Uspon i pad svetske trgovine

5. deo: Veliki biznis pojačava svoj stisak

PRVI svetski rat je tek završio kad je nesigurno stanje evropske privrede najavilo daljnje teškoće. Krajem oktobra 1929. je izbila katastrofa. Efektna berza Njujorka doživela je slom. Ljude je uhvatila panika. Neposredno nakon toga, propale su stotine banaka. Hiljade ljudi izgubilo je milione dolara, a neki su od njih čak sebi oduzeli život skočivši s visokih zgrada.

Velika ekonomska kriza je sav svet gurnula u privredno rasulo a kasnije, otežavajući situaciju koja je dovela do drugog svetskog rata, u politički haos. Profesor istorije Rene Albret Karie (René Albrecht-Carrié) je 1930-te opisao kao godine „obeležene krizama, otkrivajući pozadinu privredne katastrofe“.

Dakle, za manje od 20 godina nakon 1914. bilo je sasvim očigledno da privredni sistemi sveta nisu dorasli zadacima novog veka. To je značajno, budući da je, prema biblijskoj hronologiji i božanskom proročanstvu, Božje dopuštanje neometane ljudske vladavine isteklo 1914. Te važne godine je Bog uspostavio nebesko Kraljevstvo koje je trebalo da svoju nevidljivu prisutnost obznani vidljivim zbivanjima. Neki od tih dokaza se spominju u 24. poglavlju Mateja, 21. poglavlju Luke i u 6. poglavlju Otkrivenja, pa vas podstičemo da ta poglavlja pročitate.

Još jedan značajan dokaz da je Kraljevstvo uspostavljeno je taj što Zemlju sve brže uništavaju njeni stanovnici (Otkrivenje 11:18). Pošto smo suočeni s globalnim zagađenjem, oštećenjem zaštitnog ozonskog omotača oko Zemlje i mogućnošću ekološke katastrofe izazvane takozvanim efektom staklene bašte, imamo dovoljan razlog da zaključimo kako se danas ovo proročanstvo ispunjava.

Veliki biznis — veliki zagađivač?

Industrijska revolucija je postavila temelj jednom čudnom obliku napretka — napretka koji ljudima olakšava, ubrzava i pojeftinjuje udovoljenje njihovih želja i potreba, ali koji istovremeno prouzrokuje kisele kiše, stvara izlive hemikalija i uništava kišne šume na Zemlji; napretka koji omogućuje turistima da otputuju avionom na drugi kraj Zemlje gde mogu natrpati nekada čiste morske plaže i uništiti to prirodno prebivalište; napretka koji nam, time što nam zagađuje vazduh, hranu i vodu, preti preranom smrću.

Osim razvijanja tehnologije, koja je dovela do uništavanja Zemlje, veliki biznis je isto tako pružio podsticaje za to. Kao što je časopis Time zabeležio, „bezobzirna težnja za profitom od poslova već je dugo glavni izvor zagađivanja“. Citirane su i reči jednog ekonomiste šumarstva pri UN koji je rekao da je trgovinska „nezakonita seča stabala [kišnih šuma] ukorenjena u pohlepi“.

Nekapitalistički sistemi su jednako krivi. Novinar Ričard Hornik (Richard Hornik) je 1987. napisao da je „Peking skoro tri decenije komunističke vladavine tvrdio kako je nemoguće da socijalistički programi izgradnje dovedu do degradacije okoline“. Ipak, danas je došlo vreme obračuna, pa čak i Kina uočava „štete po okolinu koje je izazvao ekonomski napredak“.

Drugi novinar je razorno delovanje zagađenja tokom 40-godišnjeg pustošenja u Istočnoj Evropi nazvao „najprljavijom komunističkom tajnom“. Tek sada je postao očigledan obim štete, dajući Biterfeldu, koji se nalazi 50 kilometara severno od Lajpciga, neizvesnu odliku možda najozbiljnije zagađenog grada u verovatno najzagađenijoj regiji na svetu.

Plodovi nemilosrdnog takmičenja

Kao što mnoge naše postupke i reakcije u velikoj meri oblikuje religija i politika, tako na nas u velikoj meri utiče i veliki biznis. U stvari, njegov stisak čovečanstva može se najbolje videti iz načina na koji on oblikuje ličnosti.

