Ti možeš istrajati do kraja

„Sa istrajnošću trčimo trku koja stoji pred nama“ (JEVREJIMA 12:1).

 1, 2. Šta znači istrajati?

’POTREBNA vam je istrajnost‘, pisao je apostol Pavle jevrejskim hrišćanima iz prvog veka (Jevrejima 10:36). Naglašavajući važnost ove osobine, apostol Petar je isto tako podsticao hrišćane: „Dopunite svoju veru... istrajnošću“ (2. Petrova 1:5, 6). Ali, šta tačno znači istrajnost?

² Jedan rečnik grčkog jezika definiše grčki glagol za „istrajati“ kao „ostati umesto pobeći... zadržati svoj stav, ne popuštati“. Što se tiče grčke imenice za „istrajnost“, jedno referalno delo kaže: „To je stav koji može podneti stvari, ne jednostavno mireći se sa sudbinom, već s gorljivom nadom... To je osobina koja čoveka održava uspravnim dok se suočava s vetrom. To je odlika koja najtežu kušnju može pretvoriti u slavu zato što iza bola gleda na cilj.“ Dakle, istrajnost omogućuje osobi da stoji čvrsto uprkos preprekama i teškoćama a da ne izgubi nadu. Kome je ova osobina posebno potrebna?

 3, 4. (a) Kome je potrebna istrajnost? (b) Zašto moramo istrajati do kraja?

³ Svi hrišćani su figurativno uključeni u jednu trku u kojoj se zahteva istrajnost. Oko 65. godine n. e., apostol Pavle je svom saradniku i vernom saputniku Timoteju napisao sledeće utešne reči: „Dobru sam borbu vodio, trku sam do kraja istrčao, veru sam održao“ (2. Timoteju 4:7). Izrazom „trku sam do kraja istrčao“, Pavle je svoj život kao hrišćanina uporedio s jednom trkom, koja ima utvrđenu stazu i ciljnu liniju. U to vreme, Pavle se pobednički približavao kraju trke, i s pouzdanjem je očekivao da dobije nagradu. On je dalje rekao: „Odsad se za mene čuva venac pravednosti, koji će mi Gospod, pravedni sudija, dati kao nagradu u onaj dan“ (2. Timoteju 4:8). Pavle je bio siguran da će dobiti nagradu jer je istrajao do kraja. Kako je s nama?

⁴ Da bi ohrabrio one koji su započeli tu trku, Pavle je napisao: „Sa istrajnošću trčimo trku koja stoji pred nama“ (Jevrejima 12:1). Kao hrišćani, mi tu trku istrajnosti započinjemo kad se predamo Jehovi Bogu preko Isusa Hrista. Dobar početak na putu hrišćanskog učenika svakako je važan, ali na kraju se gleda da li smo završili taj put. Isus je objavio: „Ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 24:13). One koji uspešno završe trku čeka nagrada večnog života! Dakle, imajući u mislima jedan cilj, moramo istrajati do kraja. Šta će nam pomoći da postignemo taj cilj?

Ispravna ishrana — obavezna

 5, 6. (a) Da bismo istrajali u trci za život, na šta moramo paziti? (b) Koje duhovne pripreme moramo iskoristiti, i zašto?

⁵ Blizu grada Korinta, u Grčkoj, nalazila se lokacija na kojoj su se u drevna vremena održavale čuvene Istamske igre. Pavle je bez sumnje znao da su korintskoj braći bila poznata atletska i druga takmičenja koja su se tu održavala. Aludirajući na ono što su znali, on ih je podsetio na trku za život u koju su bili uključeni: „Zar ne znate da u trci svi trkači trče, ali samo jedan dobija nagradu? Trčite na takav način da je osvojite.“ Pavle je naglasio koliko je važno da ostanu u trci i da se naprežu do samog cilja. Ali šta će im pomoći u tome? „Svako ko učestvuje u takmičenju ispoljava samokontrolu u svemu“, dodao je. Da, takmičari u tim drevnim igrama podvrgavali su se rigoroznom treningu, krajnje savesno su pazili šta jedu i piju, i kontrolisali su sve svoje aktivnosti kako bi pobedili (1. Korinćanima 9:24, 25).

