Šesto poglavlje
Sporno pitanje s kojim se svi moramo suočiti
1, 2. (a) Koje je sporno pitanje Satana pokrenuo u Edenu? (b) Kako se to pitanje vidi iz onoga što je Satana rekao?
NAJVAŽNIJE sporno pitanje s kojim se čovečanstvo ikada suočilo utiče i na tebe. Od toga kako ćeš se postaviti zavisi tvoja večna budućnost. To pitanje je pokrenuto kada je izbila pobuna u Edenu. Tada je Satana upitao Evu: „Je li baš kazao Bog: nećete jesti sa svakoga drveta u vrtu?“ Ona je odgovorila da je za jedno drvo Bog rekao: ’Ne jedite s njega da ne umrete.‘ Onda je Satana direktno optužio Jehovu da laže, kazavši da ni Evin ni Adamov život ne zavise od poslušnosti Bogu. Satana je tvrdio da Bog svojim stvorenjima uskraćuje nešto dobro — mogućnost da sami postavljaju merila u životu. Satana je izjavio: „Bog zna da će vam se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo“ (Postanje 3:1-5).
2 U stvari, Satana je rekao da je za ljude bolje da sami donose odluke nego da slušaju Božje zakone. Tako je doveo u pitanje način na koji Bog vlada. To je pokrenulo pitanje od najvećeg značaja — da li Bog ima pravo da vlada kao Suveren čitavog svemira. Postavljeno je sledeće pitanje: da li je ljudima bolje kad vlada Jehova ili im je bolje kad vladaju sami nezavisno od njega? Jehova je mogao odmah da pogubi Adama i Evu, ali time se nikako ne bi na zadovoljavajuć način rešilo pitanje suvereniteta. Time što bi dopustio dosta vremena da se ljudsko društvo razvije, Bog bi mogao da pokaže do čega dovodi nezavisnost od njega i njegovih zakona.
3. Koje je dodatno pitanje Satana pokrenuo?
3 Kada je osporio Jehovino pravo da vlada, Satana se nije zaustavio samo na onome što se odigralo u Edenu. On je doveo u pitanje i to da li će i drugi biti lojalni Jehovi. To je postalo dodatno sporno pitanje, tesno povezano s prethodnim. Satanin izazov se proširio na potomstvo Adama i Eve i na sve Božje duhovne sinove, čak i na Jehovinog dragog i voljenog prvorođenog Sina. Primera radi, Satana je u danima Jova tvrdio da oni koji služe Jehovi ne čine to iz ljubavi prema njemu i njegovom načinu vladanja, već iz sebičnih razloga. Tvrdio je da će oni popustiti sebičnim željama kad ih snađe neka nevolja (Jov 2:1-6; Otkrivenje 12:10).
Šta je vreme pokazalo
4, 5. Šta je vreme pokazalo u vezi s tim da li čovek može da upravlja svojim koracima?
4 Jedna važna stvar vezana za pitanje suvereniteta jeste da Bog nije stvorio ljude da žive nezavisno od njegove vladavine i da pritom budu uspešni. On ih je za njihovo dobro stvorio tako da zavise od njegovih pravednih zakona. Prorok Jeremija je priznao: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim. Kazni me, [„Ispravi me“, NW] Jehova“ (Jeremija 10:23, 24). Zato nas Božja Reč podstiče: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati“ (Poslovice 3:5). Kao što je Bog stvorio fizičke zakone kojima ljudi moraju biti podložni da bi ostali živi, tako je stvorio i moralne zakone koji bi da su se poštovali, doveli do jednog harmoničnog društva.
5 Očigledno je Bog znao da ljudska porodica nikada ne može biti uspešna u upravljanju bez njegove vladavine. Ljudi su uspostavljali različite političke, ekonomske i verske sisteme bezuspešno pokušavajući da ostvare uspešnu nezavisnu vladavinu. Razlike koje su iz toga nastale uvlačile su ljude u stalne međusobne sukobe koji su dovodili do nasilja, ratova i smrti mnogih ljudi. ’Čovek nad čovekom vlada na zlo njegovo‘ (Propovjednik 8:9, DK). Upravo se to i događalo tokom ljudske istorije. Kao što je i prorečeno u Božjoj Reči, zli ljudi i varalice i dalje ’napreduju od zla na gore‘ (2. Timoteju 3:13). U 20. veku, u kom je čovečanstvo doživelo ogroman napredak na polju nauke i industrije, desile su se neke od najvećih katastrofa. Reči iz Jeremije 10:23 u velikoj meri su se pokazale tačnima — ljudi nisu stvoreni da upravljaju svojim koracima.
