Avraham — primer za sve koji traže Božje prijateljstvo
„I ne pokoleba se u vjeri . . . potpuno uvjeren da je Bog kadar izvršiti što je obećao“ (RIMLJANIMA 4:19-21, St).
1. Zašto je Satana pokušao da obezvredi izveštaj o Avrahamu?
REČ Božija zabeležena u Svetom Pismu je „živa i snažna“ (Jevrejima 4:12, NS). Stoga je izveštaj o Jehovinom načinu postupanja s Avrahamom izvor ohrabrenja za sve koji traže Božije prijateljstvo, iako je taj zapis star preko 3 500 godina (Rimljanima 15:4). Neprijatelj, Satana, to zna i zato je pokušao da obezvredi taj izveštaj preko religioznih vođa, koji tvrde da se radi o mitu (2. Korinćanima 11:14, 15).
2. Kako su Isusovi učenici gledali na Avrahama?
2 Kao deo „svog Pisma nadahnutog od Boga“ izveštaj o Avrahamu odgovara istini i „koristan je za (hrišćansko) poučavanje“ (2. Timoteju 3:16, NS; Jovan 17:17). To su sigurno shvatili i prvi Isusovi učenici, jer se Avraham spominje u hrišćanskim grčkim spisima 74 puta. U 11. poglavlju poslanice Jevrejima, koje jača našu veru, Avrahamu se daje više mesta nego bilo kom drugom prethrišćanskom sluzi Božijem.
3. Koja je velika čast pripala Avrahamu?
3 Avraham nije bio običan „prorok“, jer ga je Jehova upotrebio u jednoj divnoj „simboličnoj drami“, dodelivši mu veliku čast da posluži kao proročanski uzor samoga Boga (1. Mojsijeva 20:7; Galatima 4:21-26). Tako je npr. Isus, opisujući položaj Božije milosti, govorio o „naručju Avrahamovom“ (Luka 16:22).
Njegovo prvo delo vere
4. Kako je, prema Bibliji, Bog počeo postupati s Avramom?
4 Avram (kako se prvobitno zvao) odrastao je u „Uru Haldejskom“. I dok je tamo živeo pojavio mu se Jehova Bog i rekao mu: „Idi iz zemlje svoje, iz zavičaja i doma očinskog, u krajeve koje ću ti pokazati. Velik ću narod od tebe učiniti, blagoslovit ću te, ime ću ti uzveličat i sam ćeš biti blagoslov. Blagoslivljat ću one koji te blagoslivljali budu, koji te budu kleli njih ću proklinjati, sva plemena (sve porodice, NS) na zemlji tobom će se blagoslivljati“ (1. Mojsijeva 12:1-3, St; 15:7; Dela apostolska 7:2, 3).
5. a) Kako je Božije obećanje delovalo na Avrama? b) Kako je Avram reagovao na obećanje?
5 Kakav izazovan poziv! Udovoljiti mu, za Avrama je značilo napustiti svoj dom i rođake i nastaniti se u dalekoj, stranoj zemlji. Ali, Božije ljubazno obećanje duboko je dirnulo Avramovo srce. Kao star čovek bez dece, sa ženom nerotkinjom on je najverovatnije računao da će mu ime uskoro pasti u zaborav. Ali, Božije obećanje jamčilo je suprotno: „Od njega će poteći velik narod“. Osim toga, Božije je obećanje uključivalo divnu objavu dobre vesti za celo čovečanstvo, ukazujući na vreme kad će biti blagoslovljeni svi narodi (Galatima 3:8). Avram je pokazao veru u Jehovino obećanje i napustio je središte napredne civilizacije. „On je otišao“, čitamo u Bibliji, „iako nije znao kuda ide“ (Jevrejima 11:8, St).
6. a) Zašto se prema 1. Mojsijevoj 11:31 polazak na put pripisuje Tari? (Dela apostolska 7:2-4). b) U kom pogledu je Sara primer današnjim hrišćankama?
