Sačuvati mir i čistoću skupštine

SVAKE godine na hiljade ljudi počinje da služi Jehovi, što predstavlja ispunjenje jednog biblijskog proročanstva (Mih. 4:1, 2). Veoma nam je drago što im možemo izraziti dobrodošlicu u Božju skupštinu (Dela 20:28). Oni cene to što imaju priliku da s nama služe Jehovi i da uživaju u miru i čistoći našeg duhovnog raja. Božji sveti duh i mudri saveti koji se nalaze u Božjoj Reči pomažu nam da sačuvamo mir i čistoću skupštine (Ps. 119:105; Zah. 4:6).

² Figurativno rečeno, mi oblačimo „novu ličnost“ tako što primenjujemo biblijska načela (Kol. 3:10). Ne pridajemo preveliku važnost nekim manjim nesporazumima i međusobnim nesuglasicama. Gledajući na stvari iz Jehovinog ugla, možemo se odupreti uticajima ovog sveta koji potkopava jedinstvo i možemo ujedinjeno sarađivati s braćom i sestrama iz drugih zemalja (Dela 10:34, 35).

³ Pa ipak, povremeno nastanu neki problemi koji se odražavaju na mir i jedinstvo skupštine. Do problema najčešće dolazi kada se ne primenjuju biblijski saveti. Još uvek moramo da se borimo sa svojom nesavršenošću. Svi grešimo (1. Jov. 1:10). Može se desiti da neko uradi nešto što narušava moralnu i duhovnu čistoću skupštine. Može nam se desiti da uvredimo druge nečim što smo rekli ili uradili ili se mi možemo spotaći zbog tuđih reči ili postupaka (Rimlj. 3:23). Kada do toga dođe, šta možemo uraditi da bismo popravili narušene odnose?

⁴ Jehova je sve to uzeo u obzir i u svojoj Reči objasnio kako se takvi problemi mogu rešavati. Svakom od nas na raspolaganju stoji i pomoć starešina. Ako primenjujemo savete koje nam oni daju na temelju Biblije, možemo zadržati dobre odnose s drugima i sačuvati prijateljstvo s Jehovom. Ako zbog nekog prestupa budemo ukoreni ili na neki drugi način disciplinovani, gledajmo na to kao na dokaz da nas naš nebeski Otac voli (Posl. 3:11, 12; Jevr. 12:6).

⁵ Ponekad među objaviteljima skupštine može doći do manjih nesuglasica. Njih treba odmah rešavati u duhu bratske ljubavi (Ef. 4:26; Fil. 2:2-4; Kol. 3:12-14). Verovatno smo uvideli da se većina nesporazuma koje imamo sa drugima može rešiti ako se primeni savet apostola Petra da žarko volimo jedni druge, jer „ljubav pokriva mnoštvo greha“ (1. Petr. 4:8). U Bibliji piše: „Svi često grešimo“ (Jak. 3:2). Kada primenjujemo Zlatno pravilo, to jest kada se s drugima ophodimo onako kako bismo želeli da se oni ophode s nama, najčešće možemo oprostiti i zaboraviti manje uvrede (Mat. 6:14, 15; 7:12).

⁶ U slučaju da smo primetili da je neko povređen nečim što smo rekli ili uradili, dobro je da odmah preuzmemo inicijativu da tu stvar rešimo. Nemojmo zaboraviti da ta situacija utiče i na naš odnos s Jehovom. Isus je rekao svojim učenicima: „Dakle, ako doneseš svoj dar do oltara i tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi dar tamo pred oltarom, pa idi i prvo se pomiri s bratom, a onda se vrati i prinesi svoj dar“ (Mat. 5:23, 24). Ako s nekim imamo nesuglasice, nemojmo prestati da komuniciramo s tom osobom. Dobra komunikacija među objaviteljima može doprineti tome da se izbegnu nesporazumi i reše problemi koji su posledica ljudske nesavršenosti.

⁷ Ponekad je potrebno da nadglednici nekome daju savet kako bi mu pomogli da ispravi svoj način razmišljanja. To nije uvek lako. Apostol Pavle je napisao hrišćanima u Galatiji: „Braćo, ako neko krene pogrešnim putem, a da toga nije svestan, vi koji ste duhovno zreli pomažite mu u duhu blagosti da se vrati na pravi put“ (Gal. 6:1).

