli da ga spreče, sve stranice bacio u razgorelu vatru.“ Izgubljena priča bila je „jako zabavna, potpuno oslobođena njegove uobičajene... sete“. Poniznost je mogla da je spase.

Iako ponos navodi ljude da čine nerazumne stvari, on je veoma raširen u svetu. Ali, Jehovine sluge moraju biti drugačije. Oni moraju nositi dobro oblikovanu odeću poniznosti.

Šta je poniznost?

Kada je pisao suvernicima u staroj Koloseji, apostol Pavle je ciljao na divnu hrišćansku odeću poniznosti. On je podsticao: „Obucite se, dakle, kao izabrani Božji, sveti i ljubljeni, u nežnu naklonost saosećanja, dobrohotnost, poniznost uma, blagost i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12, NW).

Da, poniznost je „poniznost uma“. To je „skromnost misli; pomanjkanje ponosa; krotost“. Ponizna osoba je „skromna u duhu; nije ponosna“. Ona je „duboko ili učtivo puna poštovanja“ (The World Book Dictionary, tom I, str. 1030). Poniznost nije plašljivost ili slabost. U stvari, ponos odražava slabost, dok pokazivanje poniznosti često zahteva hrabrost i snagu.

Hebrejska reč u Bibliji prevedena sa „ponizite se“ doslovno znači „zgazite se“. Tako je mudri pisac Poslovica savetovao: „Sine moj... ako si bio uhvaćen rečima svojih usta... oslobodi se, jer si dospeo u dlan svoga bližnjeg: Idi, ponizi se [pogazi se] i obaspi svoga bližnjeg saletanjem“ (Poslovice 6:1-3, NW). To jest, odbaci ponos, priznaj svoju grešku, ispravno postavi stvari.

Mora biti istinska

Nisu svi ljudi koji izgledaju ponizno istinski ponizni. Neki prividno ponizni pojedinci mogu u stvari biti ponosni. Oni će učiniti sve da dobiju ono što žele. Tu su i oni koji koriste masku lažne poniznosti da ostave utisak na druge. Na primer, apostol Pavle se suprotstavio nekima koji su iskazali ’lažnu poniznost‘ i ukazao da je svako ko postupa tako u stvari „bezrazložno nadut svojim telesnim raspoloženjem“. Takav pojedinac je pogrešno mislio da Božja naklonost zavisi od toga šta jede, pije, da li dira određene stvari, da li drži ili ne religiozne dane. Istina, možda izgleda pobožno i ponizno, ali njegova lažna poniznost je bezvredna (Kološanima 2:18, 23, NW). U stvari, ona ga je navodila na pomisao da je životna nagrada dodeljena onima koji se odriču materijalnih stvari. Ona je takođe izazvala profinjeni oblik materijalizma time što su asketske zabrane usmerile pažnju na materijalne stvari za koje je takav pojedinac javno izjavljivao da ih prezire.

S druge strane, istinska poniznost zadržava osobu od ispoljavanja uobraženosti u odevanju, ukrašavanju ili načinu života (1. Jovanova 2:15-17). Pojedinac odeven u odeću poniznosti ne privlači prekomernu pažnju na sebe ili svoje mogućnosti. Umesto toga, poniznost mu pomaže da s drugima postupa obzirno i da se vidi onakav kakvog ga gleda Bog. A kako On gleda?

Jehovino gledište

Kada je trebalo da prorok Samuel pomaže novog kralja za izraelsku naciju, mislio je da se Jehova odlučio za Jesejevog sina Elijaba. Ali Bog je rekao Samuelu: „Ne gledaj na njegov izgled i na visinu njegovog stasa, jer sam ga odbacio. Bog ne gleda na način na koji gleda čovek, jer puki čovek vidi samo što se pokazuje očima; ali Jehova vidi kakvo je srce.“ Bilo je odbačeno sedam Jesejevih sinova. Bog je izabrao Davida, koji se pokazao kao čovek vernosti i poniznosti (1. Samuelova 13:14; 16:4-13, NW).

Odeća poniznosti nas čuva da ne postanemo ponosni, uobraženi — i nepriznati od Boga. On se „protivi oholima, a poniznima ukazuje nezasluženu dobrohotnost“ (Jakov 4:6, NW). Njegovo gledište je pokazano u rečima psalmiste: „Jer je visok Jehova, a ipak poniznoga vidi, ali ohologa samo iz daljine zna“ (Psalam 138:6, NW; 1. Petrova 5:5, 6). Iz pitanja postavljenog u Miheju 6:8 je očigledno šta Bog očekuje od svojih slugu: „Šta Jehova traži za uzvrat od tebe osim da tvoriš pravdu i da ljubiš dobrohotnost i da skromno hodaš s Bogom svojim?“ (NW).

