2. biblijska knjiga — Izlazak

(DRUGA KNJIGA MOJSIJEVA)

Pisac: Mojsije

Mesto pisanja: pustinja

Pisanje završeno: 1512. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: 1657-1512. pre n. e.

 1. (a) O čemu se govori u Izlasku? (b) Kako se još naziva Izlazak i na koju se knjigu nadovezuje?

BIBLIJSKA knjiga koja se zove Izlazak sadrži upečatljive izveštaje o izuzetnim znakovima i čudima koja je Jehova učinio kada je iz egipatskog ropstva oslobađao narod koji je nosio njegovo ime, o tome kako je organizovao Izrael kao svoje dragoceno vlasništvo, kao „kraljevstvo sveštenika i sveti narod“ i o najranijoj istoriji teokratski organizovanog izraelskog naroda (Izl. 19:6). Ova knjiga se na hebrejskom naziva po uvodnim rečima Ve ele šemot, što znači „ovo su imena“, ili jednostavno Šemot („imena“). Naziv Izlazak potiče iz grčke Septuaginte i iz Vulgate. Izlazak je nastavak Postanka. To se može videti po početnoj reči u izvornom tekstu, koja doslovno znači „i“, a i po ponovnom nabrajanju imena Jakovljevih sinova, preuzetih iz opširnijeg popisa navedenog u Postanku 46:8-27.

 2. Šta Izlazak otkriva o imenu JEHOVA?

² Izlazak otkriva Božje veličanstveno ime JEHOVA, svu lepotu, slavu i svetost tog imena. Bog je pokazao Mojsiju da njegovo ime ima duboko značenje, rekavši mu: „POSTAĆU ŠTO GOD POŽELIM DA POSTANEM.“ Zatim mu je rekao da kaže Izraelcima: „POSTAĆU [hebrejski: אהיה, ehjeh, od hebrejskog glagola hajah] poslao me je k vama.“ Ime JEHOVA (יהוה, JHVH) potiče od srodnog hebrejskog glagola hava, „postati“, i znači „on prouzrokuje da postane“. Jehovina moćna i zastrašujuća dela koja je učinio u korist svog naroda Izraela uzveličala su njegovo ime i učinila ga veoma slavnim. Njegovo ime je postalo spomen koji traje „iz naraštaja u naraštaj“, ime koje će se poštovati u svu večnost. Za nas je izuzetno korisno poznavati znamenite istorijske događaje povezane s tim imenom i obožavati jedinog istinitog Boga, Onoga koji kaže: „Ja sam Jehova“a (Izl. 3:14, 15; 6:6).

 3. (a) Po čemu znamo da je Mojsije napisao Izlazak? (b) Kada je napisan Izlazak i koje razdoblje obuhvata?

³ Budući da je Izlazak druga knjiga Pentateuha, može se zaključiti da ju je napisao Mojsije. U samoj knjizi se navode tri slučaja kada je Mojsije pisao po uputstvima dobijenim direktno od Jehove (17:14; 24:4; 34:27). Prema bibličarima Vestkotu i Hortu, Isus i pisci biblijskih knjiga na grčkom citirali su iz Izlaska ili su ukazivali na tu knjigu više od 100 puta, kao na primer kada je Isus rekao: „Zar vam Mojsije nije dao Zakon?“ Izlazak je napisan u Sinajskoj pustinji 1512. pre n. e., godinu dana nakon što su Izraelci izašli iz Egipta. Obuhvata razdoblje od 145 godina, koje je započelo Josifovom smrću 1657. pre n. e. i završilo se podizanjem svetog šatora za službu Jehovi 1512. pre n. e. (Jov. 7:19; Izl. 1:6; 40:17).

4, 5. Koji arheološki dokazi podupiru izveštaj iz Izlaska?

⁴ Ako uzmemo u obzir činjenicu da su se događaji opisani u Izlasku odigrali pre otprilike 3 500 godina, iznenađujuće je koliko ima arheoloških i drugih dokaza van Biblije koji svedoče o tačnosti tog zapisa. U Izlasku se koriste tačna egipatska imena, a titule koje se spominju odgovaraju pronađenim egipatskim natpisima. Arheologija je dokazala da su Egipćani dopuštali strancima da žive u Egiptu, ali da su se odvajali od njih. Ustanovljeno je da su se ljudi kupali u Nilu, što nas podseća na to da se tamo kupala i faraonova ćerka. Pronađene su opeke napravljene sa slamom i bez slame. A u vreme kada je Egipat bio na vrhuncu moći, vračari su bili vrlo uticajni (Izl. 8:22; 2:5; 5:6, 7, 18; 7:11).