⁸ Služeći kao pastiri Božjeg stada, nadglednici mogu zaštititi skupštinu od mnogih duhovno štetnih uticaja i sprečiti nastanak ozbiljnih problema. Starešine nastoje da služe skupštini u skladu sa onim što je Jehova obećao preko proroka Isaije: „Svaki će biti kao zaklon od vetra i utočište od oluje, kao potoci vode u bezvodnoj zemlji, kao senka velike stene u sasušenoj zemlji“ (Is. 32:2).

⁹ Apostol Pavle je upozorio svoju braću i sestre na neke koji su mogli loše uticati na skupštinu. On je rekao: „Klonite se svakog brata koji živi neuredno, a ne u skladu sa onim čemu smo vas poučili.“ Zatim je još rekao: „Ako neko ne posluša ono što smo rekli u ovom pismu, obeležite ga i nemojte se više družiti s njim, da bi se postideo. Ali ne smatrajte ga neprijateljem, nego ga i dalje savetujte kao brata.“ (2. Sol. 3:6, 14, 15).

¹⁰ Ponekad se može desiti da neko, ko doduše ne čini ozbiljan greh, očigledno omalovažava Božja merila. Možda je osoba u ekstremnoj meri lenja, prljava ili sklona da kritikuje. Možda se ta osoba meša u ono što je se ne tiče (2. Sol. 3:11). Možda se služi lukavstvom kako bi materijalno iskoristila druge ili uživa u zabavi koja očigledno nije prikladna za Božje sluge. Na takve postupke treba gledati ozbiljno zato što mogu naneti sramotu skupštini i negativno uticati na druge Božje sluge.

¹¹ Starešine najpre treba da pokušaju da pomognu onome ko neuredno živi tako što će mu dati savet na temelju Biblije. Međutim, ako on nastavi da ignoriše biblijska načela uprkos tome što je više puta dobio savet, starešine mogu rešiti da na jednom sastanku iznesu govor u kom će skupštinu upozoriti na takvo ponašanje. Oni treba da dobro odvagnu da li je neka situacija toliko ozbiljna i da li do te mere uznemirava skupštinu da je potrebno održati takav govor. U tom govoru treba izneti odgovarajući savet, ali ne treba navoditi ime onoga ko neuredno živi. Nakon tog govora, oni koji su upoznati sa tom situacijom izbegavaće druženje sa onim ko neuredno živi iako neće prestati da s njim učestvuju u duhovnim aktivnostima opominjući ga kao brata.

¹² Kada bude video da se hrišćani čvrsto drže biblijskih merila, objavitelj koji neuredno živi verovatno će osetiti grižu savesti i to će ga pokrenuti da se popravi. Nakon što postane očigledno da on više ne živi neuredno, nema potrebe da se braća i sestre prema njemu i dalje ophode kao prema obeleženoj osobi.

¹³ To što smo spremni da pređemo preko nečijih grešaka i da ih oprostimo nipošto ne znači da tolerišemo ili odobravamo ozbiljne grehe. Ne mogu se svi gresi pripisati tome što smo nasledili nesavršenost. Osim toga, ne bi bilo na mestu da prelazimo preko ozbiljnih prestupa (Lev. 19:17; Ps. 141:5). Prema Mojsijevom zakonu, gresi se razlikuju po svojoj težini. Isti princip se primenjuje i u hrišćanskoj skupštini (1. Jov. 5:16, 17).

¹⁴ Isus je objasnio kako hrišćani treba da rešavaju ozbiljne probleme koji nastanu među njima. Vredno je zapaziti da je naveo nekoliko koraka: „Ako tvoj brat počini greh, [1] idi i nasamo mu ukaži na njegov prestup. Ako te posluša, pridobio si svog brata. Ali ako te ne posluša, [2] povedi sa sobom još jednog ili dvojicu, da svaka stvar bude potvrđena na osnovu izjave dva ili tri svedoka. Ako ne posluša ni njih, [3] reci skupštini. A ako ne posluša ni skupštinu, neka ti bude kao neznabožac i kao poreznik“ (Mat. 18:15-17).