6. Kako će Bog uskoro rešiti nezavisno vladanje ljudi?
6 Tragične, dugotrajne posledice nezavisnosti od Boga pokazale su jednom zauvek da ljudska vladavina nikada ne može uspeti. Božja vladavina je jedini put do sreće, jedinstva, zdravlja i života. Božja Reč pokazuje da Jehova neće još dugo tolerisati da ljudi vladaju nezavisno od njega (Matej 24:3-14; 2. Timoteju 3:1-5). Uskoro će se on umešati u zbivanja na Zemlji i uspostaviti svoju vladavinu nad Zemljom. Biblijsko proročanstvo kaže: „U vreme tih kraljeva [sadašnjih ljudskih vladavina] Bog će nebeski podignuti kraljevstvo [na nebu] koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda [nikada više ljudi neće vladati nad Zemljom]; ono će razbiti i uništiti sva ta [sadašnja] kraljevstva, a ono će večno postojati“ (Danilo 2:44).
Ući u Božji novi svet
7. Ko će ostati živ kad Božja vladavina bude okončala ljudsku vladavinu?
7 Kad Božja vladavina bude okončala ljudsku vladavinu, ko će ostati živ? Biblija odgovara: „U zemlji živeće pravedni [oni koji podupiru Božje pravo da vlada] i pošteni u njoj će ostati. Bezdušnici [oni koji ne podupiru Božje pravo da vlada] će se istrebiti iz zemlje, nevernici će se iščupati iz nje“ (Poslovice 2:21, 22). Slično je rekao i psalmista: „Još malo i nestaće bezdušnika... Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:10, 29).
8. Kako će Bog u potpunosti opravdati svoj suverenitet?
8 Kad uništi Satanin sistem, Bog će uspostaviti svoj novi svet koji će u potpunosti ukloniti razorno nasilje, ratove, siromaštvo, patnju, bolest i smrt, koji hiljadama godina drže čovečanstvo u okovima. Biblija prelepim rečima opisuje koji blagoslovi očekuju poslušne ljude: „On [Bog] će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše“ (Otkrivenje 21:3, 4). Putem svoje nebeske vladavine Kraljevstva pod Hristom, Bog će u potpunosti opravdati (potvrditi) svoje pravo da bude naš Suveren, to jest Vladar (Rimljanima 16:20; 2. Petrova 3:10-13; Otkrivenje 20:1-6).
Kako su se neki pokazali u spornom pitanju
9. (a) Kako su oni koji su ostali lojalni Jehovi gledali na njegove reči? (b) Kako je Noje pokazao da je lojalan, i kako nama može koristiti njegov primer?
9 Tokom istorije bilo je vernih muškaraca i žena koji su pokazali lojalnost prema Jehovi kao Suverenu. Znali su da njihov život zavisi od toga da li će slušati Boga i da li će mu se pokoravati. Noje je bio takav čovek. Zato mu je Bog rekao: „Svakoj puti dođe preda me kraj... Načini sebi korablju.“ Noje je poslušao ovaj Božji nalog. Iako su bili upozoreni, drugi ljudi njegovog doba živeli su kao da se ništa neobično neće desiti. Međutim, Noje je gradio ogromnu arku i propovedao drugima o Jehovinim pravednim putevima. Izveštaj o tome navodi: „Noje učini tako. On izvrši sve što mu zapovedi Bog“ (Postanje 6:13-22; Jevrejima 11:7; 2. Petrova 2:5).
10. (a) Kako su Avraham i Sara podržali Jehovin suverenitet? (b) U kom smislu nam može koristiti primer Avrahama i Sare?
10 Avraham i Sara su takođe bili dobri primeri u podupiranju Jehovinog suvereniteta, jer su činili sve što im je on zapovedao. Živeli su u jednom bogatom gradu, Uru Haldejskom. Ali kad je Jehova rekao Avrahamu da ide u drugu zemlju, u zemlju koja mu je bila nepoznata, Avraham „pođe, kao što mu kaza Jehova“. Sara je nesumnjivo u Uru vodila udoban život — imala je kuću, prijatelje i rodbinu. Međutim, bila je podložna Jehovi i svom mužu i pošla je u hanansku zemlju, iako nije znala kakvi je uslovi tamo čekaju (Postanje 11:31–12:4; Dela apostolska 7:2-4).
11. (a) Pod kojim je okolnostima Mojsije podržao Jehovin suverenitet? (b) Kako nam može koristiti Mojsijev primer?
