Uteha od Boga mira
„Tešite jedan drugoga ovim rečima“ (1. SOLUNJANIMA 4:18, NS).
1. Kako Pavlove molbe odražavaju zainteresovanost za mir?
APOSTOL Pavle, je bio veoma zainteresovan da hrišćanska skupština uživa u miru. Zato 13 njegovih pisama, koja su ostala sačuvana kao deo inspirisanih Spisa, počinju molbom da primalac pisma uživa u miru koji dolazi od Boga. Na primer, Pavle piše mladoj skupštini u Solunu: „Nezaslužena dobrota vama i mir.„ Na kraju tog istog pisma molio je: „A sam Bog mira da vas posveti potpuno. I neka se, u svakom pogledu, zdrav duh kao i telo i duša besprekorno sačuvaju prilikom prisutnosti Gospoda našega Isusa Hrista“ (1. Solunjanima 1:1, NS; 5:23, NS).
2. a) Kakvu je brigu pokazao Pavle za skupštinu? b) Kako mogu danas da slede hrišćanske starešine Pavlov primer?
2 Pavle i njegovi saputnici nisu štedeli sebe, već ’su naporno radili i trudili se’ među novim vernicima.Pavle je rekao: „Među vama smo bili blagi kao kad majka dojilja neguje svoju decu. Tako puni srdačne naklonosti prema vama bilo nam je drago da vam dodelimo ne samo dobru vest Božiju nego i svoje duše, jer ste nam omileli.„ Zar ne osećamo, kad čitamo ove reči, srdačnu brigu, pravu duboku ljubav koju je Pavle osećao prema toj skupštini? Da, to je primer za ljubav koju danas ispoljavaju hrišćanske starešine u oko 50.000 skupština Jehovinih svedoka širom zemlje (1. Solunjanima 2:7—9, NS; Jovan 13:34, 35; 15:12—14).
3. a) Kako je mogao Timotije da bude od koristi skupštini u Solunu? b) Kom današnjem uređenju to odgovara?
3 Sotona, kušač, naneo je nevolje hrišćanima u Solunu. Zato je Pavle poslao Timoteja k njima da bi ih ’učvrstio i utešio u veri’. Timotije se vratio kod Pavla u Atinu i doneo oduševljavajući izveštaj o njihovoj vernosti i ljubavi. Za sve njih je bila velika uteha da saznaju o veri i besprekornosti drugih, te su i dalje preklinjali Boga da nadopuni svaki nedostatak (1. Solunjanima 3:1, 2, 5—7, 10). To isto ponovo nalazimo u današnjem teokratskom uređenju, jer putujući nadglednici izgrađuju skupštine i to čak i tamo gde Jehovini svedoci služe pod zabranom ili ogorčenim progonstvom (Isaija 32:1, 2).
’Prilikom njegove prisutnosti’
4, 5. a) Koju molbu je Pavle ovde izrekao i zašto bi trebalo da nas to sada posebno zanima? b) Zašto je naše vreme od posebnog značaja?
4 Apostol Pavle je taj deo pisma zaključio sledećom molbom: „A vas neka učini Gospod da rastete, da, da obilujete u ljubavi jedan prema drugome i prema svima, isto kao što smo i mi prema vama, da tako (on) utvrdi vaša srca, besprekorna u svetosti pred Bogom i Ocem našim kod prisutnosti Gospoda našega Isusa sa svima svojim svetima“ (1. Solunjanima 3:12, 13, NS).
5 Ovde je Pavle gledao daleko u budućnost, u vreme Isusove ’prisutnosti i svršetka sistema stvari’, ’kada bude došao Sin čovečiji u svoj slavi svojoj i svi anđeli s njim’. Naš nebeski Car je došao 1914. godine. Sa svog slavnog nevidljivog prestola Isus sada sudi nacijama i narodima Zemlje, odvajajući ponizne, slične ovcama ljude da bi preživeli „veliku nevolju“ i večno živeli na rajskoj Zemlji (Matej 24:3——21; 25:31—34, 41, 46).
Naredbe za naše dobro
6. O kojoj Pavlovoj opomeni moramo sada da vodimo računa?
6 Pripadaš li onima koji teže ka tom cilju — večnom životu? Ako da, tada moraš da vodiš računa o onome što je Pavle pisao Solunjanima: „Najzad, braćo, molimo vas i opominjemo u Gospodu Isusu da po uputstvima, koja ste od nas primili, kako da hodite i ugađate Bogu, kao što već i hodite — da to činite i dalje u još punijoj meri. Jer vi znate koje smo vam naredbe dali preko Gospoda Isusa“ (1. Solunjanima 4:1, 2, NS). Koje „naredbe“ je Pavle ovde istakao?
