14. biblijska knjiga — 2. Letopisa

Pisac: Jezdra

Mesto pisanja: Jerusalim (?)

Pisanje završeno: otprilike 460. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: 1037-537. pre n. e.

 1. Kada je Jezdra završio Letopise i šta mu je bio cilj?

POŠTO su Prva i Druga letopisa po svemu sudeći prvobitno bile jedna knjiga, dokazi izneseni u prethodnom poglavlju o nastanku knjige, piscu, vremenu pisanja, kanonstvu i verodostojnosti odnose se na obe knjige. Prema iznesenim dokazima može se zaključiti da je pisanje Druge letopisa Jezdra verovatno završio u Jerusalimu otprilike 460. pre n. e. Jezdra je želeo da sačuva istorijsku građu kojoj je pretila opasnost da nestane. Kao dobar poznavalac istorije znao je da dođe do podataka i razvrsta ih, a to mu je uz vođstvo svetog duha pomoglo da napiše tačan i trajan istorijski izveštaj. Sačuvao je za buduće naraštaje ono što je smatrao istorijskim činjenicama. Jezdra je svoje delo napisao u pravo vreme jer je trebalo sakupiti i sve svete hebrejske rukopise koji su nastali tokom vekova.

 2. Zašto ne treba da sumnjamo u tačnost Letopisa?

² Judejci Jezdrinog vremena imali su veliku korist od Jezdrinih nadahnutih letopisa. Letopisi su bili napisani kako bi ih poučili i podstakli da budu istrajni. Utešne misli iz Pisma mogle su im pružiti nadu. Judejci su prihvatili Letopise kao deo biblijskog kanona. Znali su da su to pouzdani spisi. Mogli su da ih provere na temelju drugih nadahnutih zapisa i brojnih svetovnih istorijskih izvora koje je naveo Jezdra. I dok su dopustili da nenadahnuti izveštaji svetovne istorije nestanu, Letopise su pažljivo čuvali. Prevodioci Septuaginte uvrstili su Letopise u hebrejski deo biblijskog kanona.

 3. Kako drugi delovi Biblije pokazuju da su Letopisi verodostojni?

³ Isus Hrist i pisci grčkog dela Biblije smatrali su ih verodostojnim i nadahnutim. Isus je nesumnjivo mislio na događaje poput onog zapisanog u 2. Letopisa 24:21 kada je optužio Jerusalim za ubijanje i kamenovanje Jehovinih proroka i slugu (Mat. 23:35; 5:12; 2. Let. 36:16). Kada je Jakov nazvao Avrahama „Jehovinim prijateljem“, možda je imao na umu Jezdrine reči iz 2. Letopisa 20:7 (Jak. 2:23). Osim toga, Letopisi sadrže proročanstva koja su se nepogrešivo ispunila (2. Let. 20:17, 24; 21:14-19; 34:23-28; 36:17-20).

 4. Koje arheološko otkriće svedoči o verodostojnosti Druge letopisa?

⁴ I arheologija potvrđuje verodostojnost Druge letopisa. Među iskopinama na području drevnog Vavilona pronađene su glinene pločice iz perioda Navuhodonosorovog vladanja, a na jednoj od njih se nalazi natpis „Jaukin, kralj zemlje Jahud“, to jest „Joahin, kralj zemlje Jude“.a To otkriće se dobro uklapa u biblijski izveštaj koji kaže da je sedme godine Navuhodonosorovog vladanja Joahin bio odveden u zarobljeništvo u Vavilon.

 5. Koje razdoblje obuhvata Druga letopisa i zašto se bavi istorijom Jude, a ne desetoplemenskog kraljevstva?

⁵ Druga letopisa prati događaje u Judi od vremena Solomonovog vladanja, koje je započelo 1037. pre n. e., pa do trenutka kada je 537. pre n. e. Kir izdao proglas da se obnovi Jehovin dom u Jerusalimu. Tokom tog 500 godina dugog istorijskog razdoblja desetoplemensko kraljevstvo se spominje samo kada je bilo uključeno u događaje u Judi, a uništenje tog severnog kraljevstva, koje se dogodilo 740. pre n. e., uopšte se ne spominje. Zašto? Zato što je sveštenik Jezdra prvenstveno bio zainteresovan za službu Jehovi koja se vršila na mestu koje je za to bilo određeno — u Jehovinom hramu u Jerusalimu — i za kraljevsku lozu Davida, s kojim je Jehova sklopio savez. Podupirući pravu religiju i očekujući vladara iz Judinog plemena, Jezdra se usredsredio na južno kraljevstvo (Post. 49:10).

