Obožavaj Tvorca, ne tvorevinu

„Jehovu, svoga Boga, moraš obožavati, i samo njemu moraš prinositi svetu službu“ (Luka 4:8, NS).

 1. Kako je definisan izraz „obožavanje, i kako treba da se vrši pravo obožavanje?

IZRAZ „obožavanje“ je ovako definisan u jednom leksikonu: „Akt (stvarnog ili duhovnog) padanja na kolena . . ., za proslavljanje, ukazivanje časti, predanje, pokazivanje hvale.“a Kome pripada takvo obožavanje? Isus Hrist je rekao: „Ti moraš da ljubiš Jehovu Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim“ (Matej 22:37, NS). Kad mu je Satana ponudio sva carstva sveta za samo jedan čin obožavanja, Isus je odbio ponudu rečima: „Jehovu, svog Boga, moraš obožavati i samo njemu moraš prinositi svetu službu“ (Luka 4:7, 8, NS). Iz Isusovih reči i dela jasno proizlazi da samo Jehovu Boga treba obožavati. Tom obožavanju pripada „sveta služba“, jer je „vera bez dela mrtva“ (Jakov 2:26, Ba).

 2. Zašto je na mestu da samo Tvorac bude obožavan?

² Takvo obožavanje je na mestu, jer je Jehova najviši suveren čitavog univerzuma, Tvorac strahopoštovanja ulivajućeg neba i Zemlje sa svim njihovim životnim oblicima. Jedino on zaslužuje „proslavljanje, ukazivanje časti i predanje“ od ljudi. U Bibliji piše: „Dostojan si Jehova, da ti, naš Bog, primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvorio i usled tvoje volje sve postoji i stvoreno je“ (Otkrivenje 4:11, NS). Sigurno je da nijedan čovek, ništa živo ili neživo nije dostojno za „proslavljanje, ukazivanje časti i predanje“. „Isključiva odanost“ pripada jedino Jehovi (2. Mojsijeva 20:3-6).

Posebna hitnost

 3. Zašto je naročito danas hitno da obožavamo Boga?

³ Pošto mi živimo u periodu suđenja, danas je naročito hitno da obožavamo Boga na pravi način. Radi se o našoj večnoj sudbini. Iz Božje proročanske reči saznajemo da je Isus Hrist u našem vremenu, u „poslednjim danima“ sadašnjeg sistema stvari, došao u nebeskoj slavi „i svi anđeli s njim“. U koju svrhu? Isus je sam predskazao svrhu, kad je izjavio: „I pred njim će biti okupljeni svi narodi, i on će odvojiti ljude jedne od drugih, upravo kao što pastir odvaja ovce od jaraca.“ Ovce će otići „u večni život“, a jarci „u večno odrezanje“ (2. Timoteju 3:1-5; Matej 25:31, 32, 46, NS).

 4. a) Kako je apostol Pavle označio one koji će biti zauvek uništeni na kraju sadašnjeg sveta? b) Kakav stav pokazuju oni koji će dobiti večni život?

⁴ Apostol Pavle je pisao o tome „kad se sa neba otkrije Gospod Isus sa svojim silnim anđelima u plamenom ognju, kad izvrši osvetu nad onima koji ne znaju Boga i onima koji ne slušaju dobru vest o našem Gospodu Isusu. Upravo će ti podneti sudsku kaznu večnog uništenja“ (2. Solunjanima 1:7-9, NS). Dakle, večno uništenje je sudbina jogunastih, jarcima sličnih ljudi, koji ne žele ništa da znaju o Božjim namerama ili odbijaju da učine bilo šta, mada bi za to imali priliku. Suprotno tome, poniznim, ovcama sličnim ljudima, koji nisu hteli da ostanu u neznanju o Jehovi, koji slušaju njegova uputstva i koji su se potčinili njegovoj volji stoji u izgledu „večni život“. Biblija kaže: „Svet prolazi tako i njegova požuda, a ko tvori volju Božju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17, NS; vidi takođe 2. Petrova 2:12).

 5, 6. a) Šta mora da učini jedna osoba da bi pronašla istinu o Jehovi i njegovim namerama? b)Zašto se možemo uzdati da će tražioci istine doći u kontakt sa istinom bez obzira u kakvoj situaciji živeli?