6 Avramova vera je uticala i na druge, i tako su s njime krenuli na put njegovi ukućani, otac Tara i bratanac Lot. Pošto je Tara kao patrijarh bio poglavar porodice, njemu se pripisuje polazak na put (1. Mojsijeva 11:31). Pažnje je vredna podrška koju je Avram dobio od svoje žene Saraje (kasnije nazvane Sara). Ona se zadovoljila s nižim životnim standardom u životu koji im je predstojao (1. Mojsijeva 13:18; 24:67). Stoga je razumljivo da se u izveštaju o njenoj smrti kaže sledeće: „I Abraham uđe u žalost za Sarom i naricaše za njom“ (1. Mojsijeva 23:1, 2, St). Zbog njene jake vere i podupiranja svim srcem u ulozi supruge, ona služi hrišćanskim ženama kao primer prave duhovne lepote (Jevrejima 11:11, 13-15; 1. Petrova 3:1-6).
7. Na koji način hrišćani danas pokazuju veru sličnu Avrahamovoj i Sarinoj?
7 Mnogi hrišćani pokazuju danas sličnu veru izražavajući spremnost da šire Božiju vest u mestima gde su hitno potrebni objavitelji Kraljevstva ili da deluju tamo gde treba podići nove zgrade za štampanje i otpremu biblijske literature (Matej 24:14). Ovi hrišćani udovoljavaju zapovesti: „Pođite . . . i načinite učenike iz ljudi svih naroda“. Nakon preseljenja u neku drugu zemlju često se moraju prilagođavati različitim životnim okolnostima. Drugi pak prinose značajne materijalne žrtve, sudelujući u delu pravljenja učenika u svom zavičaju (Matej 28:19, 20, NS).
Ostala dela vere
8. Zašto se Jehova po drugi put javio Avramu?
8 Avram je prekinuo svoje putovanje u Haranu i tu je ostao do smrti svog oca Tare (1. Mojsijeva 11:31, 32). Potom su on i njegovi ukućani prešli Eufrat i krenuli u pravcu juga, stigavši na kraju do „mesta Sihema“ usred zemlje Hananske. To je bilo vrlo lepo mesto! Sihem je ležao u plodnoj dolini između dva brda s najvišim uzvisinama Evalom i Gerisimom. Taj se kraj nazivao „rajem svete zemlje“. Tu se Jehova na odgovarajući način javio Avramu još jednom i rekao mu: „Tvome ću semenu dati ovu zemlju“ (1. Mojsijeva 12:5-7, NS).
9. a) Na koji je istaknuti način Avram nastavio da pokazuje veru? b) Šta mi učimo iz toga?
9 Avram je ovog puta pokazao veru na drugi način. U izveštaju čitamo: „Abram tu podigne žrtvenik Jahvi koji mu se objavio“ (1. Mojsijeva 12:7, St). Verovatno je to uključivalo prinošenje životinjske žrtve, jer hebrejska reč za „oltar“ znači „žrtvenik“. Kasnije je Avram ponavljao takva dela vere i u drugim delovima zemlje. Osim toga, počeo je da „priziva ime Jehovino“ (1. Mojsijeva 12:8; 13:18; 21:33). Hebrejska primena „prizivati . . . ime“ znači takođe „(objavljivati) . . . ime“ ili „propovedati . . . o imenu“. Tako su Avrahamovi ukućani, kao i Hananci sigurno čuli kako on hrabro priziva ime svog Boga Jehove (1. Mojsijeva 14:22-24). Svi koji danas traže Božije prijateljstvo, moraju kao Avram s verom prizivati njegovo ime. To uključuje učestvovanje u javnom propovedanju; oni moraju „uvek da prinose Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana, koje javno zastupaju njegovo ime“ (Jevrejima 13:15, NS; Rimljanima 10:10).
10. a) Na koji je još način Avram pokazao veru? b) Koji je primer ostavio poglavarima hrišćanskih porodica? (1. Timoteju 3:12).
10 Avram je na razne načine pokazivao veru u Jehovu. Bio je spreman da u interesu mira prinosi žrtve, ali se hrabro susretao i s kriznim situacijama (1. Mojsijeva 13:7-11; 14:1-16). On je, doduše, bio bogat, ali ne i materijalista (1. Mojsijeva 14:21-24). Štaviše, gajio je gostoljubivost i velikodušno je podupirao obožavanje Jehove (1. Mojsijeva 14:18-20; 18:1-8). A najznačajnije je da se kao primerni poglavar porodice držao Jehovinih uputstava, zapovedivši svojim sinovima i ukućanima da nakon njega „hode putem Jahvinim, radeći što je dobro i pravedno“ (1. Mojsijeva 18:19, St). U tom je smislu ponašanje Avrahamovih ukućana bilo u suštoj suprotnosti s perverznim Hanancima iz susednih gradova Sodome i Gomore. Avraham sigurno ne bi trpeo takve teške grehe među svojim ukućanima. On je na primeran način predvodio svoje domaćinstvo, jer su ga njegovi ukućani oponašali, prizivajući u veri Jehovino ime (1. Mojsijeva 16:5, 13; 24:26, 27; 25:21).