 6. U kom smislu je Druga letopisa podsticajna i ohrabrujuća knjiga?

⁶ Jezdra je knjigu napisao u vrlo pozitivnom tonu. Druga letopisa ima 36 poglavlja. Od prvih 9 poglavlja posvećenih Solomonovoj vladavini, 6 poglavlja u potpunosti opisuje gradnju Jehovinog doma i njegovo posvećenje. U izveštaju se ne spominje da je Solomon odstupio od prave religije. Od preostalih 27 poglavlja, 14 govori o petorici kraljeva koji su uglavnom sledili Davidov primer i odano služili Jehovi. To su bili Asa, Josafat, Jotam, Jezekija i Josija. Čak i u preostalih 13 poglavlja koja govore o lošim kraljevima, Jezdra je nastojao da se usredsredi na njihove dobre strane. Stalno je isticao događaje povezane sa obnovom i očuvanjem pravog obožavanja. Bilo je to zaista ohrabrujuće!

SADRŽAJ DRUGE KNJIGE LETOPISA

 7. Kako je Jehova ’veoma uzvisio‘ Solomona?

⁷ Slava Solomonovog kraljevstva (1:1–9:31). Na početku Druge letopisa saznajemo da se Davidov sin Solomon učvrstio u svom kraljevstvu. Jehova je bio s njim i „veoma ga je uzvisio“. Kada je Solomon jednom prilikom prinosio žrtve u Gavaonu, noću mu se pojavio Jehova i rekao mu: „Traži šta hoćeš da ti dam.“ Solomon je tražio znanje i mudrost kako bi mogao ispravno voditi Jehovin narod. Zbog tog nesebičnog zahteva Bog je obećao Solomonu ne samo mudrost i znanje nego i izobilje i bogatstvo i čast ’kakvu nije imao nijedan kralj pre njega i kakvu neće imati nijedan posle njega‘. U grad se sticalo toliko bogatstva da je s vremenom Solomon „učinio da u Jerusalimu bude srebra i zlata toliko mnogo kao kamenja“ (1:1, 7, 12, 15).

 8. Kako je tekla gradnja hrama? Navedi neke pojedinosti o samoj građevini.

⁸ Solomon je odredio radnike za gradnju Jehovinog doma, a tirski kralj Hiram je sarađivao s njim šaljući mu drvnu građu i vešte graditelje. Gradnja je počela „četvrte godine [Solomonovog] vladanja“, a završila se sedam i po godina kasnije, 1027. pre n. e. (3:2). Veliko predvorje hrama bilo je visoko 120 lakata (53,4 metra). Ispred predvorja su stajala dva ogromna bakarna stuba. Jedan se zvao Jahin, što znači „on [Jehova] će utemeljiti“, a drugi se zvao Voas, što verovatno znači „u snazi“ (3:17). Sam dom bio je relativno mali — 60 lakata (26,7 metara) dug, 30 lakata (13,4 metra) visok i 20 lakata (9 metara) širok — ali zidovi i krovne grede bili su mu obloženi zlatom. Unutrašnja prostorija, Svetinja nad svetinjama, bila je bogato ukrašena zlatom. U njoj su se nalazila i dva zlatna heruvima, svaki s jedne strane prostorije, s raširenim krilima koja su se dodirivala u sredini.

 9. Opiši opremu i pribor koji su se nalazili u dvorištu i hramu.

⁹ U unutrašnjem dvorištu nalazio se veliki bakarni oltar dugačak i širok 20 lakata (9 metara) i visok 10 lakata (4,5 metara). U dvorištu se nalazilo i impresivno liveno more — ogromna okrugla posuda od bakra, koja je stajala na leđima dvanaest bakarnih bikova okrenutih ka spoljašnjosti, po tri na svaku stranu sveta. U to liveno more moglo je da stane „tri hiljade bati“ vode (66 000 litara), koju su sveštenici koristili za pranje (4:5). U dvorištu se nalazilo i deset malih bakarnih posuda za vodu koje su stajale na ukrašenim bakarnim kolicima, a vodom iz njih pralo se sve što je trebalo za žrtve paljenice. Punile su se vodom iz livenog mora i zatim gurale do mesta gde je bila potrebna voda. Osim toga, Solomon je za službu u hramu napravio deset zlatnih svećnjaka i mnogo drugog pribora, nešto od zlata, a nešto od bakra.b

10. Šta se dogodilo kada je kovčeg bio unet u Svetinju nad svetinjama?