Ispoljena od strane Boga i Hrista

Nije nikakvo čudo što Jehova od nas očekuje da pokazujemo poniznost! To je jedna od njegovih osobina. Nakon što ga je Bog izbavio od njegovih neprijatelja, David je zapevao: „Ti [Jehova] ćeš mi dati svoj štit spasenja... a poniznost tvoja učiniće me velikim“ (Psalam 18:35, NW; 2. Samuelova 22:1, 36). Iako je Jehova u najvišim nebesima, „on se saginje da bi pogledao nebo i zemlju, podižući poniznog iz samog praha; on podiže siromaha iz samog pepela, da bi ga postavio da sedi sa plemenitima“ (Psalam 113:5-8, NW). Bog pokazuje poniznost iskazivanjem milosrđa prema grešnom čovečanstvu. Njegovo postupanje sa grešnicima i davanje svog Sina kao žrtve za grehe izraz je njegove poniznosti, ljubavi i ostalih osobina (Rimljanima 5:8, 8:20, 21).

Isus Hrist, koji je bio „blage naravi i ponizan u srcu“, pružio je najveći ljudski primer poniznosti (Matej 11:29, NW). On je rekao svojim učenicima: „Ko se god uzvisuje biće ponižen, a ko se god ponizuje biće uzvišen“ (Matej 23:12, NW). To nisu bile prazne reči. U veče pre svoje smrti, Isus je svojim apostolima oprao noge, obavljajući službu koju su, prema običaju, činili robovi (Jovan 13:2-5, 12-17). Isus je ponizno služio Bogu pre nego što je došao na Zemlju, a na isti način je pokazao poniznost kada je uskrsnuo na uzvišeni položaj na nebu. Zato je Pavle savetovao suvernike da ’smatraju druge višima od sebe‘ i da imaju ponizni stav Isusa Hrista (Filipljanima 2:3, 5-11, NW).

Pošto Bog i Hrist pokazuju poniznost, i oni koji žele božansko priznanje moraju ispoljavati tu osobinu. Ako smo ponekad bili oholi, bilo bi mudro da se ponizimo i molimo Boga da nam oprosti. (Uporedi 2. Letopisa 32:24-26.) I umesto da o sebi imamo sjajno mišljenje, treba da primenimo Pavlov savet: „Ne težite za visokim častima, već se držite niskih!“ (Rimljanima 12:16, St). Ipak, od koje koristi može biti poniznost za nas i druge?

Koristi od poniznosti

Jedna od koristi poniznosti je da nas zadržava od hvalisanja. Time pošteđujemo druge dosađivanja i izbegavamo ličnu nelagodnost ako naši uspesi ne ostave na njih utisak. Treba da se ponosimo Jehovom, a ne sami sobom (1. Korinćanima 1:31).

Poniznost nam pomaže da dobijemo božansko vođstvo. Jehova je Danijelu poslao anđela sa vizijom, jer se taj prorok ponizio pred Bogom kada je tražio vođstvo i razumevanje (Danijel 10:12). Kada je trebalo da Ezra izvede Jehovin narod iz Vavilona sa mnogo zlata i srebra za ulepšavanje hrama u Jerusalimu, objavio je post kako bi mogli da se ponize pred Bogom. Do čega je to dovelo? Jehova ih je zaštitio od napada neprijatelja za vreme opasnog putovanja (Ezra 8:1-14, 21-32). Ispoljavajmo i mi kao Danijel i Ezra poniznost i tražimo Jehovino vođstvo, umesto da svojom mudrošću i snagom pokušavamo da ispunimo dužnosti koje nam je Bog dodelio.

Ako smo odeveni u odeću poniznosti, poštovaćemo druge. Na primer, deca koja poseduju poniznost poštuju i slušaju svoje roditelje. Ponizni hrišćani poštuju i svoje suvernike drugih nacionalnosti, rasa i porekla, jer nas poniznost čini nepristranim (Dela 10:34, 35; 17:26).

