Roditelji i deco: stavljajte Boga na prvo mesto!
„Boga se boj i zapovesti njegove drži“ (PROPOVEDNIK 12:15).
1. Kakav strah roditelji i deca treba da razvijaju, i šta će im on donositi?
JEDNO proročanstvo u vezi s Isusom Hristom reklo je da će njemu „biti zadovoljstvo u strahu Jehovinom“ (Isaija 11:3, NW). Njegov strah je u suštini bio duboko poštovanje i strahopoštovanje prema Bogu, jedan strah da ne ugodi Bogu jer ga je voleo. Roditelji i deca treba da razvijaju takav strah od Boga poput Hristovog, koji će im donositi zadovoljstvo kao što je Isusu donosio. Oni treba da stave Boga na prvo mesto time što su poslušni njegovim zapovestima. Po jednom piscu Biblije, ’to je čoveku sve‘ (Propovednik 12:15).
2. Koja je najvažnija zapovest Zakona, i kome je ona prvenstveno bila data?
2 Najvažnija zapovest Zakona, naime, da treba da ’ljubimo Gospoda, svim srcem, dušom i snagom‘, bila je data prvenstveno roditeljima. To je pokazano daljnjim rečima Zakona: „Objasnićeš [ove reči o voljenju Jehove] sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ“ (Ponovljeni zakoni 6:4-7; Marko 12:28-30). Roditeljima je dakle bilo zapoveđeno da Boga stave na prvo mesto time da ga oni sami vole i time da poučavaju svoju decu da čine to isto.
Hrišćanska odgovornost
3. Kako je Isus prikazao važnost posvećivanja pažnje deci?
3 Isus je prikazao važnost posvećivanja pažnje čak maloj deci. U jednoj prilici, pred kraj Isusove zemaljske službe, ljudi su počeli da mu donose svoju malu decu. Očito verujući da je Isus prezauzet da bi bio uznemiravan, učenici su pokušali da ove ljude spreče. Ali, Isus je ukorio svoje učenike: „Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im.“ Isus ih čak „uze... na krilo“, pokazujući tako na dirljiv način važnost posvećivanja pažnje mališanima (Luka 18:15-17; Marko 10:13-16).
4. Kome je bila data zapovest „naučite sve narode“, i šta bi to od njih tražilo?
4 Isus je takođe razjasnio da njegovi sledbenici imaju odgovornost da poučavaju i druge osim svoje vlastite dece. Posle svoje smrti i uskrsenja, Isus „se pojavi jedanput pred više od pet stotina braće“ — što je obuhvatalo i neke roditelje (1. Korinćanima 15:6). Očito se to desilo na jednoj gori u Galileji gde se takođe okupilo i njegovih 11 apostola. Tamo im je Isus svima naložio: „Idite dakle i naučite sve narode, ... i učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vama dao“ (Matej 28:16-20, kurziv naš). Nijedan hrišćanin ne može s pravom zanemariti ovu zapovest! Da bi je očevi i majke mogli izvršavati traži se da se staraju za svoju decu a i da učestvuju u delu javnog propovedanja i poučavanja.
5. (a) Šta pokazuje da je većina apostola, ako ne i svi, bila oženjena i da je tako moguće da su imali decu? (b) Koji savet treba poglavari porodica da uzmu ozbiljno?
5 Značajno je to što su čak i apostoli morali da uravnoteže svoje porodične odgovornosti s obavezom da propovedaju kao i da pasu stado Božje (Jovan 21:1-3, 15-17; Dela apostolska 1:8). To je zbog toga što je većina njih, ako ne i svi, bila oženjena. Tako je apostol Pavle objasnio: „Da li nemamo vlasti da vodimo sa sobom sestru koja bi nam bila žena, kao što to čine i ostali apostoli i braća Gospodnja i Kifa?“ (1. Korinćanima 9:5, kurziv naš; Matej 8:14). Neki apostoli su takođe možda imali decu. Rani istoričari, kao što je Eusebije, kažu da je Petar imao. Svi rani hrišćanski roditelji trebalo je da slede biblijski savet: „Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8).