¹⁰ Nakon sedam i po godina gradnje, bio je završen Jehovin dom (1. Kralj. 6:1, 38). Na dan posvećenja tog veličanstvenog zdanja došao je trenutak da se u njegovu unutrašnju prostoriju unese ono što je predočavalo Jehovinu prisutnost. Sveštenici su uneli „kovčeg Jehovinog saveza na njegovo mesto, u unutrašnju prostoriju doma, u Svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima“. Šta se zatim dogodilo? Dok su levitski pevači i svirači u jedan glas hvalili Jehovu i zahvaljivali mu, dom se ispunio oblakom, tako da sveštenici nisu mogli tamo da stoje i vrše službu, jer je dom istinitog Boga bio pun „Jehovine slave“ (2. Let. 5:7, 13, 14). Jehova je time predočio svoju prisutnost i pokazao da je zadovoljan hramom.

11. Kakvu molitvu je izgovorio Solomon i za šta se molio?

¹¹ Za tu priliku bilo je napravljeno bakarno postolje visoko 3 lakta (1,3 metra) koje je postavljeno u unutrašnje dvorište pored velikog bakarnog oltara. Solomona je na tom uzvišenom položaju moglo videti mnoštvo naroda koje se okupilo radi posvećenja hrama. Nakon što je Jehova putem oblaka prikazao svoju veličanstvenu prisutnost, Solomon je kleknuo pred narodom i izgovorio dirljivu molitvu u kojoj se zahvaljivao Jehovi i hvalio ga, te je ponizno zamolio za oproštenje greha i blagoslov. Na kraju je rekao: „Sada te molim, Bože moj, neka tvoje oči budu otvorene i neka tvoje uši čuju molitvu upućenu s ovog mesta. Jehova Bože, ne odvraćaj svoje lice od svog pomazanika. Seti se milosti svoje koju si obećao svom sluzi Davidu“ (6:40, 42).

12. Kako je Jehova odgovorio na Solomonovu molitvu i kako se završila 15-dnevna proslava?

¹² Da li je Jehova uslišio Solomonovu molitvu? Čim je Solomon završio molitvu, vatra je sišla s nebesa i spalila žrtvu paljenicu i druge žrtve, a „Jehovina slava je ispunila dom“. Kada je narod to video, poklonio se i zahvalio Jehovi govoreći: „On je dobar, večna je ljubav njegova“ (7:1, 3). Tada su prineli Jehovi na žrtvu mnogo stoke. Nakon sedmodnevne svečanosti povodom posvećenja usledio je sedmodnevni Praznik berbe i sabat kada nisu radili nikakav posao. Nakon te radosne 15-dnevne proslave koja ih je duhovno ojačala, Solomon je otpustio narod kućama. Ljudi su otišli radosni i veselog srca (7:10). I Jehova je bio zadovoljan. Potvrdio je Solomonu savez za Kraljevstvo, ali ga je istovremeno upozorio na strašne posledice neposlušnosti.

13. (a) Šta je Solomon gradio nakon hrama? (b) Šta je kraljica Save rekla kada je videla Solomonovo kraljevstvo?

¹³ Solomon je nastavio sa obimnim građevinskim poslovima po celom kraljevstvu. Osim što je sebi izgradio dvor, utvrdio je mnoge gradove, sagradio gradove koji su služili kao skladišta, gradove za bojna kola, gradove za konjanike i sve što je poželeo da izgradi. Bilo je to razdoblje velikog blagostanja i mira jer su i kralj i narod revno služili Jehovi. Čak je i kraljica Save, koja je živela gotovo 2 000 kilometara daleko, čula o Solomonovom blagostanju i mudrosti, pa je krenula na dalek i težak put kako bi se sama uverila u ono što je čula. Da li se razočarala? Nipošto! Priznala je: „Nisam poverovala u ono što se govori dok nisam došla i videla svojim očima. I gle, ni pola mi nije bilo rečeno o tvojoj velikoj mudrosti! Ti nadmašuješ ono što sam čula o tebi. Srećni su tvoji ljudi i srećne su tvoje sluge“ (9:6, 7). Nijedan zemaljski kralj nije mogao da nadmaši Solomona u bogatstvu i mudrosti. Vladao je u Jerusalimu 40 godina.