⁵ Ovcama slični ljudi, spremno žrtvuju vreme, snagu i materijalne stvari da bi ispitali istinu. Oni tako postupaju kao što se savetuje u Pričama Solomonovim 2:1-5, (Ba): „Ako primiš, sine, reči moje, pouku moju ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, i k razumu srce svoje prigneš, da, ako prizoveš mudrost i k razumu glas obratiš; ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš od Boga.“

⁶ Ovcama slični ljudi se razlikuju od jarcima sličnih ljudi po svojoj spremnosti da traže Jehovu. „Ako ga tražiš on će dozvoliti da ga nađeš; ali ako ga napustiš, on će te odbaciti zauvek“ (1. Dnevnika 28:9, NS). Prema tome, svaki čovek — bez obzira na svoju rasu, nacionalnost, stepen obrazovanja, bio siromah ili bogat — naći će istinu o Bogu, ukoliko je iskreno traži. Hrist i njegovi anđeli će sa neba to da vide i pobrinuće se da taj koji traži dođe u kontakt s istinom, bilo gde da živi. Koliko će se isplatiti takvo traganje? Isus je rekao: „A ovo znači večni život da neprestano rastu u poznanju tebe, jedinog i istinitog Boga i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3, NS; vidi takođe Jezekilj 9:4).

Odbiti obožavanje stvorenja

 7, 8. a) Kakva je opasnost povezana sa obožavanjem ljudi? b) Opiši „proslavljanje, ukazivanje časti, predanje“, koje se ukazuje Mariji.

⁷ Na čitavoj Zemlji ljudi ukazuju drugim ljudima — mrtvima ili živima — „proslavljanje, ukazivanje časti, predanje“. Doduše, oni to možda smatraju Božjom službom, ali u stvari to ih odvodi od pravog obožavanja. To vodi do verovanja u nauke i održavanja običaja koji su u protivrečnosti sa Božjom voljom. Izvanredan primer za to je način kako milioni ljudi smatraju Mariju, majku Božiju u rimokatoličkim i istočnim pravoslavnim i katoličkim zemljama.

⁸ Pred slikama i ikonama Marije zauzima se obožavajući stav, i prema zvaničnoj crkvenoj nauci ona je označena kao „Devica Marija Teotokos“. Reč teotokos znači „Božji porod“ ili „Majka Božija“. U Novoj katoličkoj enciklopediji piše: „Marija je majka Božija. . . . Ako Marija zaista nije majka Božija, tada Hrist nije ni pravi Bog, ni istiniti čovek.“ Ipak te crkve kao deo svoje dogme o trojstvu uče da je Isus bio svemogući Bog u ljudskom obliku i tako Marija postaje „majka Božija“. U istom delu se kaže, da predanje Mariji uključuje: „1. obožavanje ili časno priznanje dostojanstva svete device i Majke Božije; 2. Invokacije ili prizivanje Device za materinske ili kraljevske molbe . . . i privatne molitve [Mariji]“.

 9. Uči li Biblija da je Marija bila „majka Božija“?

⁹ Međutim, reč teotokos se ne pojavljuje u inspirisanim Spisima. Biblija takođe ni na jednom mestu ne spominje da je Marija bila „majka Božija“. Ni Isus, a ni hrišćani prvog veka nisu to učili. Dalje, Biblija jasno pokazuje da Isus nije bio svemogući Bog u ljudskom obliku, nego Božji sin.b Kad je jedan anđeo najavio Mariji rođenje sina, rekao joj je: „Sveti duh će doći na tebe, i sila Najvišega će te osjeniti. Zato će i ono što se rodi biti nazvano svetim, sinom Božjim“ (Luka 1:35, NS). Tako je Isus bio Božji sin, a ne sam Bog u ljudskom obliku. Prema tome, Marija je bila majka Božjeg sina Isusa, a ne majka Božija u ljudskom obliku. Zato Isus i njegovi učenici nisu zvali Mariju „majka Božija“.

10, 11. a) Koji primeri pokazuju kako je Isus gledao na svoju majku? b) Kako su Isusovi apostoli i učenici gledali na njegovu majku?

¹⁰ Način na koji je Isus gledao na svoju majku označava njen relativan položaj. O jednoj svadbi u Kani Biblija izveštava: „I kad je nestalo vina, reče Isusova majka njemu: nemaju vina. Isus joj pak reče: šta ja imam s tobom, ženo?“ Na ovom mestu u katoličkom prevodu od Sigea piše: „Šta imamo ja i ti zajedničko, ženo?“ (Jovan 2:3, 4, Ča). Jednom drugom prilikom neko je rekao Isusu: „Srećna je utroba koja te nosila i dojke koje si sisao!“ To bi bila izvrsna prilika za Isusa da posebno proslavi svoju majku i da drugima pokaže da i oni to isto treba da čine. Mesto toga on je odgovorio: „Ne, srećni su mnogo više oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ (Luka 11:27, 28, NS).

