Verovati ili ne verovati

MOŽE biti teško znati da li verovati ili ne. Oba puta imaju svoje opasnosti, pogotovo u svetu gde obmana i izdajstvo tako preovladavaju. Ipak svima nama su potrebni pouzdani prijatelji koji će nas podržati u vremenu poteškoća (Poslovice 17:17). Pre otprilike dve hiljade godina, rimski pisac Fedar izrazio je tu dilemu ovako: „Opasno je verovati ili ne verovati.“

Poverenje može biti opasno

Zašto bi verovati nekome bilo opasno? Pa, osmotrite upozorenje dato u časopisu Psychology Today. Ono neke koji iskorišćavaju poverenje ljudi opisuje kao „grabežljivce“ koji „koriste šarm i kameleonsku kamuflažu ne bi li obmanuli one oko njih, manipulisali njima i upropastili im život“. Očito, kad ima takvih obmanjivača, previše verovati je nesumnjivo opasno.

Neko ko i suviše veruje možda je lakoveran i, kao posledica toga, možda ga je lako obmanuti i manipulisati njime. Jedan klasičan primer lakovernosti jeste Artur Konan Dojl, tvorac oštroumnog ekspertnog detektiva Šerloka Holmsa. Godine 1917. dve mlade devojke, Elsi Rajt i njena rođaka, Franses Grifits, tvrdile su da su se igrale s vilama u bašti njihovog doma u Kotinleju, u Engleskoj. Čak su napravile i fotografije tih vila kako bi pokušale da to dokažu.

Konan Dojl, koji je posle smrti svog sina bio duboko zainteresovan za spiritizam, poverovao im je i verovao je njihovim pričama o vilama — kao i mnogi ljudi u tom vremenu. Tek nakon otprilike 55 godina ove dve devojke su priznale da je sve to bila podvala i da su te „vile“ isekle iz jedne knjige pre nego što su ih fotografisale. Franses Grifits je izrazila zapanjenost da je iko verovao njihovoj priči. Rekla je: „Za mene je uvek bila tajna kako je zaboga iko mogao biti toliko lakoveran pa da veruje da su one stvarne“ (Hoaxers and Their Victims).

Možete li videti klopku u koju je Konan Dojl upao? On je slepo verovao toj priči prosto zato što je želeo da ona bude istinita. Autor Norman Mos kaže: „Možemo biti nasamareni jednostavno zato što je navika otupela našu moć opažanja, i mi stvari posmatramo kroz poluzatvorene oči. ... Ponekad, neku stvar prihvatamo kao istinitu zato što je to nešto što želimo da je istina“ (The Pleasures of Deception). Ovo ponavlja upozorenje koje je dao poznati grčki orator Demosten otprilike 350 godina pre naše ere: „Najlakše od svega jeste prevariti sebe, jer ono što čovek želi to uopšteno i veruje da je istinito.“ Verovati samo svojim osećanjima može biti opasno.

Naravno, možda mislite da je ovo ekstreman primer i da je Konan Dojl bio luckastiji nego što ćete vi ikada biti. Ali nisu samo lakoverni u opasnosti da budu obmanuti. Ljudi, na izgled dostojni poverenja, nasamarili su i obmanuli mnoge oprezne i obično smotrene ljude.

Nepoverenje može biti opasno

Međutim, postoje opasnosti i u ne verovanju nikome ili ničemu. Nepoverenje je slično nagrizajućoj rđi. Ono može razjesti i uništiti ono što bi inače mogao biti srećan, blizak odnos. Duboko ukorenjeni cinizam i nepopustljivo nepoverenje može vas učiniti jako nesrećnom osobom bez prijatelja. To može biti toliko štetno za odnose s drugim ljudima da je engleski pisac Semjuel Džonson napisao: „srećnije je biti ponekad prevaren nego ne verovati“.

Nepoverenje čak može narušiti vaše telesno zdravlje. Možda ste svesni da vas jake emocije poput gneva mogu izložiti opasnosti od srčanog napada. Ali, jeste li znali da izvesna istraživanja navode na pomisao da biti nepoverljiv može učiniti to isto? Časopis Chatelaine kaže: „Ljudi koji lako planu nisu jedini koji mogu uvećati svoje šanse da dobiju srčano oboljenje zbog svog ponašanja. Novo istraživanje ukazuje da vas čak i suptilni oblici neprijateljstva, kao što je naginjanje ka cinizmu i nepoverljivosti, mogu izložiti riziku.“