14. Zašto je Izrael tako brzo izgubio sav svoj sjaj?

¹⁴ Rovoamovo i Avijino kraljevanje (10:1– 13:22). Pošto je Solomonov sin Rovoam bio grub i okrutan vladar, deset severnih plemena pobunilo se pod Jerovoamovim vođstvom 997. pre n. e. Međutim, sveštenici i Leviti iz oba kraljevstva ostali su uz Rovoama, stavljajući tako vernost savezu za Kraljevstvo ispred nacionalnih osećanja. Rovoam je ubrzo odstupio od Jehovinog zakona, pa je egipatski kralj Sisak napao Judu, provalio u Jerusalim i opljačkao blago iz Jehovinog doma. Kako je žalosno što je samo tridesetak godina nakon završetka gradnje to veličanstveno zdanje izgubilo sav svoj sjaj! Zašto se to dogodilo? Zato što je narod bio „neveran Jehovi“. Ipak, Rovoam se na vreme pokajao, pa Jehova nije potpuno uništio narod (12:2).

15. Koji se rat vodio nakon Rovoamove smrti i zašto je Juda bio nadmoćniji od Izraela?

¹⁵ Nakon smrti kralja Rovoama, nasledio ga je Avija, jedan od njegovih 28 sinova. Avijina trogodišnja vladavina bila je obeležena krvavim ratom sa severnim kraljevstvom, Izraelom. Judin kralj je imao dvostruko manje vojnika — 400 000 protiv 800 000 Jerovoamovih vojnika. Usledila je velika bitka u kojoj je izraelska vojska bila desetkovana — poginulo je 500 000 obožavalaca teleta. „Judini sinovi su odneli pobedu jer su se oslonili na Jehovu, Boga svojih praočeva“ (13:18).

16. Kako je Jehova uslišio Asinu usrdnu molitvu?

¹⁶ Bogobojazni kralj Asa (14:1–16:14). Aviju je nasledio njegov sin Asa. Asa se borio za pravu religiju. Revno je radio na tome da se zemlja očisti od idolopoklonstva. Ali nakon nekog vremena Judi je zapretila ogromna vojna sila od milion Etiopljana. Asa se pomolio: „Pomozi nam, Jehova, Bože naš, jer se na tebe oslanjamo i u tvoje ime smo izašli na ovo mnoštvo.“ Jehova je uslišio njegovu molitvu i dao mu veliku pobedu (14:11).

17. Šta je Asu podstaklo da obnovi pravu religiju u Judi i zbog čega ga je Jehova ukorio?

¹⁷ Božji duh je došao na Azariju, koji je rekao Asi: „Jehova će biti s vama sve dok vi budete s njim. Ako ga budete tražili, daće vam da ga nađete“ (15:2). To je mnogo ohrabrilo Asu, pa je u Judi obnovio obožavanje istinitog Boga. Narod je sklopio savez rekavši da će svako ko ne bude tražio Jehovu biti pogubljen. Međutim, kada je izraelski kralj Vasa počeo sprečavati Izraelce da beže u Judu, Asa je načinio veliku grešku unajmivši sirijskog kralja Ven-Adada da se bori protiv Izraelaca, umesto da je tražio pomoć od Jehove. Jehova ga je ukorio zbog toga. Uprkos tome, Asa je „čitavog svog života celim srcem bio odan Bogu“ (15:17). Umro je četrdeset i prve godine svog vladanja.

18. (a) Kako se Josafat zalagao za pravo obožavanje i s kakvim rezultatima? (b) Kako je umalo doživeo propast zato što se ženidbom povezao sa Ahavom?

¹⁸ Dobri kralj Josafat (17:1–20:37). Asin sin Josafat nastavio je da se bori protiv obožavanja idola i pokrenuo je posebno obrazovno delo poslavši učitelje koji su putovali po Judinim gradovima i poučavali narod iz knjige Jehovinog zakona. Usledilo je razdoblje velikog blagostanja i mira, a „Josafat je sve više napredovao dok nije postao veoma velik“ (17:12). Ali tada se ženidbom povezao sa zlim izraelskim kraljem Ahavom i otišao je da mu pomogne u ratu protiv sve moćnije sirijske vojne sile. Nije se obazirao na upozorenja Jehovinog proroka Miheje i jedva je izbegao smrt u bici kod Ramota u Galadu, u kojoj je Ahav poginuo. Jehovin prorok Juj prekorio je Josafata što je pomogao zlom Ahavu. Josafat je zatim postavio sudije po celoj zemlji i poučio ih da se boje Boga dok sude narodu.