⁶ Šta je s trkom koju su započeli hrišćani? „Ako želiš da istraješ u trci za život, moraš paziti na svoju duhovnu ishranu“, kaže starešina iz jedne skupštine Jehovinih svedoka. Pogledajmo kakvu nam duhovnu hranu obezbeđuje Jehova, „Bog koji daje istrajnost“ (Rimljanima 15:5). Naš glavni izvor duhovne prehrane je njegova Reč, Biblija. Zar ne bi trebalo da se držimo dobrog rasporeda za čitanje Biblije? Preko ’vernog i razboritog roba‘, Jehova se takođe pobrinuo za blagovremene časopise Kulu stražaru i Probudite se! i za druge biblijske publikacije (Matej 24:45). Marljivo proučavanje tih publikacija duhovno će nas ojačati. Da, mi moramo odvajati vreme za lični studij — ’iskupljivati povoljno vreme‘ za njega (Efešanima 5:16).

 7. (a) Zašto ne treba da budemo zadovoljni samo poznavanjem osnovnih hrišćanskih doktrina? (b) Kako možemo ’navaliti ka zrelosti‘?

⁷ Da bismo ostali u trci kao hrišćanski učenici, treba da idemo dalje od ’osnovne nauke‘ i da „navalimo ka zrelosti“ (Jevrejima 6:1). Zato moramo razviti interes za ’širinu i dužinu i visinu i dubinu‘ istine i izvlačiti hranljive sastojke iz ’čvrste hrane koja pripada zrelima‘ (Efešanima 3:18; Jevrejima 5:12-14). Uzmimo, na primer, četiri pouzdana izveštaja o Isusovom životu na zemlji — jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Pažljivim proučavanjem tih izveštaja iz jevanđelja, ne samo što možemo saznati šta je Isus radio i kakva je osoba bio već takođe možemo zapaziti obrazac razmišljanja koji ga je pokretao na akciju. Tada možemo ’imati Hristov um‘ (1. Korinćanima 2:16).

 8. Kako nam hrišćanski sastanci pomažu da istrajemo u trci za život?

⁸ Pavle je savetovao suvernike: „Pazimo jedni na druge podstičući se na ljubav i dobra dela, ne ostavljajući svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, već ohrabrujući jedni druge, i to tim više što vidite da se približava dan“ (Jevrejima 10:24, 25). Kakav su samo izvor ohrabrenja hrišćanski sastanci! I kako je samo okrepljujuće biti s ljubaznom braćom i sestrama koji se interesuju za nas i žele da nam pomognu da istrajemo do kraja! Ne možemo sebi dozvoliti da olako gledamo na tu ljubaznu pripremu od Jehove. Putem našeg marljivog ličnog studija i redovnog posećivanja sastanaka, ’budimo odrasli u sposobnostima razumevanja‘ (1. Korinćanima 14:20).

Gledaoci koji te bodre

 9, 10. (a) Na koji način gledaoci mogu biti izvor ohrabrenja u trci istrajnosti? (b) Šta je ’toliki oblak svedoka koji nas okružuje‘, pomenut u Jevrejima 12:1?

⁹ Međutim, ma kako da je trkač dobro pripremljen, duž staze se mogu desiti stvari zbog kojih možda posrne. „Dobro ste trčali. Ko vas je sprečio da i dalje budete poslušni istini?“ pitao je Pavle (Galatima 5:7). Neki galatijski hrišćani su očigledno upali u loše društvo i to ih je poljuljalo u njihovoj trci za život. S druge strane, podrška i ohrabrenje drugih mogu doprineti da se trka lakše podnese. To je umnogome poput efekta koji gledaoci u nekoj igri mogu imati na učesnike. Oduševljena mnoštva pojačavaju uzbuđenje koje takmičare motiviše od starta do cilja. Klicanje posmatrača, često propraćeno glasnom muzikom i aplaudiranjem, može učesnicima dati dodatni podstrek koji im je potreban dok se približavaju cilju. Zaista, saosećajni gledaoci mogu pozitivno uticati na trkače.

¹⁰ Ko su gledaoci u trci za život koju su hrišćani započeli? Nakon što je nabrojao verne prethrišćanske svedoke za Jehovu, kao što je zapisano u 11. poglavlju Jevrejima, Pavle je napisao: „Zato dakle i mi, pošto oko sebe imamo toliki oblak svedoka... sa istrajnošću trčimo trku koja stoji pred nama“ (Jevrejima 12:1). Kada je koristio metaforu sa oblakom, Pavle nije upotrebio grčku reč koja opisuje oblak jasnih kontura, određene veličine i određenog oblika. Ne, on je upotrebio reč koja, prema leksikografu V. E. Vajnu, „označava neku tmurnu, bezobličnu masu koja prekriva nebo“. Sasvim jasno, Pavle je imao na umu veliko mnoštvo svedoka — toliko veliko da izgleda kao neki oblak.