11 Mojsije je bio još jedan čovek koji je podržao Jehovin suverenitet. On je to učinio pod najtežim okolnostima — lično se suočio sa egipatskim faraonom. Mojsije nije bio pun sebe. Naprotiv, sumnjao je u svoju govorničku sposobnost. Ali, ipak je poslušao Boga. Uz Jehovinu podršku i pomoć svog brata Arona, on je tvrdokornom faraonu mnogo puta preneo ono što je Jehova rekao. Čak su i neki Izraelci oštro kritikovali Mojsija. Pa ipak, Mojsije je lojalno činio sve što mu je Jehova zapovedio, i preko njega je Izrael oslobođen iz Egipta (Izlazak 7:6; 12:50, 51; Jevrejima 11:24-27).
12. (a) Šta pokazuje da lojalnost prema Jehovi obuhvata više od vršenja onoga što je Bog dao da se konkretno zapiše? (b) Kako možemo da primenimo 1. Jovanovu 2:15 sada kada smo razumeli o kakvoj lojalnosti je reč?
12 Oni koji su bili lojalni Jehovi nisu razmišljali u tom pravcu da sve što treba da rade jeste da se povinuju samo onom što je Bog dao da se zapiše. U vreme kada je Petefrijeva žena pokušala da namami Josifa da učini preljubu s njom, nije bilo neke pisane Božje zapovesti koja bi zabranjivala preljubu. Međutim, Josif je znao da je Jehova uspostavio bračno uređenje u Edenu. Bio je svestan da Bog ne odobrava polne odnose s tuđom ženom. On nije želeo da ispituje do koje granice mu Bog dozvoljava da bude sličan Egipćanima. Podržao je Jehovine puteve jer je meditirao o načinu na koji se Bog ophodi s ljudima i onda savesno primenjivao ono što je video da je Božja volja (Postanje 39:7-12; Psalam 77:12, 13).
13. Kako se pokazalo da je Satana lažov u slučaju (a) Jova? (b) trojice Jevreja?
13 Oni koji zaista poznaju Jehovu ne okreću se od njega čak ni kad su pod žestokim ispitima. Satana je izneo optužbu da će čak i Jov — o kome je Jehova govorio tako pohvalno — napustiti Boga ako izgubi svoje mnogobrojne posede ili svoje zdravlje. Ali, Jov je pokazao da je Đavo lažov, iako nije znao zašto su ga snašle nevolje (Jov 2:9, 10). I dalje pokušavajući da dokaže svoju tvrdnju, Satana je vekovima kasnije naveo besnog vavilonskog kralja da trojici mladih Jevreja pripreti smrću u užarenoj peći ukoliko se u znak obožavanja ne poklone pred jednim kipom koji je podigao taj kralj. Prisiljeni da biraju između poslušnosti kraljevoj zapovesti i poslušnosti Jehovinom zakonu o idolopoklonstvu, oni su čvrsto stavili do znanja da služe Jehovi i da je on njihov Vrhovni Suveren. Vernost Bogu bila im je dragocenija od samog života! (Danilo 3:14-18).
14. Kako je moguće da kao nesavršeni ljudi pokažemo da smo istinski lojalni Jehovi?
14 Da li iz ovih primera treba da zaključimo kako osoba mora biti savršena da bi bila lojalna Jehovi, i da je osoba koja greši beznadežan slučaj? Ni u kom slučaju! Biblija govori da je i sam Mojsije grešio. Iako Jehovi nije bilo drago zbog toga, on nije odbacio Mojsija. Takođe su i apostoli Isusa Hrista imali svoje slabosti. Jehova uzima u obzir da smo nasledili greh i drago mu je kada ni u kom pogledu namerno ne odbacujemo njegovu volju. Ukoliko zbog slabosti i pogrešimo, važno je da se iskreno pokajemo i da nam taj prestup ne pređe u naviku. Na taj način pokazujemo da zaista volimo ono što Jehova kaže da je dobro i da mrzimo ono što on kaže da je loše. Na temelju vere u Isusovu žrtvu koja iskupljuje grehe, mi možemo da stojimo čisti pred Bogom (Amos 5:15; Dela apostolska 3:19; Jevrejima 9:14).
15. (a) Ko je od svih ljudi ostao savršeno besprekoran pred Bogom, i šta je time pokazano? (b) Od kakve nam je pomoći ono što je Isus učinio?