¹¹ Iz tekstova kao što je ovaj proizlazi da Isus nije slavio Mariju, nije joj ukazao nedostojnu čast, niti joj se obratio s posebnom titulom. On nije dozvolio da na njega utiče rodbinska veza. Apostoli i učenici su sledili njegov primer, jer u njihovim inspirisanim spisima Mariji nije nigde pripisana nedostojna čast ili posebno dostojanstvo, niti je oslovljena sa nekom titulom. Doduše, oni su je poštovali kao Isusovu majku, ali nisu išli preko toga. Oni je sigurno nikada nisu označili kao „majku Božiju“. Oni su znali da Isus nije svemogući Bog u ljudskom obliku i da je stoga bilo nemoguće da Marija bude majka Božija — položaj, koji bi premašio položaj koji je po Božjoj reči pripadao Mariji.

Kult majke-boginje

12. Gde i kada je iskrsla ideja da je Marija „majka Božija“?

¹² Odakle onda potiče ta ideja? Ona se u trećem i četvrtom veku n. e. postepeno uvukla u otpadničko hrišćanstvo, naročito posle 325. godine n. e., kad je nikejski sabor prihvatio nebiblijsku nauku, da je Hrist Bog. Prihvatanje ovog zabludnog verovanja olakšalo je učenje da je Marija „majka Božija“. U tom pogledu u Novoj Enciklopediji Britanika piše: „Izgleda da se titula [majka Božija] pojavila u pobožnoj upotrebi u 3. ili 4. veku, verovatno u Aleksandriji . . . Do kraja 4. veka pojam teotokos se utvrdio u raznim oblastima crkve.“ U Novoj Katoličkoj Enciklopediji se kaže da je nauka bila priznata zvanično „od Vaseljenskog sabora 431. godine“.

13. Usled kog uticaja je Vaseljenski sabor 431. godine n. e. zvanično proglasio Mariju kao „majku Božiju“?

¹³ Interesantno je gde se sabor sastao i zašto tamo. U knjizi Kult Majke-boginje od E. O. Džemsa piše: „Vaseljenski sabor se sastao 431. u Baziliki Teotokosa. Ako je igde bilo neko mesto na kom bi se teško odbilo priznanje titule ’Božji porod’, tada je to bio ovaj grad, koji je širom sveta bio poznat po obožavanju Artemide ili Dijane, kako su je nazivali Rimljani, gde je navodno s neba pao njen idol i bio pod senkom velikog hrama, koji je od 330. pre Hrista bio posvećen Magni Materi [Velika Majka] i prema tradiciji bio privremeno mesto Marijinog boravka.“

14. Kako istorija potvrđuje pagansko poreklo te nauke?

¹⁴ Kao što je nauka o Trojstvu tako je i nauka o „Majci Božijoj“ paganska nauka u odelu hrišćanskog verovanja. Ona je vekovima pre Hrista preovladavala u paganskim religijama. Nova Enciklopedija Britanika pod zaglavljem „Majka-Boginja“ objašnjava: „Ženska božanstva i materinski simboli stvaralačke moći, rađanja, plodnosti, polnog sjedinjavanja, brige i ciklus porasta. Taj pojam je takođe primenjen na tako različite pojave kao što su takozvane Venere iz kamenog doba i Devica Marija. . . . Nema kulture koja u predstavljanju svojih božanstava na bilo koji način ne upotrebljava materinske simbole. . . . Ona je zaštitnica i hraniteljica jednog božanskog deteta i u proširenom smislu čitavog čovčanstva.“ Zato katolički sveštenik Andre Grili u svojoj knjizi Papini izbori 1978 piše: „Simbol Marije direktno povezuje tzv. hrišćanstvo sa starim religijama majki boginja.“

Nedostojno obožavanje

15. a) Šta se razvilo u tzv. hrišćanstvu u vezi Marije? b) Ko po Bibliji može jedino da se zauzme za nas kod Boga?

¹⁵ Zbog tvrdnje da je Marija „majka Božija“, uzvišena je na poseban položaj i to je doprinelo da je obožavaju i da je vekovima bila obožavana. Stotine miliona ljudi u mnogim zemljama se molilo Mariji ili su preko nje izgovarali molitve i njenim kipovima i ikonama pobožno odavali čast. Doduše, teolozi mogu pokušati da opravdavaju, kako se takvim odavanjem časti Mariji zapravo indirektno obožava Bog, ali Bog gleda drukčije na tu stvar. „Jedan je Bog i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Hrist Isus“ (1. Timoteju 2:5, NS; 1. Jovanova 2:1, 2). Sam Isus je rekao: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene“ (Jovan 14:6, NS).