11, 12. (a) Kako nam verni prethrišćanski svedoci kliču, da tako kažemo, da sa istrajnošću trčimo trku? (b) Kako nam potpunije može koristiti ’toliki oblak svedoka‘?

¹¹ Mogu li verni prethrišćanski svedoci biti današnji doslovni gledaoci? Teško. Svi oni spavaju smrtnim snom i čekaju uskrsenje. Međutim, oni su za svog života i sami bili uspešni trkači, a njihovi primeri i dalje žive na stranicama Biblije. Dok proučavamo Pismo, ti verni pojedinci mogu oživeti u našim mislima i mogu nam klicati, da tako kažemo, da do kraja istrčimo trku (Rimljanima 15:4).a

¹² Na primer, kad smo iskušani svetovnim ponudama, zar nas razmišljanje o tome kako je Mojsije odbacio slavu Egipta neće motivisati da ostanemo na stazi? Ako iskušenje s kojim se suočavamo izgleda izuzetno teško, podsećanje na težak ispit s kojim se Avraham suočio kad se od njega tražilo da prinese svog sina Isaka, svakako će nas ohrabriti da se ne predajemo u borbi za veru. Do koje će nas mere ’toliki oblak‘ tih svedoka tako bodriti, zavisi od toga koliko ih jasno vidimo našim očima razumevanja.

13. Na koji nas način današnji Jehovini svedoci bodre u trci za život?

¹³ Mi smo okruženi i s toliko Jehovinih svedoka iz savremenog doba. Kakve veličanstvene primere vere pružaju pomazani hrišćani kao i muškarci i žene iz ’velikog mnoštva‘! (Otkrivenje 7:9). S vremena na vreme u ovom časopisu i drugim publikacijama Watch Towera možemo čitati njihove životne priče.b Dok razmišljamo o njihovoj veri, ohrabreni smo da istrajemo do kraja. I kako je samo divno imati podršku bliskih prijatelja i rođaka koji i sami verno služe Jehovi! Da, mi imamo puno onih koji nas bodre u trci za život.

Mudro odredi svoj tempo

14, 15. (a) Zašto je važno da mudro odredimo svoj tempo? (b) Zašto treba da budemo razumni u postavljanju ciljeva?

¹⁴ Kad trči u nekoj dugoj trci, kao što je maraton, trkač mora mudro odrediti svoj tempo. „Ako krenete prebrzo, možete doživeti neuspeh“, kaže časopis New York Runner. „Verovatno ćete ili jedva izdržati zadnjih nekoliko milja ili ćete odustati.“ Jedan maratonac se seća: „Kad sam bio na jednom predavanju na pripremama za trku, govornik je jasno upozorio: ’Nemojte juriti najbrže trkače. Trčite vlastitim tempom. Inače ćete se iscrpsti i možda ćete morati da odustanete.‘ Kad sam poslušao ovaj savet, uspešno sam završio trku.“

¹⁵ U trci za život, Božje sluge se moraju snažno naprezati (Luka 13:24). Međutim, učenik Jakov je napisao: „Mudrost odozgo je... razumna“ (Jakov 3:17). Premda nas dobar primer drugih može ohrabriti da učinimo više, razumnost će nam pomoći da postavimo realne ciljeve u skladu s našim sposobnostima i okolnostima. Pismo nas podseća: „Neka svako dokaže kakvo je njegovo delo, i onda će u samom sebi imati razlog za veliku radost, a ne u poređenju s nekim drugim. Jer svako će nositi svoj sopstveni teret“ (Galatima 6:4, 5).

16. Kako nam skromnost pomaže da odredimo svoj tempo?

¹⁶ U Miheju 6:8 nalazi se sledeće pitanje koje nas navodi na razmišljanje: „Što Jehova od tebe zahteva... da smerno [’skromno‘, NW] pred Bogom svojim hodiš.“ Skromnost uključuje da budemo svesni svojih granica. Da li nas loše zdravlje ili poodmakla starost ograničavaju u onome što možemo uraditi u Božjoj službi? Nemojmo se obeshrabriti. Jehova prihvata naše napore i žrtve ’prema onome čime raspolažemo, a ne prema onome što nemamo‘ (2. Korinćanima 8:12; uporedi s Lukom 21:1-4).

Zadrži pogled na nagradi

17, 18. Na šta je Isus stalno gledao kao na pomoć da pretrpi mučenički stub?