7. a) Koja je važna ’naredba’ bila ovde data? b) Zašto ne smemo nikada, pošto smo primili Božji duh, da popustimo u svojoj budnosti?
7 Prva „naredba“ odnosi se na moral. Pavle je bez zaobilaženja rekao: „Ovo je što Bog hoće: vaše osvećenje, da se uzdržavate od bluda; da svaki od vas zna steći svoj sud u svetosti i časti, ne u požudnim seksualnim prohtevima kao nacije koje ne znaju Boga“ (NS). Na sreću, mi smo ’upoznali’ Boga i njegovog Sina Isusa Hrista i težimo za večnim životom. Kakva bi bila sramota kada bi dopustili da budemo odvučeni nazad u glib svetskog nemorala! Žalosno je reći da su neki, koji su proveli mnogo godina u koncentracionim logorima i po zatvorima ili dugo vremena služili revno kao misionari, kasnije dopustili da budu uhvaćeni u nemoral, jer im je popustila budnost prema kušaču. Primivši Božji duh, ne žalostimo ga nikada pogrešnim seksualnim ponašanjem (1. Solunjanima 4:3—8; Jovan 17:3; 1. Korinćanima 10:12, 13; Efescima 4:30).
8, 9. a) Šta je „bratska ljubav“? b) Kako možemo da razvijemo tu ljubav i od kakve koristi nam je ona?
8 Druga Pavlova „naredba“ odnosi se na filadelfiju, „bratsku ljubav“ (1. Solunjanima 4:9, 10). To je naročiti oblik ispoljavanja ljubavi agape, koju Pavle najtoplije preporučuje ovde u 1So 4 9. stavku kao i u 1So 3. glavi 6. i 12. stavku. Filadelfija je veoma srdačna naklonost koja je, očigledno, postojala između Isusa i Petra kao i Davida i Jonatana (Jovan 21:15—17; 1. Samuilova 20:17; 2. Samuilova 1:26). Ona može da se doda ljubavi agape kod izgrađivanja jednog prisnog odnosa, koji se, recimo, može videti u radosnom druženju koje mnogi Jehovini svedoci neguju u pionirskoj službi ili kod drugih teokratskih aktivnosti.
9 Pavle je ohrabrio: „To činite i dalje u još punijoj meri“. Mi uvek možemo da proširujemo svoju bratsku ljubav. Ta izvanredna osobina je, pre svega, obilno zastupljena kada starešine i sluge pomoćnici predvode revnosno u službi za Carstvo. Kada se u skupštini svi trude da ’najpre traže Carstvo’, razmirice koje nastaju usled ljudske nesavršenosti, razlika u karakteru i drugih problema postaće od drugorazradnog značaja. Neka nam bude pogled uvek upravljen na cilj! (Matej 6:20, 21, 33; 2. Korinćanima 4:18).
10. Kako možemo kao hrišćani da se ’pristojno ponašamo’?
10 Pavle je ovde uključio još jednu „naredbu“ — da postavimo sebi cilj da vodimo miran život, gledamo svoja posla i radimo svojim rukama. Ako tako svakodnevno ’pristojno postupamo’, pri čemu izražavamo i načelnu ljubav i bratsku naklonost, biće vam podmirene sve potrebe (1. Solunjanima 4:11, 12; Jovan 13:35; Rimljanima 12:10—12).
Utešeni nadom u vaskrsenje
11. a) Zašto je Pavle, kao sledeće, započeo temu o vaskrsenju? b) Kako treba da deluje na nas taj Pavlov savet?
11 Kao sledeće, apostol se osvrnuo na divnu nadu u vaskrsenje. Ali, zašto je Pavle započeo tu temu? Želeo je da ojača svoju braću da bi mogli da izdrže progonstva koja bi na njih naišla. Bili su u opasnosti da izgube život. Izgleda da su neki zaspali smrtnim snom. Zato je ostaloj braći trebala uteha (1. Solunjanima 2:14—20). Pošto su mislili da je Hristova „prisutnost“ na domaku, pitali su se šta će se dogoditi sa onima koji su već umrli. Ono što je Pavle pisao nije samo davalo utehu onima koji su izgubili svoje voljene već i ohrabrenje da izdrže do svitanja Jehovinog „dana“. Pavlov savet treba svima nama pomoći da sačuvamo duhovnu stabilnost dok i dalje objavljujemo dobru vest, očekujući konačan kraj sadašnjeg sastava stvari (2. Solunjanima 1:6—10).