Prvenstvena odgovornost
6. (a) Kakav izazov hrišćanske starešine s porodicama imaju? (b) Koja je prvenstvena odgovornost starešine?
6 Hrišćanske starešine koje danas imaju porodice nalaze se u situaciji sličnoj situaciji apostola. Svoju odgovornost da se staraju za duhovne i fizičke potrebe svojih porodica oni moraju uravnotežiti sa svojom obavezom da javno propovedaju i da pasu stado Božje. Koja aktivnost treba da ima prioritet? Kula stražara od 1. februara 1965. primetila je: „[Očeve] dužnosti prema porodici stoje na prvom mestu. On ne bi mogao da bude nikakav pravi sluga kada ne bi potpuno izvršavao te svoje dužnosti.“
7. Kako hrišćanski očevi stavljaju Boga na prvo mesto?
7 Dakle očevi moraju stavljati Boga na prvo mesto time što slede zapovest da ’odgajaju svoju decu u nauci i u strahu od Gospoda‘ (Efescima 6:4). Ta odgovornost se ne može predati nekom drugom, čak i ako neki otac možda ima i zadatak da nadgleda aktivnosti u hrišćanskoj skupštini. Kako se takvi očevi mogu starati za svoje odgovornosti — obezbeđujući članove svoje porodice fizički, duhovno i emocionalno — i u isto vreme, predsedavati i nadgledati u skupštini?
Pružanje potrebne podrške
8. Kako može žena nekog starešine da ga podupire?
8 Jasno je da starešine s porodičnim odgovornostima mogu izvlačiti koristi iz podrške. Gore citirana Kula stražara primetila je da hrišćanska žena može biti podrška svome mužu. Rekla je: „Ona mnogo može da mu olakša pripremu za njegove različite zadatke i brinuti za to da oboje dobivaju što je moguće više dragocenog vremena time što ona dobro raspodeli svoje vreme, što pravovremeno postavlja na sto jelo i sve radove završi tačno na vreme kada treba ići u salu ... Pod vođstvom svog muža hrišćanska žena može da učini mnogo da bi vaspitala svoju decu na putu kojim treba da idu, da bi se dopala Jehovi.“ (Poslovice 22:6). Da, žena je bila stvorena da bi bila ’pomoćnik‘, i njen muž će mudro srdačno prihvatiti njenu pomoć (Postanje 2:18). Njena podrška mu može omogućiti da se efikasnije stara i za svoje porodične i za skupštinske odgovornosti.
9. Ko je u solunskoj skupštini bio ohrabren da pomaže ostalim članovima skupštine?
9 Međutim, žene hrišćanskih starešina nisu jedine osobe što mogu učestvovati u aktivnostima koje nadgledniku pružaju podršku, koji mora i da ’pase stado Božje‘ i da se stara za sopstveno domaćinstvo (1. Petrova 5:2). Ko još to može činiti? Apostol Pavle je podstakao braću u Solunu da imaju obzira prema ’nastojnicima svojim‘. Ipak, nastavljajući i obraćajući se ovoj istoj braći — a naročito onima koji nisu nastojnici — Pavle je pisao: „Molimo vas još, braćo, opominjite one koji žive neuredno, utešavajte malodušne, podržavajte slabe, budite prema svakome ustrpljivi“ (1. Solunjanima 5:12-14, DK).