15 Pa ipak, da li je moguće da ljudi jednostavno ne mogu biti savršeno poslušni Jehovinom suverenitetu? Odgovor je oko 4 000 godina bio poput jedne ’svete tajne‘ (1. Timoteju 3:16). Iako je bio savršen kada je stvoren, Adam nije bio savršen primer u odanosti Bogu. Ko bi onda mogao da bude? Sigurno ne neko od njegovih grešnih potomaka. Jedini čovek koji je to mogao bio je Isus Hrist (Jevrejima 4:15). Ono što je Isus uradio pokazalo je da je Adam, koji je imao mnogo povoljnije okolnosti, mogao da sačuva savršenu besprekornost samo da je to želeo. Greška nije bila u tome kako ga je Bog stvorio. Isus Hrist je tako primer koji želimo da oponašamo ne samo kada je u pitanju poslušnost Božjem zakonu već i kada se radi o ličnoj odanosti Jehovi, Suverenu čitavog svemira (Ponovljeni zakoni 32:4, 5).
Kako ćemo mi reagovati?
16. Zašto moramo stalno paziti na svoj stav prema Jehovinom suverenitetu?
16 Svako od nas mora da se suoči s pitanjem ko ima pravo da bude Suveren čitavog svemira. Ukoliko se otvoreno izjasnimo da smo na Jehovinoj strani, tada postajemo Satanina meta. On nam stvara pritiske sa svih strana i nastaviće da to čini do kraja svog zlog sistema stvari. Ne smemo dopustiti da nam opadne budnost (1. Petrova 5:8). Naše ponašanje pokazuje gde mi stojimo u vrhovnom spornom pitanju Jehovinog suvereniteta i dodatnom spornom pitanju besprekornosti pred Bogom kada smo na ispitu. Ne možemo sebi dopustiti da nelojalno ponašanje smatramo nevažnim samo zato što je uobičajeno u svetu. Da bismo sačuvali besprekornost treba da se trudimo da primenjujemo Jehovina pravedna načela u svim stvarima u životu.
17. Šta će nas u vezi s poreklom laži i krađe navesti da ih izbegavamo?
17 Primera radi, ne možemo oponašati Satanu, ’oca laži‘ (Jovan 8:44). Moramo biti istinoljubivi u svim našim postupcima. U Sataninom sistemu, mladi često ne govore istinu svojim roditeljima. Ali, hrišćanski mladi to izbegavaju i time dokazuju da je netačna Satanina optužba da će pobožni ljudi pod ispitom pogaziti svoju besprekornost (Jov 1:9-11; Poslovice 6:16-19). Zatim, tu su i poslovni poduhvati koji bi mogli ukazati da je osoba na strani ’oca laži‘, a ne Boga istine. Mi izbegavamo takve poslove (Mihej 6:11, 12). Krađa takođe nikada nije opravdana, čak i ako je onaj ko krade siromašan ili ako je onaj od koga se krade bogat (Poslovice 6:30, 31; 1. Petrova 4:15). Čak i ako je to uobičajeno tamo gde živimo, ili ako je uzeta stvar mala, krađa je i dalje kršenje Božjih zakona (Luka 16:10; Rimljanima 12:2; Efešanima 4:28).
18. (a) Koji ispit na kraju Hristove Hiljadugodišnje vladavine očekuje sve ljude? (b) Koju naviku sada treba da razvijamo?
18 Tokom Hristove Hiljadugodišnje vladavine, Satana i njegovi demoni biće u bezdanu i neće imati nikakvog uticaja na ljude. Kakvo će to samo olakšanje biti! Ali, nakon hiljadu godina, biće opet nakratko pušteni. U tom obnovljenom svetu, Satana i oni koji pođu za njim vršiće pritisak na ljude koji čuvaju svoju besprekornost pred Bogom (Otkrivenje 20:7-10). Ako budemo imali prednost da tada živimo, kako ćemo reagovati u pogledu pitanja ko ima pravo da bude Suveren čitavog svemira? Budući da će celo čovečanstvo tada biti savršeno, bilo koji čin nelojalnosti biće nameran i vodiće do večnog uništenja. Zato je stvarno važno da sada razvijamo naviku da pozitivno reagujemo na sve smernice koje nam Jehova daje, bilo preko svoje Reči ili organizacije! Ukoliko to činimo, tada pokazujemo da smo mu istinski odani kao Suverenu čitavog svemira.
Pitanja za ponavljanje
• S kojim velikim spornim pitanjem svi moramo da se suočimo? Kako smo i mi uključeni u to?
• Šta je toliko izuzetno u pogledu načina na koji su muškarci i žene iz drevnih vremena dokazali svoju besprekornost pred Jehovom?
• Zašto je važno da svaki dan svojim ponašanjem odajemo čast Jehovi?