⁵ Na spomenicima se može videti da su faraoni lično bili na čelu bojnih kola svoje vojske, a Izlazak otkriva da je faraon koji je vladao u Mojsijevo vreme imao isti takav običaj. Poniženje koje je doživeo bilo je zaista veliko! Međutim, zašto se u drevnim egipatskim zapisima ne spominje da su Izraelci živeli u njihovoj zemlji? Zašto se ne spominju nevolje koje su zadesile Egipat? Arheologija pokazuje da je svaka naredna egipatska dinastija imala običaj da iz istorijskih zapisa iz prethodnog razdoblja izbriše sve što bi moglo štetiti ugledu njihovog naroda. Nikada nisu beležili ponižavajuće poraze. Teški udarci koje je Jehova naneo egipatskim bogovima — na primer bogu Nila, bogu žaba i bogu sunca — osramotili su te lažne bogove i pokazali da je Jehova najviši Bog, i ni u kom slučaju nisu bili pogodni za istorijske zapise jednog ponosnog naroda (14:7-10; 15:4).b

 6. S kojim se mestima najčešće poistovećuju lokacije na kojima su Izraelci logorovali u ranoj fazi putovanja?

⁶ Mojsije je 40 godina služio kao pastir kod Jotora i dobro je upoznao uslove života na tom području i mesta gde se mogu naći voda i hrana. Zbog toga je i mogao da vodi izraelski narod na putu iz Egipta. Danas se ne može sa sigurnošću reći kojim su se pravcem kretali, jer se ne može utvrditi tačan položaj raznih mesta koja se spominju u biblijskom izveštaju. Međutim, Mara, jedna od lokacija na Sinajskom poluostrvu na kojoj su se ulogorili u ranoj fazi putovanja, obično se poistovećuje s mestom Ein Havarom, koje se nalazi 80 kilometara jugoistočno od današnjeg Sueca. Elim, druga lokacija na kojoj su se ulogorili, po predanju se poistovećuje s Vadi Garandelom, koji se nalazi oko 90 kilometara jugoistočno od Sueca. Zanimljivo je da je taj kraj danas poznat po obilju vode, bujnoj vegetaciji i palmama, što nas podseća na Elim o kojem Biblija govori, koji je imao „dvanaest izvora vode i sedamdeset palmi“.c Ipak, verodostojnost Mojsijevog izveštaja ne zavisi od toga da li će arheologija potvrditi postojanje lokacija na putu kojim su se Izraelci kretali (15:23, 27).

 7. Koji daljnji dokazi, zajedno sa izveštajem o gradnji šatora sastanka, potvrđuju da je Izlazak nadahnut od Boga?

⁷ Izveštaj o gradnji svetog šatora u ravnici u podnožju gore Sinaj uklapa se u uslove s tog podneblja. Jedan bibličar je rekao: „Sveti šator se svojim oblikom, konstrukcijom i materijalima od kojih je bio napravljen potpuno uklapa u pustinju kojom su se kretali. Tamo ima puno drveta od kojeg je bila napravljena konstrukcija šatora.“d Bilo da se radi o imenima, običajima, religiji, lokacijama, geografskim odlikama ili materijalima, mnoštvo vanbiblijskih dokaza potvrđuje nadahnuti izveštaj Izlaska, koji je sada star već oko 3 500 godina.

 8. Po čemu se može zaključiti da Izlazak čini jednu celinu s drugim delovima Biblije i da je nadahnut i koristan?

⁸ Drugi pisci Biblije često su ukazivali na Izlazak, što potvrđuje proročanski značaj i vrednost ove biblijske knjige. Više od 900 godina nakon što je napisan Izlazak, Jeremija je pisao o ’istinitom Bogu, velikom i moćnom, kome je ime Jehova nad vojskama‘, koji je izveo svoj narod Izrael iz Egipta „znakovima i čudima, snažnom rukom i podignutom mišicom i velikim strahotama“ (Jer. 32:18-21). Više od 1 500 godina kasnije, Stefan je veći deo svog snažnog svedočanstva koje je dovelo do njegove mučeničke smrti temeljio na informacijama iz Izlaska (Dela 7:17-44). U Jevrejima 11:23-29 Pavle je opisao Mojsijev život kao primer vere, a često je i na drugim mestima ukazivao na Izlazak navodeći primere i upozorenja koja su poučna i za nas danas (Dela 13:17; 1. Kor. 10:1-4, 11, 12; 2. Kor. 3:7-16). Sve to nam pomaže da shvatimo da su delovi Biblije međusobno povezani i da svaki deo doprinosi otkrivanju Jehovine namere.