Sam temelj na kome je izgrađen svet kapitalističke trgovine, duh nemilosrdnog takmičenja, prisutan je svugde — u školi, na radnom mestu, u svetu zabave i sporta, a ponekad čak i u porodici. Mladi se već od ranog detinjstva poučavaju da se takmiče, da budu najbolji, da budu u svemu prvi. Napredovanje u ekonomskom pogledu smatra se najvažnijim, i postavljaju se mala ograničenja kako da se to postigne. Muškarci i žene se, radi uspeha, podstiču da budu ambiciozni, čak i agresivni, ukoliko je to potrebno.

Poslovni ljudi uvežbavaju da budu ljubazni i pristojni. Ali, prikazuju li te karakteristike uvek njihovu pravu ličnost, ili ponekad odražavaju masku koju nose dok igraju svoju ulogu? Godine 1911, američki novinar Edgar Votson Hau (Edgar Watson Howe) dao je sledeći savet: „Kad neko pokušava nešto da vam proda, nemojte misliti da je on uvek tako uljudan.“

Takmičenje unapređuje osećanja zavisti, ljubomore i pohlepe. Ljudi koji se ističu mogu početi da smatraju da su superiorni, što ih čini bahatim i drskim. Osobe koje stalno gube, s druge strane, mogu patiti od nedostatka samopoštovanja, što prouzrokuje utučenost. Izloženi tom duhu takmičenja kome nisu dorasli, neki odluče da odustanu, a to je stav koji pomaže da se objasni talas samoubistava među mladima u nekim zemljama.

Propuštajući da svima jednako osiguraju životne potrebe, neefikasni privredni sistemi mogu ljude učiniti nezahvalnim, sebičnim i bezosećajnim s jedne strane, ili ogorčenim, samosažaljivim i lukavim s druge strane. Time što uzdiže novac i imetak do stanja pravog božanstva, trgovina može lako lišiti osobe njihove duhovnosti.

Varljiva moć novca

Kad je novac bio uveden u društvo, počeo je da prodire u sve pore ljudskog društva i tako da utiče na ljudske odnose. Sistem cena nametnuo je novčane vrednosti na dobra i usluge. Ubrzo se sve počelo izražavati u novcu, postajući merilo po kome se mogla proceniti važnost svega. Međutim to je zasenilo istinu tako lepo opisanu u jednoj pesmi koja kaže da su „najbolje stvari u životu besplatne“.

Čak su i ljudi počeli da se cene po novcu, da se prosuđuju uglavnom na temelju plate ili poseda. Novinar Maks Lerner (Max Lerner) je uvideo to 1949, napisavši: „U našoj kulturi mi stvaramo heroje od ljudi koji leže na gomili novca, i ne obraćamo pažnju samo onome što kažu na području svoje nadležnosti, nego i njihovoj mudrosti u vezi svih pitanja na svetu.“ Nedavno je jedan novinar izrazio sumnje u čvrsto mišljenje američkog predsednika da je bogatstvo merilo čoveka. Taj reporter je ustanovio da je to „simptomatično za materijalističku krajnost, što je 1980-te pretvorilo u ’Moje decenije‘, u vreme kad ćeš biti poznat i prosuđen po svom posedu“.

Prekomerno isticanje novca i stvari koje se njime mogu kupiti ima za cilj da umanji vrednost ljudskih odnosa. Jedan mladić iz Bangladeša je, nakon što se preselio u kapitalističku Evropu, zaista imao pravo kad je primetio: „Ljudi se ovde zanimaju za stvari; mi se kod kuće više zanimamo za ljude.“

Stav da je sve u novcu takođe umanjuje i vrednost rada, prikazujući ga samo kao sredstvo za postizanje cilja, kao teret a ne više zadovoljstvo. Neko radi, ne zato da postigne radost ispunjenosti ili radost pružanja drugima stvari koje su im potrebne, već samo zato da bi zaradio novac. Ovaj stav u stvari lišava osobu radosti jer ’više je sreće u davanju, nego u primanju‘ (Dela apostolska 20:35, NW).

Da li želite da vas oblikuje veliki biznis?

Naučni i tehnološki napredak koji je omogućilo otkriće i primena prirodnih zakona božanskog porekla bio je često od velike koristi čovečanstvu. Na primer, Jehovini svedoci su veoma zahvalni za razvoj savremenih metoda štampanja kao i za poboljšane mogućnosti prevoza i komunikacija koje im omogućuju da ispune svoje propovedničko opunomoćenje na način koji bi inače bio nemoguć (Matej 24:14).

Ipak, ne može se poreći kako su potencijal za činjenje dobra koji taj napredak nudi jako oslabili ljudi koji su dozvolili da njihovu ličnost na bezbožan način oblikuje lažna religija, iskvarena politika i manjkavi privredni sistemi.