¹⁵ Ako se uzme u obzir poređenje koje je Isus zatim ispričao, što je zapisano u Mateju 18:23-25, izgleda da se među grehe o kojima se govori u Mateju 18:15-17 mogu ubrojati problemi finansijske i imovinske prirode, kao što je neizmirivanje duga ili prevara. Ili je možda reč o kleveti, kojom je ozbiljno narušen nečiji ugled.

¹⁶ Ako imamo čvrste dokaze da je neko u skupštini učinio takav greh prema nama, nemojmo odmah tražiti od starešina da intervenišu u našu korist. Kao što je Isus rekao, prvo treba da razgovaramo sa tom osobom. Dobro je da se potrudimo da rešimo stvar u četiri oka ne uključujući nikog drugog. Važno je da ne zaboravimo da Isus nije rekao da samo jednom ukažemo bratu na njegov prestup. Dakle, ako neko nije odmah priznao svoj greh i molio nas da mu oprostimo, možda bi bilo dobro da kasnije pokušamo da ponovo razgovaramo s njim. Ako se problem reši na ovakav način, osoba koja je zgrešila sigurno će ceniti to što nismo pričali drugima o njenom grehu i tako narušili njen dobar glas u skupštini. Na taj način ćemo pridobiti svog brata.

¹⁷ Ako onaj ko je počinio greh priznaje krivicu, moli za oproštaj i nastoji da ispravi učinjenu nepravdu, nema potrebe preduzimati daljnje korake. Premda je počinjen ozbiljan greh, nastali problem mogu među sobom rešiti oni kojih se to tiče.

¹⁸ U slučaju da nismo pridobili svog brata tako što smo mu nasamo ukazali na njegov prestup, možemo u skladu sa Isusovim rečima uzeti sa sobom još jednu ili dve osobe i ponovo razgovarati s njim. Oni koje pozovemo da prisustvuju razgovoru takođe treba da imaju cilj da pridobiju svog brata. Najbolje je da to budu očevici navodnog prestupa, ali ukoliko ih nema, možemo sami izabrati jednu ili dve osobe koje će biti svedoci tog razgovora. Ako te osobe imaju iskustva na tom polju, možda će moći da utvrde da li je zaista počinjen ozbiljan prestup. Ukoliko smo zamolili neke starešine da budu svedoci tog razgovora, važno je razumeti da oni ne predstavljaju skupštinu budući da ih starešinstvo nije zadužilo konkretno za to.

¹⁹ Ako je problem ostao nerešen i pored toga što smo više puta pokušali da ga rešimo – tako što smo nasamo i u prisustvu jedne ili dve osobe razgovarali sa svojim bratom – a mi ne možemo preći preko toga, tada tu stvar treba da iznesemo nadglednicima svoje skupštine. Nemojmo zaboraviti da je njihov cilj da sačuvaju mir i čistoću skupštine. Nakon što smo razgovarali sa starešinama, dobro je da im prepustimo da reše taj problem i da se uzdamo u Jehovu. Nikada nemojmo dozvoliti da nas nečije ponašanje navede na spoticanje ili da nam uskrati radost u službi Jehovi (Ps. 119:165).

²⁰ Starešine će dobro ispitati tu stvar. Ako je očigledno da je neko zaista počinio ozbiljan greh prema nama, da se ne kaje i ne želi da u razumnoj meri ispravi tu nepravdu, možda će biti neophodno da ga jedan odbor sačinjen od starešina isključi iz skupštine. Oni na taj način štite Božje stado i čuvaju čistoću skupštine (Mat. 18:17).