SADRŽAJ IZLASKA

 9. U kakvim okolnostima se Mojsije rodio i odrastao?

⁹ Jehova opunomoćuje Mojsija i ističe svoje znamenito ime (1:1–4:31). Na početku Izlaska navode se imena Izraelovih sinova koji su došli u Egipat, a potom se izveštava o Josifovoj smrti. S vremenom je nad Egiptom počeo da vlada novi kralj. Kada je video da su se Izraelci „namnožili... i veoma ojačali“, uveo je represivne mere, između ostalog i ropski rad, a u pokušaju da smanji broj muških pripadnika izraelskog naroda, zapovedio je i da se pobiju sva muška novorođenčad (1:7). U takvim okolnostima se rodio sin jednom Izraelcu iz Levijevog doma. Bilo je to treće dete u porodici. Kada je dete imalo tri meseca, majka ga je stavila u korpu od papirusove trske i sakrila u trsci na obali Nila. Pronašla ga je faraonova ćerka, kojoj se dopao pa ga je usvojila. Rođena majka mu je postala dojilja i tako je dečak odrastao u izraelskom domu. Nakon nekog vremena, bio je odveden na faraonov dvor. Dobio je ime Mojsije, što znači „izvučen [to jest: spasen iz vode]“ (Izl. 2:10; Dela 7:17-22).

10. Koji su događaji prethodili posebnom zadatku koji je dobio Mojsije?

¹⁰ Mojsije je bio zainteresovan za dobrobit svojih sunarodnika Izraelaca. Ubio je jednog Egipćanina zato što je zlostavljao jednog Izraelca. Zbog toga je morao da pobegne, i tako je stigao u madijansku zemlju. Tamo se oženio Seforom, ćerkom madijanskog sveštenika Jotora. Mojsiju su se rodila dva sina: Girsam i Elijezer. Nakon četrdeset godina provedenih u pustinji, kada je imao 80 godina, Mojsije je dobio od Jehove poseban zadatak povezan s posvećenjem Jehovinog imena. Dok je jednom prilikom pasao Jotorovo stado u blizini Horiva, „gore istinitog Boga„, Mojsije je ugledao grm koji je bio u plamenu, ali nije sagorevao. Kada je prišao da bolje pogleda, obratio mu se Jehovin anđeo i rekao da je Bog naumio da izvede svoj narod, „Izraelove sinove, iz Egipta“ (Izl. 3:1, 10). Trebalo je da Mojsije sprovede u delo Jehovinu nameru da oslobodi Izraelce iz egipatskog ropstva (Dela 7:23-35).

11. U kom smislu je Jehova sada prvi put objavio svoje ime?

¹¹ Mojsije je potom upitao kako će objasniti Izraelcima ko je Bog. Jehova je ovde prvi put objavio pravo značenje svog imena, povezao je to ime sa svojom posebnom namerom i rekao da će ono služiti kao spomen. „Ovako kaži sinovima Izraelovim: ’POSTAĆU poslao me je k vama... Jehova, Bog vaših praočeva, Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, poslao me je k vama.‘“ Njegovo ime „Jehova“ ukazivalo je na to da će on izvršiti svoju nameru u vezi s narodom koji je nosio njegovo ime. Tom narodu, Avrahamovim potomcima, on će dati zemlju koju je obećao njihovim praočevima, „zemlju u kojoj teče med i mleko“ (Izl. 3:14, 15, 17).

12. Šta je Jehova rekao Mojsiju o oslobađanju Izraelaca i kako je narod reagovao na čuda?

¹² Jehova je objasnio Mojsiju da egipatski kralj neće pustiti Izraelce, i da će zato najpre morati da ’udari Egipat svim svojim čudesnim delima‘. Jehova je dopustio Mojsiju da mu njegov brat Aron služi kao govornik. Dao im je moć da izvrše tri čuda kako bi uverili Izraelce da dolaze u Jehovino ime. Na putu za Egipat trebalo je obrezati Mojsijevog sina kako se ne bi dogodila smrt u porodici. Taj događaj je podsetio Mojsija na Božje zahteve (Post. 17:14). Mojsije i Aron su skupili starešine Izraelovih sinova i obavestili ih da Jehova namerava da ih izvede iz Egipta i odvede u Obećanu zemlju. Izvršili su čuda pred njima i narod je poverovao.