„Nije se pokolebao u veri“
11. Kako je Avram mogao da izdrži sto godina „kao stranac . . . u tuđoj zemlji“?
11 Jaka vera pomogla je Avramu da podnosi teškoće dok je stotinu godina živeo među ljudima koji su tu zemlju smatrali svojim vlasništvom (1. Mojsijeva 12:4; 23:4; 25:7). U Bibliji čitamo: „Vjerom se preseli u obećanu zemlju kao u tuđu i nastani se u šatorima skupa s Izakom i Jakovom, subaštinicima istog obećanja, jer je očekivao grad (Božije kraljevstvo) s temeljima kojemu je Bog graditelj i tvorac. A da su pod tim još mislili na onu iz koje su izišli, još bi imali vremena da se vrate“ (Jevrejima 11:9, 10, 15, St; uporedi Jevrejima 12:22, 28).
12. Koja se prilika ubrzo pružila Avramu da se vrati u Ur i kako je on rešavao krizne situacije?
12 Neposredno posle Avramovog dolaska u Hanan nastupila je teška glad i to mu je „pružilo priliku da se vrati natrag“. Ur, koji se bogato snabdevao vodom iz Eufrata, nije bio zavisan od kiše. Ali, umesto da se vrati natrag, Avram je verovao Jehovi i krenuo je u suprotnom pravcu - u Egipat. To je bilo povezano s određenim rizikom. Avram je imao lepu ženu i tako se kao stranac u tuđoj zemlji našao u životnoj opasnosti. Zato je u svakom slučaju preduzeo mere opreza, zamolivši Saraju da nikome ne govori da su muž i žena. Jehova je blagoslovio Avrama zbog njegove vere i on se ubrzo vratio u obećanu zemlju — s većim bogatstvom nego ikada (1. Mojsijeva 12:10 do 13:2; 20:12).
13. Šta je bilo predočeno Sarinom neplodnošću i time što je Avram zatajio svoj brak s njom?
13 I ovo je pripadalo proročanskoj drami u kojoj je Avram neznajući sudelovao, a nama za pouku. Saraja, koja je još uvek bila nerotkinja, predočavala je Jehovinu nebesku organizaciju lojalnih anđela, upoređenu sa ženom. Ta lepa simbolična žena trebala je da čeka preko 4 000 godina da bi proizvela pravo seme većeg Avrahama, Jehove Boga. Javno proganjanje vernih Božijih slugu kroz sve te godine čekanja, ponekad je posredovalo utisak da Jehova taji svoj bračni odnos s njom (1. Mojsijeva 3:15; Isaija 54:1-8; Galatima 3:16, 27, 29; 4:26).
14. a) Šta je Sara konačno učinila radi svoje neplodnosti? b) Šta se dogodilo u 100. godini Avramovog života i zašto?
14 Avram je izdržao deset godina kao stranac, a još uvek nije dobio sina za naslednika. U svom očajanju Saraja ga zamolila da proizvede potomka sa sluškinjom Agarom. On se složio s tim i tako je došao na svet Ismailo (1. Mojsijeva 12:4; 16:1-4, 16). Ali, obećano seme blagoslova trebalo je da dođe kroz nekog drugog. U 100. godini života Avram menja svoje ime u Avraham, jer mu je Bog rekao: „Jer naroda mnogih ocem ja te postavljam“. Sarajino je ime promenjeno u Sara, vezano uz obećanje da će roditi sina (1. Mojsijeva 17:1, 5, 15-19, St).
15. a) Zašto se Avraham nasmejao pri pomisli da će mu Sara roditi sina? b) Kako je još Avraham dokazao jaku veru?