¹⁷ Ukazujući korintskim hrišćanima na potrebu da istraju u trci za život, Pavle je pomenuo još jedan aspekt Istamskih igara koji je zasluživao njihovu pažnju. S obzirom na takmičare u tim igrama, Pavle je napisao: „Naravno, oni [trče] kako bi dobili raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. Zato ne trčim s nesigurnošću; ne usmeravam svoje udarce tako kao da udaram vazduh“ (1. Korinćanima 9:25, 26). Nagrada za pobednika u tim drevnim igrama bio je pobednički venac, načinjen od bora ili drugih biljaka, ili čak od suvog divljeg celera — zaista „raspadljiv venac“. Međutim, šta čeka hrišćane koji istraju do kraja?

¹⁸ Govoreći o našem Uzoru, Isusu Hristu, apostol Pavle je napisao: „Zbog radosti koja je stajala pred njim pretrpeo je mučenički stub, prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božjeg prestola“ (Jevrejima 12:2). Isus je istrajao do kraja svog ljudskog života tako što je gledao iza mučeničkog stuba na svoju nagradu, koja je uključivala radost koju je imao jer je doprineo posvećenju Jehovinog imena, jer je otkupio ljudsku porodicu od smrti, i zato što će vladati kao Kralj i Prvosveštenik dok poslušne ljude obnavlja do beskrajnog života na rajskoj zemlji (Matej 6:9, 10; 20:28; Jevrejima 7:23-26).

19. Na šta treba da budemo usredsređeni dok trčimo kao hrišćanski učenici?

¹⁹ Osmotrimo kakva radost stoji pred nama dok trčimo kao hrišćanski učenici. Jehova nam je dao izuzetno ispunjujuće delo, da propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu i da spasonosno spoznanje o Bibliji prenosimo drugima (Matej 28:19, 20). Kakva je samo radost pronaći nekoga ko se interesuje za pravog Boga i pomagati mu da započne trku za život! I bez obzira na reakciju ljudi kojima propovedamo, prednost je učestvovati u delu koje je povezano s posvećenjem Jehovinog imena. Kad istrajemo u službi uprkos ravnodušnosti ili protivljenju na području gde svedočimo, mi smo radosni jer radujemo Jehovino srce (Poslovice 27:11). A veličanstvena nagrada koju nam on obećava je večni život. Kakva će to radost biti! Treba da zadržimo pred očima te blagoslove i da nastavimo s trkom.

Dok se kraj približava

20. Kako trka za život može postati teža dok se približava njen kraj?

²⁰ U trci za život, moramo se boriti protiv našeg glavnog neprijatelja, Satane Đavola. Dok se približavamo kraju, on nemilosrdno nastoji da nas saplete ili uspori (Otkrivenje 12:12, 15). I nije nam lako da ostanemo verni, predani objavitelji Kraljevstva uprkos ratovima, gladi, pošastima i svim drugim nedaćama koje obeležavaju ovaj ’dan kada će doći kraj‘ (Danilo 12:4; Matej 24:3-14; Luka 21:11; 2. Timoteju 3:1-5). Osim toga, kraj ponekad možda izgleda dalje nego što smo očekivali, posebno ako smo trku započeli pre nekoliko decenija. Pa ipak, Božja Reč nas uverava da će on doći. Jehova kaže da kraj neće odocniti. On je na vidiku (Avakum 2:3; 2. Petrova 3:9, 10).

21. (a) Šta će nas ojačati dok i dalje trčimo u trci za život? (b) Na šta treba da budemo odlučni dok se približava kraj?

²¹ Dakle, da bismo uspeli u trci za život, moramo izvlačiti snagu iz onoga što je Jehova ljubazno obezbedio za našu duhovnu prehranu. Potrebno nam je i svako ohrabrenje koje možemo dobiti iz redovnog druženja sa suvernicima, koji takođe trče u toj trci. Čak i ako nam teško progonstvo ili nepredviđene okolnosti duž staze otežavaju trku, mi možemo istrajati do kraja zato što Jehova daje ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ (2. Korinćanima 4:7). Kako je samo ohrabrujuće znati da Jehova želi da ovu trku završimo kao pobednici! Čvrsto odlučni, „sa istrajnošću trčimo trku koja stoji pred nama“, potpuno uvereni da ćemo „kad bude vreme požnjeti ako se ne umorimo“ (Jevrejima 12:1; Galatima 6:9).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Zašto moramo istrajati do kraja?

◻ Koje Jehovine pripreme ne smemo da zanemarimo?

◻ Zašto je važno da mudro odredimo svoj tempo?

◻ Koja radost stoji pred nama dok i dalje trčimo u trci?

[Slika na 18. strani]

Izvlači ohrabrenje iz hrišćanskih sastanaka