Pitanja čitalaca

■ Da li je Isus posrednik samo za duhom pomazane hrišćane ili za celo čovečanstvo, budući da se u 1.Timoteju 2:5, 6 (NS) za njega kaže da je „posrednik“ koji je „dao sebe kao odgovarajući otkup za sve“?

Biblija sadrži i temeljna učenja i duboke istine, koji predstavljaju čvrstu hranu za proučavanje. Jedno takvo proučavanje uključuje Isusa Hrista kao posrednika. Apostol Pavle je pisao: „Jedan je Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Hrist Isus, koji je dao sebe kao odgovarajući otkup za sve - što treba da bude posvedočeno u svoje vreme“ (1. Timoteju 2:5, 6, NS).

Da bismo shvatili šta je Pavle mislio, prvo moramo da razumemo da Biblija daje, vernim ljudima, u izgled dva odredišta: (1) savršeni život u obnovljenom zemaljskom raju i (2) život na nebu za Hristovo „malo stado“ koje broji 144 000 (Luka 12:32; Otkrivenje 5:10; 14:1-3). Takozvano hrišćanstvo uči da svi dobri ljudi idu u nebo, pa je generalno zavladalo takvo nebiblijsko gledište, i Isusa smatraju posrednikom za sve takve ljude. Ali, šta Biblija govori?

Reč „posrednik“ je prevod grčke reči mesites, koja znači ’onaj koji se nalazi između dva tela ili stranke’. To je bio ’višestran tehnički izraz u helenskom pravnom jeziku’. Profesor Albreht Oepke Teološki rečnik Novog testamenta (Theological Dictionary of the New Testament) kaže da je reč mesites ’bila jedan od najmnogoznačnijih tehničkih izraza u helenskom pravnom rečniku’.

Ali, zašto Biblija upotrebljava pravni izraz za Isusovu posredničku ulogu? Da bismo to bolje rasvetlili, pogledajmo šta je Pavle pisao o Božjem zakonu datom Izraelcima okupljenim pred gorom Sinaj: „Saopšten je posredstvom anđela, rukom posrednika“ (Galatima 3:19, 20, NS). Taj posrednik je bio Mojsije. On je bio posrednički zastupnik između Jehove i telesne nacije Izrael. Zastupnik čega? Uspostavljanja saveza, ili pravnog ugovora između Boga i te nacije.a

Znači li to da je u Isusovu ulogu posrednika uključeno specifično pravno značenje? Da. Pogledajmo Pavlov komentar u Jevrejima 8:6 (NS). Nakon što spominje šator i druga slikovita predočenja pod savezom Zakona, pisao je: „Isus je dobio izvrsniju javnu službu tako da je i posrednik odgovarajuće boljeg saveza, koji je zakonski utemeljen na boljim obećanjima.“ Taj ’bolji savez’ je novi savez, koji je zamenio savez čiji je posrednik bio Mojsije (Jevrejima 8:7-13). Novi savez je bio „zakonski utemeljen“. Njime je postavljen temelj da neki od Isusovih sledbenika dobiju ’ulaz u svetinjeu’, u samo nebo (Jevrejima 9:24; 10:16-19).

Postoje i druge indikacije o pravnoj prirodi Isusove uloge kao posrednika ’novog saveza’. Komentarišući Božje obećanje iz Psalma 110:4, Pavle je napisao: „Utoliko je Isus postao garant (engios) boljeg Saveza“ (Jevrejima 7:22, St). To je jedino mesto u Bibliji na kom se upotrebljava reč (engios). U izdanju Novi međunarodni rečnik novozavetne teologije (New International Dictionary of New Testament Theology) stoji: „Reč engios garantovala je da će se izvršiti zakonske obaveze.“ Dakle, Isus kao posrednik novog saveza služi kao zakonska garancija da će se ostvariti „bolja nada“ (Jevrejima 7:19, St).

Na drugom mestu Pavle koristi drugu reč sa pravnim prizvukom, arrabon, koja je prevedena kao „zalog“. U istom rečniku stoji: „Grčka reč arrabon. . . je pravni koncept iz jezika poslovanja i trgovine.“ Zapazimo kako je Pavle upotrebio ovaj pravni izraz: „Onaj koji nas je pomazao, jest Bog. On nas je i obeležio pečatom i stavio nam u srca zalog — Duha“ (2. Korinćanima 1:21, 22, St). Ali, reč arrabon i na drugim mestima na kojima se pojavljuje takođe se odnosi na Božje pomazanje hrišćana duhom, što im donosi večnu nagradu ili nasleđe na nebesima› (2. Korinćanima 5:1, 5; Efescima 1:13, 14; vidi Kraljevski interlinearni prevod grčkih spisa (Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures).