15 Avraham (a kasnije i Sara) nasmejao se pri toj pomisli, jer je u njega a i u Sare nestalo sposobnosti razmnožavanja (1. Mojsijeva 17:17; 18:9-15). Međutim, taj smeh nije bio izraz neverovanja, jer u Bibliji čitamo: „I ne pokoleba se u vjeri. Nije oklijevao nevjerom u Božije obećanje, nego se ojača vjerom davši slavu Bogu, potpuno uvjeren da je Bog kadar izvršiti što je obećao“ (Rimljanima 4:18-21, St). Avraham je još istoga dana dokazao tu jaku veru. Jehova je naredio Avrahamu da se obreže zajedno sa svim muškim članovima svog velikog domaćinstva, u znak saveza koji je sklopio s njim (1. Mojsijeva 15:18-21; 17:7-12, 26). Kako je on reagovao na tu zapovest s bolnim posledicama? „Pa ih toga istog dana obreže, kako mu je Bog rekao“ (1. Mojsijeva 17:22-27, St).
16. a) Šta se dogodilo na dan Isakovog odbijanja od sise? b) Šta je bilo predočeno Agarinim i Ismailovim proterivanjem iz domaćinstva?
16 Sledeće godine Sara je donela na svet Isaka, čije ime znači „smeh“ (1. Mojsijeva 21:5, 6). Uskoro je došlo vreme odbijanja odojčeta od sise. Za vreme te svečanosti zavidni Ismailo se rugao i progonio svog brata Isaka. Stoga je Sara strogo zamolila Avrahama da istera sluškinju Agaru i njenog sina iz kućne zajednice. Jehova Bog je podupro Sarinu molbu. Iako je Avrahama to zabolelo, neodložno je poslušao (1. Mojsijeva 21:8-14). Time je prema Galatima 4:21-30 bilo predočeno kako će veći Avraham prekinuti svoj odnos s nacijom prirodnih Izraelaca. I oni su kao svi drugi ljudi rođeni kao robovi greha (Rimljanima 5:12). Ali, odbacili su Isusa Hrista, pravo seme Avrahamovo, koji je došao da ih oslobodi (Jovan 8:34-36; Galatima 3:16). I kao što je Ismailo proganjao Isaka, tako su i oni proganjali novoosnovanu hrišćansku skupštinu duhovnih Izraelaca — sekundarni deo semena Avrahamovog (Matej 21:43; Luka 3:7-9; Rimljanima 2:28, 29; 8:14-17; 9:6-9; Galatima 3:29).
Njegova najveća kušnja vere
17. Kako je Avrahamova vera bila stavljena na tešku kušnju?
17 Nemoguće je poverovati da bi bilo koji čovečiji otac imao veću ljubav prema svom sinu, nego ostareli Avraham prema Isaku. Kako je morao biti šokiran kad je dobio od Boga sledeću zapovest: „Uzmi svoga sina, jedinca svoga Izaka koga ljubiš i pođi u krajinu Moriju pa ga ondje prinesi kao žrtvu paljenicu na brdu koje ću ti pokazati“ (1. Mojsijeva 22:1, 2, St).
18. Kako je reagovao Avraham na Jehovinu zapovest da žrtvuje Isaka?
18 Avrahamu je sigurno bilo teško da razume razlog te bolne zapovesti, a ipak je neodložno poslušao, kao što je navikao uvek da čini (1. Mojsijeva 22:3). Bila su mu potrebna tri mučna dana dok nije stigao na označeno brdo. Tamo je podigao oltar i položio na nj drva. Do tog je trenutka već sigurno upoznao Isaka s Božijom zapovešću, pa je on bez daljnjega mogao da pobegne. Ali, Isak je dozvolio da ga njegov ostareli otac veže i položi na žrtvenik (1. Mojsijeva 22:4-9). Kako može da se razume ovakva poslušnost?
19. a) Šta je bilo razlog Isakove hrabre podložnosti? b) Kako je odnos između Avrahama i Isaka pouka za današnje hrišćanske porodice?
19 Iz 1. Mojsijeve 18:19 proizlazi da je Avram verno udovoljavao svojim obavezama prema Isaku. On je bez sumnje usadio u Isaka spoznanje o Jehovinoj nameri da uskrsne mrtve (1. Mojsijeva 12:3; Jevrejima 11:17-19). Kao uživaoc duboke Avrahamove ljubavi Isak je želeo da se u svemu dopadne svom ocu, posebno kad se radilo o vršenju Božije volje. Ovo je divna pouka za današnje hrišćanske porodice! (Efescima 6:1, 4).