Da li želite da vaš potencijal za dobro bude potisnut nekom nepovoljno oblikovanom ličnošću — vašom vlastitom? Da li ćete dozvoliti pohlepnoj trgovini da određuje vaše merilo vrednosti isključivo na novčanoj osnovi? dozvoliti joj da prouzrokuje da u vašem životu ljubav prema novcu i posedu slavi pobedu nad ljudskim odnosima? da vas liši duhovnosti?

Pošto trgovina od 1914. sve jače steže čovečanstvo, postoji li neki način da je sprečimo da oblikuje našu ličnost? Da, postoji! O tome će biti govora u poslednjem članku ove serije, koji će nam takođe objasniti kako možemo živeti da bismo doživeli dan kada će čovečanstvo s olakšanjem moći da kaže: „Novčane brige — konačno savladane!“

[Okvir na 29. strani]

Veliki biznis pomaže da prepoznamo ’poslednje dane‘

Oblikujući ličnosti, veliki biznis pomaže u pružanju dokaza ’poslednjih dana‘ koje nalazimo u 2. Timoteju 3:1-4 (NW): „Ali, znaj ovo da će u poslednjim danima nastupiti kritična vremena s kojima će se teško izlaziti na kraj [uključujući poteškoće u suočavanju sa ekonomskim brigama]. Jer će ljudi biti...

Ljubitelji sebe samih: Materijalisti su egocentrični, a to je stav koji podupire ekonomska propaganda, koja tvrdi: ’Vi zaslužujete najbolje. Budite dobri prema sebi. Tražite najpre svoje interese‘

Ljubitelji novca: Američki humorista Mark Tven (Mark Twain) je jednom prilikom rekao: „Neki ljudi obožavaju rang, neki obožavaju heroje, neki obožavaju moć, neki obožavaju Boga... ali svi oni obožavaju novac“

Umišljeni, oholi: Jedan nemački političar je za fabrike hemikalija koje su bile zamoljene da prestanu sa zagađivanjem rekao: „Nalazim da je taj preovladavajući stav prilično loš. To je oholost moći“

Nezahvalni, nelojalni: Engleski pisac Tomas Fuler (Thomas Fuller) je rekao: „Bogatstvo pre povećava nego što zadovoljava želje“ i „Uobičajeno trgovanje i trgovina posvuda složno varaju“

Bez prirodne naklonosti: Firme koje radi profita prodaju zemljama u razvoju proizvode koji su drugde zabranjeni ili koje lociraju opasne fabrike u zemljama gde su propisi o sigurnosti manje strogi pokazuju malo brige za živote drugih

Nepristupačni bilo kakvom dogovoru, klevetnici: Ekonomista Adam Smit je rekao da je „trgovina, koja bi prirodno trebalo da bude među nacijama kao i među pojedincima sveza jedinstva i prijateljstva, postala najplodniji izvor razdora i neprijateljstva“

Bez samosavladavanja, brutalni: Preterano kupovanje na otplatu, trošenje na veliko uz pomoć kreditne kartice, kao i stav „kupi danas, plati sutra“, što podupire trgovina radi ličnog dobitka, odaju nedostatak samosavladavanja; neki trgovački poslovi ugađaju ljudskim slabostima i obogaćuju se od droga, polnog nemorala i kockanja

Bez ljubavi prema dobru, izdajnici: U časopisu The German Tribune stoji: „Kad se uzmu u obzir ogromni troškovi suočavanja sa zagađenjem okoline, moralna merila su ponekad jako niska.“ Ljudi bez moralnih merila nalaze da je lako izdati druge radi lične koristi

Svojeglavi: Moćne grupe, kao na primer lobiji za oružje i duvan, tvrdoglavo su utrošile bogatstvo pokušavajući da diktiraju državnim politikama kako bi osigurale skupe prodaje, iako njihova roba dovodi u opasnost zdravlje i javnu bezbednost

Naduveni od ponosa: Posedi nisu razlog za ponos, uprkos tvrdnjama materijalista. Grčki basnopisac Esop je rekao: „Spoljašnji utisak je slaba zamena za unutrašnju vrednost“

Ljubitelji užitaka mesto ljubitelji Boga: Trgovačka propaganda ističe užitke isključujući duhovnost i stvorila je generaciju koja je posvećena traženju užitaka

[Slika na 28. strani]

Veliki biznis je doprineo tome da Evropa postane verovatno najzagađeniji kontinent na svetu