19. Kako se na vrhuncu Josafatove vladavine pokazalo da je rat koji se vodio bio Božji rat?

¹⁹ Josafatova vladavina dostigla je svoj vrhunac. Udružene snage Moavaca, Amonaca i naroda iz brdovitog područja Sira krenule su svom snagom protiv Jude. Veliko mnoštvo prolazilo je pustinjom En-Gad. Narod se mnogo uplašio. Josafat i sav Judin narod, „s malom decom, sa svojim ženama i sinovima“, stajali su pred Jehovom i molili mu se. Jehovin duh je sišao na Levita Jazila, koji je rekao okupljenom mnoštvu: „Poslušajte svi Judini sinovi i stanovnici Jerusalima i ti, kralju Josafate! Ovako vam kaže Jehova: ’Ne bojte se i ne plašite se tog velikog mnoštva, jer ovo nije vaš rat, nego Božji. Sutra izađite na njih... Jehova će biti s vama.‘“ Judejci su ustali rano ujutru i krenuli predvođeni levitskim pevačima. Josafat ih je hrabrio: „Uzdajte se u Jehovu... Uzdajte se u njegove proroke i pobedićete.“ Pevači su radosno veličali Jehovu „jer večna je ljubav njegova“ (20:13, 15-17, 20, 21). Jehova je tom prilikom na upečatljiv način pokazao ljubav prema svom narodu. Postavio je zasedu neprijateljskim vojskama, tako da su jedni druge pobili. Kada su presrećni Judejci došli do stražarske kule u pustinji, videli su samo mrtva tela. Zaista se može reći da je to bio Božji rat! Josafat je ostao veran Jehovi sve do kraja svog 25-godišnjeg vladanja.

20. Koje su nesreće obeležile Joramovo vladanje?

²⁰ Zli kraljevi Joram i Ohozija i zla kraljica Gotolija (21:1–23:21). Josafatov sin Joram loše je započeo svoju vladavinu — pobio je svu svoju braću. Međutim, Jehova mu je poštedeo život zbog svog saveza s Davidom. U njegovo vreme pobunio se Edom. Ilija je odnekud poslao pismo Joramu u kojem ga je upozorio da će Jehova zadati težak udarac njegovom domu i da će on umreti strašnom smrću (21:12-15). U skladu s proročanstvom, Filisteji i Arapi su prodrli u zemlju i opljačkali Jerusalim, a kralj je umro od teške crevne bolesti nakon osam godina vladanja.

21. Koje su se loše stvari događale tokom Gotolijinog vladanja u Judi i kako je Jodaj uspeo da vrati kraljevsku vlast Davidovom potomstvu?

²¹ Jorama je nasledio njegov jedini preživeli sin Ohozija (Joahaz), ali je na njega loše uticala njegova majka Gotolija, ćerka Ahava i Jezavelje. Njegovo vladanje je nakon samo godinu dana prekinuo Juj dok je izvršavao presudu nad Ahavovim domom. Tada je Gotolija pobila svoje unuke i prisvojila kraljevsku vlast. Međutim jedan Ohozijin sin je preživeo. Bio je to jednogodišnji Joas, kojeg je njegova tetka Josaveta potajno odvela u Jehovin dom. Gotolija je vladala šest godina, a onda je Josavetin muž, prvosveštenik Jodaj, hrabro uzeo mladog Joasa i proglasio ga za kralja, kao jednog od ’Davidovih sinova‘. Kada je Gotolija ušla u Jehovin dom, razderala je svoje haljine i povikala: „Zavera! Zavera!“ Ali, sve je bilo uzalud. Jodaj je naredio da je izvedu iz hrama i pogube (23:3, 13-15).

22. Kako je započelo Joasovo vladanje i kako se završilo?

²² Kraljevi Joas, Amasija i Ozija su dobro počeli, ali su loše završili svoje kraljevanje (24:1–26:23). Joas je vladao 40 godina i činio je dobro sve dok je bio živ Jodaj, koji je dobro uticao na njega. Čak se zanimao za Jehovin dom i obnovio ga. Međutim, kada je Jodaj umro, na Joasa su počeli da utiču Judini knezovi, pa se on odvratio od obožavanja Jehove i počeo da služi obrednim deblima i idolima. Kada je Božji duh podstakao proroka Zahariju, Jodajevog sina, da prekori kralja, Joas je naredio da se pogubi kamenovanjem. Ubrzo nakon toga malobrojna sirijska vojska napala je Judu, a daleko brojnija Judina vojska nije mogla da je savlada jer su „ostavili Jehovu, Boga svojih praočeva“ (24:24). Zatim su Joasove sluge skovale zaveru protiv njega i ubile ga.