13. Kako se završio Mojsijev prvi susret s faraonom?

¹³ Nevolje pogađaju Egipat (5:1–10:29). Mojsije i Aron su otišli k faraonu i obavestili ga da je Jehova, Izraelov Bog, rekao: „Pusti moj narod da ide.“ Ponosni faraon je podrugljivo odgovorio: „Ko je Jehova, da poslušam njegov glas i da pustim Izrael? Ja ne poznajem tog Jehovu i neću pustiti Izrael“ (5:1, 2). Umesto da je oslobodio Izraelce, nametnuo im je još teži posao. Međutim, Jehova je ponovo rekao da će ih izbaviti, povezujući to i ovaj put s posvećenjem svog imena: „Ja sam Jehova... i biću vam Bog... Ja sam Jehova“ (6:6-8).

14. Kako su Egipćani bili prisiljeni da prepoznaju „prst Božji“?

¹⁴ Mojsije je izvršio čudo pred faraonom — rekao je Aronu da baci svoj štap koji se pretvorio u veliku zmiju. Ali egipatski sveštenici koji su se bavili vračanjem učinili su to isto. Iako je Aronova velika zmija progutala njihove, faraonovo srce je i dalje bilo tvrdokorno. Tada je Jehova pustio deset teških nevolja na Egipat. Prvo su se Nil i sve ostale vode u Egiptu pretvorili u krv. Sledeća nevolja bila je najezda žaba. Egipatski sveštenici su takođe uspeli da prouzrokuju prve dve nevolje, ali nisu uspeli da izazovu i treću — komarce koji su napadali ljude i životinje. Egipatski sveštenici su morali da priznaju: „Ovo je prst Božji!“ Ali faraon nije hteo da pusti Izraelce (8:19).

15. Koje su nevolje zadesile samo Egipćane i koji je bio jedini razlog zbog kog je Jehova dopustio da faraon ostane živ?

¹⁵ Prve tri nevolje pogodile su i Egipćane i Izraelce, ali četvrta nevolja i sve nevolje nakon nje zadesile su samo Egipćane. Izraelci su bili pošteđeni jer su imali Jehovinu zaštitu. Četvrta nevolja bili su veliki rojevi obada. Potom je usledio pomor stoke u Egiptu, zatim čirevi i plikovi koji su izbijali i na ljudima i na životinjama, tako da se zbog čireva ni egipatski sveštenici nisu mogli pojaviti pred Mojsijem. Jehova je ponovo dopustio da faraonovo srce otvrdne, pa mu je preko Mojsija poručio: „Ali sam te ostavio da živiš da ti pokažem svoju moć i da se moje ime objavi po celoj zemlji“ (9:16). Potom je Mojsije najavio faraonu sledeću nevolju — „veoma velik grâd“. Ovde Biblija prvi put izveštava da su se neke faraonove sluge uplašile Jehovine reči i poslušale upozorenje. Osma i deveta nevolja — najezda skakavaca i gusta tama — usledile su jedna za drugom, tako da je tvrdokorni faraon sav besan zapretio Mojsiju da će ga ubiti ako mu još jednom dođe na oči (9:18).

16. Šta je Jehova zapovedio u vezi s Pashom i Praznikom beskvasnih hlebova?

¹⁶ Pasha i smrt prvenaca (11:1–13:16). Jehova je zatim rekao: „Pustiću još jednu pošast na faraona i na Egipat“ — smrt prvenaca (11:1). Zapovedio je Izraelcima da im mesec aviv bude prvi mesec. Desetog dana trebalo je da uzmu jednogodišnje muško jagnje ili jare bez mane, a četrnaestog dana trebalo je da ga zakolju. Te večeri je trebalo da uzmu krv ubijene životinje i njome poškrope oba dovratka i nadvratak ulaznih vrata, a zatim da ostanu u kući i jedu pečeno meso, s tim što životinji nisu smeli da slome nijednu kost. U kući nisu smeli da imaju kvasca, a trebalo je da jedu na brzinu, obučeni i spremni za put. Trebalo je da im Pasha služi za ’spomen‘, da im bude praznik koji će se iz naraštaja u naraštaj slaviti u čast Jehovi. Odmah nakon Pashe trebalo je da drže sedmodnevni Praznik beskvasnih hlebova. Svoje sinove je trebalo da dobro pouče značenju svega toga. (Kasnije je Jehova dao daljnja uputstva o tim praznicima i zapovedio je da mu se posveti sve muško prvorođeno u Izraelu, i od ljudi i od životinja.)

