Da li težiš za krepošću?

„Što je kreposno i vredno hvale, to mislite“ (FILIPLJANIMA 4:8).

 1. Šta je porok, i zašto ne iskvaruje Jehovino obožavanje?

POROK je moralna izopačenost ili iskvarenost. On prožima svet u kome živimo (Efescima 2:1-3). Međutim, Jehova Bog neće dozvoliti da njegovo čisto obožavanje bude iskvareno. Hrišćanske publikacije, sastanci, veći skupovi i kongresi pružaju nam pravovremena upozorenja na nepravedno ponašanje. Dobijamo valjanu biblijsku pomoć da ’prionemo uz ono što je dobro‘ u Božjim očima (Rimljanima 12:9). Dakle, Jehovini svedoci se kao organizacija trude da budu čisti, kreposni. Ali šta je s nama kao pojedincima? Uistinu, da li ti težiš za krepošću?

 2. Šta je krepost, i zašto je potreban napor da bismo ostali kreposni?

² Krepost je moralna vrsnoća, dobrota, ispravno postupanje i razmišljanje. To nije pasivna osobina već aktivna, pozitivna. Krepost obuhvata više od izbegavanja greha; ona podrazumeva težnju za onim što je dobro (1. Timoteju 6:11). Apostol Petar je podsticao suhrišćane: „Dopunite svoju veru krepošću.“ Kako? ’Ulaganjem sveg iskrenog naprezanja u odazivu [na Božja dragocena obećanja]‘ (2. Petrova 1:5, NW). Zbog naše grešne prirode, potreban je stvarni napor da bismo ostali kreposni. Pa ipak, bogobojazni ljudi iz prošlosti činili su to, čak i u suočavanju sa ogromnim preprekama.

On je težio za krepošću

 3. Za koja je zla dela kralj Ahaz bio kriv?

³ Pismo sadrži mnoge izveštaje o onima koji su težili za krepošću. Na primer, razmisli o kreposnom Jezekiji. Njegov otac, judejski kralj Ahaz, očigledno je obožavao Moloha. „Ahazu beše dvadeset godina kad poče kraljevati, i kraljeva šesnaest godina u Jerusalimu. On ne učini ono što je pravo pred očima Gospoda, Boga njegovoga, kao David, otac njegov. On pođe putem kraljeva Izrailjevih, pa i sina svoga pusti kroz oganj, po gadnim običajima naroda koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih. On prinošaše žrtve i kađaše na visinama, po humovima i pod svakim zelenim drvetom“ (2. Kraljevima 16:2-4). Neki tvrde da ’pustiti kroz oganj‘ ukazuje na neku vrstu obrednog čišćenja, a ne na ljudsku žrtvu. Međutim, knjiga Molech—A God of Human Sacrifice in the Old Testament, od Džona Deja, primećuje: „Postoje dokazi u klasičnim i punskim [kartaginskim] izvorima, kao i arheološki dokazi, za postojanje ljudskih žrtava... u hananskom svetu, i zato nema razloga da se sumnja u aluzije Starog zaveta [na ljudske žrtve].“ Sem toga, 2. Letopisa 28:3 specifično kaže da je Ahaz ’provodio sinove svoje kroz oganj‘. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 12:31; Psalam 106:37, 38.) Kakva zla dela!

 4. Kako se Jezekija ponašao u sredini punoj poroka?

⁴ Kako je Jezekija prošao u toj sredini punoj poroka? Sto devetnaesti Psalam je zanimljiv, jer neki veruju da ga je sastavio Jezekija, uradivši to dok je još bio knez (Psalam 119:46, 99, 100). Tako se na njegove okolnosti možda ukazuje rečima: „Neka sede knezovi i govore protiv mene, sluga tvoj razmišlja o naredbama tvojim. Suze lije [„bez sna je“, NW] duša moja od tuge“ (Psalam 119:23, 28). Okružen onima koji su upražnjavali krivu religiju, Jezekija je možda postao predmet prezira među pripadnicima kraljevskog dvora, u tolikoj meri da nije mogao da spava. Ipak, on je težio za krepošću, s vremenom je postao kralj, i „učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim... On se pouzda u Gospoda, Boga Izrailjeva“ (2. Kraljevima 18:1-5).

Oni su ostali kreposni

 5. S kojim kušnjama su se suočili Danilo i njegova tri druga?

⁵ Takođe uzorni u kreposti bili su Danilo i njegova tri jevrejska druga, po imenu Ananija, Misailo i Azarija. Silom su bili odvedeni iz svoje domovine i izgnani u Vavilon. Ta četvorica mladića dobila su vavilonska imena — Valtasar, Sedrah, Misah i Avdenago. Nudili su im „od jela kraljevskog“, uključujući i hranu zabranjenu Božjim Zakonom. Štaviše, bili su prisiljeni da se podvrgnu trogodišnjoj obuci povezanoj sa ’knjigom i jezikom Haldeja‘. To je uključivalo više od naprosto učenja nekog drugog jezika, jer je verovatno da izraz ’haldejski‘ ovde označava učenu klasu. Prema tome, ovi hebrejski mladići bili su izloženi izopačenim vavilonskim učenjima (Danilo 1:1-7).