²¹ Kada dođe do nekog ozbiljnog prestupa, kao što je polni nemoral, preljuba, homoseksualnost, hula, otpadništvo, idolopoklonstvo i drugi veliki gresi, nije dovoljno samo da oni koji su pogođeni tim grehom oproste prestupniku (1. Kor. 6:9, 10; Gal. 5:19-21). Pošto je ugrožena duhovna i moralna čistoća skupštine, neophodno je obavestiti starešine o takvom grehu i oni će se time pozabaviti (1. Kor. 5:6; Jak. 5:14, 15). Starešine mogu saznati za nečiji greh ako prestupnik lično prizna svoj greh ili ako ih neko od braće i sestara obavesti da je neki Svedok počinio ozbiljan greh (Lev. 5:1; Jak. 5:16). Bez obzira na to kako su starešine saznale da je neki kršteni objavitelj počinio ozbiljan greh, neophodno je da dvojica starešina najpre to provere. Ako se utvrdi da je to tačno i ako postoje dokazi da je počinjen ozbiljan greh, starešinstvo će odrediti najmanje trojicu starešina koji će kao disciplinski odbor rešavati taj slučaj.

²² Starešine savesno brinu o Božjem stadu i trude se da ga zaštite od svega što bi mu naudilo u duhovnom pogledu. Oni nastoje da se vešto služe Božjom Rečju kako bi ukorili one koji greše i ujedno im pomogli da obnove svoje prijateljstvo s Jehovom (Jud. 21-23). To je u skladu sa savetom koji je apostol Pavle dao Timoteju: „Zapovedam ti pred Bogom i Hristom Isusom, koji će suditi živima i mrtvima: [...] Ukoravaj, prekoravaj, opominji, a pritom budi vrlo strpljiv i vešt u poučavanju“ (2. Tim. 4:1, 2). Tačno je da ponekad to može starešinama oduzeti mnogo vremena, ali to je sastavni deo njihove svete službe. Svi u skupštini cene njihov trud i smatraju ih „dostojnima dvostruke časti“ (1. Tim. 5:17).

²³ Kada neko počini ozbiljan greh, starešine prvenstveno žele da mu pomognu da se vrati Jehovi. Ukoliko se istinski kaje i prihvata savet, oni će ga ukoriti, nasamo ili u prisustvu onih koji su pred disciplinskim odborom svedočili da je učinio greh. To će za njega biti disciplinska mera, a za prisutne podstrek da imaju strahopoštovanje prema Jehovi (2. Sam. 12:13; 1. Tim. 5:20). Odluka o ukoru uvek za sobom povlači i postavljanje nekih ograničenja prestupniku. Na taj način mu se može pomoći da poravna svoje staze (Jevr. 12:13). Kada nakon nekog vremena postane očigledno da je prestupnik obnovio svoje prijateljstvo s Jehovom, ograničenja treba ukinuti.

²⁴ Kada disciplinski odbor ustanovi da se prestupnik iskreno kaje, ali postoji verovatnoća da će skupština ili sredina saznati za njegov greh ili ako prestupnik još uvek predstavlja potencijalnu opasnost za skupštinu, potrebno je izneti kratko obaveštenje na sastanku Hrišćanski život i služba propovedanja. Treba reći: „Brat (sestra) [ime i prezime osobe] je ukoren(a).“

²⁵ Ponekad se može desiti da je prestupnik ogrezao u grehu do te mere da ne prihvata pomoć starešina. Možda se tokom disciplinskog postupka ni po čemu ne vidi da prestupnik čini „dela koja su dokaz pokajanja“ (Dela 26:20). Tada je neophodno isključiti prestupnika iz skupštine, čime mu se uskraćuje mogućnost da bude deo Jehovinog čistog naroda. Na taj način se skupština štiti od toga da joj prestupnik u moralnom ili duhovnom pogledu nanese štetu ili sramotu (Pon. zak. 21:20, 21; 22:23, 24). Kada je saznao za nečuven greh jednog hrišćanina u Korintu, apostol Pavle je rekao starešinama skupštine u tom gradu da tog čoveka predaju Satani kako bi skupština ostala čista (1. Kor. 5:5, 11-13). Pavle je spomenuo i da su u prvom veku neki bili isključeni zato što su odstupili od istine (1. Tim. 1:20).