23. Kako je Amasija postao neveran?

²³ Amasija je nasledio svog oca Joasa. Dobro je započeo svoju 29-godišnju vladavinu, ali je kasnije izgubio Jehovinu milost jer je doneo idole iz Edoma i počeo da im služi. Jehovin prorok ga je upozorio da je ’Bog odlučio da ga uništi‘ (25:16). Međutim, Amasija se uzoholio i izazvao kralja severnog izraelskog kraljevstva. U skladu s Božjom rečju doživeo je ponižavajuć poraz od Izraelaca. Nakon tog poraza pojavili su se zaverenici i ubili ga.

24. Kako je Oziji njegova snaga postala slabost i koje su bile posledice toga?

²⁴ Amasijin sin Ozija išao je stopama svog oca. Veći deo svoje 52-godišnje vladavine bio je dobar kralj, koji je stekao slavu kao izuzetan vojni strateg, graditelj kula i kao čovek koji je „voleo zemljoradnju“ (26:10). Opremio je svoju vojsku oružjem i raznim ratnim spravama. Međutim, njegova snaga je postala njegova slabost. Uzoholio se, pa je sebi dopustio da prinosi kâd u Jehovinom hramu, što je smeo da radi samo sveštenik. Jehova ga je zbog toga kaznio gubom. Zato je morao da živi odvojeno, izvan Jehovinog doma i kraljevog dvora u kome je njegov sin Jotam sudio narodu umesto njega.

25. Zašto je Jotam bio uspešan kralj?

²⁵ Jotam služi Jehovi (27:1-9). Za razliku od svog oca, Jotam „nije ušao u Jehovin hram“. Naprotiv, „činio je ono što je ispravno u Jehovinim očima“ (27:2). Tokom svoje 16-godišnje vladavine mnogo je gradio, a uz to je i ugušio pobunu Amonaca.

26. Koje je nečuveno zlo činio Ahaz?

²⁶ Zli kralj Ahaz (28:1-27). U Judi je vladao ukupno 21 kralj, a Jotamov sin Ahaz bio je jedan od najpokvarenijih. Počinio je strašno zlo kada je prineo svoje sinove kao žrtve paljenice paganskim bogovima. Zbog toga ga je Jehova predao u ruke vojskama Sirije, Izraela, Edoma i Filisteje. Tako je Jehova ponizio Judu zato što je Ahaz „dopustio da se razuzdanost širi Judom i zato što je bio neveran Jehovi“ (28:19). Ahaz je postajao sve gori, pa je počeo da prinosi žrtve sirijskim bogovima jer su ga Sirijci porazili u bici. Zatvorio je vrata Jehovinog doma i obožavanje Jehove zamenio obožavanjem paganskih bogova. Ahaz je umro nakon 16 godina vladanja.

27. Kako je Jezekija revnovao za Jehovu?

²⁷ Verni kralj Jezekija (29:1–32:33). Ahazov sin Jezekija vladao je 29 godina u Jerusalimu. Čim je postao kralj, otvorio je vrata Jehovinog doma i počeo je da ih popravlja. Potom je okupio sveštenike i Levite i zapovedio im da očiste hram i posvete ga za službu Jehovi. Rekao je da želi da sklopi savez s Jehovom kako bi se Jehovin žestoki gnev odvratio od Jude. Obožavanje Jehove bilo je obnovljeno na divan način.

28. Koji je veličanstveni praznik Jezekija održao u Jerusalimu i kako je narod izrazio svoju radost?

²⁸ Bilo je planirano da se održi veličanstvena proslava Pashe, ali pošto nije bilo vremena da se proslava pripremi u prvom mesecu, odlučeno je da se iskoristi mogućnost koju je nudio Zakon i da se ona održi u drugom mesecu prve godine Jezekijinog vladanja (2. Let. 30:2, 3; Br. 9:10, 11). Kralj nije pozvao samo Judu nego i ceo Izrael. I dok su se neki iz Jefremovog, Manasijinog i Zavulonovog plemena rugali tom pozivu, drugi su se ponizili i došli u Jerusalim zajedno s celim Judinim narodom. Nakon Pashe održan je Praznik beskvasnih hlebova. Bio je to radostan sedmodnevni praznik. Narod je bio toliko ohrabren da je odlučio da slavi još sedam dana. „U Jerusalimu je vladalo veliko veselje, jer još od vremena Solomona, Davidovog sina, kralja Izraela, nije bilo tako u Jerusalimu“ (2. Let. 30:26). Obnovljeni u duhovnom pogledu, ljudi su počeli da uništavaju svaki trag idolopoklonstva i u Judi i u Izraelu, a Jezekija je ponovo uveo davanje priloga za Levite i hramsku službu.