 6. Zašto možemo reći da je Danilo težio za krepošću?

⁶ Uprkos ogromnom pritisku da se povinuju, Danilo i njegova tri druga izabrali su krepost umesto poroka. Danilo 1:21 kaže: „Danilo osta tako do prve godine kralja Kira.“ Da, Danilo je ’ostao‘ krepostan Jehovin sluga više od 80 godina — tokom uspona i pada nekoliko moćnih kraljeva. Ostao je veran Bogu uprkos intrigama i zaverama pokvarenih vladinih zvaničnika, i seksualnom poroku koji je prožimao vavilonsku religiju. Danilo je nastavio da teži za krepošću.

 7. Šta se može naučiti iz puta koji su sledili Danilo i njegova tri druga?

⁷ Mnogo možemo naučiti od bogobojaznog Danila i njegovih drugova. Težili su za krepošću i odbili da se stope s vavilonskom kulturom. Premda su dobili vavilonska imena, nikada nisu izgubili svoj identitet kao Jehovine sluge. Pa, sedamdesetak godina kasnije, vavilonski kralj je oslovio Danila hebrejskim imenom! (Danilo 5:13). Tokom celog svog dugog života, Danilo je odbio da se kompromituje čak i u malim stvarima. Kao mlada osoba, on je ’rešio da se ne skvrni jelom kraljevim‘ (Danilo 1:8). Ovaj beskompromisan stav koji su zauzeli Danilo i njegova tri druga nesumnjivo ih je ojačao da izdrže kušnje na život i smrt s kojima su se kasnije suočili (Danilo, 3. i 6. poglavlje).

Danas težiti za krepošću

 8. Kako hrišćanski mladi mogu da se odupru utapanju u Sotonin svet?

⁸ Poput Danila i njegova tri druga, Božji narod danas odupire se utapanju u Sotonin zli svet (1. Jovanova 5:19). Ako si hrišćanski omladinac, možda doživljavaš snažan pritisak vršnjaka da imitiraš njihove ekstremne ukuse u oblačenju, doterivanju i muzici. Međutim, umesto da slediš svaki hir ili stil koji se pojavljuje, čvrsto stoj i ne dozvoli da budeš ’oblikovan prema ovom sistemu stvari‘ (Rimljanima 12:2, NW). ’Odrekni se bezdušnosti i žudnji ovoga sveta i... pametno, pravedno i pobožno poživi na ovome svetu‘ (Titu 2:11, 12). Ono što je važno nije odobravanje od tvojih vršnjaka, već od Jehove (Poslovice 12:2, NW).

 9. S kojim se pritiscima hrišćani u poslovnom svetu mogu suočiti, i kako treba da se ponašaju?

⁹ Odrasli hrišćani se takođe suočavaju s pritiscima i moraju biti kreposni. Hrišćani koji su biznismeni mogu biti iskušani da koriste sumnjive metode ili da ignorišu vladine propise i zakone o porezu. Međutim, bez obzira kako se poslovni konkurenti ili saradnici na poslu ponašaju, mi „u svemu želimo da se lepo vladamo“ (Jevrejima 13:18, Ča). Pismo nam nalaže da budemo pošteni i fer prema poslodavcima, nameštenicima, mušterijama i svetovnim vlastima (Ponovljeni zakoni 25:13-16; Matej 5:37; Rimljanima 13:1; 1. Timoteju 5:18; Titu 2:9, 10). Takođe se trudimo da budemo uredni u našim poslovima. Vođenjem tačnih zapisa i stavljanjem ugovora na papir, često možemo sprečiti nesporazume.

Pazi!

10. Zašto postoji potreba da se ’pazi‘ kada je reč o našem izboru muzike?

¹⁰ Psalam 119:9 ističe još jedan aspekt toga da se ostane krepostan u Božjim očima. Psalmista je pevao: „Kako li će mladić put svoj čist da drži? Pazeći na nj po rečima tvojim.“ Jedno od Sotoninih najefikasnijih oružja jeste muzika, koja ima moć da uskomeša emocije. Nažalost, neki hrišćani su propustili da ’paze‘ kada je reč o muzici, i shvatili su da ih privlače ekstremni oblici muzike, kao što su rep i hevi-metal. Neki možda tvrde da im takva muzika ne šteti ili da ne obraćaju pažnju na reči pesme. Drugi kažu da jednostavno uživaju u snažnom ritmu ili u zvuku bučnih gitara. Međutim, za hrišćane nije stvar u tome da li je nešto prijatno. Njih zanima da li je to „Bogu ugodno“ (Efescima 5:10, kurziv naš). Sve u svemu, hevi-metal i rep muzika unapređuju poroke kao što su psovke, blud, pa čak i satanizama — nešto za šta sigurno nema mesta među Božjim narodom (Efescima 5:3). Mladi ili stari, bilo bi dobro da svako od nas razmisli o sledećem pitanju: ’Da li svojim izborom muzike težim za krepošću ili za porokom?‘