17. Zbog kojih se događaja može reći da je to bila noć koja se ne zaboravlja?

¹⁷ Izraelci su postupili po Jehovinim zapovestima. Zatim je počela strašna nevolja! Jehova je u ponoć pogubio sve prvence među Egipćanima, a prvence među Izraelcima je poštedeo i izbavio. Faraon je na to povikao: „Ustajte, odlazite od mog naroda.“ I „Egipćani su počeli da navaljuju na narod“ da što pre ode (12:31, 33). Izraelci nisu otišli praznih ruku jer su od Egipćana zatražili i dobili predmete od srebra i zlata, kao i odeću. Napustili su Egipat u bojnim redovima. Bilo je 600 000 muškaraca s porodicama, kao i mnogo drugih ljudi, neizraelaca, i vrlo mnogo sitne i krupne stoke. Tako se završilo razdoblje od 430 godina, koje je započelo Avrahamovim prelaskom Eufrata na putu za Hanan. To je zaista bila noć koja se ne zaboravlja (Izl. 12:40, fusnota; Gal. 3:17).

18. Opiši veličanstveno posvećenje Jehovinog imena na Crvenom moru.

¹⁸ Posvećenje Jehovinog imena kod Crvenog mora (13:17–15:21). Jehova je danju išao pred Izraelcima u stubu od oblaka, a noću u stubu od vatre, i tako ih je vodio putem preko Sokota. Faraon je i dalje bio tvrdokoran, pa je sa svojim izabranim bojnim kolima krenuo u poteru za njima, misleći da ih je uhvatio u klopku kod Crvenog mora. Mojsije je tešio narod, govoreći: „Ne bojte se. Stojte čvrsto i gledajte spasenje koje će vam Jehova danas doneti.“ (14:13). Jehova je potom razdvojio more i načinio prolaz kroz koji je Mojsije bezbedno proveo Izraelce na istočnu obalu. Faraonova moćna vojska je krenula za njima, ali su upali u zamku i udavili se u moru čije su vode počele da se vraćaju. Jehovino ime je na zaista veličanstven način bilo posvećeno! Imali su zaista veliki razlog da se raduju zbog onoga što je Jehova učinio! Ta radost je izražena u prvoj velikoj pobedničkoj pesmi zapisanoj u Bibliji, koja jednim delom glasi: „Zapevaću Jehovi, jer se silno proslavio. Konja i konjanika u more je bacio. Jah je snaga moja i sila moja, jer on je spasenje moje... Jehova će kraljevati doveka, u svu večnost“ (15:1, 2, 18).

19. Koji su događaji obeležili putovanje prema Sinaju?

¹⁹ Jehova sklapa savez Zakona na Sinaju (15:22–34:35). Izrael se pod Jehovinim vođstvom postepeno kretao prema Sinaju, gori istinitog Boga. Kada je narod počeo gunđati zbog gorke vode u Mari, Jehova im je tu vodu pretvorio u slatku. Kada su drugom prilikom počeli da prigovaraju jer nisu imali mesa i hleba, Jehova im je uveče dao prepelice, a ujutru manu koja je imala sladak ukus i izgledala poput rose po zemlji. Izraelcima je ta mana služila kao hleb narednih četrdeset godina. Osim toga, Jehova je prvi put u istoriji zapovedio da se drži dan počinka, odnosno sabat. Stoga su Izraelci morali šestog dana da nakupe dvostruku količinu mane, jer je sedmog dana nije bilo. U Rafidinu im je Jehova dao vodu i borio se za njih protiv Amaličana. Mojsije je zapisao Jehovinu osudu: Amaličani će biti istrebljeni.

20. Kako je sprovedena bolja organizacija izraelskog naroda?

²⁰ Zatim je Mojsijev tast Jotor doveo kod Mojsija njegovu ženu i dva sina. Došlo je vreme da se Izrael bolje organizuje i Jotor je u tome pomogao vrlo praktičnim savetom. Savetovao je Mojsiju da ne nosi sav teret sam, nego da izabere sposobne, bogobojazne ljude i postavi ih za poglavare — nad hiljadu, sto, pedeset i deset ljudi — koji će suditi narodu. Mojsije je poslušao savet, tako da su samo teži sporovi iznošeni pred njega.

21. Šta je Jehova obećao i pod kojim uslovima?