12. Koju pravu utehu možemo da imamo kada nam umre voljena osoba, i iz kog izvora dolazi ta uteha?
12 Pavle je rekao: „Ne želimo, braćo, da ste u neznanju u pogledu onih koji su zaspali smrtnim snom, da ne budete ožalošćeni kao ostali koji nemaju nade“ (1. Solunjanima 4:13, NS). Kakvu utehu i kakav duševni mir pruža ta nada u vaskrsenje! Oko pet godina kasnije Pavle je započeo svoje drugo pismo hrišćanima u Korintu sledećim rečima: „Nezaslužena dobrota vama i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista. Blagosloven da je Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac ljubaznog milosrđa i Bog svake utehe, koji nas teši u svoj našoj nevolji, da bismo mi mogli da tešimo one koji su u ma kakvoj nevolji — utehom kojom nas sam Bog teši“ (2. Korinćanima 1:2—4, NS).
13, 14. a) Zašto je Pavle želeo da hrišćani budu obavešteni o stanju mrtvih? b) U kakvom se stanju nalaze mrtvi prema Pismu?
13 Apostol nije hteo da mi budemo u neznanju u pogledu stanja mrtvih. Posle nekog vremena trebalo je da dođe do velikog otpada meću onima koji su tvrdili da su hrišćani, tako što će se opet vratiti vavilonskim i grčkim filozofijama. Takvi otpadnici prihvatiće Platonovu nauku o nasleđenoj besmrtnosti duše — danas osnovna nauka u celokupnom carstvu krive religije. Aura misterije koja obavija „zagrobni život“ — bilo na nebu, u čistilištu ili na nekom drugom mestu večnih muka — ne pruža pravu utehu. Osim toga, nauka o nasleđenoj besmrtnosti protivureči se nauci o vaskrsenju. Kako može čovek ponovo da oživi ako duša uopšte ne umire?
14 Pavle je pisao ’o onima koji spavaju smrtnim snom’. Da, oni „spavaju“. Ko spava nije svestan ničega i ne može ništa da čini (Uporedi Propovednik 9:5, 10). Isus je jednom prilikom rekao da je Lazar ’otišao na počinak’ i da će ga on ’probuditi iz sna’. Pošto Isusovi učenici nisu razumeli te reči, „Isus (im) reče otvoreno: ’Lazar je umro’“. Lazarove sestre, Marta i Marija, našle su već utehu u nadi u vaskrsenje, a i Isus im je pružio dalju utehu. A kako im je tek bila ojačana vera kada je Isus probudio iz srmtnog sna svog prijatelja, koji je bio već četiri dana mrtav! (Jovan 11:11—14, 21—25, 43—45).
15. a) Šta jača našu nadu u vaskrsenje? b) Šta nam može pomoći da podnesemo smrt jedne voljene osobe?
15 To čudo i druga Isusova dela u vezi sa vaskrsavanjem mrtvih, a pre svega, samo vaskrsenje Isusa koje je Jehova prouzrokovao — svi ti dobro dokumentovani događaji jačaju nas u našoj nadi u vaskrsenje (Luka 7:11—17; 8:49—56; 1. Korinćanima 15:3—8). Zaista, smrt donosi žalost i suze, i teško je naviknuti se na gubitak jedne voljene osobe. Ali, koju utehu i snagu nam pruža garancija da će suvereni Gospod Jehova ’zauvek uništiti smrt i otrti suze sa svih lica’ (Isaija 25:8; Otkrivenje 21:4). Najbolji lek protiv žalosti je nepokolebljiva revnost u službi za Boga mira, što znači da drugima pružamo nadu u Carstvo, koja razgaljuje srce, i koju smo i mi sami zahvalno prihvatili (Uporedi Dela apostolska 20:35).
Vaskrsenje — po kom redu?
16, 17. a) Kako će biti uništen ,,poslednji neprijatelj“? b) Koji red u vaskrsenju je, zatim, opisao Pavle?
16 Mi čvrsto verujemo da će Hrist, „prvenac“ vaskrsenja, a sada ustoličen na nebu s desne strane Bogu, do kraja da sprovede Jehovine slavne namere u vezi sa Carstvom (Jevrejima 6:17, 18; 10:12, 13). Pavle je rekao u jednom drugom pismu: „On (Isus Hrist) mora da vlada kao car dok Bog ne položi sve neprijatelje pod noge njegove. Kao poslednji neprijatelj biće uništena smrt.„ Kako? Delimično vaskrsenjem i otklanjanjem posledica smrti nasleđene od Adama. Apostol je to upravo ovako objasnio: „Pošto je posredstvom čoveka smrt došla, posredstvom čoveka došlo je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: Hrist, prvenac, zatim oni koji pripadaju Hristu — za vreme njegove prisutnosti“ (1. Korinćanima 15:20—26, NS). Na taj red u vaskrsenju Pavle se osvrće u svom prvom pismu Solunjanima kada piše:
17 „Ako verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog posredstvom Isusa povesti sa njim i one koji su zaspali smrtnim snom. Jer ovo vam kažemo rečju Jehovinom — da mi živi, koji ćemo ostati u životu do prisutnosti Gospoda nećemo preteći one koji su zaspali smrtnim snom; jer će sam Gospod sa zapovedničkim zovom, s glasom arhanđela, i sa zvukom trube Božije sići sa neba, te će prvo vaskrsnuti mrtve u zajednici sa Hristom“ (1. Solunjanima 4:14—16, NS).