²⁶ Kada donese odluku o tome da se prestupnik isključi, disciplinski odbor treba da mu to saopšti jasno navodeći biblijski razlog ili razloge za takvu odluku. Nakon toga, odbor će mu reći da se može žaliti na odluku ukoliko se ne slaže s njom. Pri tom mu treba objasniti da to treba da uradi putem pisma, u kom će jasno navesti zašto smatra da je napravljen ozbiljan propust tokom disciplinskog postupka. Nakon što mu disciplinski odbor saopšti odluku o isključenju, prestupnik ima rok od sedam dana da se žali na tu odluku. Kada disciplinski odbor dobije nečiju žalbu, starešinstvo treba da se obrati svom pokrajinskom nadgledniku, koji će odrediti iskusne starešine za prizivni odbor koji će ponovo razmotriti taj slučaj. Oni će se potruditi da se sastanu sa prestupnikom najkasnije nedelju dana od prijema njegovog pisma. Sve dok se taj slučaj ne zaključi, skupštini ne treba izneti obaveštenje o isključenju. U međuvremenu, onaj ko je optužen za ozbiljan greh neće moći da daje komentare niti da uputi javnu molitvu na sastancima i neće imati dodatne odgovornosti u skupštini.

²⁷ Mogućnost žalbe predstavlja izraz milosrđa prema prestupniku i pruža mu priliku da još nekome iznese svoje mišljenje. Prema tome, ako prestupnik očigledno izbegava razgovor s prizivnim odborom, koji je učinio sve što je moguće da s njim stupi u kontakt, biće izneto obaveštenje o isključenju.

²⁸ Ako prestupnik ne želi da se žali, disciplinski odbor treba da mu objasni da je neophodno da se pokaje za svoj greh, kao i šta treba da radi kako bi s vremenom bio primljen u skupštinu. To može koristiti prestupniku, a starešine treba da mu to obzirno kažu u nadi da će se promeniti i da će s vremenom ispuniti uslove da se vrati u Jehovinu organizaciju (2. Kor. 2:6, 7).

²⁹ Kada je neko isključen, skupštini treba izneti kratko obaveštenje. Treba reći: „[Ime i prezime osobe] više nije Jehovin svedok.“ Ostali objavitelji skupštine će na taj način razumeti da više ne treba da se druže s tom osobom (1. Kor. 5:11).

³⁰ „Istupanje“ je termin koji se koristi kada neki kršteni objavitelj svojevoljno napušta skupštinu izjavljujući da više ne želi da bude Jehovin svedok. Ovaj izraz se primenjuje i u slučaju kada neko reši da se priključi nekoj organizaciji čiji su ciljevi u suprotnosti s biblijskim učenjima i koja samim tim nema Jehovino odobravanje (Is. 2:4; Otkr. 19:17-21).

³¹ Govoreći o onima koji su se u njegovo vreme odrekli svoje vere, apostol Jovan je napisao: „Oni su bili među nama, ali su nas napustili, jer nisu bili poput nas. A da su bili poput nas, ostali bi s nama“ (1. Jov. 2:19).

³² Kada neko istupi iz skupštine, njegova situacija se veoma razlikuje od situacije u kojoj se nalazi neko ko je neaktivan, to jest neko ko više ne ide u službu propovedanja. Osoba može postati neaktivna zato što nije redovno proučavala Božju Reč. Možda je imala neke lične probleme ili je bila meta progonstva i zato je izgubila revnost u služenju Jehovi. Starešine i drugi objavitelji nastoje da pruže odgovarajuću duhovnu pomoć onima koji su neaktivni (Rimlj. 15:1; 1. Sol. 5:14; Jevr. 12:12).

³³ S druge strane, kada neko reši da napusti skupštinu, treba izneti kratko obaveštenje. Treba reći: „[Ime i prezime osobe] više nije Jehovin svedok.“ Na tu osobu će se gledati kao da je isključena iz skupštine.

³⁴ Neko ko je isključen ili je istupio iz skupštine može biti primljen kada je jasno da se pokajao za svoj greh i kada je tokom nekog razumnog perioda očigledno da više ne krši biblijska merila. Veoma je važno da se vidi da mu je stalo da ima dobar položaj pred Jehovom. Neophodno je da mu starešine ostave dovoljno vremena, što u zavisnosti od okolnosti može biti nekoliko meseci, godinu dana ili više od toga, kako bi dokazao da se istinski kaje. Kada starešinstvo dobije nečije pismo s molbom za primanje u skupštinu, odbor za primanje će razgovarati s tom osobom. Odbor treba da utvrdi da li ta osoba čini „dela koja su dokaz pokajanja“ i da shodno tome odluči da li ona može biti primljena u skupštinu (Dela 26:20).