Brižljivo vodite računa o svojim koracima

Šta možete učiniti? Biblija daje neke dobre savete u ovoj stvari. „Svako ko je neiskusan veruje u svaku reč“, kažu Poslovice 14:15 (NW). Ovo nije destruktivni cinizam. Ovo je realni podsetnik na potrebu za opreznošću. Samo će vrlo naivna, neiskusna osoba slepo verovati u svaku reč koju čuje. S dobrim razlogom biblijska poslovica nastavlja: „Ali pronicljivi vodi računa o svojim koracima.“ Kao što je engleski dramski pisac Vilijam Šekspir napisao: „Ne veruj daskama trulim.“ Svako ko misli da su daske nekog mosta preko duboke provalije možda trule bio bi vrlo budalast da stane na njih. Kako, onda, možete ’voditi računa o svojim koracima‘ tako da svoje poverenje ne ukažete pogrešno?

Biblija nas ohrabruje da ispitujemo ono što ljudi kažu umesto da jednostavno slepo prihvatamo sve što čujemo. „Uho razabire reči, ko što jezik jelo kuša“, kaže ona (Jov 34:3). Zar to nije istina? Ne probamo li obično hranu pre nego što je progutamo? Isto tako treba da ispitamo reči i postupke ljudi pre nego što ih progutamo. Niko ko je ispravan neće se uvrediti ukoliko proverimo njegove akreditive. Škotska poslovica pruža podršku tome da treba da proverimo da li je nešto istinito kad kaže: „Sram bilo onoga ko me jedanput obmane; a ako me obmane i drugi put, sram bilo mene.“

Apostol Pavle je savetovao: „Sve ispitujte“ (1. Solunjanima 5:21, DS). Reč koju je apostol Pavle upotrebio za „ispit“ takođe se upotrebljava u povezanosti sa ispitivanjem plemenitih metala da bi se videlo da li su pravi. Smotrena osoba će uvek ispitivati da bi ustanovila da li je ono što je kupila pravo. Inače bi mogla završiti kako se kaže s mačkom u džaku — nečim što je izgledalo vredno, ali je u stvari bezvredno.

Budite razumni i uravnoteženi

Naravno, mi želimo biti razumni u ovoj stvari i ne biti prekomerno sumnjičavi prema drugima (Filipljanima 4:5, NW). Ne budite brzi bilo kome da pripišete loše poticaje. Pogrešno tumačenje poticaja može biti najbrži način da se upropaste dobri, bliski odnosi. Obično je najbolje pretpostavljati da vaši prijatelji žele učiniti ono što je za vas najbolje nego im prišiti loše poticaje kad nastanu teške situacije.

Napravite mesta za nesavršenosti i greške drugih. „Izdajstvo od strane prijatelja znači povredu poverenja“, kaže pisac Kristin fon Krajsler. Međutim, takvo izdajstvo bi moglo biti nenamerno ili bi moglo biti rezultat slabosti zbog koje sada postoji duboko žaljenje. Prema tome, ona nastavlja: „Nemojte premišljati o izdajstvu — ili dopustiti da vas ono spreči da verujete drugima.“ Ne dopustite da vas gorka, negativna iskustva liše radosti koje mogu proizaći iz građenja poverljivih odnosa s drugima.

Budite uravnoteženi. Ne morate nositi amove kada procenjujete ljude; oprezna osoba ostaje budna. S druge strane, doktor Redford Vilijams predlaže da pokušamo pretpostaviti da drugi čine najbolje što mogu, da pokušamo razumeti njihovo gledište, i da „praktikujemo verovanje drugima“ kad god je to moguće. Može biti bolje verovati odviše nego nikada ne verovati.

Pisac biblijske knjige Poslovica stavlja do znanja da „postoje kompanjoni nastrojeni da se međusobno raskomadaju“ — to jest, ljudi koji će pokušati da iskoriste vaše poverenje. Svet ih je pun. Ali dajte drugima vremena i mogućnosti da pokažu da su dostojni poverenja, i naći ćete prijatelje koji su, u stvari, ’od brata verniji‘ (Poslovice 18:24, NW).

Postoji li, onda, neko ili nešto kome ili čemu bi se moglo potpuno verovati, bez ikakve bojazni da će vaše poverenje biti iskorišćeno ili izdato? Da, svakako postoji. Naredni članak će ukratko osmotriti kome ili čemu možete s potpunim pouzdanjem ukazati poverenje.

[Istaknuti tekst na 6. strani]

„Svako ko je neiskusan veruje u svaku reč, ali pronicljivi vodi računa o svojim koracima“ (Poslovice 14:15, NW)

[Slika na 7. strani]

Napravite mesta za nesavršenosti i greške drugih