16. Kako su Petar i Jovan jasno dali do znanja da treba obožavati samo Jehovu?

¹⁶ Direktno ili indirektno slaviti Mariju, moliti joj se i klanjati se pred njenim kipovima i ikonama, znači obožavati ili slaviti tvorevinu mesto Tvorca. To je idolopoklonički, a za hrišćane važi uputstvo: „Bežite od idolopoklonstva“ (1. Korinćanima 10:14, NS). Treba zapaziti šta se dogodilo kad se paganin Kornelije pun poštovanja poklonio pred apostolom Petrom: „Kad Petar uđe, iziđe mu Kornelije u susret, i padnuvši pred noge njegove, pokloni mu se. Ali ga Petar podiže, govoreći: Ustani, i ja sam čovek“ (Dela apostolska 10:25, 26, Ba). Klanjati se čoveku da bi ga slavili nije bilo na mestu i Petar to nije dopustio. Interesantno je i to što je apostol Jovan izvestio nakon primanja vizije od jednog anđela: „Ja . . . padoh da se poklonim na noge anđela koji mi ovo pokaza. Ali mi on reče: Gle, nemoj, jer sam ja drug tvoj u službi i braće tvoje proroka i onih koji drže reči ove knjige. Bogu se pokloni!“ (Otkrivenje 22:8, 9, Ba). Ako se čak ni anđeo Božji ne sme obožavati koliko onda još manje čovek ili njegovi kipovi!

17. Do čega prema jednom katoličkom leksikonu može da dovede poštovanje Marije?

¹⁷ Da takvo odavanje časti Mariji može da odvede do nedostojnog obožavanja, priznaje se u Leksikonu za teologiju i crkvu: „Pravo slavljenje Marije je izloženo stalnoj ugroženosti, tako da u njenom praktičnom obliku uvek iznova doživljavamo zabludu preterivanja i izolovanosti do naklonosti rashrišćavanja.“

18. Odakle potiče takva nebiblijska nauka?

¹⁸ Odakle bi mogla da potiče takva nebiblijska nauka? Osnovni uzročnik mora biti Božji protivnik, Satana, Đavo (Jovan 8:44). Zašto on unapređuje tu nauku? On želi da obeščašćuje suverenog Gospoda Jehovu, ljude da uzvisuje i da stvara pometnju. Ovom naukom ljudi se odvode od pravog obožavanja i navode da se nadaju spasenju od stvorenja. Ona je takođe vekovima doprinosila da se ojača moć sveštenstva nad narodom, jer je narod bio učen, da se potpuno osloni na sveštenstvo, pošto samo ono razume tu komplikovanu nauku.

19, 20. a) Zašto možemo da budemo uvereni da će ovcama slični ljudi da nađu istinu pre nego što bude izvršena Božja kaznena presuda? b) Koja će pitanja biti obrađena u sledećem članku?

¹⁹ Isus je ipak predskazao: „Ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS). I Jehova je obećao da će propovedanjem Carstva skupiti sve ovcama slične ljude i ’da će ih poučiti o svojim putevima, tako da bi mogli da hode po njegovim stazama’ (Isaija 2:2—4). Pošto su skupljeni za čisto obožavanje, Isus je o njima rekao: „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32, NS). Tako će svi koji traže istinu da je nađu i da budu oslobođeni od religioznih lažnih nauka koje ometaju ljude da vrše Božju volju.

²⁰ Ima još i drugih opšte priznatih religioznih nauka i običaja koji su zaveli ljude da slave tvorevinu i odveli od pravog obožavanja Tvorca. O kojim se tu radi i do čega su doveli? Šta sve uključuje pravo obožavanje? U sledećem članku će biti obrađena ta pitanja.

[Fusnote]

Kako bi ti odgovorio?

◼ Kako je Isus jasno pokazao da samo Jehova treba da bude obožavan?

◼ Zašto danas postoji naročita hitnost što se tiče pravog obožavanja?

◼ Zašto Mariji ne treba ukazati posebnu čast?

◼ Od koga potiče ideja da je Marija „majka Božija“?

◼ Kako su Petar i Jovan jasno dali do znanja da treba samo Jehovu obožavati?