Poniznost unapređuje ljubav i mir. Ponizna osoba se ne sukobljava sa suvernikom u nastojanju da postigne svoja navodna prava. Pavle je činio samo ono što je bilo izgrađujuće i nije uznemiravao savest svoje braće (Rimljanima 14:19-21; 1. Korinćanima 8:9-13; 10:23-33). Poniznost nam takođe pomaže da unapređujemo ljubav i mir opraštanjem drugima njihovih greha počinjenih prema nama (Matej 6:12-15; 18:21, 22). Podstiče nas da priđemo povređenoj osobi, priznamo svoju grešku, molimo za njeno oproštenje i da činimo ono što možemo kako bismo ispravili svaku pogrešku koju smo možda počinili (Matej 5:23, 24; Luka 19:8). Ako povređeni pojedinac prilazi nama, poniznost nas pobuđuje da miroljubivo rešimo probleme u duhu ljubavi (Matej 18:15; Luka 17:3).

Spasenje zavisi od ispoljavanja poniznosti. Na primer, za Boga je rečeno: „Jer ti ponizne spasavaš ali oči besne ponižavaš“ (2. Samuelova 22:28). Kada Kralj Isus Hrist bude ’jahao za istinu, poniznost i pravednost‘, on će spasti one koji se ponizuju pred njim i njegovim Ocem (Psalam 45:4, NW). Oni koji pokazuju poniznost mogu pronaći utehu u rečima: „Tražite Jehovu, svi krotki na zemlji, koji izvršavate njegove sudske odredbe. Tražite pravednost, tražite krotost. Vi biste mogli biti sakriveni u dan Jehovinog gneva“ (Cefanija 2:3, NW).

Poniznost i Božja organizacija

Poniznost navodi pripadnike Božjeg naroda da cene njegovu organizaciju i da ostanu s njom kao čuvari besprekornosti. (Uporedi Jovan 6:66-69.) Ako nam nije bila dodeljena prednost službe kojoj smo se nadali, poniznost nam pomaže da sarađujemo sa onima koji preuzimaju odgovornost unutar skupštine. A naša ponizna saradnja pruža dobar primer.

S druge strane, poniznost nas zadržava od pokazivanja sujete u vezi sa našim prednostima službe među Jehovinim narodom. Štiti nas od traženja hvale za delo koje imamo prednost da obavljamo u Božjoj organizaciji. Osim toga, ako služimo kao starešine, poniznost nam pomaže da obzirno postupamo sa Božjim stadom (Dela 20:28, 29; 1. Petrova 3:8).

Poniznost i stega

Odeća poniznosti nam pomaže da prihvatimo stegu. Ponizne osobe nisu kao judejski kralj Uzija, čije srce je postalo tako oholo da je prigrabio svešteničke dužnosti. On je ’postupao neverno protiv Jehove i ušao u hram da prinosi kâd na kadionom žrtveniku‘. Kada se Uzija razbesneo na sveštenike zato što ga ispravljaju, bio je udaren gubom. Kakva cena za pomanjkanje poniznosti! (2. Dnevnika 26:16-21, NW; Poslovice 16:18). Nemoj nikada biti kao Uzija i dozvoliti da te ponos spreči da prihvatiš stegu koju Bog pruža kroz svoju Reč i organizaciju.

S obzirom na to, Pavle je rekao pomazanim hebrejskim hrišćanima: „U potpunosti ste zaboravili opomenu koja vam je upućena kao sinovima: ’Sine moj, ne potcenjuj stegu od Jehove, i ne posustaj kada te on ispravi; jer koga Jehova ljubi, on ga drži u stezi; u stvari, on šiba svakoga koga prima kao sina‘... Istina, nikakva stega dok traje ne izgleda radosno, nego mučno; ipak, onima koji su njome poučeni donosi potom miran plod, naime, pravednost“ (Hebrejima 12:5-11, NW). Zapamti i to da su ’opomene i karanje vođi na putu života‘ (Poslovice 6:23).

Ostati odeven u poniznost

Kako je samo važno da hrišćani uvek nose odeću poniznosti! Ona nas podstiče da istrajemo kao objavitelji Kraljevstva, ponizno svedočeći od kuće do kuće u potrazi za onima koji su „ispravno naklonjeni večnom životu“ (Dela 13:48; 20:20, NW). Zaista, poniznost nam pomaže da ostanemo poslušni Bogu u svakom pogledu, iako ponosni protivnici mrze naš pravedni put (Psalam 34:21).

Pošto nas poniznost podstiče da se ’uzdamo u Jehovu svim srcem svojim‘, on čini da su naši putevi pravi (Poslovice 3:5, 6, NW). U stvari, samo ako smo odeveni u tu divnu osobinu možemo zaista hodati s Bogom i radovati se njegovom priznanju i blagoslovima. Kao što je pisao učenik Jakov: „Ponizite se u očima Jehove, i on će vas uzvisiti“ (Jakov 4:10, NW). Budimo zato odeveni u poniznost, tu prekrasnu haljinu koju je kreirao Jehova Bog.