11. Kako hrišćanin može paziti u vezi s televizijskim programima, video-kasetama i filmovima?

¹¹ Mnogi televizijski programi, video-kasete i filmovi unapređuju porok. Prema jednom istaknutom stručnjaku za mentalno zdravlje, ’hedonizam, seksualnost, nasilje, pohlepa i sebičnost‘ preovladavaju u većini filmova koji se danas proizvode. Zato, paziti obuhvata izbirljivost u vezi sa onim što odabiramo da gledamo. Psalmista se molio: „Odvrati oči moje od lažnih sujeta“ (Psalam 119:37). Jedan hrišćanski omladinac po imenu Džozef primenio je ovo načelo. Kada je u nekom filmu počeo da se prikazuje eksplicitni seks i nasilje, napustio je bioskop. Da li ga je bilo sramota da to uradi? „Uopšte nije“, kaže Džozef. „Prvo sam mislio na Jehovu i na to da mu ugodim.“

Uloga proučavanja i meditiranja

12. Zašto su potrebni lični studij i meditiranje da bi se težilo za krepošću?

¹² Nije dovoljno samo izbegavati ono što je loše. Težnja za krepošću takođe obuhvata proučavanje i meditiranje o dobrim stvarima zapisanim u Božjoj Reči, tako da se njena pravedna načela mogu primeniti u životu. „Kako ljubim zakon tvoj!“, uzviknuo je psalmista. „Vas dan mislim o njemu“ (Psalam 119:97, DK). Da li je lično proučavanje Biblije i hrišćanskih publikacija deo tvog nedeljnog rasporeda? Istina, izdvojiti vreme za marljivo proučavanje Božje Reči i meditiranje o njoj uz molitvu može biti izazov. Ali obično je moguće iskupiti vreme od drugih aktivnosti (Efescima 5:15, 16, NW). Možda ti rani jutarnji časovi mogu dobro poslužiti kao vreme za molitvu, proučavanje i meditiranje. (Uporedi s Psalmom 119:147.)

13, 14. (a) Zašto je meditiranje od neprocenjive koristi? (b) Meditiranje o kojim stihovima nam može pomoći da se gnušamo na seksualni nemoral?

¹³ Meditiranje je od neprocenjive koristi, jer nam pomaže da zadržimo u sećanju ono što smo naučili. Što je još važnije, pomaže nam da unapređujemo božanska gledišta. Da to ilustrujemo: jedna je stvar znati da Bog zabranjuje blud, ali sasvim druga da se ’gnušamo zla i prionemo uz dobro‘ (Rimljanima 12:9, NW). Mi u stvari možemo osećati ono što Jehova oseća u vezi sa seksualnim nemoralom time što meditiramo o ključnim biblijskim citatima, kao što je Kološanima 3:5, koji podstiče „Morite dakle ude svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strasti, zle želje i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo.“ Zapitaj se: ’Koju vrstu strasti treba da morim? Šta treba da izbegavam što možda podstiče nečistu želju? Da li treba nešto da menjam u načinu na koji se ophodim sa suprotnim polom?‘ (Uporedi sa 1. Timoteju 5:1, 2.)

¹⁴ Pavle podstiče hrišćane da se uzdržavaju od bluda i da iskazuju samokontrolu tako da „niko prema bratu svome ne upotrebi prevare“ (1. Solunjanima 4:3-7). Zapitaj se: ’Zašto je činjenje bluda štetno? Kakvu bih štetu naneo sebi ili nekom drugom ako bih zgrešio u tom pogledu? Kako bi to uticalo na mene u duhovnom, emocionalnom i fizičkom smislu? A šta je s pojedincima u skupštini koji su povredili Božji zakon i koji se nisu kajali? Šta je bilo s njima?‘ Uzimanje k srcu onoga što Pismo kaže o takvom ponašanju može produbiti našu mržnju prema onome što je loše u Božjim očima (Izlazak 20:14; 1. Korinćanima 5:11-13; 6:9, 10; Galatima 5:19-21; Otkrivenje 21:8). Pavle kaže da bludnik „ne odbacuje čoveka, nego Boga“ (1. Solunjanima 4:8). Koji bi pravi hrišćanin odbacio svog nebeskog Oca?