³⁵ Ako je neko ko želi da bude primljen bio isključen u nekoj drugoj skupštini, tada će odbor za primanje skupštine kojoj je predao molbu razgovarati s njim. Ako članovi tog odbora za primanje smatraju da osoba treba da bude primljena, oni će svoju preporuku poslati starešinstvu skupštine koja je prvobitno rešavala taj slučaj. Odbori obe skupštine treba da dobro sarađuju kako bi uzeli u obzir sve činjenice na osnovu kojih će moći da se donese ispravna odluka. Međutim, odluku o primanju u skupštinu treba da donese odbor za primanje skupštine koja je prvobitno rešavala taj slučaj.

³⁶ Kada je odbor za primanje uveren da se isključena osoba ili osoba koja je istupila iskreno pokajala i da je na mestu da bude primljena, obaveštenje o primanju treba izneti skupštini koja je prvobitno rešavala taj slučaj. Ako je ta osoba promenila skupštinu, obaveštenje će se izneti i u toj skupštini. Treba reći: „[Ime i prezime osobe] je ponovo Jehovin svedok.“

³⁷ Starešine treba obavestiti i kada ozbiljan greh počine maloletne osobe koje su kršteni Jehovini svedoci. Kada starešine rešavaju takve slučajeve, dobro je da razgovoru prisustvuju i prestupnikovi roditelji koji su kršteni Svedoci. Oni treba da sarađuju s disciplinskim odborom i ne bi bilo dobro da pokušavaju da zaštite svoje dete od neophodnih disciplinskih mera. Disciplinski odbor će kao i u slučaju odraslih prestupnika nastojati da pomogne osobi da se popravi i obnovi svoje prijateljstvo s Jehovom. Međutim, ako se mlada osoba ne kaje, treba je isključiti iz skupštine.

³⁸ Šta treba preduzeti kada nekršteni objavitelj počini ozbiljan greh? Pošto se ne radi o krštenom Svedoku, on ne može biti isključen. Međutim, pošto po svemu sudeći nije dobro razumeo biblijska merila, na mestu je da mu se da savet koji će mu pomoći da poravna svoje staze (Jevr. 12:13).

³⁹ Ako se nekršteni objavitelj koji je počinio ozbiljan greh ne kaje nakon što su dvojica starešina pokušali da mu pomognu, tada skupštini treba izneti kratko obaveštenje. Treba reći: „[Ime i prezime osobe] više nije nekršteni objavitelj.“ Ostali u skupštini će na njega gledati kao i na druge ljude koji ne služe Jehovi. Premda se ne radi o isključenoj osobi, oni će biti oprezni što se tiče druženja s njim (1. Kor. 15:33). On više neće predavati izveštaj o službi propovedanja.

⁴⁰ Možda će nakon nekog vremena takva osoba poželeti da ponovo postane objavitelj. U tom slučaju, dvojica starešina će razgovarati s njom kako bi utvrdili koliko je duhovno napredovala. Ukoliko ispunjava uslove za nekrštenog objavitelja, u skupštini će se izneti sledeće obaveštenje: „[Ime i prezime osobe] ponovo služi kao nekršteni objavitelj.“

⁴¹ Jehova svom narodu pruža mnogo toga u duhovnom pogledu. U figurativnom smislu imamo obilje zdrave hrane i sveže vode. Jehova brine za nas i štiti nas preko svoje teokratske organizacije sa Hristom na čelu (Ps. 23; Is. 32:1, 2). Iako živimo u teškim poslednjim danima, spokojni smo zato što se nalazimo u duhovnom raju.

⁴² Zahvaljujući tome što čuvamo mir i čistoću skupštine, simbolično rečeno naša svetlost svetli pred ljudima (Mat. 5:16; Jak. 3:18). Budimo uvereni da će Jehova pomoći još mnogima da ga upoznaju i da nam se pridruže u vršenju njegove volje.