Šta je proročanstvo?

Proročanstvo je poruka koja potiče od Boga, to jest Božja objava. U Svetom pismu se kaže da su proroci „govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio“ (2. Petrova 1:20, 21). Zato se može reći da je prorok osoba koja dobija poruke od Boga i zatim ih prenosi drugima (Dela apostolska 3:18).

Kako su proroci dobijali poruke od Boga?

Bog je svoje misli prenosio prorocima na nekoliko načina:

• Pisanim putem. Bog je barem jedanput svoje misli preneo ljudima pisanim putem i to kada je Mojsiju dao Deset zapovesti koje je napisao svojim prstom (Izlazak 31:18).

• Preko anđela. Na primer, Bog je preko jednog anđela rekao Mojsiju šta da kaže faraonu (Izlazak 3:2-4, 10). Kada je izbor reči bio od presudne važnosti, Bog je zapovedio anđelima da doslovce prenesu svaku njegovu reč, kao što je to bilo kada je rekao Mojsiju: „Zapiši sebi ove reči, jer na temelju ovih reči sklapam savez s tobom i s Izraelom“ (Izlazak 34:27).a

• Preko vizija. Proroci su ponekad imali vizije dok su bili budni i potpuno svesni (Isaija 1:1; Avakum 1:1). Neke su bile toliko upečatljive da su proroci imali osećaj kao da se to što vide stvarno dešava (Luka 9:28-36; Otkrivenje 1:10-17). U nekim drugim slučajevima, proroci su imali vizije u zanosu (Dela apostolska 10:10, 11; 22:17-21). A bilo je i situacija u kojima je Bog svoje objave prenosio i putem snova (Danilo 7:1; Dela apostolska 16:9, 10).

• Direktnim uticajem na njihove misli. Bog je uticao na misli svojih proroka kako bi im preneo svoje objave. Zato se i kaže da je celokupno „Pismo nadahnuto od Boga“ (2. Timoteju 3:16). Bog je pomoću svetog duha, to jest svoje sile, ulio ideje u misli svojih slugu. Dakle, objava je poticala od Boga, ali su proroci birali reči kojima će je preneti (2. Samuilova 23:1, 2).

Da li su se Božje objave uvek odnosile na budućnost?

Ne mora da znači. Iako se u većini Božjih objava govorilo o budućim događajima, u nekima se samo nagoveštavalo šta bi se moglo dogoditi. Na primer, Božji proroci su više puta opominjali Izraelce zato što su radili loše stvari. Ta upozorenja su govorila o blagoslovima koje će imati ako se budu promenili, kao i o posledicama koje će trpeti ako to ne učine (Jeremija 25:4-6). Dakle, njihova budućnost je zavisila od toga šta će izabrati (Ponovljeni zakoni 30:19, 20).

Primeri Božjih objava koje se nisu odnosile na budućnost

• Kada su jednom prilikom Izraelci tražili pomoć od Boga, on je poslao jednog proroka da im kaže da im neće pomoći zato što nisu poštovali njegove zapovesti (Sudije 6:6-10).

• Kada je Isus razgovarao sa Samarićankom, rekao joj je neke stvari iz njene prošlosti koje je mogao znati samo zato što mu ih je Bog otkrio. Ona je rekla da ga smatra prorokom iako on uopšte nije govorio o njenoj budućnosti (Jovan 4:17-19).

• Kada je Isus bio uhapšen, oni koji su ga čuvali pokrili su mu lice, udarali ga i govorili: „Ako si prorok, reci ko te je udario!“ Oni nisu očekivali da Isus govori o budućnosti, već da iskoristi moć koju mu je Bog dao i pogodi ko ga je udario (Luka 22:63, 64).