Krepost i društvo

15. Kakvu ulogu igra društvo u težnji za krepošću?

¹⁵ Još jedna pomoć da se ostane krepostan jeste dobro društvo. Psalmista je pevao: „Prijatelj sam svima koji se tebe [Jehova] boje i čuvaju zapovesti tvoje“ (Psalam 119:63). Nama treba zdravo društvo koje se nalazi na hrišćanskim sastancima (Jevrejima 10:24, 25). Ako se izolujemo, možemo postati egocentrični u razmišljanju, i porok bi nas lako mogao savladati (Poslovice 18:1, NW). Međutim, srdačno hrišćansko zajedništvo može ojačati našu rešenost da ostanemo kreposni. Naravno, takođe se moramo čuvati lošeg društva. Možemo biti srdačni s komšijama, saradnicima na poslu i drugovima u školi. Ali ako stvarno mudro postupamo, izbegavaćemo da se previše približimo onima koji ne teže za hrišćanskom krepošću. (Uporedi s Kološanima 4:5.)

16. Kako nam primena 1. Korinćanima 15:33 može pomoći da danas težimo za krepošću?

¹⁶ Pavle je napisao: „Zla društva kvare dobre običaje.“ Ovim rečima je upozorio vernike da bi mogli izgubiti veru zbog druženja sa onima koji tvrde da su hrišćani a koji odbacuju biblijsko učenje o uskrsenju. Načelo iza Pavlovog upozorenja primenjuje se na naše društvo i van skupštine i u njoj (1. Korinćanima 15:12, 33). Naravno, mi ne želimo da izbegavamo našu duhovnu braću i sestre zato što se desi da se ne slažu s nekim čisto ličnim gledištem koje mi imamo (Matej 7:4, 5; Rimljanima 14:1-12). Uprkos tome, potrebna je opreznost ako se neki u skupštini upuštaju u sumnjivo ponašanje ili ispoljavaju duh ogorčenosti ili žaljenja (2. Timoteju 2:20-22). Mudro je ostati blizu onih s kojima možemo uživati u ’razmeni ohrabrenja‘ (Rimljanima 1:11, 12, NW). To će nam pomoći da težimo za kreposnim putem i da ostanemo na ’putu života‘ (Psalam 16:11).

I dalje teži za krepošću

17. Prema 25. poglavlju Brojeva, koja je katastrofa zadesila Izraelce, i kakva je to lekcija za nas?

¹⁷ Neposredno pre nego što su Izraelci zauzeli Obećanu zemlju, hiljade njih je izabralo da teži za porokom — i pretrpeli su katastrofu (Brojevi, 25. poglavlje). Danas, Jehovin narod stoji na pragu pravednog novog sveta. Ulazak u njega biće blagoslovljena prednost onih koji i dalje odbacuju poroke ovog sveta. Kao nesavršeni ljudi, možda imamo pogrešna naginjanja, ali Bog nam može pomoći da sledimo pravedne smernice njegovog svetog duha (Galatima 5:16; 1. Solunjanima 4:3, 4). Sledimo zato podstrek koji je Isus Navin uputio Izraelu: „Bojte se Gospoda i služite mu verno i istinito“ (Isus Navin 24:14). Strah pun poštovanja da ne ugodimo Jehovi pomoći će nam da težimo za kreposnim putem.

18. Na šta treba da budu odlučni svi hrišćani što se tiče poroka i kreposti?

¹⁸ Ako je želja tvoga srca da ugodiš Bogu, budi odlučan da slediš Pavlov podstrek: „Što je god istinito, što je god časno, što je god pravedno, što je god čisto, što je god ljubazno, što god zaslužuje priznanje i što je kreposno i vredno hvale, to mislite.“ Ako to činiš, kakav će biti rezultat? Pavle je rekao: „Ono činite, i Bog mira biće s vama“ (Filipljanima 4:8, 9). Da, uz Jehovinu pomoć možeš odbaciti porok i težiti za krepošću.

[Fusnote]

Tačke za ponavljanje

◻ Šta se zahteva da bi se težilo za krepošću?

◻ Pod kakvim okolnostima su Jezekija, Danilo i tri Jevrejina ostali kreposni?

◻ Kako i mi možemo biti poput Danila u odupiranju Sotoninim majstorijama?

◻ Zašto hrišćani moraju paziti u vezi sa zabavom?

◻ Kakvu ulogu u težnji za krepošću igraju proučavanje, meditiranje i društvo?

[Slika na 15. strani]

Mladi Jezekija je težio za krepošću, iako je bio okružen obožavaocima Moloha

[Slika na 17. strani]

Hrišćani moraju paziti kada je reč o zabavi