²¹ Prva tri meseca nakon izlaska iz Egipta Izraelci su se ulogorili u Sinajskoj pustinji. Jehova im je tamo dao sledeće obećanje: „A sada, ako budete dobro slušali moj glas i držali se mog saveza, bićete moje dragoceno vlasništvo između svih drugih naroda, jer je sva zemlja moja. I bićete mi kraljevstvo sveštenika i sveti narod.“ Tada se narod zavetovao: „Sve što je Jehova rekao spremni smo da činimo“ (19:5, 6, 8). Kada se izraelski narod posvetio, Jehova je trećeg dana sišao na goru, i ona je počela da se dimi i trese.

22. (a) O čemu govore Deset zapovesti? (b) Koje je daljnje zakone Izrael dobio i kako je s narodom bio sklopljen savez Zakona?

²² Jehova je potom dao Deset reči, to jest Deset zapovesti. U njima je naglašeno da Izraelci treba da budu odani isključivo Jehovi, da ne smeju obožavati druge bogove niti se klanjati likovima, i da ne smeju spominjati Jehovino ime na nedostojan način. Izraelcima je bilo zapoveđeno da šest dana rade, a zatim da drže dan počinka posvećen Jehovi, kao i da poštuju oca i majku. Deset zapovesti se završavaju zakonima o ubistvu, preljubi, krađi, lažnom svedočenju i požudi. Zatim je Jehova dao Izraelcima daljnje zakone i uputstva, budući da su bili novoosnovan narod: o ropstvu, fizičkom napadu, nanošenju ozleda, nadoknadi štete, krađi, šteti nastaloj u požaru, poštovanju lažnih bogova, zavođenju, ugnjetavanju udovica i siročadi, zajmovima i o mnogim drugim stvarima. Dobili su zakone o sabatu i o tri godišnja praznika koja su se slavila u čast Jehovi. Mojsije je potom zapisao Jehovine reči, bile su prinesene žrtve, a polovinom njihove krvi bio je poškropljen oltar. Kada je pred narodom bila pročitana knjiga saveza, narod je ponovo potvrdio da želi da sluša Jehovu, a ostatkom krvi bili su poškropljeni knjiga i sav narod. Tako je Jehova preko Mojsija kao posrednika sklopio savez Zakona sa Izraelom (Jevr. 9:19, 20).

23. Koja je uputstva Jehova dao Mojsiju na gori?

²³ Zatim se Mojsije popeo k Jehovi na goru kako bi dobio Zakon. Sledećih 40 dana i noći dobijao je mnoge smernice u vezi s materijalima za izradu šatora sastanka, pojedinosti o njegovoj opremi, kao i iscrpan opis samog šatora i svešteničke odeće, uključujući i pločicu od čistog zlata s natpisom „Jehova je svet“, za Aronov turban. Detaljno su opisani proces uvođenja u svešteničku službu i sama služba. Jehova je još jednom podsetio Mojsija da sabat treba da bude „trajan znak“ između Jehove i Izraelovih sinova. Mojsije je zatim dobio dve ploče Svedočanstva ispisane „Božjim prstom“ (Izl. 28:36; 31:17, 18).

24. (a) Koji je greh počinio narod i s kojim posledicama? (b) Kako je Jehova potom otkrio Mojsiju svoje ime i slavu?

²⁴ Narod je za to vreme postao nestrpljiv, pa je tražio od Arona da mu napravi boga koji će ići pred njima. Aron ih je poslušao i napravio zlatno tele, kojem se narod klanjao na proslavi koju je Aron nazvao „praznik u čast Jehovi“ (32:5). Jehova je rekao da će istrebiti Izrael, ali Mojsije se zauzeo za narod, iako je i sam bio vrlo gnevan i zbog toga razbio ploče. Levijevi sinovi su stali na Jehovinu stranu i pobili 3 000 buntovnika. Takođe je i Jehova udario narod pomorom. Nakon što je Mojsije preklinjao Boga da i dalje vodi svoj narod, Bog mu je rekao da će nakratko videti njegovu slavu i zapovedio mu je da iskleše dve nove ploče na koje će on, Jehova, ponovo napisati Deset zapovesti. Kada se Mojsije drugi put popeo na goru, Jehova je prošao ispred njega i objavio mu ime „Jehova“, govoreći: „Jehova, Jehova, Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote i istine, koji čuva svoju milost za hiljade“ (34:6, 7). Bog je potom naveo uslove svog saveza, a Mojsije ih je zapisao u obliku koji danas imamo u Izlasku. Kada je Mojsije sišao s gore Sinaj, koža na njegovom licu je zračila svetlošću zato što je video Jehovinu slavu. Zbog toga je morao da pokrije lice koprenom (2. Kor. 3:7-11).