18. Kada su vaskrsnuli pomazanici koji ’su zaspali smrtnim snom’?
18 Za vreme svoje prisutnosti u carskoj sili — posle 1914. godine — Isus, kao arhanđeo, izdaje naređenje onima koji „su u zajednici sa Hristom“ da se sakupe. Što se tiče pomazanika koji ’su zaspali smrtnim snom’, taj glas sličan trubi poziva ih na duhovno vaskrsenje u nebo. Kula stražara zastupa već odavno gledište da je vaskrsenje umrlih pomazanih hrišćana otpočelo 1918. godine.
19. Kada i kako će preostali ’biti odneti u oblake’ i zbog čega?
19 Međutim, kako je sada sa ostatkom pomazanih hrišćana na Zemlji, koji sačinjavaju grupu manju od 10.000 ljudi, i koja se sve više smanjuje? Oni moraju, takođe, da završe svoj zemaljski život u vernosti. Pavle je pisao kao da je bio sa njima za vreme Hristove prisutnosti: „Zatim ćemo mi živi, mi preostali, biti zajedno sa njima odneti u oblake da se sretnemo sa Gospodom u vazduhu; i tako ćemo zauvek biti sa Gospodom“ (1. Solunjanima 4:17, NS; Uporedi Otkrivenje 1:10). Na taj način će, u dato vreme, biti vaskrsnuto svih 144.000 da bi služili kao carevi i sveštenici sa Jagnjetom, Isusom Hristom, na nebeskom brdu Sionu. „Ovo je prvo vaskrsenje“ (Otkrivenje 14:1, 4; 20:4, 5). Ali, šta očekuje milijarde ljudi koji su sada u grobovima?
20, 21. a) Šta očekuje milijarde ljudi koji su u grobovima? b) Koja grupa ljudi ne mora nikada da umre i zašto? v) Koji srećan izgled imaju pojedinci iz te grupe, koji su već umrli ili će još umreti?
20 Iako ih Pavle nije posebno spomenuo u svom prvom pismu Solunjanima, u Otkrivenju 20:12 daje nam se garancija da će vaskrsnuti mrtvi — ’veliki i mali’— i stajati pred Božjim prestolom suda (Vidi takođe Jovan 5:28, 29). Danas je pred tim prestolom već sakupljeno „veliko mnoštvo“ ljudi, čiji broj prelazi milione. Oni će, kao grupa, preživeti dolazeću „veliku nevolju“. Jagnje će ih čuvati i voditi na „izvore vode života“, tako da neće morati nikada da umru. Ali, usled starosti i nepredviđenih događaja neki od njih mogu umreti za vreme Gospodove „prisutnosti“ (Otkrivenje 7:9, 14, 17; Propovednik 9:11). Šta će, onda, biti sa njima?
21 Sve te ,druge ovce“ imaju u izgled rano vaskrsenje (Jovan 10:16). Zahvaljujući svojoj veri i svojim delima bili su već, kao Avram, u prijateljskom odnosu sa Bogom. Kao muževi i žene od vere, koji su opisani u Jevrejima 11. glavi, te savremene „druge ovce“ izdržale su mnoge kušnje. I zato je logično da će imati udela u „boljem vaskrsenju“, koje će se, bez sumnje, sprovesti ubrzo posle Armagedona (Jevrejima 11:35; Jakov 2:23). Zaista, svako ko se, u veri, ’hrani Isusovim telom i pije njegovu krv’ imaće udela u ispunjenju obećanja: „(On) ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jovan 6:54, NS; Rimljanima 5:18, 21; 6:23).
22. Kako možemo da tešimo jedan drugoga?
22 Nakon izlaganja o slavnoj nadi u vaskrsenje, Pavle je spomenuo: „Tešite jedan drugoga ovim rečima“ (1. Solunjanima 4:18, NS). Dalje je, zatim, izložio važne tačke u vezi sa ’prisutnošću Gospoda našega Isusa’ (1. Solunjanima 5:23). Koje tačke su posredi? Razmotrimo članak „Mir od Boga — kada?“
Možeš li ukratko da ponoviš?
◻ Koje molbe je Pavle izrazio u korist hrišćana?
◻ Koje „naredbe“ je Pavle dao za naše dobro?
◻ Kako nas Božja reč teši u pogledu mrtvih?
◻ Koji red u vaskrsenju je opisao Pavle?