10. Kakav dobar efekat pomoć puna ljubavi od strane sve braće ima na skupštinu?
10 Kako je lepo kad braća u skupštini imaju ljubav koja ih pokreće da teše malodušne, da pružaju podršku slabima, da opominju neuredne, i da budu ustrpljivi prema svima! Braća u Solunu, koja su nedavno bila prigrlila biblijsku istinu uprkos tome što su pretrpela veliku nevolju, primenila su Pavlov savet da rade ovo (Dela apostolska 17:1-9; 1. Solunjanima 1:6; 2:14; 5:11). Pomisli na dobar efekat koji je njihova saradnja puna ljubavi imala u jačanju i ujedinjavanju čitave skupštine! Slično tome, kad braća danas teše, podupiru, i opominju jedni druge, to mnogo olakšava izvršavanje pastirskih odgovornosti starešina, koji često imaju i porodice o kojima se staraju.
11. (a) Zašto je razumno zaključiti da su žene bile uključene u izraz „braća“? (b) Kakvu pomoć danas može zrela hrišćanka pružiti mlađim ženama?
11 Jesu li žene bile uključene među tu „braću“ kojoj se apostol Pavle obraćao? Da, jesu, pošto su mnoge žene postale vernici (Dela apostolska 17:1, 4; 1. Petrova 2:17; 5:9). Koju vrstu pomoći su takve žene mogle pružiti? Pa, u skupštinama je bilo mlađih žena koje su imale problem s kontrolisanjem ’strasti‘ ili koje su postale „malodušne“ (1. Timoteju 5:11-13). Neke žene danas imaju slične probleme. Ono što im možda najviše treba jeste samo neko ko će ih saslušati ili rame za plakanje. Često je zrela hrišćanka najbolja osoba koja bi mogla pružiti takvu pomoć. Ona, na primer, može razgovarati s drugom ženom o privatnim problemima koje jedan hrišćanski muškarac sam ne bi mogao odgovarajuće rešiti. Ističući vrednost pružanja takve pomoći, Pavle je pisao: „Reci da stare žene takođe treba ... da uče dobru, da bi naučile mlade da ljube svoje muževe i svoju decu, da budu uzdržljive, čiste, kućanice, dobre, tihe, pokorne svojim muževima, da se ne huli na reč Božju“ (Titu 2:3-5).
12. Čija uputstva je važno da svi u skupštini slede?
12 Kakav su blagoslov u skupštini ponizne sestre kad kooperativno pružaju podršku i svojim muževima i starešinama! (1. Timoteju 2:11, 12; Jevrejima 13:17). Starešine s porodičnim odgovornostima naročito imaju koristi kad svi sarađuju u uzajamnom pomaganju u duhu ljubavi i kad su svi podložni uputstvima imenovanih pastira (1. Petrova 5:1, 2).
Roditelji, šta stavljate na prvo mesto?
13. Kako mnogi očevi izneveravaju svoje porodice?
13 Pre mnogo godina, jedan istaknuti zabavljač je primetio: „Vidim uspešne muškarce koji vode kompanije od više stotina ljudi; oni znaju kako da izađu na kraj sa svakom situacijom, kako da ukore i nagrade u svetu biznisa. Ali najveći biznis koji oni vode jeste njihova porodica i oni tu izneveravaju.“ Zašto? Nije li to zbog toga što na prvo mesto stavljaju biznis i druge interese i zanemaruju Božji savet? Njegova Reč kaže: „Ove zapovesti koje ti ja danas dajem... Objasnićeš ih sinovima svojim.“ I to je trebalo činiti svakodnevno. Roditelji treba da daju bez škrtarenja svoje vreme — a naročito svoju ljubav i duboku brigu (Ponovljeni zakoni 6:6-9).
14. (a) Kako roditelji treba da se staraju za svoju decu? (b) Šta uključuje ispravno vaspitavanje dece?
14 Biblija nas podseća da su deca nasleđe od Jehove (Psalam 127:3). Da li se za svoju decu staraš kao za Božje vlasništvo, za dar koji ti je on poverio? Tvoje dete će verovatno povoljno reagovati ako ga uzmeš na krilo, pokazujući tako svoju brigu i pažnju punu ljubavi (Marko 10:16). Ali ’učiti dete prema putu kojim treba da ide‘ zahteva više nego samo pružati zagrljaje i poljupce. Da bi bilo opremljeno mudrošću da izbegava zamke u životu, detetu je isto tako potrebna i disciplina puna ljubavi. Svoju pravu ljubav roditelj pokazuje tako što ga „na vreme... kara“ (Poslovice 13:1, 24; 22:6).