29. Kako je Jehova nagradio Jezekijino bezuslovno pouzdanje u njega?

²⁹ Zatim je asirski kralj Senahirim napao Judu i zapretio Jerusalimu. Jezekija se ohrabrio pa je ojačao odbranu grada i nije popustio pred ruganjem neprijatelja. Potpuno se pouzdao u Jehovu i molio se za pomoć. Jehova je na upečatljiv način odgovorio na molitvu koja je odražavala Jezekijinu veru. „Poslao [je] anđela koji je pobio sve hrabre junake, zapovednike i knezove u logoru kralja Asirije“ (32:21). Senahirim se posramljen vratio kući. Njegovi bogovi nisu mogli da mu pomognu da izbegne sramotu, jer su ga nakon nekog vremena ubili rođeni sinovi pored oltara tih bogova (2. Kralj. 19:7). Jehova je čudom produžio Jezekiji život. Jezekija je postao vrlo bogat i slavan i sav Judin narod mu je odao počast nakon smrti.

30. (a) Kakvo je zlo činio Manasija i šta je usledilo nakon njegovog pokajanja? (b) Čime je bilo obeleženo Amonovo kratko vladanje?

³⁰ Zli kraljevi Manasija i Amon (33:1-25). Jezekijin sin Manasija je činio zlo kao i njegov deda Ahaz i upropastio je sve dobro što je Jezekija postigao tokom svoje vladavine. Ponovo je napravio obredne uzvišice i obredna debla i čak je svoje sinove žrtvovao lažnim bogovima. Na kraju je Jehova doveo asirskog kralja na Judu, pa je Manasija bio odveden u zarobljeništvo u Vavilon. Tamo se pokajao za svoja zla dela. Kada mu je Jehova iskazao milost i vratio ga na kraljevski položaj, Manasija se trudio da iskoreni demonsku religiju i da obnovi pravu religiju. Međutim, kada je Manasija umro nakon 55 godina vladanja, na presto je došao njegov zli sin Amon, koji je opet počeo da se zauzima za krivu religiju. Nakon dve godine, ubile su ga njegove sluge.

31. Koja su bila glavna obeležja Josijinog kraljevanja?

³¹ Hrabri kralj Josija (34:1–35:27). Mladi Josija, Amonov sin, hrabro je počeo da obnavlja ispravan način obožavanja Jehove. Porušio je Valove oltare i rezbarene likove i popravio je Jehovin dom, u kom su pronašli „knjigu Jehovinog zakona, dobijenog preko Mojsija“ — nesumnjivo originalni primerak (34:14). Pravednom Josiji je bilo rečeno da će zemlju zadesiti nevolja jer je narod bio neveran u prošlosti, ali da se to neće dogoditi tokom njegovog života. Osamnaeste godine svog vladanja pripremio je veličanstvenu proslavu Pashe. Josija je vladao 31 godinu, a zatim je poginuo u besmislenom pokušaju da zaustavi napredovanje egipatske vojske koja je preko njegove zemlje išla prema Eufratu.

32. Kako su poslednja četiri kralja odvela Judu u propast?

³² Joahaz, Joakim, Joahin, Sedekija i opustošenje Jerusalima (36:1-23). Zloća poslednje četvorice Judinih kraljeva ubrzo je odvela čitav narod u propast. Josijin sin Joahaz vladao je samo tri meseca, a onda ga je svrgnuo egipatski faraon Nehaon. Zamenio ga je njegov brat Elijakim, kome su promenili ime u Joakim. Tokom njegovog vladanja, Judu je podjarmila nova svetska sila, Vavilon (2. Kralj. 24:1). Joakim se pobunio, pa je Navuhodonosor 618. pre n. e. došao u Jerusalim kako bi ga kaznio. Joakim je umro te iste godine, nakon 11 godina vladanja. Nasledio ga je njegov 18-godišnji sin Joahin. Joahin je vladao samo tri meseca, a onda se predao Navuhodonosoru i bio odveden u zarobljeništvo u Vavilon. Tada je Navuhodonosor postavio na presto trećeg Josijinog sina, Joahinovog strica Sedekiju. Sedekija je bio zao kralj, vladao je 11 godina i „nije se ponizio pred prorokom Jeremijom, koji mu je prenosio Jehovine naredbe“ (2. Let. 36:12). U zemlji je malo ko bio veran Jehovi — i sveštenici i narod skrnavili su Jehovin dom.