25. Šta izveštaj govori o šatoru sastanka i o daljnjem manifestovanju Jehovine slave?

²⁵ Izrada svetog šatora (35:1–40:38). Mojsije je zatim okupio sve Izraelce i preneo im Jehovine reči. Rekao im je da svi koji žele mogu doneti prilog za izradu svetog šatora, a da oni koji su vešti mogu učestvovati u njegovoj izradi. Ubrzo je Mojsiju bilo javljeno: „Narod donosi mnogo više nego što treba za delo koje je Jehova zapovedio da se uradi“ (36:5). Pod Mojsijevim vođstvom, radnici koji su bili ispunjeni Jehovinim duhom izrađivali su sveti šator, njegovu opremu i svešteničku odeću. Godinu dana nakon izlaska iz Egipta, šator je bio dovršen i podignut u ravnici u podnožju gore Sinaj. Jehova je pokazao da mu je to po volji tako što je oblakom pokrio šator, a njegova slava ga je ispunila, tako da Mojsije nije mogao da uđe unutra. Sve vreme njihovog putovanja upravo je taj oblak danju, a vatra noću, bio znak da Jehova vodi izraelski narod. Bila je 1512. godina pre n. e., i tu se završava izveštaj o Izlasku. Jehovino ime je bilo posvećeno na veličanstven način zahvaljujući čudesnim delima koja je učinio radi Izraela.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

26. (a) Kako Izlazak jača veru u Jehovu? (b) Kako ukazivanja na Izlazak koja nalazimo u grčkom delu Biblije jačaju našu veru?

²⁶ Izlazak na izvanredan način predstavlja Jehovu kao moćnog Boga koji može izbaviti i organizovati svoj narod i ispuniti svoju veličanstvenu nameru. Sve to jača našu veru u njega. Naša vera raste dok u grčkom delu Biblije razmatramo brojne stihove koji upućuju na Izlazak. Neki od njih ukazuju na ispunjenje mnogih pojedinosti predočenih u savezu Zakona, na sigurnu nadu u uskrsenje, na to da Jehova brine za potrebe svog naroda, na primere koji podstiču hrišćane na prikupljanje materijalne pomoći, na savete o poštovanju roditelja, na to šta je potrebno da bi se dobio život i da li se treba osvećivati za nanetu nepravdu. Zakon je naposletku bio sažet u dve zapovesti — treba voleti Boga i svog bližnjeg. (Mat. 22:32 — Izl. 4:5; Jovan 6:31-35 i 2. Kor. 8:15 — Izl. 16:4, 18; Mat. 15:4 i Ef. 6:2 — Izl. 20:12; Mat. 5:26, 38, 39 — Izl. 21:24; Mat. 22:37-40.)

27. Kako hrišćanima može koristiti istorijski izveštaj iz Izlaska?

²⁷ U Jevrejima 11:23-29 čitamo o veri Mojsija i njegovih roditelja. Mojsije je verom ostavio Egipat, verom je proslavio Pashu i verom je proveo Izraelce kroz Crveno more. Izraelci su se krstili u Mojsija, jeli su duhovnu hranu i pili duhovno piće. Oni su čekali duhovnu stenu, to jest Hrista, ali ipak nisu bili Bogu po volji, jer su iskušavali Boga i postali idolopoklonici, činili su blud i gunđali. Pavle je objasnio da je sve to opomena i za današnje hrišćane: „A sve im se to događalo za primer i napisano je za upozorenje nama, koji živimo na kraju ovoga poretka. Dakle, ko misli da stoji, neka pazi da ne padne“ (1. Kor. 10:1-12; Jevr. 3:7-13).