20. Kako je Avraham poslušao i u čemu se sastojala nagrada?
20 Kušnja doživljava sada svoj vrhunac. Avraham poseže za mesarskim nožem. Ali, u trenutku kad je bio spreman da ubije svog sina, Jehova ga je zaustavio rečima: „Sad, evo, znam da se Boga bojiš, jer nisi uskratio ni svog sina, jedinca svoga“ (1. Mojsijeva 22:11, 12, St). Kakvu je bogatu nagradu za Avrahama predstavljala ova Božija objava da je pravedan! Avraham je sada mogao da bude uveren da odgovara onome što je Bog tražio od savršenog čoveka. A šta je još važnije; potvrđena je Jehovina ranija procena njegove vere (1. Mojsijeva 15:5, 6). Potom je Avraham žrtvovao ovna, koji je čudom stavljen na raspolaganje kao zamenu za Isaka. Zatim je čuo kako Jehova jednom zakletvom potvrđuje obećanje saveza. Kasnije je Avraham bio poznat kao Jehovin prijatelj (1. Mojsijeva 22:13-18; Jakov 2:21-23).
21. Kakva je proročanska ilustracija na ovaj način data i na šta podbuđuje nas da tražimo?
21 Avrahamova žrtva je bila „simbolična“ (Jevrejima 11:19). Predočavala je bolnu, skupocenu žrtvu koju je prineo Jehova Bog, poslavši svog voljenog sina na Zemlju da bi umro kao „jagnje Božije koje uzima grehe sveta“ (Jovan 1:29). A Isakova spremnost da umre predočavala je da će se Isus Hrist, veći Isak, sa puno ljubavi podložiti volji svog nebeskog Oca (Luka 22:41, 42; Jovan 8:28, 29). I kao što je Avraham primio svog sina živog s oltara, tako je Jehova konačno primio svog voljenog sina natrag iz mrtvih kao prekrasno duhovno stvorenje (Jovan 3:16; 1. Petrova 3:18). Kako je sve to ohrabrujuće za one koji danas traže Božije prijateljstvo!
22. Kako jedna izabrana grupa ljudi izvlači korist iz Božije nenadmašene ljubavi?
22 Verom u taj nenadmašan čin ljubavi Jehove, većeg Avrahama, bila je izabrana grupa ljudi proglašena opravdanima za sinove Božije (Rimljanima 5:1; 8:15-17). Oni su prvo bili uzimani iz redova Jevreja, a zatim iz redova nejevreja, i zaista su blagoslovljeni kroz Isusa Hrista, seme Avrahamovo (Dela apostolska 3:25, 26; Galatima 3:8, 16). Oni sačinjavaju sekundarni deo semena Avrahamova (Galatima 3:29). Njihov se konačni broj penje na 144 000, i kao Isus i oni su uskrsnuti u nebeski život, pošto su ostali verni do smrti (Rimljanima 6:5; Otkrivenje 2:10; 14:1-3).
23. a) Kako su već milioni blagoslovljeni kroz ostatak semena Avrahamovog? (2. Korinćanima 5:20). b) Koji još blagoslovi stoje u izgledu „velikom mnoštvu“?
23 Međutim, milioni iz svih naroda „blagosilju se“ svojim reagovanjem na ljubaznu službu srazmerno malog ostatka semena Avrahamovog (1. Mojsijeva 22:18). Oni su bili oduševljeni kad su saznali da i grešni ljudi mogu da budu proglašeni Božijim prijateljima. Na temelju tog opravdanja jedno „veliko mnoštvo iz svih naroda“ uživa milost. To su ljudi „koji su oprali svoje duge odore i ubelili ih u krvi Jagnjetovoj“. Pod vođstvom ostatka i oni prinose Bogu „dan i noć . . . svetu službu“. Članovi velikog mnoštvo imaju divnu nadu da večno žive u raju kao zemaljska „deca Božija“ (Otkrivenje 7:9-17; 21:3-5; Rimljanima 8:21; Psalam 37:29). Ali, pre nego što ti blagoslovi postanu stvarnost moraju još da uslede značajni događaji, o čemu će biti govora u sledećem članku.
Pitanja za ponavljanje
◼ Kako je bila iskušana vera Avrahama i članova njegove porodice?
◼ Kako hrišćani danas pokazuju sličnu veru?
◼ Na koji je još način Avraham pokazao veru?
◼ Kako su Avraham, Sara i Isak primer hrišćanskim porodicama?
◼ Šta je predočeno Avrahamovim najvećim činom vere?