33. (a) Kako je započelo 70-godišnje opustošenje, „da bi se ispunila Jehovina reč“? (b) Koji se istorijski proglas spominje u poslednja dva stiha Druge letopisa?

³³ Na kraju se Sedekija pobunio protiv vavilonskog jarma, ali Navuhodonosor ovog puta nije imao milosti. Jehova je bio veoma gnevan i Judin narod više nije mogao da izbegne kaznu. Jerusalim je bio osvojen, njegov hram opljačkan i spaljen, a preživeli su nakon 18-mesečne opsade bili odvedeni u zarobljeništvo u Vavilon. Judina zemlja bila je opustošena. Upravo te godine, 607. pre n. e., zemlja je počela da počiva „da bi se ispunila Jehovina reč koju je objavio preko Jeremijinih usta... dok se nije navršilo sedamdeset godina“ (36:21). Pisac letopisa zatim preskače gotovo 70 godina kako bi u poslednja dva stiha zabeležio Kirov istorijski proglas koji je bio izdat 537. pre n. e. Judejski zarobljenici biće oslobođeni! Jerusalim će biti obnovljen!

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

34. Šta je naglašeno Jezdrinim izborom istorijske građe i kako je to pomoglo narodu?

³⁴ Snažno svedočanstvo Druge letopisa pridružuje se drugim izveštajima o tom važnom razdoblju koje je trajalo od 1037. do 537. pre n. e. Osim toga, ona daje vredne dodatne informacije koje se ne mogu naći u drugim kanonskim knjigama, kao što su na primer misli u 19, 20. i 29-31. poglavlju Druge letopisa. Jezdrin izbor istorijske građe naglasio je osnovne i trajne elemente u istoriji izraelskog naroda, kao što su sveštenstvo, sveštenička služba, hram i savez za Kraljevstvo. To je pomoglo narodu da sačuva zajedništvo i gaji nadu u dolazak Mesije i njegovog Kraljevstva.

35. Koje važne stvari su dokazane u završnim stihovima Druge letopisa?

³⁵ Završni stihovi Druge letopisa (36:17-23) uverljivo dokazuju da se ispunilo proročanstvo iz Jeremije 25:12 i uz to pokazuju da je trebalo da prođe punih 70 godina od potpunog opustošenja zemlje do obnavljanja obožavanja Jehove u Jerusalimu 537. pre n. e. Iz toga se može zaključiti da je to opustošenje započelo 607. pre n. e.c (Jer. 29:10; 2. Kralj. 25:1-26; Jezd. 3:1-6).

36. (a) Koje snažne opomene sadrži Druga letopisa? (b) Kako ona jača našu nadu u Kraljevstvo?

³⁶ Druga letopisa sadrži snažne opomene za hrišćane. Mnogi Judini kraljevi su dobro započeli svoju vladavinu, ali su posle počeli da čine ono što je zlo. Ovaj istorijski izveštaj jasno pokazuje da uspeh u životu zavisi od vernosti Bogu. To treba da nam posluži kao upozorenje da ne budemo „od onih koji se povlače i odlaze u uništenje, nego od onih koji veruju i spasavaju svoj život“ (Jevr. 10:39). Čak se i verni kralj Jezekija uzoholio nakon što se oporavio od bolesti. Izbegao je Jehovin gnev samo zato što se brzo ponizio. Druga letopisa veliča Jehovine divne osobine i hvali njegovo ime i njegovu vrhovnu vlast. Celokupna istorija prikazana je s naglaskom na odanosti Jehovi. Budući da ističe važnost Judine kraljevske loze, Druga letopisa jača našu nadu da ćemo u večnom Kraljevstvu Isusa Hrista, vernog „sina Davidovog“, videti kako se veliča čisto obožavanje Jehove Boga (Mat. 1:1; Dela 15:16, 17).

[Fusnote]