28. Kako se ispunila „senka“ Zakona u vezi s pashalnim jagnjetom?

²⁸ Pavle je u svojim poslanicama, posebno u 9. i 10. poglavlju poslanice Jevrejima, uveliko razjasnio dublje duhovno značenje i proročansku primenu Izlaska. „Pošto u Zakonu nalazimo samo senku budućih blagoslova, a ne i same blagoslove, sveštenici nikad ne mogu istim žrtvama koje iz godine u godinu neprestano prinose učiniti savršenim ljude koji pristupaju Bogu“ (Jevr. 10:1). Zato mi želimo da upoznamo tu senku, ali i da razumemo samu stvarnost. Hrist je „za sva vremena prineo jednu žrtvu za grehe“. Opisan je kao ’Jagnje Božje‘. Nijedna kost tog „Jagnjeta“ nije bila slomljena, kao što nije smela biti slomljena nijedna kost žrtvene životinje koja ga je predočavala. Apostol Pavle je rekao: „Hrist, naša pashalna žrtva, već [je] žrtvovan. Zato slavimo praznik, ali ne sa starim kvascem, niti s kvascem pokvarenosti i zloće, nego s beskvasnim hlebom iskrenosti i istine“ (Jevr. 10:12; Jov. 1:29 i 19:36 — Izl. 12:46; 1. Kor. 5:7, 8 — Izl. 23:15).

29. (a) Objasni razliku između saveza Zakona i novog saveza. (b) Koje žrtve duhovni Izraelci sada prinose Bogu?

²⁹ Isus je postao Posrednik novog saveza, kao što je Mojsije bio posrednik saveza Zakona. Apostol Pavle je objasnio razliku između ta dva saveza. Rekao je da je ’pisani dokument sa svojim odredbama‘ bio uklonjen s puta Isusovom smrću na mučeničkom stubu. Uskrsnuli Isus je Prvosveštenik i on je „sluga koji služi za ljude na svetom mestu i u pravom šatoru koji je podigao Jehova, a ne čovek“. Sveštenici su pod Zakonom služili „Bogu na mestu koje je slika i senka onoga što je na nebu“, na mestu koje je Mojsije načinio prema prikazu koji je dobio. „A sada je Isus dobio službu koja je uzvišenija od one prethodne, pa je postao posrednik saveza koji je isto tako bolji od onog prethodnog, saveza koji je zakonski utemeljen na boljim obećanjima.“ Stari savez je zastareo i stoga je bio ukinut kao zakon koji donosi smrt. Pavle kaže da je Izraelcima koji to nisu razumeli um otupeo, dok su oni vernici koji su shvatili da je duhovni Izrael ušao u novi savez mogli ’otkrivenih lica poput ogledala odražavati Jehovinu slavu‘ pošto su osposobljeni da budu sluge tog saveza. Oni čiste savesti mogu prinositi svoju „žrtvu hvale, to jest plod usana koje objavljuju njegovo ime“ (Kol. 2:14; Jevr. 8:1-6, 13; 2. Kor. 3:6-18; Jevr. 13:15; Izl. 34:27-35).

30. Šta je bilo nagovešteno izbavljenjem izraelskog naroda i veličanjem Jehovinog imena u Egiptu?

³⁰ U Izlasku se veliča Jehovino ime i njegova vrhovna vlast i ukazuje se na buduće veličanstveno izbavljenje hrišćanskog duhovnog Izraela, kojem se kaže: „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je vlasništvo Božje, da biste objavljivali vrline‘ onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost. Jer nekad niste bili narod, a sada ste Božji narod.“ Moć koju je Jehova pokazao sakupivši svoje duhovne Izraelce iz sveta kako bi veličali njegovo ime nije ništa manje čudesna od one koju je pokazao kada je izbavio svoj narod iz drevnog Egipta. Time što je faraona ostavio na životu kako bi mu pokazao svu svoju moć i obznanio svoje ime, Jehova je nagovestio da će njegovi hrišćanski Svedoci svedočiti o njemu u još većim razmerama (1. Petr. 2:9, 10; Rim. 9:17; Otkr. 12:17).

31. Koje predslike u vezi s kraljevstvom i Jehovinom prisutnošću nalazimo u Izlasku?

³¹ Dakle, na temelju Biblije možemo zaključiti da je narod koji je bio organizovan pod Mojsijevim vođstvom predočavao jedan nov narod pod Hristovim vođstvom i kraljevstvo koje nikada neće propasti. Sve to nas podstiče da ’služimo Bogu onako kako mu je po volji, sa strahom i strahopoštovanjem‘. Kao što je Jehova pokazivao svoju prisutnost nad svetim šatorom u pustinji, tako je obećao i da će večno biti sa onima koji ga se boje: „Evo Božjeg šatora među ljudima! Bog će prebivati među njima i oni će biti njegov narod i sam Bog biće s njima... Piši, jer su ove reči verodostojne i istinite.“ Zaista možemo reći da je Izlazak neizostavan i izuzetno koristan deo Biblije! (Izl. 19:16-19 — Jevr. 12:18-29; Izl. 40:34 — Otkr. 21:3, 5.)

[Fusnote]