Jasno je, dakle, da novi savez nije slobodno uređenje otvoreno svim ljudima. To je pažljivo organizovana zakonska priprema u koju su uključeni Bog i pomazani hrišćani.

To treba da nam pomogne da razumemo 1. Timoteju 2:5, 6. Ovde se koristi reč „posrednik“ nakon što je već prethodno dvaput spomenuta u ranije napisanim pismima. Stoga je Timotej razumeo da je Isusovo posredništvo njegova pravna uloga povezana sa novim savezom. U delu Pastirske poslanice (The Pastoral Epistles) od Dibeliusa i Konzelmana priznaje se da u 1. Timoteju 2:5 ’izraz „posrednik“ ima pravno značenje’ i „iako se u ovom odlomku, u poređenju sa Jevrejima 8:6, (savez) ne spominje, ipak se mora zaključiti da se radi o ’posredniku saveza’ jer tako pokazuje kontekst.“ Profesor Oepke primećuje da se u 1. Timoteju 2:5 Isus predstavlja kao „pravni zastupnik i pregovarač“.

Da bi nam to bilo jasnije, posebno ako nismo pomazani hrišćani, pomoći će nam jedna paralela iz savremenog života. Zamislimo pravni slučaj u koji je uključen i jedan pravni zastupnik. Njegova uloga možda nije toliko uloga advokata, koji se bori za pravdu, koliko uloga onoga koji posreduje i koji postiže da pravni ugovor bude prihvatljiv i koristan za obe strane. Naravno, mi nismo u tom pravnom slučaju, pa u tom smislu on ne služi kao naš pravni zastupnik. Ali, on bi mogao da nam bude vrlo blizak prijatelj koji nam na druge načine pruža vrednu pomoć.

Ponekad delatnost pravnog zastupnika donosi rezultate koji koriste mnogim drugim ljudima. To je zakonski postigao i Isus kao posrednik novog saveza. Taj savez ostvaruje ono što savez Zakona nije mogao, nebesko „kraljevstvo sveštenika“ (2. Mojsijeva 19:6, St). Potom će ti pomazani hrišćani u Kraljevstvu raditi zajedno s Isusom da ostvare blagoslove za ’sve narode zemlje’ (1. Mojsijeva 22:18, St).

Ljudi iz svih naroda, koji imaju nadu večnog života na Zemlji, već sada imaju koristi od Isusove službe. Iako on nije njihov zakonski posrednik jer oni nisu u novom savezu, on je za njih sredstvo preko kog se približavaju Jehovi. Hrist je rekao: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene“ (Jovan 14:6, NS). Svi koji će steći život na Zemlji moraju da upućuju svoje molitve Jehovi kroz Isusa (Jovan 14:13, 23, 24). Isus služi i kao saosećajni prvosveštenik koji može u njihovu korist da primeni blagodati svoje žrtve, omogućavajući im da zadobiju oproštenje i na kraju spasenje (Dela apostolska 4:12; Jevrejima 4:15).

Stoga se u 1. Timoteju 2:5, 6 reč „posrednik“ ne upotrebljava u širokom smislu kakav je uobičajen u mnogim jezicima. Ne kaže se da je Isus posrednik između Boga i čitavog čovečanstva, nego se to odnosi na Hrista kao zakonskog posrednika (ili ’pravnog zastupnika’) novog saveza, jer u tom ograničenom smislu Biblija upotrebljava taj izraz. Isus je isto tako odgovarajući otkup za sve u tom savezu, bilo Jevreje ili ne-Jevreje, koji će primiti besmrtan život na nebu. Apostol Jovan o njima govori u 1. Jovanovoj 2:2, NS). Ali, ukazao je i na to da će i drugi imati koristi od Isusove žrtve. „On je žrtva pomirenja za naše grehe, ali ne samo za naše, nego i za grehe celog sveta.“

Ceo svet, se odnosi na sve one koji će steći večni život u obnovljenom zemaljskom raju. Milioni tih priznatih Božjih sluga sada imaju tu zemaljsku nadu. Oni Isusa smatraju svojim prvosveštenikom i kraljem, kroz koga svakodnevno mogu da pristupaju Jehovi. Oslanjaju se na Isusovu otkupninu koja im stoji na raspolaganju, kao što će stajati na raspolaganju i Avrahamu, Davidu i Jovanu Krstitelju kad uskrsnu (Matej 20:28). Tako će Hristova žrtva svo poslušno čovečanstvo dovesti do večnog života.

[Fusnota]