15. Šta pokazuje neophodnost roditeljske discipline?
15 Neophodnost roditeljske discipline može se uvideti iz reči jedne školske savetnice koja je opisala decu što dolaze kod nje: „Ona su jadna, opterećenog srca, i izgubljena. Ona plaču dok govore o tome kako zaista stoje stvari. Mnogo njih — mnogo više nego što bi čovek mogao pomisliti — pokušalo je samoubistvo, ne zato što su toliko srećni pa to ne mogu podneti; nego zato što se osećaju toliko nesrećno, zanemareno, i nadvladano stresom jer su u tako mladim godinama oni ’odgovorni‘ a to je jednostavno previše za njih.“ Dodala je: „Za mladu osobu je zastrašujuće kad oseća da ona vodi stvari.“ Istina, deca mogu odbijati disciplinu, ali ona u stvari cene roditeljske smernice i ograničenja. Ona su srećna što se njihovi roditelji dovoljno brinu da im postave granice. „To je skinulo ogroman teret s mog uma“, rekao je jedan tinejdžer čiji su roditelji to činili.
16. (a) Šta se dešava nekoj deci koja su podizana u hrišćanskim domovima? (b) Zašto svojevoljni put deteta ne znači obavezno da vaspitanje koje su pružali roditelji nije bilo dobro?
16 Ipak, uprkos tome što imaju roditelje koji ih vole i koji pružaju dobro vaspitanje, neki omladinci, poput izgubljenog sina iz Isusove ilustracije, odbijaju roditeljsko vođstvo i idu pogrešnim putem (Luka 15:11-16). To, međutim, samo po sebi ne mora značiti da roditelji nisu ispunili svoju odgovornost da ispravno vaspitavaju svoje dete, onako kako upućuju Poslovice 22:6. Ta izjava o ’učenju deteta prema putu kojim treba da ide tako da neće odstupiti od njega‘ bila je data kao opšte pravilo. Nažalost, poput izgubljenog sina, neka deca će ’prezreti poslušnost roditelju‘ (Poslovice 30:17, NW).
17. Iz čega mogu roditelji svojevoljne dece izvlačiti utehu?
17 Otac jednog svojevoljnog sina je jadikovao: „Pokušavao sam i pokušavao da dostignem njegovo srce. Ne znam šta da radim jer sam probao toliko mnogo stvari. Ništa nije vredelo.“ Nadamo se da će se, s vremenom, takva svojevoljna deca setiti vaspitanja punog ljubavi koje su primali i da će se vratiti kao što je to učinio onaj izgubljeni sin. Ipak, ostaje činjenica da se neka deca bune i čine nemoralne stvari na veliku bol svojih roditelja. Roditelji mogu izvlačiti utehu iz saznanja da je čak i najveći učitelj koji je ikada trebalo da živi na zemlji video svog dugovremenog učenika Judu Iskariotskog kako ga izdaje. I sam Jehova se bez sumnje rastužio kad su mnogi od njegovih sopstvenih duhovnih sinova odbacili njegov savet i pokazali se buntovnima, bez ikakvog propusta s Njegove strane (Luka 22:47, 48; Otkrivenje 12:9).
Deco — kome ćete ugoditi?
18. Kako deca mogu pokazati da stavljaju Boga na prvo mesto?
18 Jehova podstiče vas mlade: „Slušajte svoje roditelje u Gospodu“ (Efescima 6:1). Mladi ljudi stavljaju Boga na prvo mesto time što to čine. Ne budite bezumni! „Bezumnik prezire pouku svog oca“, kaže Božja Reč. Niti bi trebalo da arogantno pretpostavljate kako vi možete i bez discipline. Činjenica je da „postoji generacija koja je čista u svojim sopstvenim očima, a još nije oprana od svoje poganštine“ (Poslovice 15:5; 30:12, American Standard Version). Zato sledi božansko uputstvo — „slušaj“, „čuvaj“, „ne zaboravi“, ’pazi‘ i „ne napuštaj“ zapovesti i disciplinu roditelja (Poslovice 1:8; 2:1; 3:1; 4:1; 6:20).
19. (a) Koje snažne razloge da budu poslušna Jehovi imaju deca? (b) Kako mladi mogu pokazati da su zahvalni Bogu?
19 Ti imaš snažne razloge da budeš poslušan Jehovi. On te voli, i dao je svoje zakone, uključujući i zakon za decu da slušaju svoje roditelje, kako bi te zaštitio i pomogao ti da se raduješ jednom srećnom životu (Isaija 48:17). Takođe je dao svog Sina da umre za tebe kako bi mogao biti spasen od greha i smrti i kako bi se mogao radovati večnom životu (Jovan 3:16). Jesi li zahvalan? Bog gleda s nebesa, ispitujući tvoje srce da bi video da li ga istinski voliš i da li ceniš njegove pripreme (Psalam 14:2). Sotona takođe gleda, i izruguje se Bogu, tvrdeći da Ga ti nećeš slušati. Ti činiš Sotonu veselim a Jehova se „oseća povređenim“ kad ne slušaš Boga (Psalam 78:40, 41, NW). Jehova te poziva: „Budi, sine, mudar, srce mi obraduj [time što ćeš mi biti poslušan], pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži“ (Poslovice 27:11). Da, pitanje je: kome ćeš ugoditi, Sotoni ili Jehovi?
20. Kako je jedna omladinka sačuvala hrabrost da služi Jehovi čak i kad se uplaši?
20 Nije lako vršiti Božju volju nasuprot pritiscima koje Sotona i njegov svet vrše na tebe. To može biti zastrašujuće. Jedna omladinka je primetila: „Kad si zastrašen to je kao kada ti je hladno. Ti možeš nešto uraditi u vezi s tim.“ Objasnila je: „Kad ti je hladno, ti obučeš džemper. Ako ti je još uvek hladno, obučeš još jedan. I stalno oblačiš još nešto sve dok hladnoća ne pobegne i dok ti više nije hladno. Tako je molitva Jehovi kad si uplašen poput oblačenja džempera kad ti je hladno. Ako sam posle jedne molitve još uvek uplašena, molim se opet, i opet, i opet, sve dok se više ne osećam uplašenom. I to deluje. To me je stalno izbavljalo iz nevolje!“
21. Kako će nas Jehova podržati ako zaista pokušavamo da ga stavljamo na prvo mesto u našem životu?
21 Ako zaista pokušavamo da stavljamo Boga na prvo mesto u našem životu, Jehova će nas podržati. On će nas ojačati, pružajući nam anđeosku pomoć kad je potrebna, baš kao što je to činio za svog Sina (Matej 18:10; Luka 22:43). Budite hrabri svi vi roditelji i deco. Imajte strah sličan Hristovom, i on će vam doneti zadovoljstvo (Isaija 11:3, NW). Da, „Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:15).
Možeš li odgovoriti?
◻ Koje odgovornosti je trebalo da Isusovi rani sledbenici drže u ravnoteži?
◻ Koju odgovornost moraju ispunjavati hrišćanski roditelji?
◻ Kakva je pomoć dostupna hrišćanskim starešinama s porodicama?
◻ Koju vrednu uslugu mogu sestre obaviti u skupštini?
◻ Koji savet i uputstvo jesu vitalni da ih deca slede?
[Slika na 15. strani]
Često, zrela hrišćanka može pružiti mlađoj ženi potrebnu pomoć
[Slika na 17. strani]
Kakvu utehu mogu roditelji svojevoljne dece dobiti iz Pisma?